/Славяно-Арийские Веды, «Книга Света», Харатья 2/
Лепим, фигуративним изражавањем, лако разумљивом сваком човеку, без обзира на то, да ли је живео пре четрдесет хиљада година или живи данас, била је пренета нашим прецима информација о уређености Универзума.
Поражавају прецизност и обим предате информације. Наша стварност, свемир, који је само делимично познат модерним научницима, приказује се као мали део, као зрно песка на обали огромног океана.
Он је – само један лист папира, реалност нашег Дрвета Света. И сваки лист реалности има своју димензионалност и строго дефинисан положај на стаблу Дрвета Света. Интересантно, зар не?!
Постављају се принципи квантовања простора на посебан начин, који је модерној физици познат по процесима који се одвијају на нивоу микрокосмоса – квантовање орбита електрона у атому. Микросвет је прилично дубоко проучен нуклеарном и квантном физиком, а студије и презентације о уређености Макросвета налазе се на почетном стадијуму.”
Као што се види из анализе академика Н.Левашова — пре четрдесет хиљада година, добро се знала и представљала структура не само нашег Универзума, већ и нашег матричног простора Дрвета Света, и у том матричном простору наш Универзум приказан као део, као зрно песка на обали огромног океана.
Упоредите овај текст из Словено-Аријевских Веда са информацијама којима нас свакодневно извештавају, позивајући се на стручњаке „науке“, ткз. „независни“ МЕДИЈИ:
– ми, људи планете Земље, настали смо на нашој планети од мајмуна;
– током периода еволуције од 40 хиљада година (од тог времена налазе се остаци савременог човека, Хомо сапиенса), из црне расе, наводно се појавила у Африци, појавииле су се црвена, жута и бела раса;
– током последњих 2000 година, човек је постигао велике „успехе“: размножио се, уништио екологију своје куће, слетео на Месец, можда ће летети на Марс „уз божију помоћ“;
– планета није у стању да нахрани 7 милијарди људи, тако да у блиској будућности, човечанство чека рат за ресурсе;
– ми смо сами у Свемиру, …. колико се види телескопом; осим нас више никога нема, јер 90% нашег универзума је непозната науци „дарк маттерија“ – црна материја;
И још повремено плаше Земљане предстојећом апокалипсом и промовишу идеју светске владе о томе да на планети треба да остане једна „златна“ милијарда.
Није ли то дивна перспектива! То се зове манипулација свешћу људи.
Данашња „званична“ наука — то је ортодоксна религија и она се веома разликује од науке са краја 19. века.
У то време, такође, користили су математику, али су схватили да је математика — само алат. А данашњи научници се стално моле за симболе у формулама. Али симболи у формулама нису процеси у стварној природи, а научници се моле и траже и дају откровења кроз ову или ону теорију. Штавише, математички апарат се стално мења за ове или неке друге теорије. На пр, у једном тренутку појавила се имагинарна јединица, део математике „Теорија функција комплексне варијабиле“. Ово је учињено како би се олакшало извођење физичких теорија универзума уз помоћ математичког апарата и теоријског оправдања посматраних феномена који су регистровани уз помоћ, инструмената које је створио човек.
При томе заборављају да иза математичких знакова не стоје прави процеси, већ апарати створени човеком, засновани на пет чула, које је човек абсолутизовао и на основу многих постулата покушава да изгради теорију. При томе „научници“, који имају увид у само 10% процената материје универзума, су експерти и граде теорије на бази сазнања тих 10%.
На крају, рођене су теорије, које немају потврду у реалном свету.
Ове „теорије“ савремене науке, су довеле до ситуације са екологијом која сада постоји на планети.
Милиони људи, су тзв. „еколошки болесни“ — људи, који су добили своје болести само због нарушавања еколошке равнотеже у резултату „разумне“ активности човека!
Савремена цивилизација, а следи пут технократског потрошачког друштва, у овом тренутку, је стигла на критичну тачку свог постојања и у томе јој „помаже“ савремена наука.
Назвавши непознатим тих 90% посто материје Универзума „тамном материјом“ (дарк маттерија) ортодоксни научници при томе ништа нису променили.
Формирање погледа на свет долази кроз формирање представе о одређеном феномену на основу чињеница, добијених из посматрања или експериментисања. Наизглед, анализа начина развоја науке даје одређене представе о неким закономерностима развоја и саме науке и то би требало да утиче на свет оних који се изјашњавају као категорија научника.
Из историје науке познато је, да када постоји критична ситуација, представници „старих“ концепција у научном свету журе да их спасу на било које начине и не решавају настале противречности.
На крају, увек се криза завршава научном револуцијом, слична ситуација је настала и у савременој науци.
