Препевано Предање Белих Срба

У Доба после Велике Студи, и после Великог Рата када су изненада заблистала Три Сунца Подневна, сишли смо са Белога Пупка Стриборије у осунчане и плодне земље Слива Троречја, и тамо затекосмо народе који су наличили животињама и зверима дивљим. Они обитаваху у стаништима под земљом, у рупама и раселинама, јеђаху све плодовље шумско и пољско и храњаху се месом пресним и сировим, јер још за огањ живи не бејаху знали.

Њихов језик бејаше немушт, без речи и смисла, само крици и гласови неразговетни. То бејаше у Време Колодажња Руна Перунових, када Огроман Месец јасно сијаше као Сунце Поноћно, и када ноћи биваху беле и светле попут сутона вечерњих или свитака праскозорја. На свим путима нашим, кроз бела снежна горја и кроз зелена бескрајна поља прошарана луговима и гајевима, нас сустопице пратише Богови наши и Велики Преци.

Обдан би лебдели над нама попут белих облака, а ноћу би блистали у висинама као разјасне плаветне звезде.
У Сливу Троречја подигосмо утврде и станишта, светилишта и зборишта, и стадосмо призивати оне дивље народе, који су зазирали и стрепели од нас, и почесмо да им откривамо нека своја Знања примљена од Богова наших.

Најпре им открисмо Тајну Огња Живога.

За њих то бејаше велико чудо, те сви они листом, да ли из страха или из благодарја, падоше ничице на Земљу, испуштајући гласове неразговетне и несловесне, подижући склопљене руке пут Сварге. После неког времена, ти народи, напредујући у учењима, постајаху словесни, примајући наша Света Знања благодарно и радосно, и не желевши више да се удаљују и одвајају од нас. Штавише, они су, убрзо потом, пошто примише наш Језик и Писмо, пожелели да буду једно с нама; казивали су нам да себе виде и осећају као граном нашега Дрвета Живота.

На Белој Земљи у Сливу Троречја, у миру обитавасмо на многа лета, примајући Тајна Знања о Животу и о Води, о Бесмртности и о Вечности, о тајинственим путовањима наших Богова и Великих Предака низа звездана јата ка Пупку Пра Васељене, о КоленДару и о Свароговом КолоЛету, о кретањима Планета и Сунаца око Звезда Стајачица, о Тајинственом Заједништву Богова с Родом и Племенима нашим. Заиста, то бејаше Велико Време Сварогово, када смо присуство Богова у сваком трену осећали, и када Душом и Срцем бивасмо повезани са Боговима и Прецима својим, и када бејасмо посве заштићени Сваруном Сваргом у Белој Пра Светлости.

Вилинска песма 

На Родини мојих Предака има једна Вилинска гора,

под Вилинском гором има једно Вилинско језеро,

крај Вилинског језера има седам Вилинских врела,

понад седам Вилинских врела

простиру се сеновите Вилинске рудине,

пењући се уз сеновите Вилинске рудине,

а пролазећи кроз чаровите Вилинске косе,

избија се на један пропланак

од давнина зван Вилинска метаљка,

а високо понад Вилинске метаљке

налази се један тајинствен Вилински вијенац

под снежним врховима Вилинских врлети.

Фото: Вилинско коло; Википедија

Драган Симовић је, са великом љубављу, писао песме и приче које је посвећивао својим пријатељима, родбини, посвећеницима, пролазницима које је сретао на своме путу и иним. Посвећенице, колико се сећам, упутио: Мирјани Косовки; Синовима Светлости, божанским чуварима дванаест унутарњих светова Духа; Перуну и Милошу, сневачима и песницима светова што се, гле! у Духу рађају; Владимиру и Тордис, Ратницима Светлости унутањих светова лепоте и сна; Дубина је, гле! тек пресликана висина, Даници Алтес; Слађану Крстићу, вилењаку Јутарње Звезде; За Иву, из једног давнашњег песничког сна; Ференцу Сабо, посвећенику духовних стаза Белих Срба и Белих Словена; Ивани Жигон, посвећеници свесловенске духовне лепоте;  Митји Костићу, дечаку из Великог Гаја, са којим сам учио како се љуби Велика Мајка; Николи Тесли, Суштаству Пра светлости; Светлани Стевић, хомољској вили гласа правилинског, која је и певање и живот Дивотама Словенства посветила; Александри Маринковић Обровски, Великој посвећеници Сцжветлости; Великој Души Владана Пантелића, вилењака посвећеног дуба (Кула белих ветрова подно Небеске);  Горану Котарцу из Ариља, Благоју Илићу, посвећенику из Ариља; Аници Илић, поетеси из Ариља; Верици Стојиљковићи, песникињи са Вилин реке; Милу Максимовићу, песнику који живи у  Америци; Душици Милосављевић, Великој Ратници Светлости; Милици Костић, чуварки Јужне Капије на Радан планини, и многих других. Приметимо да су кратки описи које је Драган писао посвећујући песму или причу – Песма над песмама.

