Душица Милосављевић: Острво чаробњака


Сродна слика

Давно, негде у праисконији ове планете која некад бејаше Звезда, негде на средини Атланског океана налазило се кристално острво  саздано од бљештаве светлости у коме бејаше кристални град! Око река које су проносиле сребрни и златни прах живог светла, летеше мале виле звончице које су тај прах шириле далеко около кристалног града! У највећој палати у огромном светлосном холу, око извора живота састајао се сабор чаробњака! Имали су ту моћ да делују на целу Васељену и шаљу спремне младе виле и вилењаке изузетних способности у разне светове кроз плави портал! И дан данас то раде …

Угледах себе у плавој хаљини, покривена плавим плаштом на белом једнорогу од светлости саме, како се поздравих са једним од најстаријих вилинских старешина. Он ме отпрати до краја времена и посла у свет људи . У руци сам држала жезло белога кристала, који у себи носи све остале боје.  „Иако ми не познајемо време,  морамо штитити  ову плаву Звезду која ће постати планета и која ће се поново активирати у Звезду, у своју суштину!“, рече ми плави чаробњак на вилинском језику!

Сада смо обоје овде , и мој плави чаробњак и ја, који ме некад отпрати до самог краја временских капија! Сада знам да је време да Земља поново постане Звезда и да се Антлањ поново споји са светом људи!

Моја визија  коју добих читајући песму Милорада Максимовића о  Антлању!

Благословен Творац наш!

(23. гумник 7525. године)

Резултат слика за ДУШИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ, СРБСКИ ЖУРНАЛ, СЛИКЕ
(Портрет србске песничке виле: Душица Милосављевић)

 

Драган Симовић: У СВЕТУ ОМАЈА И ОПСЕНА


УВИДИ ИЗ АКАШЕ

Сродна слика

Када са Разине ВедСрбске СамоСвести сазерцавамо светове око себе, онда нам све бива доступно, видљиво и јасно.

Разина (Раван, Ступањ, Лествица) ВедСрбске СамоСвести јесте Видовито Знање Ведских Богова.

Зашто су се минулих столећа догођала тако честа, ужасна и грозна страдања ВедСрба?

Зато што су ВедСрби – омађијани и хипнотисани хазаро-кршћанством, ватиканизмом, латинизмом, језуитизмом, рептилизмом и хазаризмом – напустили Поље ВедСрбске СамоСвести, напустили Видовита Знања Ведских Богова,те свет видљиви као и ине светове невидљиве почели да проматрају са хазаро-рептилских „материјалистичких“, „позитивистичких“, „интелектуалних разина“, са разина  омаја, илузија и опсена.

Рептило-хазарија илити хазаро-рептилија – преко Ватикана, Тевтонаца, Англа и Саксонаца – већ тисућлећима влада овим видљивим светом.

Да би хазаро-рептилија могла да пороби човечански свет, морала је пре тога да створи хибридне паразитско-рептилске човеколике расе које ће бити њихова ударна и освајачка песница, њихова демонска и звериња војска.

Створили су Тевтонце, Англе и Сакосонце који нису наша Раса нити су од нашег Звезданог Рода.

То је раса паразита и рептила у људској љуштури, раса без душе и божанске свести, раса машина и робота-убица.

Када свет сагледавамо са Разине ВедСрбске СамоСвести, из Видовитог Знања Белих Богова, тада јасно видимо и схватамо, да су све освајачке и крваве ратове у минулиим столећима, једнако као и дан-дањи, водили крволочни Тевтонци, Англи и Саксонци укрштени са Хазарима.

Они су творци кршћанства и ислама, комунизма и бољшевизма, нацизма и фашизма, мундијализма и глобализма, као и свих иних мрачних рептилских и сатанистичких религија и идеологија диљем и широм свеколиког словесног света.

Словене и Германе – два велика Ведска, Хиперборејска и Аријевска Рода – разорили су и уништили изнутра Рептило-Хазари укрштени са Тевтонцима, Англима и Саксонцима.

