У планини мркој нек ми буде хум
Над њим урлик вука, црних грана шум
Љети вјечан вихор, зими висок снијег
Муку моје раке недоступан бијег
Високо нек стоји, к’о облак и трон
Да не допре до њег ниског торња звон
Да не допре до њег покајнички глас
Страх обраћеника, молитве за спас
Нека шикне травом, уз трновит грм
Беспут да је до њег, непробојан, стрм
Нитко да не дође, до пријатељ драг
И када се врати, нек поравна траг
– Види, Драгане! – обрати ми се, у једном трену, Владан Пантелић док смо шетали обалом Истера – посве сам се ослободио не само хришћанске религије, већ свих иних религија, свих духовних праваца и учења, те свих земаљских и људских идеологија и, сада се осећам лагано, етерично и флуидно, као чисто светлосно и божанско биће, растерећеног ума, духа и свести, а душе прозрачне, несагледне, свеобухватне и безкрајне као Васељена.
Дан је предиван: сунчан, флуидан и топао.
Буди се праискона природа свуда око нас.
Дах раног пролећа већ се и у ваздуху осећа.
Наједрале и напупеле смеђо-жуте иве над бистрим млакама.
Птице се љубавним певом дозивају из трске и шипражја.
Истер се плави пред нама, а над плавим, мрешкавим и љескавим Истером, међу ниским пурпурним облацима, гле! прелећу бели лабудови.
Кад год се сретно, Владан и ја се, попут самураја, поклонимо један другом и, кажемо: покажи ми шта си, у међувремену, од нашег последњег сусрета до данас, сазнао и научио.
Пријатељи су управо и срећу због тога, да би духовно, а и свакојако другачије, бодрили и соколили један другог, да би уздизали и узносили један другог, да би један од другог учили, те да би један другог подстицали на стваралаштво, на уметничко и песничко стварање.
Пријатељи се не срећу да би ћаскали, наклапали, прежвакавали, празнословили и „убијали“ време, но да би један другог – у духу, свести и свесности – обогаћивали и оплемењивали, да би се огледали један у другом, да би се, свако понаособ, сагледао и препознао у оном другом.
И гле! наше најверније огледало јесу управо наши искрени и одани пријатељи.
(На Истеру, 26. коложега/јануара, 7527/2018.)
У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа.Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)
Први корак је дисање-
Технике дисања су некима можда познате у одређеној мери. Технике дисања су разне, заиста их има много. Од основног усмереног дисања чисто дијафрагмом или међуребарним дисањем, до компликованијих техника које захтевају концентрацију, смиреност и већу вежбу. Такаве су тумо, јогијевске технике дисања, дисање ватреног даха итд. Сврха правилног дисања је:
Физичка – где се ојачавају одређене групе мишића и даје снага телу.Затим, боље спровођење кисеоника у све делове тела, преко нервних импулса до мишића и слично. Уз одређене технике дисања, појединац је у стању да (уз контролу мисли) далеко помери границе својих физичких могућности.
Духовна – боље се ослобађају енергетски токови кроз чакре (што су енергетски продужеци самих физичких кључних жлезда у телу) и друге енергетске чворове. Кисеоником се са физичког, енергија преноси на метафизички-духовни.
Ментална- јер припрема ум за медитацију (отвара пут за одлазак у ,,транс,, у ниже мождане таласе)
Суштина одласка у ,,транс,, је ослободити ум од било каквог спољашњег утицаја и припремити се за специфичан жељени духовни рад, али и неки физчки рад, попут: ћи гонга, хата јоге, или било каквог другог вежбања. Све то пружа могућности за изваредан склоп физичко-менталних техника. Популаран случај је „Ice man“, техника (коју свако може научити овим путем) ка достизању изузетне отпорности на екстремне температуре (ниске и високе). Празнина је стање бескрајних могућности.
