Некима од нас се свиђају деца или их чак воле. Другима се опет не свиђају или презиру децу. И учиниће велики напор само да и обезбеде да нема деце у њиховој близини. Без обзира шта ми осећали према деци, ми морамо да се сложимо да су европска деца најважнија и највреднији фактор у борби
код опстанка Европе.
Када знамо то, ми такође морамо бити свесни да није крв најважнија у овом контексту; ми такође морамо да их образујемо. Шта је добро у томе ако европска деца одрасту под утицајима наших непријатеља? Шта је добро у томе за Европу (као што је случај са генерацијом наших родитеља) ако им наши
непријатељи исперу мозак.
Да би то урадили, као прво, морамо да осигурамо да мајке остају код куће са својом децом и саме да их одгајају. Дозволити да екстремни социјалистички школски систем одгаја нашу децу, уместо нас, неће нам донети ништа добро; осим изузетка (попут нас) који ће изаћи из тог система са неоштећеним умом. Већини је комплетно испран мозак – наравно, већина њих због тога и постаје. Једини начин да образујете добре Европљане јесте школовање деце код куће илити „одшколовање“. Мајке би остале код куће са децом и образовале би их, баш као што су то радиле у прошлости. Мушкарци би обезбеђивали породицу а жене би образовале децу. То је традиционалан начин, да, и јесте традиционалан јер био успешан; то је природан и стога и најбољи начин.
У каснијем добу отац би био успешан и почео би да их учи занат и наравно ратничке вештине, као и остале ствари које мајка не може да научи. Сви мушкарци би требали да постану ратници, у случају да их краљ позове у рат (али исто тако и девојке и жене би требале да познају такву вештину).
Ово делује једноставно, и до неког дела и јесте једноставно али заиста је веома важно да одбацимо институције за испирање мозга и да сачувам Европу преко наше Европске деце. Деце која се школују код куће не постају наркомани, не буду малтретирана од старије деце или од стране педофила, не псују (најгору реч која моја деца познају је “идиот“), она се не туку међусобно, нити су изложени застрашивањима, њима је потребно далеко мање времена да науче нешто него када би то учили у школи, мање им је досадно, родитељи губе мање времена и троше мање горива како би довезла децу из школе.
Мој петогодишњи син нпр. већ може да чита норвешки и француски, решава математичке задатке које сте ви решавали када сте имали девет година, и он је невероватно едукован и разуме већину природних процеса.
Деца у школи живе микро – друштвима изграђеним за децу њихових година. Тако да се они вероватно неће дружити или радити нешто са индивидуалцима старијим од њих. Они никада неће научити нешто што је намењено старијој деци. Они остају са истом групом индивидуалаца кроз цео њихов живот и тако у стари остају незрели и детињасти. Наш трогодишњи син је био много мање изложен кућном школовању али он је био ту када смо ми – тј. углавном моја жена, учили нашег старијег сина тако да и он сада може да чита француски, и ако га ми још томе нисмо учили. Он је једноставно то научио пасивно – јер живи у микро друштву које није само створен за индивидуалце његових година. Он је такође невероватно едукован и зна разне ствари које се не очекују за дечака његових година јер не проводи већину времена дружећи се са децом његових година.
Наши момци – која ће бити школована код куће – помажу нам да нахранимо кокошке и зечеве, помажу нам да почистимо кавезе, скупљају јаја заједно са нама, били су ту када сам вршио ситне поправке на колима, када сам мењао гуме, заједно шетамо пса – возимо бицикло, шетамо, помажу нам да садимо поврће у башти, да кувамо ручак, иду заједно са нама да купимо намирнице у продавницу, идемо сви заједно када најстарији син иде да јаше свог понија, придружују нам се када возим жену у стрељану, старији син заједно са мном иде на трчање ( мада чешће возимо бицикло), и наравно водимо их и на дечије игралиште, до плаже ( где има такође дечије игралиште), да виде и неке рушевине на врховима планина итс. Они могу да науче толико тога док живе и док играју – и они све то раде док остала деца њихових година седе мирно на столици и чекају свог
учитеља да настави.
Ја не желим да своју децу препустим потпуном странцу, чији је главни задатак да им испере мозак и да их претвори у корисне робове за хазарске банкаре који владају светом. Пошто ја радим код куће, тако ако им се нешто деси, ја ћу бити ту да их заштитим. Они су моја одговорност и не желим да их одгаја, образује, храни, или штити неки потпуни странац, као што то већина родитеља данас ради. Уколико их препустим њима, моја деца ће вероватно да израсту у издајнике наше расе са испраним мозгом, у корисне робове и топовско месо за (праве или вештачке) Хазаре који владају овим светом. Уколико то допустимо
они ће такође нестати у Европи.
Да, изузетно је важно, не само да стварамо Европску децу, него и да остану Европљани. Ми морамо да их одгајимо како би постала добра, поштена, радна, талентована, едукована, драга, као и часна али исто тако и нетолерантна, и немилосрдна према нашим непријатељима. Европа није само раса ( или боље речено врста), него и менталитет, духовност, морал, начин размишљања.
Моја деца ће бити школована код куће;
http://vargvikernes14.blogspot.com/
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Окупила се ових дана „Дружина Храста“ у подножију Ртња у село Врмџа, код домаћина Милоша и Ане.
Обилазисмо видиковце и храстове гајеве, додирнусмо земљу, свесном мишљу се прожимасмо са Природом.
Свака стаза водила је искуству сједињења са Природом.
Прва до видиковца одакле пуца пространство нашег света. После уживања од лепоте предела легосмо на земљу, споисмо се међусобно држећи се за руке, и започе спонтана сликовита молитва освешћења „Ко сам то ја у Свемиру“.
Друга до храстовог гаја, где искусисмо сједињење са столетним храстом. И освестисмо да је Природа жива, да осећа. Блажени спокој окрепи дружину. Као да смо се кући вратили.
Трећа стаза водила је до древног храста записа, заборављеног у шуми. Са дубоким поштовањем приступисмо. Из групе се издвоји Дрвид и Бела свештеница, и започе обред Поштовања Светости Живота. Пробуди се Дух Древног Записа, обрадовао се изузетно, и благосиљао нашу намеру.
Посебан мир обузе присутне, испољи се молитва благостања и моћ обнове свега живог. Древно се испољи кроз нас…
Мир и захвалност у нама сад је поклик даљег Храстопоштовања, Природољубља, Светоживота.