–
Дува ветар у Тијанији и котрља лишће, прашину, облаке и кишу.
Дошао сам јуче да поправим сопствена дејства.
Осећам се испредено и издужено као да сам боравио у нити.
У Огледалу огледала дочекао ме горак осмех свих жедних.
Време је за чишћење од отрова – Ватром, Мачем и Штапом.
.
За чишћење је време увек,
посебно ако смо исцрпени у борби против незнања – оружја мрака,
или ако смо дуго боравили у пустињи бесмисла,
били уловљени у сопствену или туђу мрежурасправа и доказивања,
или ако смо отровани са три отрова кружне мочваре.
.
Не смем ићи линојом мањег отпора,
јер је то, најчешће, линија највећег мучења.
Узео сам у десницу Лоук и тоболац оштрих стрела.
Првом стрелом прострелио сам чвор веза за прошлице,
а одмах потом, са силином и без предаха, погодио видик
где се мешају сан и светлост.
Да би човек видео мора да буде будан и свестан.
.
Магија, оружје опсене, потпуно онесвешћује циљеве.
Онда сам дуго и у ситнице прегледао прошлост,
и у чину разума, запалио је у великој буктињи свесности.
Трећом стрелом гађао сам у сопствено срце,
баш на место где се накупило прљаво зеленило – талог равнодушности,
талог оклевања и талог не-делања за друге.
…
Корак ми је био тако гибак, лак и нечујан,
када сам одлазио из Тијаније лековите,
да моји седмомиљни трагови нису додирнули преосетљивице
сова – мудрица, које су те ноћи биле буднице на стражи.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 