Слаби, немоћни и бесловесни владају светом.

Слаби, немоћни и бесловесни стварају религије, стварају идеологије, да би што лакше завладали светом, да би што лакше поробили јаке, моћне и словесне.

Слаби, немоћни и бесловесни господаре свим природним добрима овога света.

Устројство овога света осмишљено је по замисли слабих, немоћних и бесловесних, како би се јаки, моћни и словесни  искључили из свих друштвених токова.

Јаке личности немају уточишта у овоме свету, јер све државе и све владе овога света прогоне и убијају јаке, самосвојне и самобитне личности.

Слаби, немоћни и бесловесни стварају чопоре и крда, и све је у овоме свету подређено чопорима и крдима.

Демократија је управо владавина чопора и крда, владавина слабих, немоћних и бесловесних.

Јаке, самосвојне и самоникле (ведске и аријевске)  личности, никада не пристају уз чопоре и крда, никада не пристају уз слабе, немоћне и бесловесне владаре овога света.

Јаке личности увек бивају усамљене, и само као усамљене и опстају у овоме свету слабих, немоћних и бесловесних.

У свих ведских, аријевских народа, већ вековима се прогоне, сатиру и убијају јаке личности.

Од појаве јудео-кршћанства почиње сатирање и затирање словесних народа, почиње сатирање и затирање јаких личности.

Кршћанство је религија (идеологија) чопора и крда. И све ине религије, јесу религије чопора и крда.

Између кршћанства и бољшевизма може се ставити знак једнакости, исто онако како знак једнакости стоји између бољшевизма и сатанизма.

Кршћани су претече бољшевика, као што су   бољшевици претече сатано-мундијалиста.

Али, у самој суштини, то је једна те иста религија (идеологија) рођена у болесном духу нижих човеколиких раса.

Јаке личности морају потражити уточишта у древним знањима и учењима, у најстаријим митовима и предањима ВедСрба.

ВедСрби – то је једно од општих (стародревних)

имена за све ПраАријевце, за све Стриборјане, за све Хиперборејце.

Због владавине слабих, немоћних и болесних човечанство већ тисућама година тапка у месту.

Технолошки напредак човечанства јесте највећа обмана, највећа опсена, највећа омаја људскога рода.

Технолошки напредак јесте димна завеса иза које се скрива опадање духа човечанског, опадање ведске, аријевске расе на свим пољима бивања и бивствовања.

Када се занемари (привидни) технолошки напредак, онда се појављује свеколика беда човечанског рода.

Човечанство никада није било бедније и јадније него што је то данас, у овоме трену!

Беда човечанства осећа се у води, у ваздуху, у хлебу свагдањем.

 

Србски Богови

и србски светитељи

 морају србска имена имати!

И морају говорити србским језиком,

 јер су србски језик

сами Богови створили.

Сваки расни ВедСрб

прославља једино србске Богове

 и једино Претке србске.

ВедСрб није било какав Срб,

већ Срб Веда, Срб Ура –

Срб који зна и прославља

своје Богове и Претке.

Сваки расни ВедСрб зна

 да је рођен Одозго,

 и да је дошао Одозго.

Зна да су Богови његови –

Преци његови!

Зна да је Син Светлости

и да је Биће Светлости.

Зна да није од овога света;

 и зна да Божанство у њему обитава.

Зна да бити Срб,

значи бити Арија.

А бити Арија –

то може

 само Срб бити!

 

Да би био бољи,

мораш да се родиш бољи;

 ако се не родиш бољи,

никада нећеш бити бољи.

 

Да би био Србин,

мораш да се родиш Србин;

ако се не родиш Србин,

не можеш бити Србин.

 

Ни за једно ни за друго, гле,

није довољно само једно рођење –

 морају да се догоде

 најмање два рођења:

 прво рођење Одоздо,

а друго рођење Одозго!

 

Прво је рођење важно;

друго је рођење битно.

 

Нити ћеш бити бољи,

 нити Србин бити,

ако самога себе

 не родиш Одозго

у Духу.

 

Срби ће надживети

све непријатеље своје.

Надживеће, и победиће!

 

Срба ће бити,

зато што их је

одувек било.

 

Они што су

 пре свих других били,

биће и онда

 кад других не буде.

 

Бог је створио Србе

са даровима каквих

 ниједан други народ нема,

зато Срби и јесу

Богу веома мили.

 

Да су Срби

 Богу веома мили,

то знаду и вековни

мрзитељи Срба.

 

Што непријатељи Срба

 већма мрзе Србе,

то Срби Богу

 милији бивају.

 

Срби ће надживети

 све душмане своје.

Надживеће, и победиће!

О САВРЕМЕНОМ АРИЈЕВСКОМ ДУХУ

 (ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ)

 

У ономе што се данас назива немачком нацијом, преовладава швабски дух.

Швабски дух је сушта опречност аријевском духу.

У немачкој нацији данас има мање од десет одсто аријевског (ведсрбског, ведсловенског) бића.

До Другог светског рата, у немачкој се нацији осећао снажан аријевски (стваралачки) дух, који је употребљен и злоупотребљен за самоубилачки (Други светски) рат.

Творци Другог светског рата јесу (рептилски) тајни кројачи новог светског поретка.

Кројачи новог светског поретка јесу од Праискони заклети непријатељи свих Аријеваца.

У рептилским тајним лабораторијама створени су демонски ентитети који су доцније добили имена: Лењин, Стаљин, Броз и Хитлер.

Тако је у доњим мрачним световима осмишљено затирање ПраАријеваца – ВедСрба, ВедРуса и ВедПруса.

Хитлер и нацизам немају никакве везе са аријевским духом!

Аријевски дух није разарачки, рушилачки и убилачки; аријевски је дух стваралачки и ратнички (ратнички у праизворном и праисконом значењу речи).

Злочине које су чинили Хитлерови нацисти, посве су страни, супротни и опречни Бићу ПраАријеваца!

Рећи за Хитлера да Аријевац, то је као прогласити врану за сокола.

Иза демонског пројекта Бољшевичке револуције и хитлеровске нацистичке Немачке, стоји знак једнакости.

Једни те исти бакстери, индустријалци и мамонисти стајали су упоредо како иза бољешевика тако и иза нациста, бројећи мртве Аријевце на обе стране и задовољно трљајући руке.

Кад се дубински загледате у демонска лица Лењина, Стаљина и Хитлера, видећете одмах да наличе један другом као да су (а јесу!) од једног те истог демонског оца створени.

Рептилија, нижа људска раса (која је одувек била већинска на Земљи), вековима је завађала аријевска племена – окретала их једне против других –

будући да Аријевци, по самој Природи својој, делују доста наивно, јер немају лукавства и зла у Бићу својему!

Други светски рат највише је проредио Аријевце –

у ВедСрба, ВедРуса и ВедПруса.

Срећа је, и милост Божја, што се (упркос свим пошастима!) аријевски дух сачувао у ВедРуса!

Да аријевски дух није тако снажан и моћан у ВедРуса, давно би рептилија и рептилофилија (а то је нижа бесловесна раса човеколиких ентитета) завладала Мајком Земљом.

Ово су истинита сазнања из Акаше, а сва друга, назови сазнања, која круже овим светом, јесу измишљотине и лажи рептилијских кројача новог светскопг поретка.

Повезивати Хитлера и немачки нацизам са аријевским духом, то може још само бесловестан и неосвешћен човек.

Погледајте данашњу немачку нацију.

Погледајте је дубински, по вертикали.

У тој нацији ничега више нема од аријевског (пруског) духа!

Данашња немачка нација јесте нација зеленаша, лихвара, мамониста и мундијалиста.

Швабски је дух завладао немачком нацијом.

(Овај је песнички надахнут чланак писан само за пробуђење и освешћене ВедСрбе!)

 

Ми смо божанска бића; ми смо створени за Богове.

Све је у нас божанско; све је у нас Божанство.

Да смо божанског порекла, то, између осталог, открива и положај наше кичме.

Наша кичма следи вертикалу, сварожницу, Сунчеву осу, КолоПут Језгра звезданог јата.

Само Човекова кичма следи вертикалу.

Кичме свих иних (бесловесних) бића следе хоризонталу, обзорницу, Земљину осу.

Стога нам је дужност, да у свему –

што чинимо и радимо, што мислимо, осећамо и стварамо – следимо сварожницу, следимо Сунчеву осу!

Наша учења, наша знања и сазнања, наше мисли и дела наша, све то, понављам, мора бити усаображено са Језгром звезданих јата.

Шта смерају кројачи новог светског поретка?

Смерају да Човеку укину вертикалу.

Смерају да вас изједначе са осталим бесловесним бићима.

Они на томе раде већ вековима.

Поробљавање Човека почело је са појавом кршћанства.

Онога трена када је јудео-хришћанство проглашено за државну религију, отпочело је поробљавање Човечанске Душе.

Ово што сада видимо, јесте завршница поробљавања свеколиког људског рода.

У савременоме свету укинута су сва учења, знања и сазнања вертикале.

Из свих књига и уџбеника, из свих наставних програма (од основне школе до свеучилишта), избачена су сва она дела која говоре о божанском пореклу Човека, о Човековом Божанству.

Све академије, сва свеучилишта, сви књижевници и уметници, све религије и сви масовни медији служе кројачима новог светског поретка, служе Великом Рептилу.

Увођење Болоње на факултете учињено је по налогу рептилских мундијалиста, да би се што безболније избацила сва учења вертикале.

Болоња је друго име за производњу фах-идиота, рептилији и рептилофилији корисних идиота.

Сви студенти савременог света припремају се за корисне идиоте.

Тако ће бити.

Тако већ јесте!

Сви студенти света морају, попут пагаја, да понављају, да је човек биолошко биће, да је биће мајмунског порекла, да је биће смртно и безвредно.

Ако то папагајски не буду понављали из часа у час, из дана у дан, укинуће им се право на студије.

А то ће и доцније, када заврше факултете, морати (опет!) да понављају на своме радном месту –

из часа у час, из дана у дан.

Знања вертикале, знања о Човековом Божанству, чуваће се још само у неким тајним круговима великих посвећеника Духа Стварања.

Само ће још у тајним братствима и сестринствима, само ће још у тајним заједницама посвећених, обитавати последње слободне личности, последњи слободни људи.

Ти последњи слободни људи, биће Створитељевим сутворцима Новога Неба и Нове Земље.

За Олгу Павков, песникињу из Великог Гаја.

 

Над класјем зрелога жита, лепрша дашак вечерњи.

Из поља далека у сутон, подно румена обзорја, на дашку вечерњем кидана, допире сетна песма.

После многих минулих лета, опхрван тугом од века, и стазом која према селу води, лагано корачам, подно високих топола.

Сетна песма из даљине, и жуборење топола у висини, сливају се, гле, у дивотан склад сутона!

Застајем, и зурим, у огроман, румен и жут Месец што над горјем изгрева.

Што ближе знаноме селу, срце све јаче бије, и сета у души све дубља бива.

После многих лета што минуше, у селу роднога дома, ја сам туђинац на земљи предака својих.

 

Све чешће ме питају (и нека ме питају!), које је, и какво, моје верско опредељење, која ми је, и каква, религиозност (илити религија), какав је, и чиме је надахнут (на којим учењима, сазнањима и знањима почива), мој поглед на свет, каква је моја животна и стваралачка поетика!

Ево одговора, у мојему, песничком, стилу.

Себе сам одувек осећао, појимао, видео и доживљавао као праисконог песника.

Не као савременог, урбаног песника, већ као древног певача и песника, који није оптерећен никаквим учењима, никаквим сазнањима и знањима, те разним књижевним и уметничким правцима и поетикама.

Из мог песничког осећања, из мојега песничког бића происходи и моја вера, моја религиозност, моја животна и стваралачка поетика, мој песнички поглед на свет.

У мене је, заиста, све песничко, будући да поезију доживљавам и схватам као почело космичке човечанске словесности.

Могао бих, такође, рећи и то, да је моја поезија космичка, да је моја вера космичка, да је мој животни пут космички.

Моја вера и моја поетика почивају (дубоко скривене) у Акаши.

У Језгру Звезданог Јата.

Ништа од оног што осећам и појимам као своје не може се наћи у писаним земаљским књигама.

Верујем у звездано, космичко и божанско порекло.

Верујем, и знам, да сам потомак Древних ВедСрба, Сунчевих (Сварогових) ратника, као и то, да су се моји Велики Преци на Пупак Стриборије низвели из Језгра Звезданог Јата.

Верујем, и знам, да је истина о нама садржана у нашим песмама, у нашим предањима, у нашим митовима и бајкама.

Светлосни запис мојих Предака изабрао је и одредио мој животни пут.

Моја вера и моја поетика усаображене се са светлосним записом Предака.

Вера се не може мењати, као што се не може мењати ни светлосни запис који су Преци оставили у нама.

Када ме неко изравно пита: ко сам?

Ја му изравно и одговарам: ВедСрб, Стриборјанин, ПраАријевац.

Човек може бити само оно што јесте, а не оно што умишља да јесте!

На концу, могао бих рећи и ово: и моја вера, и моја религиозност, и моја поетика јесте ведсрбска.

Моје појимање Србства (ВедСрбства) има духовно и космичко значење, те стога Србство и пишем великим словом.

Осећање кривице има дубоке корене у бићу већине Срба.

То притајено, подмукло, потуљено и прикривено осећање кривице спутава и осујећује скоро сваког Србина.

Због тог прикривеног осећања кривице, ми Срби, ево, већ вековима, и јесмо губитници на свим пољима бивања и бивствовања.

Одакле нама Србима осећање кривице?

Заиста, нема га у нашим генима, нема га у нашем днк, нема га у нашем светлосном запису, а, ипак, однекуд га  има у нама!

Осећање кривице у нас је усађено са примањем хришћанства.

Ми смо погрешно и прихватили и протумачили ову туђинску религију, чиме смо сами себе урнисали за многе векове.

Туђинске религије и туђинске идеологије посве су нас слудиле, како понаособ тако и као народ.

Због тога ми више нисмо своји на својему; због тога ми  немамо своју поетику, немамо свој поглед на свет, немамо своју србску вертикалу, немамо своју србску духовност и уметност.

У нас је све туђинско, па смо, на концу, и самима себи постали највећим туђинцима.

Његош је један од највећих ведсрбских песника, који је својим песничким и божанским бићем осећао и схватао одакле долазе све србске невоље.

Горски вијенац и Луча микрокозма јесу најузвишенија песничка и духовна дела; божанска дела која би сваки расни Србин ваљало да чита као ведсрбске божанске објаве.

Од покрштавања, од примања кршћанства, нема узвишенијег, нема духовнијег ведсрбског певања од Горског вијенца и Луче микрокозме.

Његош није, како многи мисле, јудео-хришћански, грчко-православни поглед на свет; не! – то је духовност и мудрост ведских Срба – Срба Стриборјана, Срба  ПраАријеваца!

Његош је спасао Србство од јудео-кршћанског нихилизма!

Само захваљујући Његошу, Срби су сачували свој праискони ведски ратнички дух!

Без Његоша и србске епске поезије, Срба одавно не би нигде било.

Посве би их урнисао јудео-кршћански башмебригизам и нихилизам.

Читао сам многе студије, многе књиге о Његошу, и могу да кажем, да нико од тих књижевних историчара и списатеља није препознао и схватио Његоша.

Нико од тих силних књигописаца није у Његошу препознао ведског Србина, Србина Аријевца!

Ни Горски вијенац ни Луча микрокозма нису дела једног хришћанина, већ су то песничка чуда ВедСрбина, Србина Стриборјанина.

Сваки онај Србин, који жели да се излечи од јудеохришћанског осећања кривице, нека пажљиво и посвећенички чита Његоша!

МЕСЕЧЕВИМ ЗРАКОМ ПО ВОДИ ПИСАНО

(Фрагменти)

 

01

Буди свестан, у свакоме трену, да су у тебе упрте очи свих бића из свију светова, из свију звезданих јата; да те посматра Створитељ, да те посматра Дух Стварања, да те посматра Велика Мајка, да те посматрају Преци, да те посматрају Потомци.

Буди свестан, у свакоме трену, да ти ниси само то биће које се види, осећа и чује, биће које тугује, јадикује и болује, већ да си ти, уистини, Биће Сушто и Божанско, Биће које има све моћи и дарове Богова!

02

Има довољно пробуђених и освешћених Срба; има довољно племенитих и узвишених Србкиња!

Има их, заиста их има, много више него што и претпоставити можемо!

И не само да верујем, већ знам да их има!

И још: знам да ће их бити –

све више и више!

03

Када говорим о Србству, ја не причам о неком несуштом (апстрактном) Србству, о неком умишљеном, замишљеном и измишљеном Србству хоризонтале, већ имам на уму, имам у бићу, имам у духу, имам у свести:

Једно Сушто Србство, једно конкретно, видљиво и творачко Србство, једно Србство изван простора и времена, једно Србство вертикале (изван свих мена и опсена), Србство које је Само Божанство, Србство које је Сам Бог Живи!

04

Оно што већини Срба недостаје –

то је жестина!

Жестина знања, жестина вере, жестина става, жестина погледа на свет, жестина самосвојности, жестина самобитности, жестина самопоуздања, жестина родољубља, жестина самосвесности.

Већину Срба чине млаки и млитави Срби, млаки у душевном и духовном смислу.

У сусретима са свим народима у окружењу, Срби некако делују снисходљиво и уплашено.

Делују млако и млитаво на свим пољима бивања и бивствовања!

Самосвесни и самобитни националисти морају бити жестоки – оштри као самурајски мач!

Зато ту већину Срба нико и не цени, како у окружењу, тако и другде у свету.

Срби морају да буду жестоки, и још жешћи, да би били поштивани и цењени!

Пре свега, Срби морају да однегују расни и културни национализам.

Не рушилачки и букачки национализам, већ национализам духа и свести; национализам који плени и осваја!

05

Србин који се може продати и купити – није Србин!

То морамо да разјаснимо једном за свагда.

Због таквих Срба ми смо и дошли довде.

Највећа понижења, као Народ, доживели смо управо због таквих Срба.

Србство мора да буде позвање; Србство мора да буде уметност живљења и уметност умирања; Србство мора да буде мисија; Србство мора да буде вертикала!

Свако Србство изван овога и није Србство!

Нека нам то буде Наук и Закон.

06

Будућност припада самосвесним и самобитним Србима.

Оно шро претекне, оно шро преостане од ових Срба, од Срба у овоме нараштају, то ће у бућности бити самосвесни и самосвојни србски родољуби, пробуђени и посвећени србски националисти.

У скорој будућности, која је већ дошла, нестаће нетрагом сви млаки и млитави Срби.

Неће њих нико уклонити; они ће, напросто, сами од себе нестати.

То је Закон Природе, то је Закон космички.

07

Оно што се данас свуда у свету назива културном елитом – то су све млаке, млитаве и безличне особе.

Ту нема ни једне једине личности!

Елите морају нестати, јер су извор заразе и болештине.

У сваком погледу.

08

Уметност живљења и уметност умирања иду упоредо.

Ако не умеш да живиш, нећеш умети ни да умреш.

Да умреш достојно Човека, достојно Бога.

Ако умеш да умреш достојно Човека, достојно Бога, онда ћеш умети и изнова да се родиш!

Уметност живљења без уметности умирања води у медитерански хедонизам, док уметност умирања без уметности живљења води у азијатски нихилизам.

Само су ВедСрби, ПраАријевци, упоредо развијали и једну и другу уметност.

Стога и бејаху били жестоки и неустрашиви.

Самураји су последњи изданак Древног Духа ВедСрба.

Самурај је србска реч: Сам-У-Рај!

Самурај је онај који сам путује у Рај, у Сварогов Ириј!