Колодар Срб: Словени данас


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Словени данас заузимају већи део Европе и знатан део Азије. У Европи су најбројнија (око 35%) и у језичком и културном погледу најкомпактнија етничка скупина у Европи. Разлике између појединих словенских језика мање су,  него на пример,  разлике између северних и јужних немачких дијалеката. Поред језичке блискости, која је најизразитија (упркос великој отворености словенских језика за позајмице из других језика), уочљива је и сродност духовне и материјалне стране словенских култура у многим аспектима: у народној књижевности,  веровањима и обичајима, у ношњи, архитектури, музици итд.

Словенски језици обично се деле, на три групе и мада та подела није без недостатака, за сада је боља од других које су предлагане.

Источнословенска група обухвата руски језик – једини урачунат као светски (159 милиона говорних представника),  украјински (42,5 милиона) и белоруски (9,3 милиона).

Западнословенска група обухвата пољски језик (39 милиона), чешки (10 милиона), словачки (5 милиона) и лужичкосрпски језик (око 55 хиљада). Јужнословенска група обухвата србски (13 милиона), бугарски (8,9 милиона), хрватски (6 милиона), словеначки (2 милиона) и македонски језик – мада га многи сматрају јужним дијалектом српског језика – (2 милиона).

Савремени словенски језици су, по природи ствари, живи језици, али у историји словенских језика било је и таквих који више не постоје.

Поред старословенског језика, који данас постоји као богослужбени језик ортодоксних словенских цркава (у том случају се назива црквенословенски), па се зато и не може сматрати мртвим језиком у правом смислу речи, у мртве словенске језике спадају западнословенски језици: полапски и словински (ови народи су уз такво насиље германизовани да не чуди нестајање језика, али генетику нису победили! Још увек у Полабљу ходају Мидгардом представници свете Расе).

Тренутно је у току  страшан лингвицид српског језика –  толика је упорност да, не само да пређемо на латиницу, него и да користимо енглеске изразе у нашем језику . Толико Турцизама, Германизама нас није уништило,  па су наши душмани нашли нови начин –  променити писмо – стари рецепт. Када изгубиш писмо и језик, губиш нацију и сувереност,  а достигнућа,  научна и технолошка преузима доминантни народ и тврди да су одувек  била његова достижења.

.

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

Драган Симовић: Једноставна песма


Био сам неки простор у времену

ватра у камену и ноћ у биљу

био сам мање познат по имену

а више по немиру и више по миљу

.

био сам лудост паметних глава

срце је моје стихове писало

некога сунце у зглобу забрињава

беше ме доста а остаде мало.

Анђелко Заблаћански: Они


У пуној глави чувам гнезда умрлих птица

И осећам миришу пера, пев им мирише

Док упорно погледом ми кружи крешталица

Нудећи сам непој и ништа, ништа више

.

Руке ми вежу људи без душе, без свог ума

У туђој снази бесни, сами пред собом дични

Мене би да одведу далеко од старог друма

Без темеља, без грађе куле дижу невични

.

А мојој птици бране умрли пев да оживи

Залуд гудала, струне – невични време кроје

За бездушје њино – увек су други криви

Мада знам – за њих – сем њих други не постоје

Верица Стојиљковић: Плешемо!


Њишу се трава влати

под стопалима нашим;

и сунчев зрак нас прати,

а стопала нам плешу…

.

Песма птица се чује!

Камен стамен се радује,

онај што нас гледа

са врха планине наше!

.

И огледају се зденци,

у капима росе цветне,

ено, тек уплетени су венци

што красе вилин косе!

Плешемо!

 

Вукица Морача: Девојке


Ој лепенко из Лепенског вира,

Уметник ти на фрулици свира,

Што камен из Лепеница гравира

И знаке грдне сам изабира.

.

Ој девојко из Старчева града,

Метал кују тебе накићују,

Градњом кућа свако ти овлада,

Нема хлеба без мотике и рада.

.

Ој девојче из древне Винче,

Писмена одавно не сриче,

Пишу по грнчарији свашта,

Писмо прво, право писмо јашта.

.

Ој девојке из давних времена,

Од камена до метала смена,

Од грaдова до Винча палата,

Уметници и живот без рата,

.

Тек сад човек почиње да схвата,

И да Србин воли својега брата.

Србија је пуна сваког блага,

Драгуљ Неба, мени тако драга.

Миљенко Жуборски: Афоризми


(1938. – 2020.)

Истина је неспоразум са стварношћу.

Љубитељи човечанства, немају времена за појединца.

Жртве рата је дотукао мир.

У шта се верује у друштву, сумња се у самоћи.

Спољашњи непријатељи су прешли, у унутрашње непријатеље.

Часна реч је остатак од часне реченице

Коме је небо кров, највећи је домаћин.

Ко грешке прави, другима их не опрашта.

Где се будала пече, паметан се греје.