Бољшевизам у Русији као и нацизам у Немачкој створени су у једној те истој хазаро-рептилској, тевтонско-англосаксонској кухињи, с намером да се разоре и до краја униште Словени и Германи.  

Само још успавани и неосвешћени, људи поробљеног ума и сужене свети, могу да поверују, како је, ето, Хитлеров нацизам био последњи покушај да се одбрани Аријевски Дух у Европи.

Истина је посве супротна и опречна овој илузији и опсени: управо су Хитлеров нацизам, једнако као и Лењинов бољшевизам, посве уништили Аријевски Дух у Европи за сва времена.

Ако се у Русији још донекле и сачувао Ведски, Аријевски Дух, дотле је у Немачкој посве уништен.

У данашњој Немачкој нема ни пет посто од негдашњих Аријеваца – сви су изгинули у грозном рату против Ведских Аријеваца у Русији, док су расне Немице Аријевке, после ужасног и грозног рата, похрлиле у загрљај Хазарима с ову и с ону страну Атлантика.

Данашња Немачка је карикатура и спрдња Древног Аријевског Духа.

Драган Симовић: Дела љубави, битна и сушта!


Једино љубав оправдава

сва наша

битна и сушта

дела.

Дела без љубави –

ма како нам се великим чинила –

немају никаквог смисла,

и распршују се

као дим и магла

на ветру.

Сва знања и умећа,

све вештине и дарове,

све лепоте и дивоте,

све сушто и надсушто

што смо од Творца и Рода примили

морамо да сејемо и умножавамо;

без предаха и уздаха;

 да делимо и поклањамо

у љубави живој и суштој

која нигда и нигде

не умире.

Прове – Правда


petrovic_dazbog.jpg

 

“…Попов не даје ближе одређење овога божанства. “Прове или Проно. Божанство поморанских Weneti-Словена, који су настањивали Ругију. Овај бог је после Световида био посматран као друго њихово највише божанство. Статуа посвећена Прови налазила се на високом и широко разгранатом стаблу храста, око којега су стајале преко хиљаде кипова са два или три лица, неки са још већим бројем. Испред овога божанства био је постављен олтар на коме су му приносили жртве“ (Kleine, 36-37).

Добровски овог словенског бога одређује као бога правде. “Прове, и Проно, код Вагријских Словена јесте бог Правде. Мени је он као словенско божанство сумњив, мада га Хелмолд помиње“ (Добров, 273). Фаминчин такође помиње Прову у групи божанстава западних Словена, позивајући се на изворе Хелмолда. У своме делу Хроника Хелмолд наводи како смо “тамо, међу старим дрвећем, видели свете храстове, који су били посвећени богу тога краја, Прови. Био је окружен двором и дрвећем“, додајући како је “Прова био бог земље Алденбуршке (Стар-Града), Сива богиња Полабљана, Радгост бог земље Ободрита“. Леже поставља провокативно питање “да ли у Хелмолдовом Провен-у треба видети Перуна?“. Најзад, “Пурувид можда има неке везе са Провеном“ (СМ, 63,132).

У ивањданској песми из збирке Милоша С. Милојевића налази се неколико стихова, који указују на постојање овога божанства, дакле, и као некакав његов траг код Срба: “Ивањско цвеће петровско, / … Петар га плете те плете / … Даје га силну Правиду, / Правида с крила на веће“. Судећи по томе што је овде реч о већу на које Правид баца цвеће, може се закључити да имамо посла са силним богом Правде. Наводим и коментар самога приређивача збирке, наиме, како и данас у народу постоји сећање да је било “беликих и славних храмова: Световида, Праве, Радигоста, Триглава, Поревита, Рујевита“, иако нам Милојевић не даје никакве доказе за ову тврдњу (I, 105).

