СИМБОЛИКА  ЦРВЕНИХ  ЈАЈА


Многи обичаји везани за фарбање јаја а које и данас спроводимо вуку корене из предхришћанског доба. Међу њима је и остављање првог обојеног јајета до следећег Васкрса. То јаје има (магијску) улогу да чува кућу и зато се и зове – чуваркућа.

Но  обичај туцања јајима који се нарочито задржао   у Војводини, не припада само хришћанству што се  може видети из „Словенске митологије“ (Енциклопедијски речник, Београд 2001.) где су наведене руске црквене поуке из 18, века, које забрањују овај обичај, јер не припада хришћанству, што  говори да су наши преци у жељи да сачувају своју дотадашњу традицију разне предачке обичаје утапали у хришћанство.

Постоји легенда везана за Марију Магдалену, која је дошавши у Рим да проповеда Христово јеванђеље успела да стигне до цара Тиберија. Наравно, за ту прилику определила се за скупоцен поклон – корпу јаја. Цар, саслушавши је, није поверовао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Прича каже да је Марија Магдалена само на то рекла: „Христос васкрсе”, а сва јаја у корпи су постала црвена!

Црвено јаје према обичајима српског народа је било ту да подржи живот, да помогне рађању новог живота и да га чува.

Вероватно се питате откуда данас имамо ускршњег зеку, а не ускршњу коку, која би била логичнији избор. Зец је вероватно везан за паганска веровања где је био симбол плодности, пролећа и обнове и његов долазак се очекивао у време равнодневнице. Претпоставља се да је обичај настао у Немачкој где су деца очекивала долазак зеца на једно такво (касније ускршње) јутро да остави у капи или шеширу јаје.

После су почела да се праве „гнезда“ од траве да се јаје (вероватно) не би полупало. Овај обичај су немачки досељеници пренели у Америку, па је тако ускршњи зека постао највећи комерцијали симбол овог хришћанског празника.

 После ускршњег зеке на ред су дошла и чоколадна јаја. Сматра се да су прва оваква јаја настала у Француској или Немачкој у XИX веку.

Јаје је симбол живота, његовог почетка и обнове. Стециште је животне снаге и знак плодности. Зато га многи древни народи везују за пролеће када се природа обнавља и када живот биљака и животиња улази у нови циклус. Код словенских народа бог Сварог спава у унутрашњости сунца као дете у прозирном јајету (Хуђец, „Предања и митови Старих Словена“).

И други древни народи су сматрали да је свет настао из јајета. Према једној причи хиндуистички бог стварања Брама се појавио из златног јајета које је плутало космичким водама. Од горње половине тог јајета настало је небо, а од доње земља.

У древном Египту је јаје сматрано пореклом свега и срцем четири основна елемента (ваздуха, воде, земље и ватре). Офарбано се приносило боговима плодности. На пролећну равнодневницу коју су многи древни народи славили као почетак новог животног циклуса Персијанци су поклањали јаје.

У бугарским и српским загонеткама и дечјем фолклору, Сунце се приказује као „божје jaje“, звезде као „jaja која je снела небеска кокошка“, а звездано небо као „решето пуно jaja“. У апокрифним легендама, читав свет je представљен у облику огромног јајета чија je љуска – небо, опна – облаци, беланце – вода, жуманце – земља

 Једна стара прича каже да је испод крста на Голготи, на којем је разапет Христ, било грличино гнездо. Крв је попрскала јаја у гнезду и обојила их црвеном бојом, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.

Било како било, симболика свих прича је иста – јаја се на Велики петак фарбају у спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово.

.

Изводи из текстова  Марина Јабланов Стојановић /Симболика јајета и црвене боје /фб страница Старославци/  Историјски забавник.

Драган Симовић: Пут срца Сунчевог ратника(9)


ЗНАЊА И МУДРОСТИ
НАШИХ БЕЛИХ БОГОВА
.

Знања из Вишњих светова јесу
најбоља заштита у овоме свету, те
и у свим иним световима.
Знања од Творца и Васељене,
Знања наших Белих Богова.
Залуд нам све богаство, мудрости,
умећа и вештине овога света, ако
немамо заштиту из Вишњих
светова.
Овај свет је пун искушења, пун и
препун видљивих и невидљивих
бесова која нас вребају, који нас
лове на сваком кораку.
Нашој деци морамо да откривамо
и предајемо Знања и Мудрости из
Вишњих светова.
То родитељима мора бити први и
главни задатак у овоме свету.
Залуд нам све друго, ако својој
деци нисмо предали Мудрости
наших Белих Богова.
Јер, без Мудрости наших Белих
Богова, наша ће деца бити лак
плен бесова, видљивих и
невидљивих, који владају овим
светом, којих је препун овај свет.
Није битно – заиста, није уопште
битно! – шта ћете својој деци
предати у материјалном, али је
битно – веома битно! – шта
остављате својој децу у духовном.
Битно је да ваша деца буду и
умоно и душевно и духовно јака,
да следе невидљиву дејствену,
енергетску, духовну и божанску
Вертикалу.
Мудрост наших Белих Богова јесте
најбољи штит, најбољи оклоп,
најбоља заштита од свих
искушења, напада и удара бесова
овога света.
Мудрост се предаје љубављу,
смиреношћу и тишином.
Мудрост је као вода, као ваздух.
Без Мудрости нема живота: ни са
сврхом ни без сврхе, ни са
смислом ни без смисла.
Ако својој деци не откријемо
Знања и Мудрости наших Белих
Богова, онда смо их залуд и
рађали!

Фото: Перун, Дајбог, Велес,Лада, Девана

Јован Јовановић Змај: Ал је леп овај свет


Ала је леп

овај свет,

онде поток,

овде цвет;

Тамо њива,

овде сад;

Ено сунца,

ево хлад;

 Тамо Дунав

 злата пун,

онде трава,

 овде жбун.

 Славуј пева,

 не знам гди, —

 овде срце,

овде ти!

Фото: Птица славуј; Википедија

Миомирка Мира Саичић: Песма за Цвети


Данас сам ту …
Данас пуштам да све цвета,
да се шири…
Данас нека ти срце буде башта
најлепших цветова љубави,
истине и правде …
Данас буди влас
на којој се нижу људи …
Данас буди венчић нежности,
саткан од цветова људске лепоте …
Данас цветај у песму о слободи
и нади да смо сви једно у једности,
једнакости и доброти …
Данас понеси цвеће радости …
Данас и увек са тобом сам ту …
Ти, налик мени .

Фото: Шафран; Википедија.

.

Верица Стојиљковић: Љубав


Љубав моја, из траве израста,

кроз росу на свет гледа.

Свака влат сунцу махнула,

јаснозором у твојим очима.

.

Љубав моја, у вечности зачета,

песмом са твојих усана,

једном, кад је лира засвирала,

и кад расула се звездана прашина,

путеве нам обележила.

И путују нам срца, једно до другога,

Тихо радосна, а опет ко громови јасна.

Драган Симовић: Велика вододелница


Ово је време великог разлаза, велике водоленице између Светлости и Таме, између оних који су опредељени за Светлост и оних који су опредељени за Таму, а то се види и по опредељењу за стране света, духовног и унутарњег земљописа.

Све што је окренуто ка Светлости истовремено је окренуто и ка Истоку, а све што се определило за Таму у исти мах је опредељено и за Запад.

Ово је рат између Истока и Запада, рат између Хипербореје и Атлантиде; надаље, то је и рат између Космичке Вертикале и Земаљске Хоризонтале.

И гле! све се поновља.

Све се већ вековима и еонима понавља на Плавој Планети.

Ту ничег новог нема, нити ичег новог и може бити!

Прва Атлантида је нестала; нестаће и Друга Атлантида.

За Србе је важно, и битно, да се присете: ко су и чији су!

Милорад Максимовић: Путем Златоправа


Све тече и све се мења. Једино што остаје човеку који пролази као дах на ветру је сећање. Ако је водио живот вредан живота, сећања су животодарне искре које он носи даље у Космос. Дух и Душа не потребују ништа што материјални свет нуди. Иако они воле бити у њему, превасходно због стварања искустава а потом и сећања – они од материјалног света било где у Свемиру не требају ништа.

.

Душа ствара оно што жели и тиме разговара са Творцем њеним. Она је пред њим његова искра која пева неким чудним стихоречјем. Дух јој помаже као жива сила да се изрази, пред оним који све зна. 

Творац иако све зна, воли да види како ће сваки Дух и свака Душа да дела. Како ће да употреби тај плам стварања даље. Искра живота је неуништива енергија Творца. Искра је све јер без ње снови, јава, слава, нав и Прав не постоје.

Све је релативно. Све зависи од тога како Душа разуме. Како разуме такве светове и ствара.

У њој нема заборава. Јер је Духом ојачана. 

И онда, када стане пред извор живота она зна да јесте живот сама. И зна да и док је имала тело негде и некада – је живела. Да је прошла све патње и боли, радости и среће да би ишла својим путем Златоправа.

.

Заборав…

Не убија те заборав мили мој.

Не може сина Свевишњег тек тако нешто убити – ој!

.

Не милује те рука мушкарца драга моја,

већ твоја мисао о томе која ти буди жар…

.

Зар је вазда касно?

Када год хоћу, трен ми измакне у тмину ноћну.

Када год нећу, искре сипају као врело што ври.

.

Замислио си жељу да она ти дође

а она је умислила да не постоји…да је нема сред великих мука њеног бучног ума…

.

Колико кошта?

Одзвања сваког божијег дана сред знаних и незнаних буџака пијаце душа.

.

А не знају мукице мајчине да ништа сем таштине се не да продати.

