Промоција књиге „Путевима Славе“ Горана Полетана


Prednja.jpg

У среду, 13.6. 2018. у градској библиотеци у Новом Саду, у 19 часова, биће одржана промоције књиге ПУТЕВИМА СЛАВЕ. Уз аутора Горана Полетана, о књизи ће говорити
публициста Дејан Томић и књижевник Милутин Ж. Павлов, а песме из књиге ће читати глумац Миодраг Петровић, првак Српског народног позоришта.
Добро дошли!

Симболика лептира


Лептир се на нашим просторима повезује са лепотом и нежношћу, док у Кини он представља један од најјачих симбола љубави. Посебно оне младалачке, невине и неспутане. Сам поглед на овог веселог инсекта је довољан да схватимо позадину ове асоцијације: његов лет са цвета на цвет је јасан приказ веза које човек свакодневно остварује са својом околином. Међутим, Кинези у лептиру виде не само слику човековог социјалног живота, већ и слику најскривеније човекове тежње која гласи – остати вечно млад, макар у срцу!

Лептир се сматра симболом душе, бесмртности, препорода и васкрсења као и симболом Велике Богиње. Са Великом Богом, птице и летећи инсекти били су повезани. Један од инсеката који представљају богињу био је лептир.

У грчкој митологији уметност је приказивана на крилима лептира – такође симболизује бесмртност, душу и психу. Старогрчка ријеч „лептир“ у првом реду значи „душа“, „ум“.

Римски цар Аугуст га је био узео као свој лични симбол.

У Америци га сматрају симболом вођства и промене . 

По фенг шују, симбол  је радости, лепоте, нежности и  вечне љубави.

У Јапану лептир представља симбол породичне среће и задовољства.

У многим традицијама лептир симболише умрле претке и њихову заштиту. Постоје многа веровања везана за лептира:

-Када на нас слети лептир, он открива да нам наш анђео чувар шаље важну поруку и подсећа нас да је уз нас

– Боје лептира такође имају важну улогу у разумевању одређених порука. Лептир светлих боја, попут жуте боје, указује на срећан догађај који ће се изненада десити. Лептир тамних боја представља заштиту сродника из других светова.

– Постоји веровање да када лептир улети у кућу треба га нежно ухватити за крила, пожелети жељу и пустити га. Верује се да ће лептир на својим крилима носити вашу жељу и да ће се она сигурно испунити.

Извори: Речник симбола – Коцкица симболи –

Владан Пантелић- Бабптичје


Док садим семенчице у бајковитој башти
И док градимо кров на ведској дрвеној кући
Ти са осмехом зготови јело за нас мајсторе
Помешај у бокалу планинско и домаће цвеће
И стави везени прекривач на астал за руштук

.

И пецни у рерни црвене папричице љутице
У међувремену читај Веде Перуна и Дајбога
Повремено нас похвали да смо врло вредни
Од твојих милоречи светиљка се пали и њише
И послужи нам по три срка сока стваралајка

.

Ах наш Творче! Ово је моја жеља и машта!
Она живи у К… и има многоватрене обавезе
Али ја ипак знам да ће ускоро сигурно доћи
Једног велечесног набујалог дана после кише
То ми потврђује једно од многобројних чула

. . .

Ево нас испод храста Мансанмана Оствареног
Витез Мансанман је мој врли предак и потомак
Са Овчара тече изнад и кроз нас дејствена струја
Недалеко – тихо шуми пољовита речица Тијана
Хеј Творче! Нека све што постоји расте у срећи!

Словенка Марић – Скица за обично писмо


Записати извор, сећање, нежност.

Записати у обично писмо које ће бити пепео.

Није то чин стварања, рећи ћеш.

Ни поезија није, кажем, ни филозофија.

Све су књиге тек велико писмо,

неко бдење што се довија, тражи адресу.

И мудрост је надигравање с болом.

Зато записати овај тренутак:

Провидни сумрак и капање с крова.

И то, како је добра ова случајна нежност,

помисао на југ, на отапање леда.

 

.

збирка песама -Пејсажи у огледалима –

Милорад Максимовић: Суштаства се играју сред поља од мисли…


Суштаства се играју сред поља од мисли
пламеном и муњом бел-сјактеће луче.
Повезнице, речи, стихови сви чисти
везу нашу потку све док живот хуче.

Дал’ је песма она животница
та што даре теби сипа?
Вешто нити животне сад преде.

Поновила благослове,
повезала род звездани…
Засијала у вечности.

АСТАРТА


АСТАРТА је врло древна Богиња плодности, љубави и рата. Била је са људском расом од почетка. Астарта је приказивана као Висока свештеница, врло лепа са плавом косом. Њени родитељи су Нингал и Нанна. Астартине боје су црвена и плава.

.

Била је знана Канаанцима и Сиријцима као АСТАРТЕ, Сумеранима као ИНАНА, Вавилонцима је била знана као ИШТАР, Асирцима и Акађанима – ASHTART, ASHTORETH; ASHERAH, Египћанима као ИСИС, АСХЕТ и АСЕТ–, Феничанима је била знана као ТАНИТ-АСХТАРТ и АСХТАРОТХ. Њено Угаритско име је било АНАТ.

.

Заједно са Еа-ом или Дагоном  и  Баалом, када је јудео-хришћанство ступило на сцену, Астарта је демонизована и завршила је као једна од вховних принцеза Пакла. Ова три Божанства су била најпопуларнија бића на Блиском Истоку. Њихова репутација је уништена, злобно су клеветани,  демонизовани и етикетирани као „зло“.

Као сумерска Богиња „Инанна“ била је знана као моћан ратник и њена света животиња била је ЛАВ. Скулптуре лавова су чувале њен храм у граду Нимруду.Њен свети град био је Урук, један од најстаријих градова Сумера где је имала свој храм. Имала је храмове и светишта у многим градовим Древног Блиског Истока. Њен сумерски назив „Краљица Небеса“ су украли хришћани и искористили га за своју „Девицу Марију“.

„Иако се Астарта у Сидону поштовала, не сме се заборавити да је њено име било Аштарт, име које Израелци пишу са пет сугласника ‘стрт, и изговарају вокалима сличне хебрејске ријечи „срамота“, чинећи Сидонску богињу да се појављује у нечистој форми Асторет“

 (Izvadak iz „Recovering Sarepta, A Phoenecian City by James B. Pritchard, 1978).

Астарта је такође била вавилонска Богиња. Вавилонски списи је називају „Светло Света“ и „Делитељка Снаге“.

 

ИШТАРИНА ВРАТА

.

Иштарина врата саграђена у око 575. године пре Христа, и била су главни улаз у Вавилон. То су осма од осам врата.Био је то један од најимпресивнијих споменика на Блиском Истоку. Иштарина врата, као део Бааловог храма саградио је Набукодоносор ИИ. око 575. пр. Хр.. Врата су била троструко украшена с 575 рељефа који приказују лавове као Иштарине симболе, змајеве, као Мардукове бикове као Ададове симболе. Ликови су беле и светлосмеђе боје на плавој подлози. Град је био опасан двоструким зидом с 8 великих врата од којих су свака била посвећена једном богу. (Иштарина су била северна).

 

 

Извод из текста Астарта – Извор – Завештање предака- Весна Радојловић –

 

 

 

 

Драган Симовић: Раса и Каста


(Посвета Белим Србкињама:

Јадранки, Драгани, Верици, Лоли, Вери и Радмили.

Слава им и Част!)

Има Срба и Срба; има свакаквих и никаквих Срба; има никојих и ничијих Срба.

Није Србин свако ко има србско име!

Србин је Раса и Каста!

Србин је само онај ко је и Одоздо и Одозго рођен да буде Србин!

Само Двапут рођени Србин јесте Бели Србин.

Прво рођење је расно (по Крви), потоње рођење је кастинско (по Духу).

Србију и Србство највише разарају и уништавају управо они Срби који су само једном рођени!

Једном рођени Србин не може бити Бели Србин, већ само Србин који ће се пре или доцније окренути против Србства и Србије.

Само је питање тренутка када ће се такав Србин сврстати на страну ВедСрбских душмана и крвника!

Србија је разорена, Србство расрбљено.

Таквој Србији и таквом Србству нема више никакве помоћи, ни Одоздо ни Одозго!

Ово је завршница, последњи чин србске траги-комедије.

Но, ми, Бели Срби и Беле Србкиње, сневамо о једној Новој Србији.

О једној Новој Србији, свој у Светлости Божјега Стварања, која неће бити у Простору него у Пространству, која неће бити у Времену већ у Вечности.

Ми такву Србију морамо да створимо, и – створићемо је, зацело!

(У Србском Банату, лета 7527, месеца липња, дана осмог.)

Драган Симовић: Велико Стварање у Свеопштем Животу


Александр_Борисович_Угланов_02.jpg

Лирски записи

01
Усагласи унутарњу трепетљивост својих мисли, осећања, снова и дела са трепетљивошћу Језгра Земље као и Језгра Звезданог Јата.
Унутарњи ритам твојих мисли мора бити усклађен и усаглашен са унутарњим ритмом Свеопштег Живота у Језгру ПраВасељене.
Диши у ритму Земље, сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата – у ритму Великог Духа Стварања.
Нека твоје мисли слободно протичу; нека твоје стваралаштво слободно протиче.
Нека Свеопшти Живот притиче кроз Биће твоје, кроз Душу твоју, кроз Дух твој.
Буди испуњен Свеопштим Живот и прожет Великим Духом Стварања.

02
Препознај и осети себе у Језгру Земље, у Језгру Звезданог Јата.
Осети и препознај себе у Свеопштем Животу, у Великом Духу Стварања.
Осети и препознај себе као Сам Дух Стварања.
Препознај и осети себе у Бићу Свих Бића.

03
Види, осети и препознај себе као Онога који је дошао Одозго, из Језгра Звезданог Јата, и који ће се, после кратког боравка на Земљи, вратити у Језгро Звезданог Јата.
Буди у свакоме трену свестан својега Порекла, и прослављај своје Порекло у Великом Духу Стварања у Језгру ПраВасељене.

04
Ти си Вечити Путник на Путу Стварања.
Ти си Вечити Путник Путујући.
Ти си Онај Који Ствара.

05
Потражи и препознај оне који су из Твојега Духовног Јата, оне са којима имаш Заједнички Задатак у Свеопштем Животу, у Великом Духу Стварања.
Жртвуј се за њих, па ће се и они за тебе жртвовати, јер ваша узајамна и међусобна жртва јесте Велико Стварање у Свеопштем Животу.

06
Потражи и препознај своје Претке – Звездане и Земаљске Претке, Претке Неба и Претке Земље.
Путовао си с краја на крај Вечности; селио си се из Вечности у Време, из Врема у Вечност и натраг.
Иза тебе је Вечност, испред тебе је Вечност и Вечност је у теби.
Боравио си међу Боговима, а сада боравиш међу Људима, и после неког Времена поново ћеш се вратити Бозима и Небесима.

07
Изабрао си да се у овоме животном току родиш међу Србима, да будеш један од њих.
Поштуј свој Избор, поштуј Народ у којему си рођен, јер нећеш ваљано обавити свој Велики Задатак, ако не поштујеш свој Избор, ако не поштујеш Народ у којему си рођен.
Поштуј Оца и Мајку од којих си рођен, јер су и Они твој Избор; поштуј Браћу и Сестре; поштуј Род и Племе, јер су и Они твој Избор.
Све је твој Избор, и све је твој Задатак.

08
Све је Велико Стварање у Свеопштем Животу.
И Све Си Ти Сам у Великом Стварању.

 

Драган Симовић: Плаветна горја у даљини…


Плаветна горја у даљини

 и сетна свирка ветра

 из поља од мака рујна.

Тугују у сутон борови вити

под небом пурпурним,

свем од смиља!

Туга ме и сета од века

тишти;

 тишти и стиска –

 а не знам што!

Один врховни бог нордијске митологије


Один је врховни бог у нордијској митологији. Често се назива и Свих-Отац Один је бог рата и мудрости, а чини се да је био и бог поезије, лова и чаролије.

Према једној причи, мудрост је стекао жртвујући своје око стављајући га у Мимиров извор у подножју светског дрвета Игдрасила као залог да би смео да пије из њега (према овој причи Мимирова је глава чувар врела). Да би сазнао тајну руна жртвовао је себи самог себе висећи разапет на Игдрасилу прободен копљем девет дана и ноћи без хране и пића. Проникнувши тајну руна, пао је с дрвета, а када је ускрснуо из мртвих знао је многе ствари скривене од људи. Фреја га је научила посебној врсти магије коју су практиковали сви богови Вани, тзв. сеидр. Могао је да предвиди будућност, посећује подземни свет и мења своје обличје у неку од животиња или у старца па би тако често лутао Мидгардом, светом људи, наплаћујући доброту богатством, сусретљивост мудрошћу, а окрутност осветом. На рамену му седе два гаврана, које свако јутро шаље у свет како би му донели вести о човечанству. У његовом друштву су и два вука Гери (Похлепни) и Фреки (Прождрљиви) и осмоноги коњ Слеипнир, син Локијев. Поседује две драгоцености: копље Гунгнир које нкада не промашује свој циљ и прстен Драупнир који би сваке девете ноћи створио осам истих прстенова.

Столује у палати Валхали која има 540 двери од којих су свака толико широка да кроз њих може проћи 800 бораца. Њему припада половина ратника погинулих у борби (друга половина припада Фреји) који су му потребни за борбу кад дође време коначне борбе. Он шаље валкире на бојно поље да му доведу борце у Валхалу где ће боравити до коначне борбе.

Извор- Википедија-