У цитираној песми “На силу удаја“ у којој вила удаје кћер за јунака Праводара, слутимо да је реч, можда, о богу Прави. “Туне Вила ћер удаје, / … Удаје је на далеко, / Преко мора, преко поља, / Преко гора и планина, / За јунака Праводара, / Праводара великога, / У том граду праводарском“. У трећој збирци налази се и песма “Праве и Русалке“ из Копаоника: “Бани бане Бањанину, / Ти велики Праводаре! / У тебе су све правице, / Све правице слободице“. Праводар – бог Права, који је у српској митолошкој редакцији добио име Праводар, дарује Правду. Правда је и другим песмама портретиран као бог који се одликује снагом, сасвим близак по структури врховном божанству. Шта ради ђаче самоуче у већ наведеном детаљу песме? “Оно чита књиге цароставне, / Понајвише тога светог Праве, / И његова Јараила слуге“. Правид и Јарило или Јаровид, иду заједно. Ако се присетимо сижеа песме у коме наилазимо на комплетан приказ свих божанстава српског пантеона, сусрешћемо се и са два имена за Правида: Права и Прова. “До нашега господара, / Господара Триглав бора, / И његова мила сина, / Мила сина Световида, / И његове силне браће, / Јаровита, Поревита, / Рановита, Радигоста, / Праве, Прове“. Дакле, уочавамо исти ранг и сродност поменутих “српских“ (- словенских) богова, који су у братском односу са Световидом, а од заједничког оца, створитеља – Триглава. И у песму у којој Радигост бог Правде симболизује, ипак, зимски, хтонски период, снагу силе, али и опасност за људе, разабиремо из песме познатог нам садржаја, у којој уочавамо како је Пољељица кћер Љеља и Ладе, док су њени девери два побратима: “Млади Давор, силен Ђурум, / Бели Перун, страшни Права“. Дакле, Права је “страшан“, насупрот “белом“ Перуну. Да су Световид и Права браћа јасно је из стига: “А девери Праве, Световиде“….“

Више о поменутој теми можете погледати на сајту “Свевлад“.
http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/petrovic_kulturacivilizacija.html

Аница Илић: МОЈОЈ МИЛОЈ ЉУБАВИ


Резултат слика за вечерњи сутони, слике

Изаткаћу ти кошуљу од срме
рукама од Љубави,
очи ти умити росом
са Рајских извора Светлости,
путеве ти посути 
звезданом прашином Храбрости,
а на дланове ћу ти спустити
малену птицу
са гласом од небеске Нежности…

.

Ако у њему осетиш чежњу,
хоћеш ли доћи?

(Ступчевићи, Ариље)

ПЕСНИКОВ КОМЕНТАР

Ово је, по мојим дубоким осећањима, једна од најлепших љубавних песама у савременој србској лирици; песма танане љубавне чежње и још тананије сетне, осећајне и устрептале душе.

У овој песми нема ниједне сувишне речи.

Све је у њој сажето, згуснуто и, доведено до савршенства.

(Драган Симовић)

 

 

Коментар Сокола са Велебита: Нема предаје, нема издаје…


Резултат слика за српски витезови. слике

Тако је песниче врли!

Нема предаје,

нема издаје,

нема продаје.

јер што год, од овога неко учини,

учинио је смртни грех,

којему опроста нема.

Опроста му неће нити бити може,

ни од предака

ни од потомака

ни од ближњих његових

у овоме трену!

 

Драган Симовић : Срби, мрзе вас они који вам највише завиде!


15107448_1375047409174493_4520301686609223268_n.jpg

Срби,

мрзе вас они

који вам завиде!

Срби, највише вас мрзе они

који вам највише завиде!

Они који сневају о томе

да буду такви какви сте ви,

да имају то што имате ви, –

никада вам неће опростити

што не могу да буду

такви какви сте ви,

што не могу да имају

то што имате ви!

Срби, дошао је час, позни час,

да упознате своје заклете

вековне непријатеље;

да их упознате и да их мудрошћу

својих Великих Предака

једном за свагда победите!

Мрзе вас они којима сте језик

и славу Предака подарили;

мрзе вас они које сте жедне напојили

и гладне нахранили;

мрзе вас они којима сте сва злодела

према вама учињена

давно опростили;

мрзе вас они које ви никада нисте мрзели

и којима се никада светили нисте;

мрзе вас они ружни, прљави и зли

којима се никада не наругасте

и које никада не понизисте!

И на концу,

мрзе вас они којима сте све дали,

а од којих никада ништа

нисте ни заискали; –

и, управо вас такви највише мрзе;

јер не могу да вас не мрзе;

они морају да вас мрзе;

и они не умеју да живе

а да вас не мрзе!

Срби,

да бисте своје заклете

вековне непријатеље

једном за свагда савладали,

морате им ући у душу,

ући у мисли,

ући у срце,

ући у снове!

Кад им уђете у душу и у мисли,

кад им уђете у срце и у снове,

тада ће, тек тада,

заувек нестати сви они

чија имена

не ваља

ни спомињати!

Прича – Милош Црњански


crnjanski.jpg

Сећам се само да је била
невина и танка,
и да јој је коса била топла,
као црна свила у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирис’о багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.

Драган Симовић: НЕМА ПРЕДАЈЕ!


ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ –
ЉУБАВИ КОЈА НИКАДА НЕ УМИРЕ
Резултат слика за песник драган симовић, слике

Има дана, има тренутака када кажем себи: стар сам већ, и уморан од света и живота; не могу више да се борим против зла и таме у свету; нека се млађи боре; ја сам се доста борио;  зло и тама су толико нарасли и ојачали у свету, тако да моја даљња борба против тога губи сваки смисао и сваку сврху.

Но, одмах потом следи жесток и оштар прекор из мог унутарњег бића и суштаства, прекор који ме у трену враћа у животну и божанску равнотежу, прекор који ме намах враћа у првобитно стање мојега слободољубивог и ратничког духа, духа који не пристаје на задат живот, духа који каже: нема предаје!

Заиста, нема предаје, нема одступања, нема бекства!

Све док бивамо и јесмо, ма какви год били и ма колико год година имали: нема предаје, нема одступања, нема бекства, јер се и нема камо побећи!

Камо год да побегнем чекају ме ови исти задаци и, све док их не обавим онако како ваља, нећу моћи да се развијам нити у духу и свести да узрастам.

Мој свет, моја судбина и моји задаци су управо овде где јесам, овде и сада, на овој светој земљи и у овом тренутку вечности.

Рећи: ја сам одвећ стар и уморан од света и живота – јесте кукавичлук, јесте предаја и издајство!

Довољан је само један једини поглед на све оне који су ми мили и драги, на све оне које љубим и који ме љубе, па да се пред собом, Творцем и Васељеном постодим својих речи, својега кукавичлука и своје слабости, те стога клицам попут древних Сварогових ратника светлости:

НЕМА ПРЕДАЈЕ, НЕМА ПРЕДАЈЕ НИТИ У ОВОМ НИТИ У БИЛО КОЈЕМ СВЕТУ! 

Шума jе моj храм – Перунов Ратник


9520686349_46b82c0413_b.jpg

Чаробни свет под древним храстом 
Цар шуме бди над нама 
Од смарагдних листова брезе круна му jе 
Обавиjен мистериjом пуном снова.

У шуму одлазим да се склоним 
Од лицемерjа, лажи и превара 
Наслоним се на стару букву 
Заспим спокоjно поред борова.

Слушам цвркут птица 
Ходим утабаним стазама вукова 
Ослушкуjем зов предака из давнина 
Посматрам плес вила краj jезера.

Шума jе моj храм, станиште лепоте 
Шума лечи ране моjе душе 
Желим овде да останем вечно 
Бити део шумског царства jе изузетно.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни