Где год да се нађете, у свакоме трену, будите свесни своје србске надмоћи.

Када сте свесни своје србске надмоћи, тада још моћнији, још снажнији, још јачи, још самопоузданији бивате.

Свест о србској надмоћи није гордост, како би то тумачили иноверци и иноплеменици, већ благодарност Белим Боговима који су вам и подарили своју божанску надмоћ.

Ваш ведски језик (језик на којему се веда!), ваш генетски и светлосни запис, ваш мит, ваше предање и ваш стваралачки дух – по природи својој и суштаству својему – гле! чини вас надмоћним над иним расама.

Будите свесни себе, и – имаћете себе, заувек!

На којој пијаци снова

Да продам живота траље

И новом дану

Купим росама јутро умивено

Без освртања на све прошло

Корачам напред, даље

Да увек буђење ново

Врати ме теби, жено

Збирка песама „Пијано праскозорје

Будимо одани- волимо више, више

… Али када се приближиш љубави, рађа се велики страх, сумње настају: ако се опустиш, ако стварно уђеш у то, хоћеш ли икада моћи да се поново вратиш?

Хоћеш ли моћи да заштитиш свој идентитет, своју особност?

Да ли је то вредно твог ризика?

Тада ум одлучи да не ризикује јер, бар си тако „ти“- иако без животних сокова, неопскрбљен, гладан, јадан – али си барем „ти“.

Ишчезнути у некој љубави, па ко зна шта ће се догодити?

Ти ћеш нестати, а ко ти гарантује да ћеш онда доживети радост, блаженство, или да ћеш срести божанско?

То је исти страх који семе осјећа када нестане у тлу.

То је смрт и семе не може предвидети да ће из те смрти настати живот….

Усамостанио сам се вечно стваралачки
У прекрасној Тијанији унутарњој
Где се рађају посвећују и стварају
Велики Витези Праисконог Реда

.

О како је лепо и моћно бити витез!
И како је лакашно ходит по ивици!
Кад ти кроз груди тече река – Љубав
И кад имаш жарне очи од драгуља

.

Буди потпуно искрен и истинољубив
Посматрај дуго себе и јасно разлучи
Да ли си врућеврелокрвно биће
Или су ти крвца ладноледнокрвна

.

Утихни шум одлучи ! И безгласно шапући
Најмоћну басму у свим световима
Која приводи Светиљци и Лепоти
Неосвешћене и осветољубиве дубине:

.

Творац Љ У Б А В Светлост Безкрај Вечност
Душа Знање Дух Свест Тело Мир Мудрост
Радост Захвалност Доброта Чистота Воља
Снага Лепота Песма Васкресење Стварање

Mоји су пријатељи
грлице и мрави,
детелине,зелени шумски духови,
капи росе и капи кише,
Сунце што држи кључ
моје љубави,громови и муње
што је теби објављују

.

Моји су пријатељи
облаци плави,
копрена небеска,
сеф свих тајни.

.

Моји су пријатељи,
клавирска соната,
шум дрвећа у прашуми,
лептири шарени у слободи,
срна грациозна,
свитци у летњој ноћи,
запослени у трави,
песма цврчака у жеги,
крик галеба кад се над,
морском дубином објави

.

Моји су пријатељи,
седам боја копрене дуге,
која теби објављује,
завет вечни за сутра,
за увек,
звона са храмова
када се Бог слави,
мирис тамјана,
пламичак кандила светлуцави,
горски кристали,
свo драго камење,
мекани топли материјали,
одеће твоје,
сви одсјаји седефа
из дубина морских,
рибе све и цареви пустиња пространих,

.

Моји су пријатељи
сви,
на прославу позвани,
моје љубави у дан један,
који се увек понови,
племенитом топлином,
да Тебе објавим,
Васељени,што ми те је дала,
у лепоти душе
да је одгајим.

Радости!

Путујем!

Звезде се размичу – застајем

Путнике на путу да поздравим,

Роде, птице шарене – пријатељи мили, пролазе

Осмехе дарују у лету

Носе радост и

На крилима срећу!

Радости!

Путујем!

Са руку ми прах светлости пада

Трагови су то љубави

У свакоме зрну  – срца  делићи пламени

Радости

Колико ћемо кружница сачинити

Сфере љубавне милином обојити

О Радости!!!

Сви западни народи – али, буквално сви! – већ столећима и тисућлећима гаје болесну мржњу према Србима.

Та мржња западних народа према Србима је до те мере неразумна, непојмљива, несхватљива, чудесна и моћна –напросто надилази свако људско и божанско појимање – да је ми, својим честитим и душевним ведским и аријевским бићем и суштаством, никада појмити не можемо.

Сваки онај Србин који покушава да се – на овај или онај начин – додвори, допадне или, пак, омили Западњацима, делује, уистини, до несувислости и бесловесности наиван, чак јадан, бедан и – од истих тих Западњака – презрен до скота.

Једини поштован Србин на Западу јесте онај који сваком Западњаку у лице каже, да му се све на Западу па и цео Запад гади.