Храброст.

Треба ли човек бити храбар? Зашто је ово први принцип? Зато што уништава страх.Страх је наш највећи непријатељ јер блокира проток енергија у нама и чини нас рањивим. Ако је особа кукавица, неће наћи своје место у животу, нити ће се моћи остварити кроз овај живот. Страх, блокира сва настојања, не допушта нам размишљање и доношење исправних одлука у право време. Зато нам је потребна храброст. Храброст се у нама развија још у детињству. Ако дете одраста у свету ограничења ( „не дирај”, „то је немогуће”, итд), сасвим природно је да ће храброст у детету бити потиснута, па ће се такав човек цео свој живот бојати направити одлуцан потез. Не смемо ограничавати дете, не можемо на њега викати и на сваком кораку га спутавати. Ако нешто не иде добро, онда морамо детету објаснити тако да оно то разуме. Ако то не учинимо у првих 7-10 година, то ће после бити веома тешко учинити.Најопасније је ако се дете злоставља и туче. Врло често су родитељи, како би се дете добро понашало, застрашивали га са баба рогом, вештицом итд. У ствари, све то има врло јак учинак на психу детета.

Како развијати храброст? Морамо се сетити да је поседујемо, и да се не препуштамо својим слабостима, не смемо бежати од негативне емоције и попут ноја скривати главу у ​​песак од страха и проблема.Морамо сами себи рећи – стани, немој се бојати, чак и ако је то често много теже урадити него рећи. А како би ова пракса донела резултате, мора се поштовати следеће начело:

Искреност.

Шта је искреност? Веома је важна у нашим животима и представља скуп одлика једне особе а то су, част, чистоћа мисли, одсуство лажи, поготово лагања самог себе.Нажалост углавном покушавамо прво сами себе лагати. Од самог детињства, родитељи нас обмањују и лажу, чиме детету убацују способност да се заварава, обмањује себе и друге па на крају и само почне да лаже.То се дешава зато јер не схватамо колики је интезитет и снага људске мисли.Замислимо каква је то особа која једно мисли, друго говори а савим треће ради. Његова унутрашња енергија је хаотична и расипа се у разним смеровима а резултат свега је једна велика нула.  Човек који вара,  губи енергију, па се верује да је превара један од порока за незналице и особе које живе у страху.У давна времена сматрало се да је страх одлика само људи иж ниже класе.Наши преци нису познавали стање као сто су страх и обмана а свој живот су проживели часно и поштено.Страх је почео да се јавља покрштавањем и убеђивањем у постојање бога којег требамо да се плашимо. Некада се веровало да искреност помаже да се сетимо прошлог живота а да страх блокира то сећање.Особа навикла на живот у обмани не жели прихватити стварност и увек покушава пронаћи нову обману која не одговара истини и са њом постепено замењује стварност у свом сећању. Сматра се да, када је особа искрена, она има везу са боговима а та веза се зове савест.Пре свега, не смемо  обмањивати  себе тј наш унутарњи свет. Наравно, наши су преци живели у складу са  природом, нису имали жељу да било кога варају и обмањују.  Како да постанемо искрени према себи?

Најважније је слушати своје срце.

Следећи принцип је:

Савршенство у свему што радимо

 

Све што замислимо морамо урадити до краја и то савршено.Од почетка неке идеје па до реализације, потребно је да су нам мисли сконцентрисане на оно што радимо, како би резултат био беспрекоран тј савршен…Нажалост већина нас је једноставно изгубила осећај за размишљање.Почнемо о нечему размишљати и веома брзо нам се мисли пребацују даље на нешто друго, ново, никако не приводећи крају претходну замисао.Резултат таквог понашања је опет једна велика  нула.Веома велика мудрост и способност су да идеје и све оно што смо започели доведемо до краја…Ако смо почели о нечему размишљати тј родила се нека идеја, обавезно морамо то и завршити.Ако примењујемо оваве принципе постепено долазимо до тога да контролишемо своје жеље, остварујући само оне које су нам потребне и изводљиве.Морамо увек имати на уму да прво решавамо оне мање захтевне жеље јер како очекивати тј реализовати оне велике и захтевније, ако нисмо способни ни ове мале жеље успешно реализовати.Савршенство у овоме смо стекли када схватимо да више немамо нереализованих жеља.

