Савест нам заповеда да речи не прикривамо и о роду нашему само истину казујемо.

Истину рецимо о њима, о првом бану нашем и кнежевима које смо сами бирали и смењивали. Кисек поведе род свој и стоку у степе на југ и тамо где сунце сија пребиваху.

И дође к њему отац Ор и рече:

Обојица имамо децу, мушкарце, жене и старце да бранимо од непријатеља. И тако учинише, постадоше једно племе – сјединише стоку, па бејаху угодни и достојни боговима својим за век и векова.

Кад почеше већати, једни одлучише да буду једно а други не. И тада отац Ор покрену род и стада своја и упути се у далеку земљу.

Овако нам тада каза: Тамо ћемо подићи град. И то Голињ беше јер степа беше гола.

И Кисек пође даље и све људе своје поведе на друго место да се не мешају са људима оца Ора.

Преци тако створише земљу и населише је, као што и Кисек оде са људима и створи земљу другу и на њој се насели. На тај начин поделише се и омеђише и тако постадоше туђинци један другоме. Имаху они хлеб и со и не сукобљаваху се.

И Кисекови и људи оца Ора бејаху славни и од тог времена слава им је текла јер су мач и стрелу знали.

Још у стара времена бејаше речено да ћемо ако се са њима ујединимо створити …

велику ћемо изродити Русколањ нашу од Голуња и три стотине градова и села где се дубова огњишта диме.

Тамо је Перун наш и земља. И ево птица Матер Сва пева о том дану и ми очекујемо то време када ће се Сварожи круг код нас завршити. Потом ће Матер Сва доћи к нама. Говораше нам Матер Сва кад бејасмо бедни: Браните земљу нашу добро.

А Венди кад одоше на запад Сунца, тамо пред непријатељем земљу поделише и непостојану веру имаху. Борбени и силни бејаху и људи веру у реч имаху.

Ми нисмо глупи лишени разума и не верујемо док не сазримо. Венди, вратите се земљама нашим у степе древне и гледајте каква беда бејаше до исхода из Петоречја који оста на десно одсечен од нас.

И птица Сва говораше да ће огањ понети пепео до нас и Голињ порушити и спалити. Богови Купало и Дажд, даждите јер та земља бедна разорена је и коњима утабана док синови твоји јашући коње њоме протицаху.

То богови у степама овима дасуне слаше у срџби. Морамо их слушати не као у време Анта јер ти Анти секоше мачем многе и похараху дом твој јер туђинци домове не граде.

 

 

 

Видео сам сву беду

и грозоту света.

Видео сам да ништа у свету

нема ни сврхе ни смисла.

Видео сам мртав свет

и мртве људе у свету.

И видео сам

свет на заласку.

Тада се окренух себи

 и својим унутарњим дивотама.

Да бих пронашао

сврху и смисао

у своме бићу.

Да бих се срео

са живим Богом

у тишини и шутњи

својега срца.

 

 

 

Кад кажем Бело Србство, тада мислим на Србство богова и богиња, на Србство које је духовни драгуљ: смарагд, сафир, рубин, дијамант, на све што је племенито, дивотно и узвишено у Звезданој Раси.

Јер, у самом Србству, без придевске одреднице Бело, има свега и свачега, а најчешће ничега!

Бело Србство је истовремено и Раса и Каста.

По Крви Раса, а по Духу и Свести Каста!

Нешто што је кроз тисућлећа и еоне пребрано, пробрано и изабрано, нешто што је сунчева и звездана оса, божанска вертикала.

Бели Срби и Беле Србкиње, то су ОНИ КОЈИ ЈЕСУ.

ОНИ КОЈИ ЈЕСУ битни и сушти, ОНИ КОЈИ ЈЕСУ самосвесни, самосвојни и самородни!

 

Слушам Те и гледам, како мило збориш,

и твоји ми гласи душу помилују.

