Ко су „срби“ који се одричу Србства?

То су страшљивци и кукавице, то су они чији ни генетски ни светлосни запис није Србски.

Заиста, они и нису Срби!

Када бисмо зашли с ону страну виђења и појимања, када бисмо били у видовитом знању Белих Богова, ми бисмо тада јасно видели, да се Србства најчешће одричу они који су или кукавице и страшљивци или, пак, у бити и сушти, и нису Срби.

Нити је било, нити може бити, да се расни, самосвесни и самобитни Србин икада одрекне Србства.

Запамтите: Србства се одричу само они који или требају или  морају да се одрекну Србства!

Са ведсрбског духовног становишта, са становишта Белих Богова, добро је што се сви они који у бити и сушти нису Срби благовремено, и у прави час, одричу Србства.

Тако се ВедСрбски Дијамант бруси, глача и чисти од свакојаке нечистоће и нечистоте.

Никада немојмо зажалити због „срба“ који се одричу Србства!

Што више „србске шљаке“ отпадне, Србство ће све чистије и суштије, све јаче и чвршће бити, и, све више ће подсећати на Сушти Дијамант.

Када бисте могли да завирите у душу, у бит и сушт оних „срба“ који се одричу Србства, који поганим језицима причају грозоте о Србству, ви бисте тада могли да видите јасно као на длану: да њихова душа, да њихова бит и сушт није Србска, већ да су само љуштуру, само варљиво физичко тело неких давно несталих Срба накратко присвојили и на себе навукли.

Народским језиком речено: такви „срби“ су „вуци“ у јагњећој кожи.

(Будући да смо ми, Бели Срби, Племе Белог Вука, Племе Белог Бога  ДаждБога или ДајБога, стога овом приликом именице „срби“ и „вуци“ стављам под исте наводнике, мислећи, притом, како се лажљиви „срби“ временом преобраћају у лажљиве “вукове“.)

Све србске државе и родовске заједнице одувек су изнутра рушили лажљиви „срби“ у сарадњи са спољним непријатељима.

Кроз све векове, као и дан-дањи, они се у рушењима србске државе и србске родовске заједнице свагда и навек позивају на ПРАВА, а никада не говоре о ДУЖНОСТИМА и ЗАДАЦИМА!

За њих је лични, себични и саможиви интерес, изнад интереса Рода и Племена.

Такви „срби“ нису личности, нису битна и сушта словесна бића, већ обична роба на тржишту друштвених паразита и рептила.

Они се продају, они се купују, баш као и све друго што је на продају и што се купити може.

Када би ти песниче живео и тисућу лета и овако стварао а ја читао твоја дела, сигуран сам да би непрестанце имао шта да читам, спознам и научим, да се образујем да се уздигнем, задивим и да ти на свему од срца Благодарим.

Колико знам, сваки стваралац временом лагано посустаје и замисли су му све блеђе и блеђе а код тебе, све је обрнуто.

Твоја снага и моћ стварања се свакога дана умножава у сваком погледу.

То ме неизмерно радује, као и спознаја да ће то тако бити и у наредних тисућу лета, да ћеш ти стварати а ја учити твоја дела!
Благодарим ти на свему!

 

Кад смо будни и свесни, тада је све посвећено и свето у нама и око нас:

Свети Простор, Свето Време, Света Реч, Свето Дело, Света Поезија, Света Уметност, Света Наука.

Љубав је посвећена и света ако јој у будности и свесности приступамо.

И сам чин телесне љубави, такође, бива посвећен и свет, када том чину приступа двоје – мушко и женско – у будности и свесности.

Све што није посвећено и свето, бива отужно, бљутаво, одвратно, одурно, прљаво и грозно.

Све што није посвећено и свето, гле! то нас понижава до скота, и, враћа уназад, међу нижа бића и небића.

Нека наш брак буде посвећен и свет; нека наша породица буде посвећена и света; нека наше пријатељство буде посвећено и свето.

И, надасве, нека и наше Србство буде посвећено и свето!

Једино што бих могао назвати својим

у овоме свету,

то су моје песме и моји снови.

Све друго –

како у материјалном тако и духовном –

није било моје,

чак и ако се привидно чинило

да је моје.

Кад кренем са овога света,

на мојим звезданим пропутовањима

кроз овострана и оностранства пространства

пратиће ме,

гле!

само моје песме и моји снови.