Постоји једна стара добра изрека, да у све што радимо морамо унети душу и онда нема грешке а резултат је савршен…

Извор –интернет страница – Тајне и лепоте наше Мидгард земље

 

 

Чекам те и ноћас да стварамо Звезде

 ***

Чекам те и ноћас да стварамо Звезде

Чекам те у сновима да ме одведеш

и нека пут наш обасјају Звезде,

у тело ме спусти кад замраче се ноћи

путевима Права душе ће нам проћи

и спустити у Јаву арије што језде

чекам те и ноћас да стварамо Звезде!

 

Надошло зрело грожђе
И ври у дојкама
У глави море хучи
Знојна ноћ низ трбух цури
Док сокови маме лептирове.
У глави Галеб кликће
Пјесмом неказаном
Дозива Сан и
Као магла мисли обавија
Док далеки таласи
Име дозивају.
Мирише рана јесен и
Постељу под прозором
Соковима топи –
Једна жена сања море!

 

 

О, Велики Душе,
Чији глас слушам у ветру.
И чији дах даје живот целом свету
Чуј ме!
Мален сам и слаб.
Требају ми Твоја снага и мудрост.
Допусти ми да корачам у Лепоти.
Омогући мојим очима да увек гледају
Црвенољубичасти залазак Сунца.
Нека моје руке поштују ствари које си створио,
А моје уши нека јасно чују Твој глас.
Учини ме тако мудрим да бих разумео
Ствари које ме желиш поучити.
Допусти да научим лекције које си скрио
У сваком листу и стени.
Стремим да будем снажан,
Не да бих био већи од мог брата,
Него да победим свог највећег непријатеља,
Себе.
Учини да сам увек спреман доћи к Теби
Чистих руку и изравна погледа.
А кад живот избледи,
Као што бледи залазак Сунца,
Да мој дух дође к Теби без срама.

 

 

 

Траг Светлости у очима Мушкарца

Човек свеукупношћу свога бића јесте Васељена, Свемир, сам Живот.
Свесно самостварајуће биће у свакој димензији постојања.

У њему лако опстаје оно светло, природно, савршено.
Опстаје и оно тамно, у мери искоришћавања другог бића.

Волим ту Целину, чувам је и негујем. То је траг Светлости који пратим…
Прихватам игру Светлости и Таме, и развијам се.

Посматрам и светло Љубав.
Ако себе доживиш као Мушкарца имаћеш одраз у Жени.
Ако себе доживиш као Жену имаћеш одраз у Мушкарцу.

Јединство њих двоје је Љубав, сам Живот.
Љубав, израз безусловног препознавања Мушкарца и Жене.

Као Мушкарац видим те и прихватам као сопствени одраз у Жени.
Да ли ме Жено видиш и прихваташ као одраз свог Мушкараца?

Љубавно прожимање ствара однос и дело са одразом Светлости, Слободе, Снаге, Стварања, Савести…
Без осећаја страха и грубости силовито те узимам Жено и ….
Стварам.

 

Сви смо ми повезани

са светлим бићима

из вишњих светова,

и свако од нас

има своје водиче

кроз овострана

и онострана пространства.

Једноставно:

буди свестан тога,

и живи свој живот

са сврхом и смислом!

 

Може бити красно у ноћима студи,

прозоре и стакла зимска цича стеже.

Ти прислониш на ме једре, топле груди,

док нас трептај среће опчињене свеже!

.

А у соби ватра, простор зрачи миром,

образе ти глачам покретима разним,

И читам сонете озвучене лиром;

уморну успавам шапатима мазним!

.

У поноћном трену санак у ум крочи,

па заклопи капке, сјајне, миле очи,

поспана ти глава на раме ми клоне,

.

спокојно уздишеш згрчена уз мене,

додирну се коже врело припијене…

И све до јутрења нежни снови роне!

Од живота да л је драже;
Твоје око или усна врела?
Држати твоје тело чарно,
Док ти коса на ветру лелуја.

.

Постоји ли на овоме свету,
Особа за загрљај?
Бити вољен срцем целим?
Као што ватра не може без ваздуха.

СИМБОЛ   ЉИЉАНА   НИЈЕ   СИМБОЛ    ЦВЕТА

Анализа симбола љиљана

… Важно је напоменути, када говоримо о грбу француских краљева од 1376. на знамењу присутна су три љиљана, на грбу Котроманића шест, на србском грбу два, румунском један и тд… Три љиљана на француском грбу објашњавају се светим тројством, иако се оно већ садржи у три листа љиљана. Зар то исто тројство није важно и код осталих хришћанских народа?

Након свих ових питања намеће се утисак да много тога не штима кад се објашњава значење симбола названог љиљаном.

Друга варијанта легенде нам говори једну важну чињеницу, везану за проблем војске при преласку реке. Ту потешкоћу су решили проналажењем брода. Следствено, симбол љиљана у ствари представља симбол брода.

Када се анализира симбол геометријски без хералдичких финеса, видимо да су приказана два лука испупчена један ка другом, тако да представљају сужење пута на коме се налази препрека приказана попреком линијом.

Кроз сужење усмерен је проток који савладава препреку, па је дебљина линије која га симболизује сужена у том делу. По прелазку препреке дебљина линије се увеличава. У хидродинамици постоји бернулијев закон где се приказују слични цртежи за струјање флуида при пролазку кроз сужену цев. Из овога произлази да симбол љиљана представља неко савладавање препреке.

У почетку је број симбола на француској застави требао је одговарати броју бродова на свим постојећим путевима кретања у Француској, а онда је значење преформулисано у три главна правца на улазку или излазку из земље.

Није лако лоцирати који броди су били одређени као значајни. Да ли је то био правац из Бордоа (брода куда протиче река Гарона и Дардон), кроз Пиринеје или СерБар који се налази на источној страни Пиринеја на обали БалоАријСког Мора, где недалеко протиче још једна река Гарона.

Поред та два места вероватни су и други правци ка Белгији и Швајцарској, који могу имати у називима реч понт, јер је она као и реч форт, настала у латинском језику од речи брод.

Сада се можемо вратити и потражити све бродове којим су у раном средњем веку биле маркиране и територије на нашим просторима.

 

На грбу Котроманића бела трака представља светли пут из центра Србије ка светом планинском врху Триглав куда је по предању кренула једна грана првог народа са неше територије.

На узвишењима поред постојећих бродова испред клисура или кланаца обично су била подигнута утврђења, одакле се контролисала територија.

 На важним местима, од помоћи су могли бити утренирани орлови, који су служили за рано откривање путника, трговаца или војске. Тада би група смештена у овим осматрачким пунктовима имала довољно времена да се спусти до пута и пресретне путнике. Уколико би то била непријатељска војска имали су  задатак да их пресретну и на уским местима спрече њихово даље напредовање, а гласници би се упутили стазама да упозоре надређене.

Једно је известно, сви ти бродови су биле копије само једног најстаријег брода, после чијег преласка је пре неколлико хиљада година настала наша цивилизација.

Праисторијско значење љиљана

Постоји правдана претпоставка  да су се најстарији свештеници-жреци на нашим просторима називали Миће а касније и Мите.

Њихова улога у организацији народа, територија и чувању традиција била је кључна. Они су живели најчешће одвојено од народа на узвишењима, гајили су традиције, организовали обреде па се на тим местима скупљао и народ који је учествовао у обредима и даривао Миће најчешће у храни и домаћим животињама. Временом њихове породице су се увеличавале, а део је одлазио да службује другим деловима народа који су се селили. Често су из ове касте бирани и одређивани најспособнији који су постајали вође народа.

И данас су остале речи из далеке прошлости које се изговарају у негативној конотацији. Тако дати некоме мито, или га подмитити значи придобити противправну корист за свој рачун. Митница је одувек било место за наплаћивање државних пореза од трговаца, а данас се гранични прелази на бугарском језику називају тим именом.

 

          

Ж – као форма симбола љиљана

Мите су својим предањима најзначајније догађаје из историје преносили у народу са колена на колено. Они су били та спона између историјских догађаја, традиције и народа. Догађаји су били везани са природним појавама и катаклизмама, а појаве у природи и карактеристике топонима везиване су за људско тело.

Налажене су паралеле  реалних догађаја са карактеристиком и функционисањем човека. Тако је и догађање везано за спасење приказивано на човечијим фигурицама познатим као лари или тотеми.

Ослобађањем љиљана од хералдичких стега, огољавањем од кича, добијамо облик слова Ж.

Ж је значило Живот после претрпљене катаклизме. У старословенском језику, а данас у руском, реч Живот представља део стомака у коме се налазе клице из којих настаје нови живот.

Пролазак кроз брод симболички се пресликавао на фигуре као излазак плода из женске утробе и рађање новог живота, новог човека.

 И Жена има овај симбол као почетно слово у словенским језицима. Постоје многи артефакти на којима ће се наћи докази за ове тврдње. У симболу немањићког двоглавог орла, реп је такође стилски приказан у облику крина.

 

Simboli i znamenja Архиве ⋆ Geometrijska Istorija

potop.site/category/simboli-i-znamenja/