Други корак је мисао-
-оно што би називали афирмацијама. Ово је најучинковитији и најмоћнији принцип приликом било ког духовног рада. Сви знамо колико мисли утичу на наш свет, на нас, на наше ближње. Оно што називамо глобалном свешћу је такође тајни кључ врата која воде у бољи или лошији свет. И увек су у историји водиле, а и данас је стање у свету, изричито настало из мисли. Мисао је основа менталног и духовног, а тек онда оно бива преточено у материјални свет. Речи носе мисао најбоље, јер уз глас (вибрацију) оне добијају још додатно на снази.
Трећи корак је, дакле, вибрација-
Вибрације (речи) се могу развити на високим космичким фреквенцијама и могу да утичу не само на наш живот, већ и на свет уопште. Заиста, можемо га обликовати како желимо. Под манипулацијом мислима и духом (уз осећај-визуелизацију) енергетских токова, уз изговор речи (одређеном вибрацијом), најснажије се постиже духовни рад. Трансформација духа и стварности.
„У почетку беше реч. Она беше са Богом. Она јесте Бог. “ Реченица у Библији вуче своје корене из прадавних времена, и говори о Тоту, богу мудрости и писара, који сам себе створи из речи. Такође: Птах ствара свет, мислима свога срца и даје живот кроз магију сопствене речи (гласа).
Ови митови вероватно говоре о снази речи, мисли, о могућности човековој да себе преточи у нешто боље, јаче, и да чак наравно, мења свет набоље, што и јесте суштина истинског духовног рада, ма какв да је он.
Треба имати на уму, да све у стварности вибрира и има неку своју фреквенцију.
Као што смо видели и наш ум је такав (различити таласи на различитим фреквенцијама), тако и сваки орган, и само људско тело функционише на одређеним фреквенцијама.
Све што постоји заправо, па и космос вибрира на одређеној фреквенцији.
Све се састоји од вибрирајућих молекула који су подешени на одређену фреквенцију. Укратко, Фреквенција = постојање!
Самим тим разликујемо различите нивое постојања, физичке (најслабије фреквенције), менталне (више фреквенције), астралне (још јаче) и многе друге.
Чакре су на пример, веома осетљиве на вибрације, а специфично бајање (изговарање речи са одређеним тоном-вибрацијом) много јаче стимулише њихов рад од просте визуелизације и дисања (које се такође ради паралелно са бајањем ради постизања што бољег ефекта). Тонови су нижи на доњим чакрама, и постепено се пењу како се иде ка крунској чакри.
Уопште, зависно од тона одређених вибрација се даје на снази одређеним мислима: деструктивним, или конструктивним.
Наш ум шаље снажне електонске импулсе, вибрирајуће молекуларне таласе у мисаону форму, која је послата са одређеним циљем у стварност, како би се манифестовала.
Звук-вибрација значајно појачава мисли.
Можда звучи мало компликовано у почетку, али заиста није. Сам појединац може ово испробати.
Изговором са одређеним тоном неких позитивних речи попут: љубав, срећа, мир, здрав.. .или негативних, попут: бес, туга, бол, може се осетити директна промена стварности, мала (овим начином), но ипак промена. Појединац ће осетити промену расположења и унутрашњег осећаја приликом изговора било које од ових речи.
У томе је снага речи, мисли, бајања! Директни утицај на стварност.
Већина људи сматра медитацијом само умно мировање, где је појединац у миру са собом, и где заправо нема мисли. Медитације нису само технике за проналажење тог унутрашњег мира и контроле сопствених мисли. Оне су древна знања, и основе духовног рада. Медитација на коју већина људи помисли је само такозвана медитација празнине. Такође се назива и основна медитација. Основном медитацијом, или медитацијом празнине се појачава концентрација, и фокус на одређену мисао, дакле мисли се не расипају. Приликом додира са том празнином, у медитацији се достиже стање такозваног транса и смиреност духа. Медитација има јако много и оне све започињу празнином. За сваку сврху (као на пример, побољшање здравља) појединац може користити различиту медитацију, или је чак и сам осмислити. Потребно је научити основну медитацију, а затим поред мисли, у духовни рад уврстити и друге аспекте. Руковање енергијама, реч (вибрацију), број и слично. Пре него што појединац крене у изучавање ових духовних знања, треба знати шта је заправо медитација. Одакле вуче корене, и како функционише.