Он пише: “Закони природе врше се на нивоу макрокосмоса и микрокосмоса, а човек има повезаност само са манифестацијама тих закона у средњем свету постојања човека. И у овом средњем свету човек се морао суочити само са манифестацијом закона природе, а не са њима директно.
Као последица тога, настаје проблем са стварањем потпуне слике о универзуму.”
Као резултат дубоке филозофске анализе претходног развоја науке и захваљујући неколицини фундаменталних открића, Левашов је створио јединствени концепт еволуције материје, за чије откривање је прихватио само један постулат – постулат објективног постојања материје.
Све остало следи из његове теорије нехомогеног универзума: од синтезе и еволуције универзума од примарне материје, до природног рађања у њему разумног живота и његове еволуција у вишу форму, када разумно биће постаје Творац.
Од самог почетка стварања свог концепта Н. Левашов дефинише почетне и граничне услове, обраћајући пажњу на време, као на условну величину, тако и на чињеницу да се закони природе убацују у макро- и микро-космос.
Прво објашњава шта су примарне материје („тамна материја “ коју су научници увели да би елиминисали противречја која су се појавила у физици, али без разумевања њене суштине) и како се од њих формира окрзжујући свет.
Од његове концепције почиње Пета глобална научна револуција, која ће радикално променити наше разумевање света и одразиће се на сву науку и земаљску цивилизацију у целини.
У новом концепту, свет је постао нехетероген, динамичан, стално у постојаном кретању, мењајући се и развијајући се (еволуирајући).
„При НАЈНИЖЕМ НИВОУ еволутивног развоја Суштина човека има ДВА ТЕЛА — ДРУГО и ТРЕЋЕ МАТЕРИЈАЛНО ТЕЛО (етерично и астрално тело).
Са реактивацијом ДРУГОГ материјалног тела, човек прелази из ФАЗЕ ЖИВОТИЊЕ у ФАЗУ РАЗУМНЕ ЖИВОТИЊЕ.
При еволуционој реактивацији ТРЕЋЕГ материјалног тела, човек прелази из ФАЗЕ РАЗУМНЕ ЖИВОТИЊЕ у ФАЗУ ПРАВОГ ЧОВЕКА.
У овој фази еволутивног развоја било који човек је у стању да ради са стварношћу САМО НА НИВОУ свог ФИЗИЧКОГ ТЕЛА.
Само при еволуционим развојем ЧЕТВРТОГ МАТЕРИЈАЛНОГ ТЕЛА Суштине, код човека се појављују МОГУЋНОСТИ да буде у АКТИВНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ са ОКРУЖУЈУЋОМ СТВАРНОШЋУ, прво, наравно, у веома ограниченом обиму.
И тек после доследног еволуционог развоја ПЕТОГ, ШЕСТОГ и СЕДМОГ ТЕЛА СУШТИНЕ, ЧОВЕК ИЗЛАЗИ на ПЛАНЕТАРНИ НИВО ОПЕРИСАЊА СТВАРНОШЋУ.
При томе се завршава ПЛАНЕТАРНИ ЦИКЛУС еволуције овог човека и почиње КОСМИЧКИ, који, заузврат, има много еволуционих корака.
Завршетак планетарног циклуса еволуције човеку омогућава да изађе из еволуционог ропства планете, превазилазећи свих шест планетарних квалитативних баријера.
Слично је НЕМОГУЋЕ, ако развијајући човек НЕ ДОБИЈЕ ПРОСВЕТЛЕЊЕ ЗНАЊЕМ и НЕ РАЗУМЕ ОДГОВОРНОСТ за своје поступке.“
Н.В.Левашов је доказао, да се свет развија по истим за микрокосмос и макрокосмос законима, који се у нашем средњем свету само манифестују, а самим тим, то се односи и на законе развоја човека, као разумног бића. Ради се о одговорности човека разумног, који је у току свог развоја добио најмање 6 додатних тела суштине (са физичким телом 7).
У складу са „индијским“ ведама, након добијања шест додатних тела човек достиже стање „нирване“ и то је крајњи ниво развоја.
А то је само почетни ниво развоја човека КОСМИЧКОГ, што нису схватили Индуси, добивши азбуку знања од Словено-Аријеваца, изокренувши ова знања, представљајући их сада као своја.
Сачувано је много артефаката, доказа о постојању на различитим територијама код различитих народа фрагмената ведског погледа на свет. Тако међу сликама на артефактима, постоји велики број слика човекове суштине у виду мушкараца или жена, без ногу и са круном на глави, са различитим бројем латица.
Број тих латица симболизује број додатних тела суштине – на овај начин приказивао се ниво развоја човека.
Како пишу историчари, на представљеним артефактима и на многим другим су слике богова и богиња.
Извор: Леонид Феденко. ПЛАНЕТА ЛЖИ или как фальсифицируют прошлое нашей Родины
СРБСКИ ЖУРНАЛ 