Родити се у Србству,

имати србски крвни и светлосни запис,

то је велика милост и благодат

Творца, Васељене и Ведских Богова.

Зато што је Србство –

Виша Раса божанских бића,

за разлику од нижих људских раса

које воде порекло од мајмуна и рептила.

Кроз своју тисућлетну повесницу,

Бели Срби све време воде жестоке одбрамбене ратове

управо против тих мајмунских и рептилских раса,

крволочних паразита, предатора и људождера,

како са Истока тако и са Запада.

У спољноме свету, међу народима, родовима и људима, влада општа пометња, свеопште лудило.

Стога је, у овоме трену, најпаметније не излазити – сем онда када је то преко потребно – у спољни свет, међу људе, јер у спољноме свету, тренутно, сви ратују против свих.

Сви ратују против свих, зато што су сви до последњега запоседнути мрачним бесовима.

Људима више не владају светла божанска суштаства, већ најмрачнији бесови који их гоне да чине највеће грозоте и ужасе.

Све је пометено и слуђено: расе, родови, народи, племена и породице.

Тај свеопшти рат, рат у којему ратују свих против свих, давно је најављен, само што огромна већина успаваних људи није желела да ишта чује и зна о томе.

Највише ме боли свеопште бесовско лудило које је захватило васколико Србство.

Све оне грозоте и ужасе које су Србима некада чинили најкрволочнији душмани Србства, то данас чине некакви – ко зна чији?! – Срби једни другима.

Мрачни бесови који су запосели ко зна какве и чије Србе – од самих мрачних бесова створене Србе! – смерају да посве разоре и униште Србство изнутра, да га до те мере изнутра ослабе, тако да оно још задуго не буде кадро, да се икаквој мрачној сили из спољнога света ваљано и успешно одупре.

А шта је узрок свему томе?

Узрок је: што смо давно напустили видовита знања наших белих богова, приклонивши се, истовремено, лажним материјалистичким знањима и учењима наших заклетих душмана и врага, како са Истока тако и са Запада.

Сада жањемо оно што смо кроз минула столећа сејали!

Србски родитељи, удружујте се, те сами приређујте, пишите и објављујте уџбенике – превасходно уџбенике из србске повеснице – својој деци.

У ери електронских и дигиталних технолигија, печатање – тискање илити штампање – књига уопште није скупо.

Немојте дозволити да вам лажни – ватикански, језуитски и германски – повесничари трују, заглупљују и поробљавају децу.

Нека се ваша деца образују по књигама и уџбеницима које пишу расни, самосвесни и самобитни Срби, како би сутра и ваша деца била слободне, самосвојне и самобитне личности, личности које ће да мисле својом главом и осећају својим срцем – стваралачке личности, а не руља потрошача или, пак, бесловесно стадо за људождерску кланицу.

И заиста, ко није кадар да сам образује своју децу, онда је боље и да их не рађа!

Никада хришћанска Европа није притекла Србљима у помоћ.

У вековној борби Србаља против Турака, хришћанска Европа је све време мирно посматрала како Србљи пате, страдају, гину и нестају.

Нема већих лицемера и вероломника од јудео-хришћанских Европљана!

И када је Вожд Карађорђе дигао Србље на устанак, хришћанска Европа није прстом мрднула да припомогне Србљима у наднаравној борби против хазаро-турских крволочних легија и хорди.

А требало је тако мало помоћи Србљима!

И не само што хришћанска Европа, у србској тисућлетној повесници, никада није притицала Србљима у помоћ, но је на све начине гледала како ће им још и отежати све буне, устанке и ратове против хазаро-турских крволока и људождера.

Како је бивало у прошлости, тако је и данас!

Ствараоци су све време посвећени стваралаштву и стварању, а потрошачи и паразити – отимању, пљачкању, крађи и потрошњи.

Ствараоци све време сневају, маштају и размишљају о стваралаштву и стварању, а потрошачи и предатори – о томе како ће посвећене ствараоце да обману, покраду, слажу, опљачкају и убију.

Читави су народи, па и читаве расе – или ствараоци или паразити!

Бели Срби су народ посвећених стваралаца, док су сви ини народи у ведсрбском ужем и ширем окружењу – потрошачи, паразити и предатори!

Зато се нама, Белим Србима, и дешава, да нас увек изненаде наши предаторски душмани.

Ми знамо за њих, памтимо живо све њихове грозоте, ужасе и злочине кроз своју тисућлетну повесницу, но, будући да смо посвећени стваралаштву и стварању, не стижемо све време да будно мотримо на њих, јер они – за разлику од нас – вазда и навек само о једном сневају, маштају и размишљају: како ће нас да изненаде, преваре, покраду, опљачакју и униште.

То је прави одговор на оно школско –  а несувисло – питање: зашто се нама повесница свагда и навек понавља?

Наша повесница се понавља зато што смо на овај свет дошли да стварамо, поправљамо и обнављамо све оно што су паразитски и предаторски народи опљачкали, разорили и уништили.

Од свих народа на овоме свету, једино су Бели Срби истински и посвећени ствараоци, док су сви ини или потрошачи или грабљивци.

И заиста, још нисам срео ниједног Белог Србина – или Белу Србкињу – који није истински посвећен стваралаштву и стварању!