Човек слабо верује у оно што познаје.

Док сам дошао до речи, променио сам мишљење.

Не може ништа да ми надокнади, оно што може све да ми замени.

Како да пазим шта говорим, кад не бирам шта ћу да мислим

Лепо се види сваког јутра да јуче данас постаје сутра

Дани нас мудри овако уче наксутра сутра ће бити јуче

Душица Милосављевић: Сварга


Путешествије се завршава на оштрици коловрата
у кругу ко се задеси или издржи или се заувек изгуби
ратник се одувек врти,
бесмртно уздиже од смрти!
.
Сварга пламен ватрени јача у костима
спушта се на свет и гори у људима
раствара срж и покреће свест о пореклу
светлосни запис у днк коду гори
ратник је пробуђен да се у смрти бесмртно бори!
.
И гле, записи у светлу се виде
свуда где око допрети може
животиње запис својим дахом праве
свети код је оживео сад у свету Јаве!

Наташа Ђуровић – циклус „Жеље од тканине“-2


„Постоји ли, уопште, тај црни бисер? Свако зрно песка би могло бити његово семе“ питао се рибар коме су годинама у мрежу улетале само морске немани, сирене и понека душа која је остала да чува олупине потонулих бродова.

„Зовем се Матео. Зачет сам у утроби сеоске траварке на дан кад биље не мирише, рођен слеп на једно око и зато ни моја срж није била пријемчива да прими њен дар.  Ја сам трагач, као мој отац,  проклет од обе стране. Моји табани су сувише мекани да бих ишао далеко, а море је и оков, свет и уточиште за мене, невидљивог посетиоца чудесних места боје галебовог кљуна, младог пера албатросовог крила, ока пеликана док прави гнездо, која живе у мојој машти и која пред сам мрак, добијају облик  колибе у којој ме вребају духови мртвих снова.

“О, Летиција, ти никад ниси била жена која би умела да носи огрлицу, нити било шта друго око врата, сем свог  живота који се, као карусел, врти од чекања до чекања“

.

Прича се може прочитати и другачије!

.

„О, Летиција, ти никад ниси била жена која би умела да носи огрлицу, нити било шта друго око врата, сем свог  живота који се, као карусел, врти од чекања до чекања“

Моји табани су сувише мекани да бих ишао далеко, а море је и оков, свет и уточиште за мене, невидљивог посетиоца чудесних места боје галебовог кљуна, младог пера албатросовог крила, ока пеликана док прави гнездо, која живе у мојој машти и која пред сам мрак, добијају облик  колибе у којој ме вребају духови мртвих снова.

Ја сам трагач, као мој отац, проклет од обе стране. Зачет сам у утроби сеоске траварке на дан кад биље не мирише, рођен слеп на једно око и зато ни моја срж није била пријемчива да прими њен дар. Зовем се Матео“.

„Постоји ли, уопште, тај црни бисер? Свако зрно песка би могло бити његово семе“ питао се рибар коме су година у мрежу улетале само морске немани, сирене и понека душа која је остала да чува олупине потонулих бродова.

 

 

Словенка Марић: Историја


Нимало ми није криво што сам у гимназији имала тројку из историје. Напротив, мило ми је јер се за мене није залепила лажна историја која се, на жалост, и данас учи у нашим школама.Истиниту историју изучила сам касније, највише у позним годинама. Савладала сам мноштво нових лекција и раскринкала фалсификоване тезе бечко-берлинске школе и комунистичке историје. Ево неколико лекција:

Лекција 1: Нетачно је да су се Срби (и остали јужнословенски народи) доселили на Балкан крајем 6. или почетком 7. века. За ту тезу нема никаквих озбиљних доказа.Они су овде старинци од прастарих времена. За то постоји мноштво историографских, археолошких, антрополошких, лингвистичких, генетичких и других доказа.

Лекција 2: Нетачно је да су Шиптари староседеоци и потомци Илира. Они су дошљаци из 12. века, а Илири, Трачани, Гети, Дарданци и нека друга племена са Балкана су преци Срба и других јужнословенских народа.

Лекција 3: Српско име је много старије од словенског имена.

Лекција 4; Велики српски корпус народа се у великој мери распао.Покатоличени Срби на западу су постали Хрвати, расрбили су се Срби муслимани, Македонци и данас велики део Црногораца, Срби Арнауташи на Косову и Метохији и у Албанији претопили су се у Шиптаре. Претопили су се и они у Мађарској, Румунији, Бугарској.Осим тога Срби су масовно страдали од турских времена па у свим ратовима до данас.

Лекција 5: Над српским народом у току Другог светског рата извршен је ГЕНОЦИД у усташкој НДХ. Само у систему логора Јасеновац страдало је око 750 000 срба. А где су остала стратишта? Овај геноцид по свирепости злочина далеко је надмашио немачке злочине.Геноцид над Србима је започео много раније, у току Првог светског рата.
Доћи ће време, све ово ће једном признати наша историографија.