(Кула белих ветрова подно Небеске)

Великој Души Владана Пантелића

Ако можеш да препознаш
Снове предака у водама Истера;

Ако можеш да чујеш
Далеке оне што ће
После тебе доћи;

Ако можеш да видиш душу дрвета,
Што на дну вода вековима снева,
И на тебе, гле, стрпљиво чека;

Ако можеш, у трену једном,
Да будеш предан
Правасељени и Великој Мајци;

И да заволиш сва бића
И светове ине – минуле и будуће;

И да у Љубави твориш
Дела мила Великом Духу Стварања, –

Онда си Ти, уистини,
Посвећени Син Човечији.

На водама Словенског Истера,
у Крњачи, јесени позне, 2010.

Фото: Светлана Рајковић – Каћуни; Википедија

И никада не одустајте од борбе!

Само се борите, и никада не одустајте од борбе!

То је Завет Белих Срба, ВедСрба, Стриборјана, Аријеваца!

Борба је вечна, и непрестана!

Кад Бели Србин одустане од борбе, тада је одустао и од Живота!

То су знали наши Велики Преци.

То су знали, и то су живели.

Док су то живели, дотле су и били Срби Стриборјани!

Ко одустане од борбе, одустао је и од Пута духовности!

Небо прославља ратнике! Ратнике Светлости!

У Небу, у Ирију, нема места за оне који одустају од борбе.

У Небо улази само онај који је понео Небо са Собом.

Ко није створио Небо на Земљи, неће никада ни ући у Небо!

И то је Завет Белих Срба, Стриборјана, Северњака, Хиперборејаца.

Само се борите, и никада не одустајте од борбе!

Тешко ономе ко се преда, ко одустане од борбе и Живота!

Неће га бити ни у Овоме ни у Ономе свету!

Неће га нигде бити!

То су знали наши Велики Преци.

То су знали, па су то и живели.

Зато су и били Велики!

Били су Велики, јер нису желели да буду Мали!

Небо је и створено зато да би у Њему обитавали они који не одустају од борбе!

И то је Завет Белих Срба, ВедСрба, Аријеваца, синова и кћери Сварогових и Перунових.

Памти ово, и у Срцу својему упиши, унуче Сварогов и сине Перунов!

Фото: Бог Перун; Википедија

Колико је векова иза нас,
толико је и снаге у нама!

Колико је векова иза нас,
толико је и снаге у нама!
Ми знамо да су наши Богови
старији од свих народа,
од свих знаних светова.

Ми верујемо у своје Свето Предање,
и ми знамо да се све по Предању
нашему и догодило.

Ми знамо да су Преци наши Богови
и стога прослављамо Претке своје
и клањамо се Боговима својим.
Језик је наш старији од свих језика,
и Име је наше старије
од свих имена иних.

Није било времена у којем нас није било,
нити ће бити времена
у којему нас неће бити!
Све ми ово знамо,
и знамо да и ви ово знате,
па нас зато и мрзите!

Али, већ истиче време мржње ваше,
и долази време
Љубави наше!
Ваш се животни ток
заувек затвара, а наш се Пут,
гле, изнова отвара!

Из одбране прећи у напад!

Ово пишем за оне пробуђене и освешћене Србе, за оне Србе који ће из одбране да пређу у жесток и одсудан парапсихолошки, умни и духовни напад!

Империјала Зла већ одавно, против Срба, води најподмуклији свестрани и свеобухватни рат, рат на свим ступњевима и разинама Ума и Духа, а тај свестрани рат обухвата све видове специјалног парапсихолошког, магијског, информационог, окултног, менталног и медијског ратовања и сатирања народа, поништавања самосвести и самосвојности, брисања расне и националне самобитности!

