Др Александра Бајић: Једно истраживање балканске топографије – Озрен –део четврти


Због великог интересовања читалаца, текст Др Александре Бајић „Једно истраживање балканске топографије-Озрен“ поново на Србском Журналу

ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД  КРАЉЕВА?

Овај Озрен је брдо, један од огранака планине Столови, чије име само каже да је ту неко столовао, да је ту била нечија престоница.

Западно од Столова налази се планина Троглав, чије име нас подсећа на Триглава, Тројана, Тројство.

Северно од Троглава је планина Јелица.

 

На тој Јелици постоји село Велес и врх Живица (505 м).

У близини је неколико брда која се зову Буковац и неколико потока са сличним именом.

Северозападно од Краљева, које се раније звало Карановац, налази се село Лађевци (по Лади) и истоимена долина. Испод самог Озрена, на северу, налази се село Змајевац. Ту су Витковац, Витановац, а одмах поред планине Јелице налази се Видова планина.

Горњу Требчу смо већ поменули, а да смо били у праву говоре нам многи греографски појмови у овом крају чија се имена могу довести у везу са словенским паганским пантеоном.
Ту је, наравно и Моранина река, Западна Морава, ту је и Моравица, река, али и цео крај са називом Моравица око Ариља, за које не могу да се отмем утиску да се некада звало Јариље. Овде морам да напоменем да се до скора цео златиборски крај звао Рујно, по Рујану-змају, богу огња. Све ово што сам навела налази се у кругу пречника око 50км.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРИНИЋУ КОД  НИКШИЋА?

Већ смо поменули брдо Требјесу и Видов поток. Једна од притока тог потока тече кроз Перај до. Претпостављамо да је то био Перунов до, градић сличног имена Перој у Истри, већ су ранија истраживања С. Петровића довела у везу са Перуном. Ово је каменит, безводан крај, релативно слабије насељен, али смо ипак нашли село Рсојевиће, село Дабовиће, село Васиљевиће. Нашли смо горње Мораково, (по Морани), брдо Дажник, (по Дабогу одн. Дажбогу). У близини су и брда Чумовица и Чумојевица , Рујнова глава, Кобиљи до. Поменућу да у близини постоје Каранове рупе (ко је тај Каран који је свуда оставио своје име?)

Постоји и вис Џиновске капе, претпостављем да је му такође било „капиште“, место где се налазио кип идола (Вид са своја четири лика под заједничком капом).
Можда управо због недостатка водених токова и сиромаштва плодном земљом, у овом крају нисмо нашли женска божанства Живу и Калину, као ни Љељу (Лелију, Јелу, Ладу), нема ни воде Буковице. Вода и земља су ипак њихов главни посед, па немају шта да траже на овом суром камену. Ту су једино Морана (у Мораковцу) и Девана у свом лику кобиле (на Кобиљој глави и Кобиљем долу) а ту је и Чума, у Чумојевици и на брду Чумовици.
Ето, изгледа да смо били у праву када смо претпоставили да око наших Озрена мора да буде малих топонима са именима словенских паганских божанстава.

Изгледа да су наши Озрени стварно били природни храмови наших предака, веома вероватно посвећени ВИДУ. Да ли се још неки од њих звао Видин, можда Видов брег или Видова планина, Видовица или Видов вис, Видова глава или некако слично, бојим се да нема начина да сазнамо.Када сам посетила Војно-географски Институт у Београду, у архиви ове установе нашла сам неколико старих војних карата Балканских земаља, из осамнаестог и деветнаестог века. На моју велику жалост, те карте су углавном непрецизне, већина од њих нема убележена имена планина, о малим географским појмовима да и не говоримо.

Вероватно нећемо сазнати ни који од Озрена би евентуално могао да буде она Витор планина иза које излази ТРИ СУНЦА, можемо само да нагађамо:

“Ој Виторе, висока планино, / Из тебе ми три Сунца грануше. / Прво Сунце-првијенац са кумом / Друго Сунце- стари сват од свата, / Треће Сунце-ђевер са ђевојком. / Које Сунце првјенац са кумом, / То је Сунце гору огрејало. / Које Сунце стари сват од свата, / То је Сунце свате огрејало. / Које Сунце ђевер са ђевојком, / То је Сунце дворе огрејало.“

Ова песма је свакако митска и говори о свадби Перуновој, где три Сунца сунчаног тројства (Тројана) имају улоге истакнутих сватова, према српској традицији.
Ето, прегледали смо околину свих шест Озрена и једног Озринића. Констатујемо да смо нашли много малих географских појмова који су сачували имена чланова словенске паганске божанске породице. Поређења ради, прегледајмо Видушу и њену околину као и Видов врх код Боке которске са околином.

