Рајко Петров Ного: СУЗНА МОЛИТВА


Изблиза смо се гледали вук и ја
Два тужна сужња два рођака ретка
А не знадосмо ко у ком робија
Ни шта од чега раздваја решетка
У збегу који још зову Србија
Ту где се згара ватра са Врачара
И сриче тврда азбука вучија
Ако си онај од кога све поче
На чије очи наша туга сија
И стид и јарост утројеног претка
Сенко у темељ жива узидана
Неразлучена с нама од почетка
Сузна молитво Оца свога Оче
Изведи кротки чопор из зиндана
Да под липама литургија почне.

ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА – Владимир Шибалић


Svj.E.
~
Ја не схватам стихове нове,
Душа моја савремена није.
Песник ја сам минула доба
Који жал за прошлошћу не крије.
 ~
Ја нећу ново, ја то не разумем,
Времена древна тињају у мени.
Ја се у старе богове кунем,
И у садашњице живим сени.
~
Ја гордо носим шубару тму,
И даље верујем у љубавне чари.
Волим своју српску земљу сву,
Јер ме роди, јер ми живот подари.
 ~
И не треба страно ништа мени,
Ја срећу кујем под небом Србије.
Други нека су туђим занесени,
Мени туђе ништа мило није.

БЛАГОСТ – Словенка Марић


AAEAAQAAAAAAAAuZAAAAJDdiMDA1M2JkLWFlNTEtNGJmNi1hOTE4LTY0OTAzMzE4ZDkyYQ

Можда је боље тако,
обичним речима прићи камену, води и ватри.
И онако ништа се у песму не да.
И онако ништа се не одгонета, ни горе, ни овде,
ни толико барем да знаш
шта то пустоши близину између две душе, а некмоли више.
На почетку била реч, која ли је,
и крв и Божја уста смо изболи,
од недослуха, од ћутања, од речи оболели,
до црног са лудилом звезда, омамом изгибељи.

Напокон, нашла си ме, моја благости.
Благ је овај дан
над добром земљом коју смо сатрли.
Време је и било. Обичним речима назвати све.
И кад смо говорили, све смо прећутали,
у соју нам тако,
по оцу, по мајци, по браћи, по сестрама.
Горки и сами једни с другима
црно ткиво у беле крпе завијали,
за мачкама, за божјацима, за туђим жалили,
а своје ћутали.
Једино мајка говорила о мртвима
и плакала пред свима.

И онако све смо знали, кажеш ми благости.
Велим ти, можда смо ружни одвише тужни
те нас ни једна лепота на ране не привија.
Можда језик не знамо, говоримо и ћутимо у невреме.
Стоглаве су речи.
Апостоли себељубни исповедају љубав,
фарисеји тумаче свете књиге.
Са ким ћемо?
Коме рећи другу страну привида
где заборављена боли чиста и светла вода Јордан,
она која је већ једном спрала свет?

Учиш ме, благости.
Велики је неспоразум, васељенски,
а крхко људско, нико ни до кога.
Кажем,пријатеље чекали, нису дошли,
а болесна ноћ за сламку се држала.
Драгости, милосрђе тумачиш, можда су и они чекали.
Омразом затичу нас из потаје, велиш њима је горе.
Зло нам се унутра свија, велиш добро се збунило.
Варали смо и чарали,човечјем надевали Божје име,
ако је по љубави, велиш, исто је.

Боље је тако, обичним речима, без жестине,
прићи камену, води и ватри.
Дан је овај ко млеко.
Располућено црно чека. Нека га.
Нађох те благости, моја добра светлости.

(Из збирки ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ и
ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА)

Драган Симовић: ИМА СРБА И СРБА!


Има Срба и Срба!

Има Срба који су Срби по крви, а нису Срби по духу, и опет, има Срба који су Срби по духу, по свести, по опредељену, иако нису Срби по крви.

Има Срба који су Срби по задатку: једни су по задатку светлих божанстава из Вишњих светова, а други су, пак, по задатку тамних сила и космичких паразита.

Највише се клоните и чувајте ових потоњих Срба, јер су најпотуљенији, најподмуклији и најлукавији.

Такви Срби су како у двадесетом веку тако и у овоме веку, изнутра сасма разорили и расточили Србство, довевши га на саму ивицу биолошког опстанка.

Они Срби који су Срби по задатку тамних сила и космичких паразита бивају, по правилу, најгласнији и најбучнији; то су ура-србенде и буђелар-србенде; то су хтонски, подземни националисти, човекомрзачки србски шовинисти измилели из ватиканских, бољшевичких и југо-удбашких катакомби, чији је главни задатак, да свеколики Србски Род заваде са свим народима, са васцелим светом, те да навуку презир и гнев на Србство од свих иних народа, родова и раса.

Ти лажни Срби, ура-србенде и буђелар-србенде раде за разне обаваштајне западне службе; повезани су са свим мафијама, како у окружењу тако и у свету; налазе се у свим странкама и покретима, као и у свим медијима и гласилима; они су, иствовремено, и позиција и опозиција, теза и антитеза; једни званично и нескривено (преко невладиних организација), раде против Србства, а други су, тобож, у опозицији, у патриотским удружењима – лажни родољуби који глуме патриотизам и национализам, а потајно, испод жита, све време сарађују са онима који су на супротној страни.

У овоме времену, једини искрени србски родољуби јесу они којих званично нигде нема; они који нису ни у власти ни у опозицији; они који нису нигде у медијима, како званичним тако и незваничним; они који немају никакве моћи и никаквих материјалних добара; они који су посве скрајнути, који су на друштвеним маргинама и који невидљиво воде свети рат за свој Звездани Род.

И, да закључим: ВИ СТЕ ЈЕДИНИ СРБСКИ РОДОЉУБИ, ВИ СТЕ ЈЕДИНИ НА БРАНИКУ БЕЛОГА СРБСТВА И ЗВЕЗДАНОГ РОДА!

(Данас сам, из Акаше, примио поруку, да вам ове увиде одмах пренесем.)

Коментар Милана Живковића на запис о Оливери Аџић: СВЕТЛОСТ НАШЕГ РОДА


Лоло Наша,

Срећно ти било у Паризу…

кажу неки

да је он град светлости….

мој ти је предлог

да ипак

ти понесеш исконску светлост

ових простора

кроз слике и записе

нашег рода…..

јербо то нису исте светлости

 

Драган Симовић: О ВИСОКОЈ КОСМИЧКОЈ И БОЖАНСКОЈ СВЕСТИ


Само висока, космичка и божанска, свест може да нас узнесе на више ступњеве Творчевог присуства, те да нас заштити и спасе од свих паразитских насртаја и напада.

Заиста, нема другог оружја и оруђа које би могло од паразитске пошасти да нас сачува!

Стога је битно, да се клонимо сваке лоше мисли и речи, сваког лошег осећања и дела, свега оног што нас вуче надоле, у таму и ништавило, што нас понижава и поништава као светлосна бића.

Сви центри моћи бивају моћни тако што се хране нашом негативном енергијом, нашим негативним мислима и осећањима.

Да није наших негативних мисли и негативних осећања, ни центара моћи не би било.

Тада не би било Ватикана, Брисела, Беча, Берлина и Вашингтона, а не би ни паразита – владара из сенке – било!

Љубите свој Род на Мидгарду, љубите и свој Род у Васељени, али никога и ништа не мрзите, јер сваком мржњом само јачате оне паразите који желе и вас и ваш Род да затру.

Ако љубите себе и свој Род, и ако, при том, никога и ништа не мрзите, ви сте се онда већ узнели на више ступњеве Творчева присуства. 

Ирена М.:УТОЧИШТЕ…


Није пут
Дугачак
Да га преко ноћи
Савлада
Онај ко прогледао
Је јуче
Да га минули векови
Погазе
Оловним чизмама
Није
Успори
Не жури
Препрека
Није осуда
Казна
Препрека
То је учење
Давних знања
Ко
Зна
Ко
Уме
Тај и сања

Нису ни људи
Човек
Ни човек
Имун на људе
Схватиш једном
Кад устанеш
И сви крену
Себе да буде

IMG_20180122_204624_984

Драган Симовић: ВЕЧНО ПРИСУСТВО СТВАРАЊА


Сада ћу вам открити једну тајну.

