Тијање праискони је граница овосвета и оносвета. На месту Поглед понад родитељске куће и у Радичевом долу, укорачи се у оносвет. Када смо били деца ишли смо толико пута тамо-амо, амо-тамо, да понекад нисмо знали да ли смо у овосвету или оносвету.
.
Моја храбра баба, праискона Обренија, врло лако је ишла у оносвет. Није морала ни корак малени да искорачи, али је морала да затвори очи, и да неколико пута затрепери. Намах би била дубоко у оносвету. Тамо су јој Д р е в н и отварали двери. У оносвету је научила многе, многе исцелитељске занате, и речице – силнице, против сваке обољенице. Научила је силнице против сваке обољенице.
.
Од деце старије учио и научио сам лаке, за оносвет, искораке, а од бабе Обреније танани одлазак са треперењем. Научио сам Искорак и Трептај за оносвет.
У јасновиђењу својему, научио сам да одлазим силином намере и са сва три отворена ока. То је врхунски угођај.
.
Када н е  в и д и ш, оба света су стварни, само се разликују по количини опсенодејства. Када прогледаваш, овосвет и оносвет су као дан и сумрак, као зора и јутро, као сунчан дан и месечина. Што више в и д и ш, све је мања светлосна разлика, слика титра, губи се, понекад сасвим нестаје.

Када је душ а  о т и ј а њ е н а, када  в и д и ш, разлике између оносвета и овосвета нема! Када је душа  о т и ј а њ е н а  разлике међу световима нема, чак нема ни светова. Када је душа отијањена – нема светова, нема светова.

Отијањена душа, пева Аранђел Румених Облака – Певач јасновиди, ј е с т е  и  б и в а, јесте и бива. Отијањена душа б и в а  и  ј е с т е, бива и јесте.

Ј е с т е  и  б и в а је једина стварност, сушта суштаствена стварност. То је Љубав праискона. То је Душа Васељене, То је Душа  о т и ј а њ е н а.

– Ооој, Тијање! Ооооој, Тииијање!
Ооооооој, Тииииијааааањеееее!
*
Ж и ж а
.
У  ж и ж у
ж и ж а
ж и ж е ж и ж е
с в е  м о ј е   с в е  м о ј е
ж и ж е ж и ж е

Испод вечери глуве звонаре

Гласом смрзнутим у беле месечине

Понављамо један дан

.

Ту запаљену гриву вранца пропетог

О облак са чијих смо висина

Челом о камен досезали укус света

.

Док љубави семенке у плоду

Играју се сунца

Изнад испружене руке

.

За малу кап светла стопарац

У мртвом оку

Слепца

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Ко вуге у шуми, самогласничке дужи

У тонским стиховима једина су мера.

Но само се једном у години тек пружи

Дужина у природи, као у Хомера.

.

Као да је цезура – овај ми дан зија:

Тешка се дужина и мир из јутра оте;

Волови на паши; и леност најзлатнија

Из трске извлачи богатство целе ноте.

Научио сам од своје мајке
да слушам и причам бајке,
и како растем све боље знам
без бајки је човек сам.
.
Било је једно време златно,
време детињства неповратно,
дуго је требало па да схватим:
бајкама могу да се вратим.
.
Кад дођу туге и самоће,
када се не зна шта се хоће,
ја опет читам старе бајке
и као да сам у крилу мајке.
.
Јер како растем све боље знам:
без бајки је човек сам.П.З: ‘

‘Лет изнад детињства

Потражићу негде друде своје речи,
јер сада им ту место није.
Од када престах мислити на свакодневницу
попримам другачији одјек,
смирујем се са капи росе
удишем боје свежих јутара
измаглица пролази мимо мене,
а ја остајем у срећи
и буђењу новог свитања.
У таквом окружењу увек постоји спас
и нека друга питања самоће небитна су
јер вечност је дуг корак пролазности,
а остајем окружена лепотом.
Тихе су ноћи у овом минуту,
а само мали делић мира
поново је нашао свој спас.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Црне снове вековима снева

Лети, пада, гаврани га кљују

Крв му липти – у њој божур пева

Обесне птице на божур му пљују.

..

Он завапи: Боже, зар су јаче

Зар ће светлост да се плаши таме

Где је снага – само око плаче

Зар без наде и мисли су саме

.

И буди се у телу без главе

Али види – божури су никли

Чудно плешу баш као да славе

То што су се на невоље свикли

Tишина окорела

У мени крвари

.

Играм се латима

Боли

.

Не опрах на време

Додир његов

.

Па зато пијем

Гутљаје немира

–

Губим време

У наручју успомена

М.В.Р: “Разоткривена неосећања“

Кад у грудима

Заболи јутро и

Магла покрије стопе

Запјева са гране птица и

Даљина донесе слике

Заглављене у сјећању

На лик једне жене.

.

Вјетар ко рука дјевојачка

На прозор,тихо, закуца

И заболи у грудима јутро,

Замирише са плакара дуња –

Убрана са неба

Руком моје мајке.

.

Заболи у грудима јутро…

Ходати исправно. Живети право.

Бити у праву. Право је кад…

.

Све ово смо чули од малена. Свуда. Међутим шта то истински значи?

Најкраће речено Прав (одакле и реч право, исправно, из права) је суштина света богова или Свет који је направио Бог, изворни Ствараоц. То је стање постојања живота у својој савршеној причи, облику, изразу.

.

Чак и друштво данашње на Земљи овакво какво је често има одлике прав-а. 

.

Бити у праву значи суштински живети у најсветлијој разини или димензији постојања.

Колико је нас у Прав-у?

Бити исправан значи долазити из Прав-а са својим понашањем, знањем, увидима и уверењима. Начелима и моралним вредностима. 

.

Ходати право значи ићи путем који кроји свој дух и душа по најсветијем узору.

.

Колико то нас стално ради? Велико је питање јер људима је све релативно. Сад овако, сад онако. Данас једно сутра друго. Све је то део нестабилности човека који се развија и расте у пунину. Дете које одраста. Човек који постаје Бог. 

.

Зашто толико звезда, галаксија и ко зна чега у Свемиру? Зашто свет без краја?

Зато што кад један човек постане Бог, одмах крене у стварање новог света, јер се обожио и знање да је једно са изворним Творцем – Богом га покреће на Љубав и стваралаштво одмах и сада. Небројено звезда…небројено светова, димензија, свега.

.

Бог у пракси је Бог. 

.

Чак и док није освестио Бога у себи и од себе, човек стално ствара. То је непорецива стварност и природа човечија – бог који расте. 

Чак и у несвести и хаосу, човек и тада ствара. Непрестано.

.

У нама дубоко постоји осећај покрета. Осећај, инстинкт или једноставно бивање које се мрда гиба, помера, које зна.

.

Осећај шта је шта и ко је ко и кад је ко и где је ко. Осећај који је тиха ватра која покреће. Моћ која зна увек шта треба бити и шта се радити. На вољи је да то и спроведе.

.

У пракси, док још ниси дошао до нивоа да створиш Звезду, ти ради са оним шта Можеш са великим М. 

.

Ако видиш неправду то јест, нешто што није из света Прав-а, по- Прав-и. Уведи у Прав. Уведи себе у Прав. 

.

Буди Бог у пракси. Бог у делу.

.

Оплемени све у себи и око себе.

Извор: Звезда Род Zvezda Rod

Даруј постојању дела душе ретка

догађаје давне где учесник ти си

јер душа се сећа самог прапочетка

изведај нам тајне што слутио их ниси!