.

Лав је велики, храбар, гласан!

Мали дечак види шта види – но и не слути да је сваки Лав једном био слепо маче.

.

И?

.

Камо се даде разум што зри?

Камо решења, филозофије, метри?

Чему све ако стомак празан је?

.

Ајде де. Застани сред гужве највеће и погледај молим те, маслачак што зре.

.

Пита ли он питања моћна или само мисли на лутања ноћна кад само је јутро сан, када Сунце хита носећи нови дан?

.

Да ли се ветар некад умори од силне песме?

Нема ни трена када је нема, те врлетне поеме…као звук ромињања кише.

.

Ниси знао да вода пева?

Ниси видео кад зора зева?

.

Еееее, за то мораш будан бити

отворених очију увек спити.

.

И онда, само онда када утихне у магновењу све, види се обрис Божије песме.

.

Нећу ти рећи, не.

Мораш сам да станеш, отвориш душу, те чујеш је…

.

Јер…јер…

.

Хајде. Шта чекаш више?

Ево га зов прве кише…моја крила су спремна. Хајде.

Душица Милосављевић: Кад Звезде затрепере


Речено је громовитим гласом,

тако силним да је осу сваке звезде из орбита померао,

ИСТИНА да дела ПРАВОМ сваке стварности,

из нас!

Одјекује глас….

Дижу се бесмртни у тами, у још једном покушају безумља да узму светове,

насупрот Закону о кога се давно оглушише,

насупрот ИСТИНИ у ПРАВУ,

стога правимо арију стварања свих,

уједињени против њих!

САДА у трену да делује ГРОМ

СВЕТОВИ шаљите искре СРМЕ и ЗЛАТА,

разбите давно запечаћен улаз

и певајте силимом арије СТВАРАЊА

у срж ПРАВО ,

у таму дубоко

СИЈА

Сунце Громом обасјано, на рамену му соко!

Милорад Куљић: Чуда усуда мога


Мој живот је чудом осликан

од плача којим себе огласих.

Ђед мој умро унука жељан

а ја га првом виђењу призвах.

.

Три года непуна било ми тада

кад духа ђедовог одраслим општих.

Да безумље бебом не овлада

прогнаше дух по адета бапских.

.

Машта ми призвала бројне намисли

кад ваплоћењу дозрело време.

Мајчин одлазак у тешкој ми боли

контактом душе олакшао бреме.

.

Сведочење душе од ње заисках

у сунчању на бетонској плочи.

Бљесну ми слика коју јој исках

док жмурише Сунцу моје очи.

.

И село живљења маштом креирах

будећи искру његовог пепела.

Енергије чудесне заковитлах

чему ме Божија сила довела.

.

Центар вртложник Духа походих

што брегом поповим оргон храни.

Чудом неким време уставих

за четири сата у оргон – прани.

Владан Пантелић: Нови споразум са Творцем


Време старог Споразума је истекло (Свето писмо =Све то писмо!!!). Учили смо много неистина у свим наукама и религијама. Неистине нигде не одведу човека. Увек га врте по мањем или већем кругу патње, неизвесности и страха. То је живот у мраку незнања, живот заробљеног човека. Уздижуће време Сварога доноси поплаву истинитих знања, знања о Богу. Бог је свеприсутан, Он је са нама – физички, духовно!!! Погледајте очима душе!!!

Знање о Богу је једино право знање. Оно има много аспеката – Истина, Љубав, Правда, Срећа, Радост, Вечност, Безкрај, Васкрсење, Вечни живот, Стварање… Светлосном катаном одсеците неистине старих знања, одсеците лаже и фалсификате у религијама!!!

Посветите се (иницијација) у Знање о Богу и живите са Богом у непрекидном садејству. За срећу је неопходна Одлука, неопходно је извршење Одлуке, и неопходна је Храброст!!!

Нови споразум са Творцем  

У лаванда-миомирисној одаји

Уз Гандарва – звуке оносвета

И светлост тама-одагначице свеће

Огрнут шар ћилимом прабабе Анке

Певам свете песме радоснице

Свете песме стварања Вечности

Са катаном у десници…

На столу посвећења – Кремен камен

Цвет Перунов и жир Храста Учењака

Изнад главе три птице ластавице

Испод стола вредни кућни лари

У десном углу пар отишлих-дошлих

Заузми став за Нови Споразум са Творцем

Удиши Живот издиши бајату прошлост

Призови присуство Творца и Аватара

Осети у срцу мир спокој и срећу

Постави се на дејство Свеспасења

У поштовању оснажи моћну Одлуку

.

Уземљен – гледај Творца лицем у лице

Гледајући – из срца нечујно говори

Желим да живим вечно у физичком телу

И да се развијам брзо и многодимензионо

И желим да са Тобом будем Стваралац Вечности

Стварање је Лепота – Дивота и најдубља Нирвана