-наставиће се

Николај Велимировић: Сујета; Душа претежнија од тела


 

Сујета

Као што трешња не доноси плода пре него отресе

цвет, тако ни човек не може донети плода духовног док не

отресе са себе телесну сујету и спољашње кинђурење.

.

Душа претежнија од тела

Време је тица, која те кити шареним перјем, но која

ће доћи и да почупа своје. Ако будеш сувише везао душу

своју за перје, време ће ти с перјем и душу очупати. Ах,

како ће тада ружна бити нагота твоја!

 

Владан Пантелић: Личје и наличје


Разноге и разбујне прамисли-сећалице

Час хладне и ледне као пузавица

Час пакосне лукаве и зле као пецаљка

Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица

Час страшила као привиди бауци дрекала раге

Час лековите благе мелемне као Прамајка

А час бистре бистре као извор Воде снаге

.

За све је крив рептилски напитак заборава

Којим је у много живота напијана моја глава

.

А Тијанија је земља чуварица и памтилица

И обнављачица и омлађивачица и сећалица

Завета и мозга и срца снажилица и хранилица

.

Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео

Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео

.

Тијанија је откривна земља личја и наличја

Земља легендарних Витеза Праисконог Реда

Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора

Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора

И родница моја – носиоца многих одличја

Тијанија је универзумдром што у звезде гледа

Тијанија је певања и свитања свет и оносвет

Душица Милосављевић: Перундан


 

 

Јека се у по ноћи чује,

нека вриска из собног зида удара,

слика у мрклом мраку пада,

на под, земљу, знамење…

.

Не дирајте ово камење!

.

Урличу вуци у глуво доба

гавранови у пару у лету гракћу

месец је пун и сунцем сија

ноћас још спава илузија

.

Шта је заправо састав камена!

.

Не могу наци кључ времена,

будни су они који јесу,

небеса се ноћас посебно тресу!

На Перундан!

 

.-

Анђелко Заблаћански: Русалка у жени


 

Русалке три у једној жени

једна очима

муње зачикава

друга на уснама

мед с пелином меша

а трећа титра на грудима

.

али никад њих три

не будише се саме

у набујалој води

бар још три њихове сестре

купаше се голе

и опет само у једној жени

.

четврта у утроби

пали месец над реком

пета на бедрима зори

шеста међу коленима

росом умивена

.

и ко зна колико њих

у њој блудно коло игра

у ноћима бдења

и несна од пољубаца

Мирослав Цера Михаиловић: Царска


 

.поживи нам Боже јединога цара

не треба нам ништа ни хлеба ни пара

.

не треба нам око не треба нам глава

само да се царска не унизи слава

.

док по светој земљи звоне свете кости

народу се царске одужише пости

.

и док нам се ево затире и име

тискамо се овде избегли у риме

Вила и дели Радивоје


Гором пева млади Радивоје,

гором пева а гора одзива,

а из горе вила проговара:

“Јеси л’ жењен, дели Радивоје?“

“Нисам жењен, нит’ ћу да се женим

– хајдуцима жене не требају“.
.

Казивач: Олга Миљић, Котража – Гуча

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

Драган Симовић: Перундан


Свако има право да слави кога му драго, а ја на данашњи дан славим и прослављам ПЕРУНА.

Он је мој бог, и бог мојих праотаца и прамајки, који нам је подарио МУДРОСТИ БОГОВА, записане и рисане у светим звезданим књигама – ВЕДАМА!

Не спорим се са јудео-кршћанима, не спорим се ни са ким.

Свако од нас, на властитом унутарњем путу, следи свој унутарњи глас, свако од нас, у својему пречистом срцу, носи своје богове, свако од нас живи свој живот онако како жели, зна, уме и може.

За моје богове, који су у Светлости и на Извору Живота, ЗНАЊЕ је веома битно.

Праизворна ведсрбска реч за ЗНАЊЕ јесте ВЕДАЊЕ.

Исто је ЗНАТИ и ВЕДАТИ!

Као што је исто ВЕДАТИ и ЉУБИТИ!

ЉУБАВ происходи из ЗНАЊА, а ЗНАЊЕ исијава из ЉУБАВИ.

Где нема ЗНАЊА нема ни ЉУБАВИ, и опет: где нема ЉУБАВИ нема ни МУДРОСТИ.

Данас је ПЕРУНОВ ДАН, ПЕРУН-ДАН, ПЕРУНДАН.

Свако може да пише како му воља, само нека пише срцем и душом!

2017.година

Вид Вукасовић: Одлазак


 

Улазим у чамац, палим мотор и

Усмеравам прамац према копну. Острво

постаје постепено све мање и најзад

нестаје. Као да се и оно и храм на њему

утапају у звездану ноћ

.

Острво све мање

Ускоро око барке

Само море и звезде