Срби, ви који знате ово, ви који сте пробуђени и освешћени, дошао је тренутак да из одбране пређете у напад! Нека ваша одбрана буде подигнута на највиши ступањ заштите, када ће ваша одбрамбена енергија бити двоструко јача од енергије напада.

Како? Тако што ћете користити и преусмеравати енергију напада. То се зове Игра Наспрамних Огледала, када у умним сликама, високо горе, на Осмом ступњу, а то је Ступањ узрока и последица, створите Наспрамна Огледала која одбијају све зраке и таласе, и враћају их извору, односно, пошиљаоцу!

Тако да ће се ти зраци у трену преусмерити, и почети да делују погубно по онога ко их шаље против Срба!

Закон Сетве и жетве!

Ово је Космичка Игра!

Схватите ово као Игру, и играјте се са вековним душманима Србства!

Будите мудрији од њих, јер то већ и јесте!

Упамтите: Непријатељи су Србства веома припрости и глупи, они своју ограниченост и глупост прикривају само технолошким достигнућа, мада ни ту нису нешто много успешни!

Ако се по тројица, петорица удружите, и створите слике Наспрамних Огледала, моћи ћете да поништите свако умно дејство наших душмана.

Та игра је веома проста, и ви је већ, свакако, знате боље од мене!

И ово упамтите: Наше су мисли веома моћне, моћније него што можете и да замислите!

Само петорица вас пробуђених и освешћених, може да заустави полетање непријатељског авиона!

Дејствујте и против ових плаћеника у Србији. Пуно их је! Али, ви сте за три копља, и умно и духовно, изнад њих!

Ваљда сте то одавно приметили да су сви ови издајници и плаћеници у Србији, људи сужене свести, лабилне персоне, особе лошег карактера, с којима такође можете да се умно поигравате, да их доведете до пуцања, до лудила!

Срби, умно оружје јесте најстрашније и најубојитије оружје!

Будите Срби!

Фото: Почело, формула људског живота; Википедија

На данашњи дан 2018.-те године уснуо је на Мидгард земљи велики србски песник Драган Симовић, уснуо, али се, у истом трену, пробудио у Златном Ирију. Нема смрти, има великих сеоба, има даљег путовања, стицања нових искустава, и даљег усавршавања на путу ка Једином Богу. О Песнику су, тог и других дана, писали многи његови пријатељи. Остаје у нашем најдубљем сећању непревазиђени текст власника Србског Журнала – господина Миодрага Новаковића, који је са Драганом био повезан тананим нитима душе.

Нећу данас писати о укупном стваралачком раду Драгана Симовића. О томе има довољно података на Википедији. Нећу писати ни о кукавним и ускогрудим мишљењима неких србских критичара, који су га, из сопственог незнања о вишедимензионалности човека и света, називали мистичним песником, и то је било довољно да не буде уврштен у школски програм Србије. И подсетићу читаоце да је Драган био главни уредник Србског Журнала где је објављивао сопствене луцидне текстове – песме, разјаснице, лирске приказе на многе теме, жестоке критике на прилике у Србији, о истинитом историјату Рода, девијацијама у нашем и светском друштву, и друго. За дивљење је била његова брзина схватања, брзина писања са великом концентрацијом, способност раздвајања важног од неважног, кукоља од жита, јасноћа изражавања. У најкраћем – његово писање је откривање непознаница, а изражавао се са енергијама силница, јасница, и мудрица,

Триста Србских Посвећеника

Већ вековима се решава Србско питање, и никако да се реши, јер не може ни да се реши без Освешћеног и Самосвесног Србства!
Без оних Триста Мудрих и Храбрих Срба, који ће да запоседну сва кључна места у Србији, и да све држе под властитим дан-и-ноћ будним оком!
Све друо су само покушаји, само варка и опсена!

Све друго је само игра луде ђеце која, тобож, решавају Србско питање!
За решавање Србског питања вазда је, кроз векове, недостајало двоје – мудрости и храбрости!
Ако је другога и бивало, ово нам је прво свагда некако измицало!
Било га је, и није га бивало!
У овоме је часу Србско питање поново у жижи светских збивања и дешавања.
Само што је сада Србско питање, уистини, горуће Србско питање!
Србско је питање у овоме трену, за само Србство, судбонсно и судбинско питање, питање свих питања!

