Кроз
Златом прошаран дан
Трепери брезе листа сјај

Сени моја… 
Да л’ о истом снева Она
И
Куд  ли то идем ја… 

Драгане драги, благодарим на овој и свим објавама из Акаше.
Обрадујем се свакој као мало дијете, јер, оне показују да све оно што још као дјеца замишљасмо итекако негдје постоји и може да се преслика овде у нашу стварност.
Настало је вријеме кад све брже сазнајемо, учимо.
Интернет је убрзао дешавања и зближио многе сродне душе.
Преко њега сам упознала Тебе и наше драге, миле— Јадранку, Верицу, Радмилу…
Осјетила додир Рода, онако како исто се истом радује и лакше узраста кроз исте титраје душа…
Радујем се свакој објави, сазнању, кроз Љубав Мојих из Рода.
Благословени били Сви вазда и навек!

 

О, Вилењаче Драги!
Благодарећи интернету пођох у сусрет
Вилама и Вилењацима!
Роду свом!
По Речи и Језику
Сушту …
П Е С М И
Препознасмо се
У РАдости
Огледасмо се
Љ У Б А В И

Једни код других
по Л Е К
Долазимо
Једни смо другима
Л Е К О В И Т И
Исцелитељи
Душа
И
Срца
Наших… ♥

 

Докле год борави у овоме свету, Вилењак са звезданом лиром води свети рат.

Свети рат: за вечан живот, за поновно рођење, за духовно узрастање и усавршавање, за Пут навише ка Извору Живота, Светлости и Љубави; свети рат са самим собом; свети рат како са видљивим тако и са невидљивим непријатељима, у себи и око себе.

Одавно знам: кад год наши – било видљиви, било невидљиви – непријатељи, душмани и врази не могу или не смеју изравно да ударе по нама, тада ударају по нашим ближњима, по онима који су нам мили и драги; ударају нас тамо где смо најрањивији, најслабији, најосетљивији – а то су управо наши ближњи!

Докле год борави у овоме свету, Вилењак са звезданом лиром води свети рат, без престанка, свеједно да ли има седам или стотинуиседам година!

Одмора нема, предаха нема, предаје нема!

Из дана у дан умирем, васкрсавам и снова се рађам.

Сваки дан је умирање, васкрсавање и поновно рођење откако сам дошао на овај свет.

Није било једног јединог дана без светог рата.

Никада се нисам плашио за себе, већ само и увек за своје ближње.

Није страшно, нити ме боли, када по мени ударају (јер сам од детета свикао на то!), али се вазда молим, да не ударају по онима који су ми мили и драги.

Сви смо ми одговорни за своје ближње.

Са духовним узрастањем одговорност бива све већа.

Што више узрастамо у Духу и Свести, то све одговорнији бивамо.

Наш Идеал је Свет Богова.

Свет по Мери, Укусу, Замисли и Закону Богова.

Наш Идеал је мимо, иза и понад свих земаљских идеала, лажних идеала космичких паразита и нижих земаљских раса поробљених од космичких паразита.

Наш Идеал, то је Сан и Визија Света Божанског Ума и Божанске Свести, Света у којему ће сваки Бели Србин узети Судбину и Живот у своје руке.

Наш Идеал происходи из једне Више Стварности, Стварности која је нама тисућлећима и еонима бивала недоступна услед владавине космичких паразита и рептила који су нам стварали и представљали лажне стварности по својој вољи.

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, јесмо Раса мимо свих раса, Племе мимо свих племена, Род мимо свих родова.

Ми се не можемо поредити са другим расама, родовима и племенима, зато што смо мимо њих, зато што нисмо од исте врсте, рода и расе; ми смо Звездани Род, ми смо Истинити Аријевци, ми смо Посебни.

Ми, у својим визијама и сновима, стварамо Нови Свет, али Тај Свет стварамо Изнутра, а не Споља; стварамо га из Ума, Духа и Свести, а не из илузија, омаја и опсена овога Спољног Света којим управљају космички паразити и рептили у сарадњи са њима оданим и покорним нижим земаљским расама.

Ми нисмо ни Исток ни Запад, ни Север ни Југ; ми смо Пупак Света, Бели Пупак Мидгарда.

Ми смо свесни, да се сви наши снови и све наше визије остварују како у Времену тако и у Вечности.

Ми се у овоме трену Вечности изнова рађамо, али сада Одозго, у Духу и Свести; рађамо се, истовремено, и понаособ и као Род.

Свако се понаособ рађа, али, и сви се заједно рађамо.

Долази Време, и већ је дошло, кад ће се остваривати, материјализовати све наше замисли и визије, сви наши снови и науми.

Све технологије будућности биће умне, свесне и духовне, у сваком трену обновљиве, а неуништиве.

Створићемо нове технологије за Бело Србство неограниченог Ума, Неограниченог Духа, и неограничене Свести и Свесности.

Наш Интернет ускоро биће посве духован; и њему ће имати приступа само Пробуђени и Остварени, само Словесна Бића неограниченог Ума и неограничене Свести и Свесности.

Развићемо Видовита Знања Белих Богова.

Знаћемо да исцељујемо, васкрсавамо, обнављамо, препорађамо и изнова рађамо сами себе, али и једни друге.

На наш Ум, Дух и на нашу Свест и Свесност неће имати никаквог утицаја космички паразити и рептили.

У нашем Новом Свету њих неће ни бити.

Сневајте ове снове, и – оствариће се ускоро!

Сви наши снови се остварују.

Уништите заувек цензора у вашем Уму, Духу и у вашој Свести и Свесности.

Цензор у вама – то је невидљиви рептил у вама!

Рептили су давно убацили своје цензоре у нас, у наш Ум и нашу Свест, тако да се сами уплашимо својих визија и снова.

Све религије и све цркве су под контролом паразита и рептила.

Религије су и створене зато да би цензурисале све ваше визије, замисли и снове.

Онај ко је повезан са Белим Боговима и Светлим Суштаствима живи и дејствује изван свих религија и цркава, изван свих идеологија и земаљских закона.

Постоји један једини Закон – Закон Белих Богова, Закон Творца, Васељене и Светлих Суштастава.

Ако нисте слободни да сневате и маштате, онда нигде и нећете бити слободни!

Наш Идеал је Свет Богова.

Тога се вазда изнова присећајте!

(Јутро у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана тридесетог.)

(Драгани Медић и Радмили Бојић,

двема Белим Србкињама.)

Вечерас наједном, и изненада, примих поруку из Етра, из Акаше која гласи: Долази време, и већ је дошло, када ћемо преко интернета – преко једне нове верзије материјализованог космонета – општити, дописивати се са суштаствима, са душама и битијима оних који су ко зна када напустили овај материјални свет.

И одмах поверовах у ту поруку, јер осетих да је остварива, да је таквих општења, таквих комуникација већ бивало у Доба Праисконије, у Доба када су Сварогови Богови обитавали међу нама.

Да то није оствариво, да то није изводљиво и могуће у Материјалној Васељени, не би се на та визија ни могла мени јавити, будући да се нама у сновима и визијама пројављује само оно што већ постоји негде, у неким световима, у неким пространствима.

Снови и визије нису наша болесна умишљања и замишљања, наше фантазије и фикције – како то тумаче материјалистички а у бити рептилски интелектуалци – већ Стварност у Етру која је виша и стварнија од сваке земаљске и материјалистичке стварности.

(Позно вече у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетидеветог а у ноћи пунога Месеца.)

Свет се може упознати не избивајући из својега дома, говорио је један древни ведски мудрац.

Требало је да прођу тисућлећа, да би тај космички сан, кроз Аватара Теслу, постао наша стварност.

Интернет је управо то помагало преко којега упознајемо свет не избивајући из својега дома, не излазећи из своје собе.

Но, кад уђемо у саму бит и сушт ствари, тада схватамо: да је интернет  само пресликан и материјализован космонет, помагало преко којега су бели ури, пре многих еона, васпостављали духовни саобраћај са сазвежђима и звезданим јатима, с овостраним и оностраним световима Првобитне Васељене.

Моји ми увиди, моја јасновиђења из Акаше откривају тајне које материјалисти и позитивисти не схватају: све што се упише, наслика и створи преко интернета – уписано је, насликано и створено у Етру Мидгарда, у Акаши Великог Рода.

Ви, који користите друштвене мреже на интернету, водите рачуна шта пишете, какве слике објављујете, јер ћете се са свим тим срести, лицем у лице, када будете прешли у Етар Земље, у Етар Звезда – у Акашу Васељене.

Они који умишљају да је писање на интернету као писање по води – грдно се варају!

Све је то већ заувек негде записано, уписано и насликано!

Сваки пробуђен и освешћен Ведски Србин бива, већ столећима и тисућлећима, усамљен у овоме свету.

Он је Бели Вук Самотњак.

Тек сад ми је јасно, зашто Етарски Бели Вук бива у Оностраном заштитник Белог Србства.

Исти су Сој, исти Род, исто Јато.

Као што је Бели Вук усамљен међу зверињим чопорима, тако је и Ведски Бели Србин усамљен међу људским чопорима, стадима и крдима.

Овај свет није подешен за Бело Србство, но за људске чопоре и крда, за људе плитке памети и сужене свести.

Само ради, тегли и ринтај од јутра до сутра ко зна чије бабе здравље! –  како би рекли овде у Банату.

Од мучења, теглења и ринтања у овоме свету нико вајде никакве никада видео није.

Све је то омаја и опсена која траје, ево, већ тисућама лета!

Ових дана, као никада раније, осећам бесмисао не само свог делања, рада и стваралаштва у овоме свету, него и само присуство своје у Роду и Племену доживљавам као некакву природну или космичку грешку.

Чини ми се да све време обитавам у свету спавача, сенки и утвара; да су људи око мене само привидно живи, а да су истински већ одавно мртви.

Сам и, све самљи бивам!

Јаз између света људи и мене бива све дубљи, све непремостивији.

(Велики Гај, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетидеветог.)