Једначење сугласника по звучности јесте правописна лекција где се је наше (да ли наше?) званично језикословље прописно обрукало!
Ова језикословна брука (као и све остале многобројне језикословне бруке!) проистиче са две стране:
– упорно неприхватање чињенице да у србском језику није реч најмања језичка јединица са значењем, већ да је то слово/глас;
– антисрбство дубоко уграђено/утемељено унутар САНУ.
Да сагледамо неколико примера где се једначење сугласника по звучности не врши.
Ако би у речи ПРЕДСЕДНИК (онај који напред/испред седи) вршили ову гласовну промену, добили би облик ПРЕТСЕДНИК, тада би -ТС- морало да пређе у Ц, па би ПРЕДСЕДНИК постао ПРЕЦЕДНИК (онај који напред/испред нешто цеди). Пошто би се гласовном променом битно променила суштина/ значење речи/основе, гласовна помена се, оправдано, не врши!
Ако би у речи ХРВАТСКА вршили ову гласовну промену, -ТС- би прешло у Ц и тако би ХРВАТСКА постала ХРВАЦКА. Пошто Хрватска почива на појму ХРВАТ а не на појму ХРВАЦ, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Ако би у речи ГРАДСКИ вршили ову гласовну промену, преко облика ГРАТСКИ дибили би ГРАЦКИ. Пошто се тиме битно мења основа, и пошто би облик ГРАЦКИ могао бити довођен у везу са именом града Грац, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Међутим, све ово се не поштује када је у питању србска национална одредница СРБ!
Иако се спорном гласовном променом битно мења Срб-суштина основе (јер је СРП жива србска реч са значењем!), гласовна промена се овде, противприродно, мора/има вршити!
Дакле, наши (да ли наши!) званични језикословци не поштују правила која су сами донели/утврдили/васпоставили!
Хрват не сме постати Хрвац, али Србин може/мора постати Српин!
Међутим, ово је само површинска, свима видљива, недоследност која не мора упућивати и на злонамерје нашег (да ли нашег?) званичног језикословља.
.
Дубоку антисрбку суштину откривамо када основе СРБ и СРП сагледамо кроз значења србских слова и двословних одредница!
СРБ = с р б = слови/закони кретањем Божјим (а кретање Божје јесте ради творног спајања!). Одавде следи да је Србин творан и писмен и да поштује Божје законе.
СРБ = с рб = слови/закони истурено. Одавде следи да је Србин истурен телом и духом усправан човек!) и да је вођа (јер су вође најистуренији).
СРБ = ср б = истурен Богу. Одавде следи да је Србин у служби србског Врховног Бога, познатог по томе што је Добри/Бели/Творни Бог који је дао Србима реч ради истине и кретање ради творног спајања. Срби јесу истинољубиви, творни, вредни…
Кад Србин постане Српин, он постаје своја сушта супротност!
СРП = с р п = слови/закони кретањем мирним/
пасивним/мртвим. Пошто је творност заснована на активном кретању/делању, следи да Српин не може бити творан.
СРП = ср п = истурен миру/пасивности/покоју. И одавде следи да Српин не може бити творан.
СРП = с (слово-/закон) + рп (рпа/хрпа = гомила људи или животиња скупљених на једном мету без реда) = слово/закон рпа = слови/закони неуређено = словом/законом неуређен. Одавде следи да је Српин неписмен, без закона и било какве уређености.
Пошто је СРП крива/грбава алатка којом људи увек раде повијених леђа, схватамо да Србин (духом и телом усправан, одважан, поносан, слободљубив и истинољубив!) постаје СРПин – човек покоран, повијених леђа, човек вечито крив и човек вечити кривац.
Бог је Србима дао реч ради истине. Видимо да творци ове противприродне гласовне примене циљано иду на то да се васпостави лаж на србску штету.
Реч од Бога носи велику/високу енергетску вредност. Називајући себе Српима, Срби своју божанску творну и истинољубиву енергију претварају у робску, пасивну, неактивну, тј. постају туњави/никакви/безлични/сервилни…
Позивам све Србе да се боримо против лажи, само тако можемо остати Срби!

Тамо далеко иза свега,

иза ветрова,

киша и снегова,

иза планета,

сунаца и звезда,

с ону страну свих видљивих

твари и светова,

с ону страну туге,

патње и боли,

тамо је наша Прародина,

наша Прадомаја,

наш Празавичај,

тамо је наша Плава Планета,

наша Плава Звезда,

наше Плаво Сунце,

тамо је наш Дом,

тамо је, гле!

наша  Вечна Љубав,

тамо је Срце наше,

тамо је Душа наша,

тамо је наш Бог!