Бити или не бити!
Треће могућности нема!

Овде желим да кажем нешто што нам свима вазда и увек измиче!
А то је једна виша мудрост која ће и сва земаљска лукавства да користи.
На чело Србства и Србије морају да дођу људи од визија!
Они који су упућени, како у древна тако и у савремена тајна духовна, шаманска, магијска и парапсихолошка знања!

Да створе тим у којему ће бити све сами посвећеници; изузетно бистри, умни, продуховљени и освешћени; божанске самосвести и високе одговорности; који ће држати сва поља – од културе, преко привреде, до војске!
Ти који се нађу на челу Србства и Србије, морају бити опасани са три тајна прстена, оних тајинствених посвећених личности које ће из прикрајка, тајно и тајинствено, да буду саветници свакоме члану Владе понаособ!

Све оно што Они осмисле, то не сме ићи у јавност; у јавност ће ићи само оно што је за јавност и наших вековних непријатеља!
Заиста, само овако, и никако другачије, може да се реши Србско питање!
Све друго је нестајање и, коначни нестанак Србства!

Кажу да душа срцем прича

и њиме мисли мисао своју.

Каква ће бити нова му прича

кад невољно промени кућу своју?

.

Кад коло ратно крваво заигра

бизнис постаје и тело људско.

Оног што срећа ратна проигра

транжирају у месо доларско.

.

Западу старом обесплођеном

младости треба белоаријске

да буде омлађење остарелом

и расадник нације бездетске.

.

Словенско срце уме да пева.

У Јохану жалом пропевало

да мора хитно пут Косова

да би се љубављу заздрављало.

.

Шта ће бити кад степа пропева

срцем из груди англосаксонских?

Хоће ли љубав да га загрева

кад чује умилни пој речи руских?

.

Хоће ли дрског Англосаксонца

разнежити трептаји балалајке?

Дал’ ће издржати трзаје срца

кад препозна сузе Велике мајке?

Фото: Душа, срце; Википедија

Шта је слава човекове душе? Боголикост њена: Бог у лику њеном. А шта је слава човековог тела? Боголика душа: божанственост и богочежњивост њена. У ствари, једна је и иста слава и душе и тела људског: боголикост: боголикост, све божанске клице и силе, дате им при стварању.

.Боголикост јњ непресушни извор богочежњивих стваралачких сила у човеку помоћу којих човек израђује себе у вечно биће.

.Уколико боголикије, утолико безгешничије и богочежњивије.

.Свесно и несвесно, у свима борбама које човек води у своме хуманизму, он тежи да поврати себи изгубљену боголикост.

.Ако се тражи непролазна суштина човекове личности, она је несумњиво у боголикој бесмртности његове душе. Сјединити ту безсмртност са безсмртним Богом смисао је и циљ човековог постојања на земљи.

.Духовно достојанство човека састоји се у боголикости његове душе, у светости, у светости и неприкосновености његове личности. Сваки човек има боголику душу, зато сваки и представља божанску вредност. Пронаћи њу у човеку значи: пронаћи извор свих његовој вредности и моћи. Али, у свакоме од људи пронаћи боголику душу може само онај који “просветли лик Христов“ има за вођу кроз мрачне поноре људског бића.

.Сваки човек који се рађа на овај свет добија светиљку, то јест боголику душу, која му у тами овога света осветљује пут ка Богу.

.У нашој боголикости је срж наше личности и срж наше слободе.

.У овом свету човеков је позив: да своју боголикост претвори у богочовечност; да се сав охристоси, охристоличи, да Христово обличје постане у њему; да достигне у меру раста висине Христове.

.Ето нашег родослова, нашег порекла: исто као и Христово. Он Бог, ми боголики; Он Христос – ми христолики. Он Богочовек ради нас: да би нас потпуно охристовио, охристоличио, обогочовечио, обожио.

.А душа је саздана боголиком, да би помоћу боголиких особина својих сва стремила к Богу, Творцу свом; саздана је боголиким, да би својом богочежњивошу достигла божанско савршенство.

.Боголикост душе – и јесте вечна младост сваког човека; то је његово вечно пролеће.