Хитајући и пловећи кроз светове,
сазвежђа и звездана јата
ка обећаној будућности,
срешћу се са божанским прецима
што се
из прошлости –
кроз садашњи тренутак вечности –
преселише,
давно,
у обећану
звездану будућност.
Та сорта људи наопако ради,
И злочин чини, подмукао свима,
Многима живот и воду загади,
А упрљаним, лепљивим прстима,
.
Зна да зарије трње усред ткива,
Па да одглуми како има лека,
За сваку бољку; и ко напаст жива,
У заседама ваше душе чека!
.
Лицемер вреба увек око људи,
И чека повод – прилику и згоду,
Да нерве крте пипци му прободу,
.
Зато пажљиво, на опрезу буди,
Јер лицемерје као болест хара,
И дуби ране, крвни ток разара!
.
Рача, 14.05.2018.
У кљун уграби неко дете
Жену ил Вилу Вилену Жену
У Сну Свилену
.
Громовник
.
Обасја Њему Мјесто
Божанство Сједи Полусвјесно
.
Световид
.
Хијерархија Небесна Хор Анђела
.
Словенски Богови Бјели Род
.
Састави се Небо И Свод
.
Заробљена
.
Сједи Једна Жена
Дјете У Наручју
Срца Свог Чува
.
Брани га и
Она Чека
.
Чека
.
Лет Орла у Лету Крика Живота
-слика Бранке БЈ-
 Ursa Major
Насумице иду Рашани.
Слутња им је само водиља,
и жубор река, и мирис биља,
и свод неба одавно знани.
Час им се чини
да им браће Влашића Седам
иде уз раме
као захумска у туђину свита;
час да им Краљ с њима у сусрет хита;
час како Волос из свога тора
баца навиљке Кумове сламе
да не скрену с пута док не сване.
Насумице иду Рашани.
Светли се једино неба данце,
светле Мала и Велика Кола
идућ у стопу уз изгнанце.
Да ли су то према Краљевој земљи
окренула руде?
Да ли им то своје запреге
Краљева небеса нуде?
Насумице по камену збег корача.
Једна по једна звезда се тули.
Да ли то још светли Вечерњача
или луч на Краљевој кули?
|
Тражим почетак сјај и сате стале
Да живе мој живот и да га васкрсну
Из остатка збиље прерушене у сну
Кад ушав у пустињу натаји поспале.
Понављам речи које су ми дале
Тај цвет тај камен птицу што искрсну
Из ничега, сунце које се распрсну
Над светом који су саме одабрале.
Ослушкујем пун наде стране света.
Залази месец време. Непокретна
Реч је над светом за речи остале.
Дан слепе љубави мину полустваран.
Не прође памтећи свет балзамом зачаран
Кад су ти две тужне птице вечност дале.
Глава ме већ с коца гледа По души их по жижи слаткој За цветним кључем постојања На нож земаљско им и небеско |
Нека сте срећни,
радосни и благословени
сви ви који љубите
и који љубљени бивате!
Нека је срећан,
радостан и благословен
наш звездани род
и наше вилин-јато
у свету међу људима
и народима!
Нека је срећно,
радосно и благословено
све што срце и душу има,
све што снева,
машта и пева
под звездама
и сунцима!
(Иза поноћи у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана четрнаестог.)
Поравнања крећу Права
Сева муња бела Перунова и плава
.
Завршава се борба бремена
Родина позива једина
Што сан чињаше се, поста јава
.
Равнају се душе – једна поред друге стоје
Истина пред Творцем – једна је!
 –
Једног дана док лутах планином
У потрази за унутрашњим миром
Угледах урезан у сиви камен Један древни, свети знамен. Прекривен пузавицама и маховином Пришао сам му опчињен И видех Богове и Хероје На колена падох Ал’ не смем клонути духом |
СРБСКИ ЖУРНАЛ 