Годинама сам ту тајну истраживао у летописима (хроникама) Акаше.

У овом времену, у Србству је отелотворено (инкарнирано) доста древних  а посвећених душа, како Белих Срба и Белих Србкиња, тако и наших Белих Божанстава – Богова и Богиња, чији је превасходни задатак, примљен од Бога Свебоха Суштаства, да свеколики Наш Род припреме и уздигну на више ступњеве Присуства и Стварања за улазак у Ново доба, односно, у Златно Сварогово доба.

Неке од тих душа присутне су и на Србском журналу.

Осећам, знам и видим све оне древне а посвећене душе, све оне Беле Србе и Беле Србкиње чији је задатак уздизање и посвећење Белога Србства, као и свеколикога Србства, свеколиког Звезданог Рода.

Не откривам њихова имена, јер морам да их чувам у тајности, како би те душе могле, без ометања, ваљано да обаве свој задатак задат им од Сварога Свебоха и Сварога Триглава.

Све те древне душе оваплоћење у овом времену (а кад кажем у овом времену, онда је то време од четрдесетих година прошлога века па до дана-дањег), еонима се нису инкарнирале –  не само на Мидгарду, већ ни на једној земљи уопште.

Те душе су обитавале у оностраним звезданим пространствима, где су се школовале и образовале, припремајући се тако за Ово Доба Великих Преокрета.

Неко би, ко није упућен у Тајне Васељене, и ко нема видовита знања, могао рећи, да су те древне душе, о којима говорим, еонима – а то су десетине тисућлећа – боравиле у Великом Космичком Сну, и, заиста, не би погрешио.

Велики Космички Сан и јесте Велика Космичка Школа за древне а посвећене душе, за Велике Душе, за Махатме, како би свети ришији рекли.

Дакле, у Овоме Времену, међу нама су Махатме (МахАтме), Велике Душе.

Те Велике Душе, МахАтме, имају србска имена и презимена.

Зашто се зову Велике Душе?

Зато што су своју малу, човечанску и људску душу узнеле на највише ступњеве Стварања и Присуства и сјединиле је са Великом Душом Стварања, са Великом Душом Извора Живота.

Велике Душе јесу Душе Творчеве Свести и, Оне ће, дејствујући за Бело Србство, истовремено дејствовати и за Свеколики Звездани Род, за Васколику Васељену.

По обављеном задатку, узнеће се у само Творчево Језгро Стварања и, никада се више неће појављивати ни у једном од материјалних светова.

Оне ће бити Вечно Присуство Стварања!

Драган Симовић: ОЛИВЕРА ЛОЛА АЏИЋ – СРБСКА ПЕСНИЧКА ВИЛА


Оливера Лола Аџић.

Расна, самосвесна и самобитна Бела Србкиња.

Чиста Раса!

Чиста Раса Звезданог Рода.

Човечица-Богиња!

Оваплоћење Праисконе Беле Србкиње, оваплоћење Богиње Србе Србоне – заштитнице Белога Србства и Звезданог Рода.

Неизмерна је Оливерина љубав према Роду, према Беломе Србству.

Не зна се, да ли је даровитија сликарка или песникиња!

Она је србска песничка вила!

Србска песничка вила: по души, по свести и самосвести, по духу и суштаству, по доброти и лепоти.

Радујем се, срцем и душом се радујем, што постоји једна таква Бела Србкиња која се зове Оливера Лола Аџић!

ПЕСНИКОВА НАПОМЕНА

Оливера је, ових дана, била гост РТС, у емисији Србија на вези, а прилог о њој почиње од 9:30 минута.

Леонид Феденко: други део – ПОЈАМ ПРАВОСЛАВЉА


1384031071_rus-portal.rf

 

„…Појам „ПРАВОСЛАВЉЕ“ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ХРИШЋАНСКОМ ЦРКВОМ НЕМА!

У целом свету руску хришћанску цркву називају РУСКА ОРТОДОКСНА ЦРКВА (Сербиан Ортходокс ..)!

И, што је најинтересантније — нико против тога не приговара, па чак и сами „свети“ очеви у разговорима на другим језицима, тако и преводе име руске хришћанске цркве!

Али не само то!

Ни у СТАРОМ ЗАВЕТУ ни у НОВОМ ЗАВЕТУ нема појма „ПРАВОСЛАВЉЕ“!

Али,  зато овај концепт постоји у РУСКОЈ ВЕДСКОЈ ТРАДИЦИЈИ! Само у руској ведској традиције постоје такви појмови као што су — ЈАВ, НАВ, ПРАВ и СЛАВ:

„ЈАВ— то је физички чврст свет;  НАВ је свет мртвих;   ПРАВ— свет Светлих Богова –  универзални закон, који је поставио Даждбог, оличење истине и мудрости.

Свако земаљско створење, живи у ЈАВУ, извршава вољу ПРАВА, и самим тим постаје честица тога.

Смисао боравка сваког човека на земљи — да буде истргнут из ништавила по вољи божанственог ПРАВА,  да се врати  у њега, покушавајући да се у животу попне уз степенице савршенства и праведности“.

Дакле,  у словенској митологији,  у словенској ведској традицији,  коју из неког разлога називају „паганском“,  дефинисан је појам ПРАВ.

Да бисмо дали потпуну идеју о концепту  „православља“,  обратимо се слованско-аријским Ведама: „… ми Смо  — ПРАВОСЛАВНИ,  јер ми ПРАВ и СЛАВ прослављамо.

Знамо ми заиста да је ПРАВ  —  Свет Светлих Богова наших,  а  СЛАВ — Светли Свет,  где живе Велики и  Многомудри Преци наши.

 Ми смо Славјани,  јер славимо од нашег чистог срца све Светле Древне Богове и Светомудре Претке наше…“

Дакле, појам „ПРАВОСЛАВЉЕ“ је постојао и постоји САМО  У  РУСКОЈ  ВЕДСКОЈ  ТРАДИЦИЈИ  и никакав однос према хришћанству нема.  

А настала је та ведска традиција много хиљада година пре појаве хришћанства!“

Симболи Руске ведске традиције, од којих се неки елементи могу видети у другим народима, носе концепте о универзуму, о космосу! Симболи немају религиозне значење,  како кажу фалсификатори који су  „приватизовали“ многе симболе.  Ови симболи садрже представе о нехомогеном универзуму, односу између  МИКРО – КОСМОСА,  МАКРОКОСМОСА  и ЧОВЕКА  РАЗУМНОГ –  то су представе ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ  ВИСОКОГ  НИВОА РАЗВОЈА .

Тролист је симбол, слика о међусобно повезаним световима ЈАВ, НАВ И ПРАВ.

Симбол РУСКЕ ВЕДСКЕ ТРАДИЦИЈЕ, који има исто значење као тролист је „хексаграм“.

 Овај симбол, као и многи други,  „приватизовали“ су фалсификатори и назвлаи га „Давидовом звездом“.

 

Овај симбол се састоји од два једнакостранична троугла, један са врхом према горе, који симболизује светова  ЈАВ и НАВ,  а други са врхом према доле, симболизујући свет  ПРАВ.

 

„Истраживачи су открили овај знак у Индији, где је коришћен, по свему судећи, још много пре него што се појавио на Блиском Истоку и у Европи.

У почетку хексаграм није био посебан јеврејски симбол и није имао ни најмање везе са јудаизмом. На Средњем и Блиском Истоку, он је био симбол култа богиње Астарте.“

 

То је симбол култа БОГИЊЕ ТАРЕ  (Астарте)  –  симбол РУСКЕ ВЕДСКЕ ТРАДИЦИЈЕ. Дозволите ми да вас подсетим да су АС – БОГ,  ТАРКХ  и ТАРА,  брат и сестра,  покровитељи земље РУСКЕ.  Од њихових имена иде и последње име РУСКЕ  државе  ВЕЛИКА  ТАРХТАР(А)ИЈА  (ГРАНД ТАРТАРИ), која постојала до 1775.године.

Извор: Леонид Феденко. ПЛАНЕТА ЛЖИ или как фальсифицируют прошлое нашей Родины

 

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни