Када се осврнем око себе,

видим браћу и сестре у жалости;

 видим тужна и брижна лица;

 видим страх и немир

у очима људи;

 видим очај

и безнађе!

 

Када се осврнем око себе,

видим племе своје у оковима;

 видим земљу разорену;

 видим небо потавнело;

 видим поља

без ратара!

 

Када се осврнем око себе,

видим род свој већ разрођен;

 видим куће опустеле;

 видим црне гавранове;

 видим сиње

кукавице!

 

Када се осврнем око себе,

видим лепоту где је нема;

 видим доброту никад рођену;

 видим дивоту кроз облаке;

 видим Бога што се јавља,

над колевком, у вечерње;

а колевка пред колибом,

 из које се

песма чује!

 

 

Тек кад постанеш Неко, онда можеш бити и Нико!

Све док си Нико, ти све време машташ да си Неко.

Неко се не постаје у поседовању (овога или онога), у грабљењу и отимању (овога или онога), по звању и  имању (овога или онога); Неко се постаје у остваривању Бића својега и Суштаства, у бивању и бивствовању.

Таштина и пролазна слава света опсене не може те учинити Неким, већ те чини Никим и Никојим.

Све док си Нико, ти не знаш да си Нико; али, кад постанеш Неко, ти схватиш да си Нико!

Тада ти је, уистини, сасвим свеједно – јеси ли Неко или Нико!

Када Неко схвати да је Нико, тек тада несебично почиње да се жртвује за ближње.

Пробуђен и Освешћен Нико, све из Љубави чини; све више Љубави поклања.

И што више Љубави даје и поклања, њему се све више Љубави дарива и узвраћа.

Неко све за себе од ближњих присваја; Нико све од себе ближњима поклања.

Неко је Човек од Имања; Нико је Човек од Немања.

Нико је Потпун Човек зато што – Јесте; Неко је Непотпун Човек зато што – Није!

Људи никада не могу да схвате тако просте ствари –

да их, управо, оно што Имају, везује за свет опсене.

Ако Јеси, тада ти не треба ништа; ако Ниси, тада ти све треба.

Будући да ти све треба, ти све од ближњих и отимаш; све до онога трена Буђења и Освешћења, кад Бићем својим познаш, да ти, заистински, баш ништа не треба.

Ништа ти не треба, зато што си постао Нико, односно –

 онај који Јесте!

 

 

Ретки су они који знају,

да живети боље значи –

живети смисленије,

живети са Смислом!

У овом Добу КаЉуге, будући да не виде ништа изван, изнад и иза вештаства илити материје (зато што им је закржљало душевно и духовно биће, зато што је дошло до сужења Свести), замисао о бољем животу, људи, превасходно, везују за бесмислено и бесловесно гомилање материјалних добара, чији робови, на концу, и сами постају.

Још су Древни говорили, да они који не иду Путем Духа, бивају поробљени земљом (овде се не мисли на Земљу као Мајку нашу!), односно, потрошним и пролазним материјалним стварима.

Живети боље – то није количина беспотребних видљивих и опипљивих ствари, већ каквоћа живота са Смислом.

Древни су и овако говорили: Више вреди један дан живота са Смислом, него стотину година живота без Смисла!

У времену које само што није дошло, људи ће, уколико желе истински да живе (да живе у Истини!), морати поново да потраже давно изгубљени Смисао, зато што ће на Плавој Планети бити све мање како хране тако и воде за пиће, и што ћемо морати више да се хранимо Духом и Светлошћу, а мање тварном храном, да бисмо, у неко доба, могли да се уздигнемо на Пети ступањ духовног развоја Мајке Земље.

Грабљење, отимање и пљачкање природних добара, као и преобилно узимање хране (преједање и преждеравање) јесте последица људске бесловесности и неосвешћености, последица чији је узрок (и праузрок!) удаљавање од Створитеља и Великог Духа Стварања.

У крајњем случају, човек се не мери по ономе што има, већ по ономе што он (у Бићу и Суштаству) јесте!

Грабеж и отимачина, себичност и саможивост људскога рода, већ у овоме часу бива далека прошлост, само што то људи, прекривени копренама опсене, не могу својим закржљалим чулима (а лишени божанског унутарњег вида), да кроз сазерцање, у тишини, спознају и освесте.

http://www.youtube.com/watch?v=5tE3DynHPT4

Драган Симовић: ПРОМЕНИ СЕБЕ  (видео запис опремио Стари Словен)

 

Промени и освести себе, то је највише што можеш да учиниш, како у овоме свету тако и у свим иним  световима.

Ако промениш себе, променио си и свет.

Ако си ти бољи, и свет ће бити бољи макар за толико колико си ти бољи!

Бави се малим стварима, јер свет почива на малим стварима.

Живот је тренутак; ако не живиш тренутак, онда твог живота ни у бескрају времена нигде неће бити.

Зашто размишљаш о вечности, о вечноме животу, када је живот само овај тренутак?!

Наравно да си вечан, али вечан си само онда када живиш овај тренутак!

Ако ниси будан и свестан овога тренутка, онда се твој живот расплињује и распршује ни у шта, без сврхе и смисла.

Све је са смислом и сврхом, те ничега и нема без смисла и сврхе!

Да би учинио себе бољим и вреднијим него што јеси, мораш да сачуваш унутарњи мир.

Ако нема унутарњег смирења, залуд ти сва знања и сазнања!

Узнемирен дух води у бесловесност.

Узнемирен дух чини човека јаднијим од скота.

Човек може да поседује ова или она знања, ове или оне дарове Духа, али ако смирења унутарњег нема – тада сва та сазнања као и сви ти дарови Духа, губе сваки смисао и значај, јер човек није потпун ако у Духу не ствара.

А стварати се не може, ако смирења унутарњег нема!

Не размишљај о томе, да ће теби бити боље када свет буде постао бољим.

Запамти: свет никада неће постати бољим, ако ти сам не постанеш бољим!

Не очекуј, да ће теби бити боље –

 када твом народу буде било боље; када твом племену буде било боље; када у твојој држави, или било где другде у свету, буде било боље!

То се никада неће догодити, ако ти сам не постанеш бољи; ако се ти сам не промениш; ако ти сам не постанеш – Велико Биће Промене!

Промена света је већ започета, али са тобом и од тебе!

Промена света је започета онога трена, када си се ти пробудио и схватио, да све почиње

са тобом и од тебе!

 

 

 

Не обазирите се на Зло

које нараста у појавном свету, бивајући све осорније, дрчније и бучније, већ унутарњи поглед усмерите ка невидљивим световима, где Доброта у миру и тишини размахује своја исполинска крила, припремујући се на громовит, страховит и силовит удар којим ће, у трену једноме, са Лица Земље збрисати свеколику творевину Синова Зла.

Тај тренутак је сасвим близу, и скоро да се већ у ваздуху слути и предосећа, и стога не гледајте у Зло, него у Доброту која, попут ПраВасељене Светлости, већ запљускује Границе ЗорОбзорја, тамо где се преплићу, прожимљу и сплићу видљиви и невидљиви, појавни и непојавни светови.

Мењајте само оне ствари које можете да мењате; а ствари које не можете да мењате, смирено прихватајте; и бдијте над собом, и радите на себи, не страхујући и не стрепећи од онога што ће доћи (што мора доћи, и што је већ дошло!), јер није ни Богу Створитељу мило, да вас гледа плашљиве, страшљиве и збуњене пред сутрашњим даном.

Није довољно само да верујете у Створитеља свога, већ морате да имате и поверења у Њега; и није довољно само да имате вере и поверења у Њега, него морате и да Га знате, да Га упознате, те да Му се сасма смирено, и у љубави, предате, онако како сте се у детињству својему Оцу и Мајци предавали.

Када се вратите у то стање спокојства и блаженства детињег, тада нећете више бринути никакве светске бриге, но ћете бити усмерени и ужижени само на једно једино: да свој Завет са Богом

што боље испуните!

 

 

 

Важно је да схватите једно:

нико не може да утиче на вашу Свест, ако ви сами, свесно или несвесно, не пристанете на то!

Ваша Свест је само ваш избор; ваш поглед на свет је само ваш избор; ваша животна поетика је само ваш избор; ваш животни пут је само ваш избор.

Никакви глобалисти, никакви мундијалисти и никакви белосветски лакрдијаши не могу вас ни за јоту променити, ако ви сами не пристанете на то.

Ако ви знате ко сте, чији сте, одакле сте пошли и куда идете, како ико на свету може да утиче на вашу Свест о вашем Предању и Миту, о вашим Прецима и Боговима, о вашој Повесници и Паметарници, о вашем Пореклу и Источнику?!

Када то освестите једном, тада сте то освестили за сва времена!

Када то једном освестите, тада никакве владе, никакве политике и никакве идеологије не могу нарушити ваш унутарњи мир.

А ваш унутарњи мир, то је Живи Бог у вама, у Срцу вашему, у Бићу вашему!

Ви и Бог тада бивате Једно у Једноме.

Зато вам и поручујем: не стрепите и бојте се никог и ничег, јер где сте ви – ту је и Пупак Света!

А Пупак Света – то је Свест у вама, Свест која вас и чини Божанством у Створитељу.

Стога, цените Свест изнад свега и мимо свега, јер изван Свести ни вас нема, ничега нема!

Неке песме и песничке записе

објављујем само на овим страницама нашег часописа, будући да су то Знања Древних – преузета из Акаше.

Постоји Завет ВедСрба, од пре стотину и осам векова, да се Ведска Знања чувају у Тајности.

Ово се Знање зове Чаробњаков Светлосни Запис. Наставите читање →