Срби и Србкиње, не смемо дозволити да нам евроунијатски паразити и рептили, наши заклети душмани и врази, пишу и доносе законе.

Наше праисконо право је, да у својему дому држимо сабљу, пушку и гусле.

Сабља, пушка и гусле јесу саставни део поетике сваког расног и пробуђеног Србина.

Немогуће је замислити дом расног и пробуђеног Србина без сабље, пушке и гусала.

То је иконографија и сценографија србског дома!

Ми живимо у окружењу крволока, дивљих канибалских племена и хорди, и стога су нам сабља и пушка подједнако битне као што су: књига, гусле, икона, уметничка слика, лаптоп или мобилни телефон.

Манимо се ми јудео-хришћанског правоверја, и прича о праштању и окретању другог образа душманину и врагу!

Ми имамо своје Законе, своја Знања и своју Веру; ми смо Звездани ВедСрби, синови и кћери Великих Предака – Белих Богова и Богиња, а наш Врховни Бог јесте Сварог Тросунчани.

Један од разлога за осипање Србства, за иступање из Србскога Рода и прилажење неким другим народима или, пак, стварање неког новог народа, јесте србска болећивост, србско несувисло праштање, србско окретање другог образа својим заклетим крвницима, душманима и вразима.

Јудео-хришћанско правоверје је, за само неколико столећа, од негда славних, дичних, силних и неустрашивих ратника Ведских Срба створило један крајње нератнички и кукавички народ који се плаши и властите сенке.

Узрок неодлучности, бојажљивости, страшљивости и кукавичлука савремених Срба јесте дубоко у њихово биће и суштаство утиснуто јудео-хришћанско праворје које ће (што се и потврдило!), за мало времена, и од најдичнијих ратника створити највеће кукавице.

Док све религије око нас подстичу и јачају ратнички дух у својих следбеника, дотле јудео-хришћанско праворје – којега се огромна већина савремених Срба држи као пјан плота – чини своје следбенике све болећивијим, млитавијим и страшљивијим.

Окретање другог образа непријатељу, то није само одраз кукавичлука, већ и крајње бесловесности!

Ко окреће други образ свом непријатељу, крвнику и врагу, тај није достојан ничега племенитог, узвишеног и божанског, и, надасве, тај мора бити, како од људи тако и од богова, презрен до скота!

Да би се у Србству родио један Тесла, Његош, Пупин, Миланковић, Дучић, те једна Јелена Балшић, Милева Марић, Надежда Петровић или Десанка Максимовић, мора, истовремено, у том истом Србству да се роди на тисуће бесловесних, лудих и манитих, на тисуће идиота, кретена и дебила који ће да руше и поништавају све оно што су ови Србски Аватари створили.

Такав је Закон Стварања, Закон Васељене, а ми не знамо зашто је баш такав!

Када говорим о Србству, ја свагда и увек имам на уму оне највеће, најплеменитије и надивотније Србе и Србкиње – Беле Србе и Беле Србкиње – без којих овај свет одавно постојао не би.

Иза људи, гле! кроз сва минула и будућа времена,

кроз сва минула и будућа тисућлећа

остаје само грозота и ужас.

Пакао је људски изум и људска творевина.

Од људског пакла

нема грознијег и ужаснијег пакла у Васељени!

Све религије и све идеологије

почивају на злочинима,

грозотама и ужасима.

На стотине милиона жена и деце,

диљем земаљскога шара,

 побили су, спалили

и у најгрознијим мукама уморили

јудео-кршћани, муслимани, комунисти,

бољшевици, мундијалисти и глобалисти –

у име својих мрачних идеологија и религија,

у име својих црних богова и умоболних вођа.

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Све владе су послушничке и поданичке свуда у свету.

У Србији се то најјасније види, јер Србија и јесте најугроженија.

Од 1918. године па до дана-дањег Србство, како у Србији тако и у иним србским земљама, није имало ниједну своју владу.

Рат против Србства данас је жешћи и подмуклији него икада раније.

Паразити и рептили, ватиканци и атлантисти крећу у коначно затирање Србства.

Сваку владу у Србији у последњих стотину година постављају највеће србске крвопије.

Србством и Србијом влада смртни страх.

Застрашивање Србства и коначно уништење Србије је на делу.

Србство се застрашује преко мафије, криминалаца, психопата, крволока и убица који се слободно крећу Србијом, док се србски народ затвара у кавезе, тамнице, гета и концентрационе логоре.

Србија одавно није држава Срба – уистини, није ничија држава! – у оном изворном значењу те речи, већ је постала последња рептилска колонија, свачија и ничија прћија, којом владају лудаци, крволоци, криминалници и уличне банде.

Док се лудаци, убице, крволоци и психопате слободно шетају улицама србских градова, докле се честит и поштен народ скрива по јаругама, шумама, подрумима и катакомбама.

Заиста, у данашњој Србији нема ниједне установе, ниједног закона који би штитио част и достојанство вредних и честитих људи.

У данашњој Србији судије ослобађају психопате и крволоке, а кажњавају сваког оног ко скупи храбрости да се сам брани од психопата, крволока, криминалаца, лупежа, олоша и шљама.

Немамо ни државу, ни владу, ни председника, ни цара, ни господара, а немамо ни судство, ни војску, ни полицију, просто речено, немамо ничега што би се нашим назвати мосло!

И, што нам је онда чинити?

Нема нам друге него да се удружујемо и сами бранимо, да бијемо свете битке за слободу златну.

Да се боримо онако како су се наши преци борили у смутним временима, у временима безвлашћа, тираније и анархије, у временима крвопија и дахија.

За почетак, нека сваки честит, самосвојан и самобитан Србин набави сабљу и пушку, јер ће у временима која долазе бити још страшније, грозније и ужасније.

Мој деда, ратник многих ратова, често би ми говорио: за расног и освешћеног Србина сабља и пушка нису оружје, већ оруђе за свакодневне послове!