Видим како јасно против зла се бориш,

колико желиш Тебе сви да чују.

.

Не троши, човјече, много лијепих ријечи,

иако потреба снажна утробу ти пара

да дијелиш од себе своје сржи млијечи,

од Творца нашег теби дарованог дара.

.

Него, упри снагу, доброст и љепоту.

Утисни је дубље Ти у своје биће.

Имаш битну дужност и своју красоту

да дјелима својим покажеш покриће.

 

 

Јутро је и море мирише на свеже,

Мехуре и воду која се таласа.

Рибари извлаче отежале мреже,

Пучина се плави – обала беласа!

.

Врелина облива стене, брда, песак,

Светлуцају нимфе, хуче слане воде.

Сутоморем вије осунчани блесак,

Праменови сунца треперећи годе!.

.

Поврх гора, шума ветрови вијоре,

Подижући ваздух у светлу висину.

Када се јутарњи простори расплину,

.

Дан уцакли жаром, небне сфере горе.

Тек Свети Илија шестари зенитом…

А Посејдон лови по дну каменитом!

Сутоморе, 02.08.2017.

Када нестане пчела нестаће и људи

нестаће и свет…

Долетела данас из вилинских двора

разговор да води,

благослов да роди

и вине се у лет!

.

Каже да ће кише у изобиљу пасти

да се спрема невреме какво никад не би

виде седог старца како куглу држи

из очију му муње што сам поглед пржи,

а уперио поглед на земаљске власти!

.

У путу је видела Стрибога на друму,

стао у сред раскршћа на све четри стране

кругове прави и коловрат врти

невидљиво се креће високо изнад смрти

и чека на знак када ће да стане!

.

Поздраве ми шаљу звери и планине

и Анаки сунце што сија све јаче,

благослов ми даде пчелица вилинска,

пољубих јој душу што преда мном плаче

и Љубав јој послах у свет да се вине!

Ветрови времена, однесоше спев и славу.
Крв натапа земљу нашу драгу,
док суво лишће пада, пада на спржену траву.
Вече је већ, сумрак је на прагу.
.
Под црвеним небом, хита наш предак,
хита заштитник на своме ату.
Буде се синови сунца, и носе барјак.
Сви стамено корачају, ка судби, ка рату.
.
Носе срџбу грома, снагу луга,
и у недрима, плам, слободу.
Време је, да се спржи стара куга,
и да зора осване, целокупном роду.
.
Муња пара небо мрачно,
стога стрепите непријатељи откривени!
Судбоносни рат, ту је коначно,
синови сунца долазе, долазе разјарени!

Разјасница назива песме:

Пошто сам ову песму написао инспирисан Јарилом, али и музиком са Јутјуб канала „Celtic Music“ назвао сам ову песму Буа но Бас, у преводу са Келтског: Победа или смрт! Интересовао сам се потом на само значење тих речи, јер сам већ раније читао о везама Ирског (Келтског)  и Српског језика, и писао о томе овде. Занимљиво је на то, нашта сам наишао.

Прва реч Буа!

Долази од старог Ирског као  búaid са кореном из прото-келтског (ближи неком језику којем су говорили неолитски прасрби Винче) boudi и старије bowdi!

Bowdi- п и б се замењују због звучности често, w је ве-или бе. Тако да – би -коренска реч је поведи – или победи!

 

Друга реч је Бас!

Ирски: бас (з) – смрт
Српски: бас (з) – смрад, басди. Нешто што смрди на леш, нешто што је мртво, труло.

На српском језику имамо још једну реч за баздети: смрад , смрди, смерди – смрди. Ова реч долази од српске речи за смрт. Пошто су т и д заменљиве, добијамо:смрд, смрад, смрт – смрад
Дакле добијамо: Смрад труљења = смрт! Одатле и баз-баздети = смрт!

Тако да назив ове песме се и на нашем језику може лепо растумачити са истим значењем: Победа или смрт!