-извор-фб страница Словенке Марић-

 

 

Колодар Срб: Пролеће – Весна


Саставио у име Рода Војислав Паунић

 

14.марта/дерикоже,  почиње Бела недеља. Она се завршава 20.-ог Белим покладама и великим празником за све Словене – Масленицом (долазак пролећа).

  1. март/дерикожа – Словенски празник. Током векова било је доста полемике између научника културе и хришћанског свештенства, о пореклу многих модерних фестивала, који се сматрају примарно црквеним.  „Свети оци“ све врсте питања, таквог плана, сматрају грешним и труде се пажљиво, да их избегну, и то не узалуд, јер је готово немогуће наћи одговоре на тако осетљива питања после толико векова.Наравно, древна религија Словена – ведизам,  је постојала више од једног века, а чак и после крштења свеколиких словенских земаља, било је немогуће искоренити све Кумире, богослужења и разне прославе наших предака у трену. Словенски календар препун је таквих изненађења.  Црква, наравно, одбацује чак и наговештаје да су копирали празнике, иако је, уобичајеним погледом на словенске празнике, одмах јасно, да су после векова и векова, ведски-народни празници наших предака уткани у наш модерни живот.Један од таквих контроверзних празника је и Масленица која се према словенском календару одржала 21. марта на дан доласка пролећа. Данас знамо мало, о томе како су га славили далеки преци, али ипак су неке традиције и обреди преживели до данас. Оригинална Масленица наших предака се донекле разликује од модерне црквене прославе  Младенаца.

    Шта је овај празник значио за наше претке, и које свето, свето значење је било скривено у њему? Вреди  напоменути,  да је равнодневница,  у првом реду значила почетак пролећа, радости и новог живота за сва жива бића. Заиста, у пролеће долази до буђења не само природе, већ и свих животиња, птица и биљака, права природна обнова. Из тог разлога, бујне свечаности Масленице одржаване су на дан пролећне равнодневнице, а наши преци су је поштовали као један од најважнијих и најзабавнијих празника у години.

    Како се славила Масленица код старих Словена?Словенска Масленица или, како се још назива, Беле Покладе, славила се недељу дана, тачније девет дана. Овде је вредно разјаснити – недеља се за наше претке састојала од девет дана. Иако многи истраживачи и културолози доводе у питање аутентичност таквих података, за старе Славене је почетак пролећа значио не само обнову природе, већ и почетак обавезног економског раста и  рада. Нико не може дати доказе или оповргнути ову теорију, јер ово је игра „поквареног телефона“ дуга већ хиљадама година.

    На пример, у Србији празник,  Беле Покладе,  нарочито на истоку Србије,  постоји и дан данас. На дан пролећне равнодневице, према веровањима Срба, медвед се буди и напушта своју јазбину,  и тада почиње славље и сигуран је долазак пролећа, јер Велес, који је у медведу, не може да погреши око прогнозе.
    У сваком случају, за старе Словене, фестивал Масленица се одржавао последњег дана зиме и значио је почетак живота. Они су веровали да су прославу Весне одржали стари Словени и да на овај дан Чернобог враћа сву власт Сварогу, а Богиња смрти и правде Мара напушта свет Јави и враћа се свом свету, дајући готово сву снагу другим светлим Боговима,  који су одговорни за богатство, берићет и плодност земљишта.

    Много је сукобљених извора који описују паљење сламене лутке Маре на обредном огњишту. По некима је то симбол почетка топлине и смањења снаге богиње Маре у свету Јави, по другима се  сматра применом хришћанства – као да се идол уништава. Али ипак, стари Словени истичу се из свих култура невероватно поштујући однос према својим Боговима, увек  покушавајући  да им удовоље. Да ли су Словени палили страшило које је симболизовало Богињу и њену снагу? Ово је питање невероватно сложено, и о њему је било пуно расправе. Вреди напоменути,  да према хроникама или неким древним споменицима,  који су преживели до данас, није споменуто спаљивање лутке па је логично  претпоставити, да је овај обред постао традиционалан много касније. Код Срба,  износе се старе ствари и пале ватре од њих (на Беле покладе).

Како се заиста славила словенска Масленица? Наши преци су  славили на посебан начин: разне забаве за младе, као што су борбе песницама/рвање, бацање камена са рамена а све у циљу показивања пуне снаге препорођеног света. Скакање преко обредног огњишта, смешни плесови, коло око Баваништа, па чак и пливање у отвореним водама. Обичај је био и  да овог дана људи принесу требе Боговима.

Такође,  у славу Богова,  припремане су мекике и палачинке. Палачинке су биле обавезне на празничном столу. Симболика је играла значајну улогу у животу старих Словена, па су чак и палачинке и мекике, од киселог теста, имале своје скривено и свето значење.