Легенда каже да и даље

у овом свету постоји човек.

Говори се да га можеш видети ако

имаш очи.

На светлу дана је скривен.

Не боји се ни страха самог.

Очи му светле огњем живота,

речи  му лечилице, благодарнице.

У сутон обичава да изађе на ваздух

и поздрави Сунце које иде на починак.

Говори тихо и помера светове,

гаји Љубав  у недрима

и тера бесове. 

Једном је дошао глас да он није сам

него да има и још таквих попут њега.

Легенда каже да и даље постоји човек. 

Ништа није како изгледа тако ни он.

Живот – та чудна чудница најчудноватија

Наличи на прекрасно расцветалу белу ружу

Са милион милиона лати – могућих путева

Од изтканих тананих нити ВечностБезкраја

 .

Ходам складно без станке малим корацима

Многоного и многогоруко и многомислено

Танком плавом ивицом непрекидне промене

Дими моје јутро и нагло буди неиспав људе

 .

Нада опасана пламеном пробудила чудише

Гледају тупо јер им спава прозор за живот

Пројављује се то јасно – у њиховом изгледу

Мотрим из рупе моје свирале размишљања

. 

Чојка сваког лако најлакше можеш упознати

Гледећи право преко његовог мача у осмех

Али не буди лонац који се меша у туђе прсте

Упознај чојка благо – као пријатељ и као брат

. 

Идем малим корацима и садим орахе орњаше

Видим погодно место за садњу садница жеља

Потом зурим у плаво напупљено високо небо

Ох! Ох! да ми је Тебе Творче сасма упознати!

Када ствараш – свијаш ћелије и светове целе!

Мој је траг Вода.

Осетићеш

кад прелије Нежност

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Додир.

Схватићеш

кад заискри Љубав

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Песма.

Разумећеш

кад невидљиво Заћути

.

Тобом Изненада…

књига- Душа моје душе-

Уснуо сам страшан сан

у коме људи више нису

видели једни друге

нису чули једни друге

загледани у светлеће екране

ушију пуних бучне пластике

нису осећали једни друге

нису разумели једни друге

умова пуних ужаса, жеља и страхова

уста пуних погрда, лажи и бесова…

.

Ужаснут, отворио сам очи

и видео да то није сан

да је стварност за многе…

За многе

али не више за мене.

Не за мене.

.

Отворио сам очи

и видео да је сан

за мене завршен..
.

.
www.ekologijasvesti.com

Мислиш да је тешко стихове писати?

То је само отисак душе на папиру.

Можеш га гужвати,  палити, брисати,

ал не можеш спречити страсти да навиру.

.

Мораш себи крв исисати,

кожу изврнути, то боли, дабоме …

Па, да ли је тешко песму написати?

Није тешко, кад имаш коме.

О, ви, далека звездана јата;

о, ви, богиње и беле виле –

красивице и дивотнице;

о, ви, богови и свети ратници,

проведите ме кроз сазвежђа

и звездана јата,

проведите ме

кроз светове овостране –

овостране и оностране!

(Сонетни венац)

Светлуца свитац око срца

Варница што ти у коси спава

И док цврчак вечери грца

Цео предео осветљава.

 .

Иди и види, чим ти крај лица

Ућути фрула сунчевог зрачка

Љубав свитаца и љубичица

У сребрнастој шуми маслачка.

 .

Благо руци која се још

Игра и круни око живица

Чичак нежности по класју косе.

 .

Изгрева месец ко жути грош

Цакли се рој пољских звездица

Изнад мирних капљица воде

.

Владан Пантелић: Добрица поглавица

Дивни песник, измољен од Природе, да се појави и

објави, све њене песме, које пева кроз цврчке, птице,

зверчице, цветове, ветрове, шушкања, кликтања, хучања,

жуборења, одсјаје. И да прикаже све лепоте које нам

Природа дарује кроз своје небројене облике испољавања.

Шта још о Добрици рећи? Ништа. Изађимо на реку,

на ливаду, на планину, посматрајмо облаке, ослушнимо

звукове, чујмо и угледајмо Свелепоту. Или – чујмо и

видимо Свелепоту у његовој живој поезији.

                Синовима

Осилиле се на летину

Тице неке црне

До зрна задњег

.

Над главама се надвили

Облаци тешки

До саме кости чеоне

.

Обвила магла около

Тмина густа

И прст пред оком невидан

.

И сем осмеја синова

Ништа.

.

..

Словенка Марић о Новици Стокићу:

„Новица је заиста јединствен и особит песник, по много чему, по мотивима,

језику и стилу. Не личи ни на кога, сасвим је свој и посебан. Одушевила ме је

његова моћ да продре до најстаријих слојева српског језика, да открије и оживи

већ потиснуте или заборављене речи, њихово семење и суштост.

Његов стих је густо и мисаоно ткиво, саздано од утисака и промишљања о

свету у коме живимо, о животу којим путујемо. Све похвале за песника Новицу

који ми је искрен и драг пријатељ. „

-извод из текста Словенке Марић о песнику, Новици Стокићу-

Светле мисли код човека,

Свесност показују,

А лепе и пријатне  речи

Уста сама казују.

.

Када мислиш само лепо,

Добро и вољено,

Онда је стање твоје душе

Продуховљено.

 

 

Владан Пантелић: Вукица Морача

.

Дивна, осетљива и пуна љубави душа Вукице Мораче, из Београда, професора

средње школе у пензији, пева лековите бајке и васпитне песме за своје унучиће, али и

за децу света и одрасле. Иако се Вукица првенствено обраћа деци, да својом литературом

лечи дечју душу, дух и тело и да јасноћом свог израза прочишћава свест малишана,

њене песме и  бајке ће деловати и на одрасле, да препознају дете у себи, и

да то дете проиграју, развеселе.  Јер живот се најбоље схвата душом, а

душа воли игру и песму и радост.  У бајке Вукица је уградила и стваралачке мудрости и

технике академика  др Григорија Грабавоја, данас највећег научника света.

.

-слика- Соња Јовановић-

Одведи ме у поља где мирис трава лечи и опија
за руку ме држи и не испуштај никада,
знаменом твојим заштиту ми прави
сад си заиста стваран, а дуго сам те сањала у Јави!
.
Прстом упери нас ка највишем вису у даљини
и кренимо заједно ка врху највеће стене
одбацићемо одећу и кожу
да нашом једнотом зауставимо време!
.
Долазим ти да ме одведеш ускоро
поља ће бити спремна за вечност у Јави
својим дахом ти облаке на земљу сведи
кад дођем ускоро у поља ме одведи!