Медитација је назив који је западни свет преузео – у ведама се ова знања зову другачије. На санскриту, dhyai.Какво је истинско значење ове речи, и да ли је то „посредовање“, или нешто друго! Како се заправо изговара, је све тема за полемисање. Разлог је то, што је санскрит, древан аријевски језик стар хиљадама година, и јако дуго није ни записиван. Толико дуго, да се данас не зна тачно како је он изгледао, али знамо да је најприближнији нашем, српском језику. Дакле, били су врло блиски у некој давној прошлости. Изговор саме те речи, би стога био, дај (меко д, дуго а). Шта се даје, дарује овде? Знање, истинско духовно знање.
Према митовима, ово знање медитација, али и целокупних ведских знања је људима подарио бог Шива. Он има, као и сви давни богови, много форми и функција, које су се мењале кроз време. Такав је случај и наших богова. Дајбог и Велес (као подземног света и чувари умрлих), Световид и Дајбог (Сунце, Светлост), Световид и Триглав….сви они у одређеном периоду имају сличне карактеристике, иако нису иста божанства.
Шива је уништитељ, дакле могао би бити и Перун. Но, то није уништење (опет и овај концепт се мењао временом) какво се очекује. То је уништење незнања, двоумљења, илузије. Шива је настао спајањем Агњија и Рудре(пламена духа и Сунца које руди), дакле делује да је Шива Дајбог, јер је и Дајбог излазеће сунце. Он се назива и велики бог, врховни међу боговима, бог који сија, који је Сунце. Све иде у прилог да је Шива заправо Дајбог,његово прво име, име које се очувало до данашњих дана. Дајбог је био врховни бог међу Словенима, бар до касног средњег века, непосредно пре прихватања хришћанства. Тада већ, ту функцију код неких народа преузимају и Перун, и Световид. Световид је код неких Срба такође преузео одређене функције Дајбога и постао врховно божанство, или се бар сумња. Но, код велике већине са сигурношћу знамо да је до самога краја, док није сатанизован од цркве, врховни бог Срба био управо Дајбог – Праотац Срба заправо. Оно Једно, или онај од којег је СВЕ потекло, је нешто друго. Дајбогов највећи дар је управо дар духовног ведског знања, па и медитација.
Један од кључних корака у медитација је транс, одлазак у дубину ума, што је мењање можданих таласа заправо. Негде сам начуо скроз сулуде идеје, углавном неких верских фанатика о трансу. Како то доводи мозак у стање слично узимању разних опијата, да фактички сами свој ум трујете овим техникама. Зато треба разјаснити транс, ум и његове мождане таласе.
Мождани таласи
Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале. Посматрајући скуп електрицитета свих ћелија, уочава се шаблон по коме цео мозак емитује цикличне импулсе, биоелектричне таласе, мождане таласе. Мождани таласи се могу измерити уређајем који се зове ЕЕГ (електроенцефалограф). У зависности од фреквенције на којој пулсирају таласи, издвојено је пет категорија таласа од којих свака са собом носи специфичне карактеристике. То су: алфа, бета, гама, тета и делта.
-Гама су таласи на јако високим фреквенцијама и постижу се када смо изузетно фокусирани, дакле озбиљан интелектуални рад.
-Бета таласи се налазе на фреквенцијама између 14 и 60hz. То је стање будног ума. Већина умова одраслих у добром делу дана се налази управо на овим можданим фреквенцијама. Оне нису тако лако подложне хипнозама, афирмацијама, ни медитацијама. Бета се бави логиком, разумом, размишњањем, и делањем.
-Алфа таласи се налазе на нижим фреквенцијама, 7-13hz. Ово је стање када се губи осећај са физичким телом. Звукови постају удаљени, безначајнији, као када се зарања у воду. Ово је медитативни ниво свести – транс, као и стање пред улазак у сан.
У овом стању лакше је радити са умом, остварити веће и позитивније ефекте, издавајући наредбе, или такозване афирмације. Дакле методама уласка у транс се припремате за емитовање пожељних мисли у етер. Нико не може појединцу “испирати мозак”, то је једноставн процес којим можете себе довести у стање, у којем је најпогодније извршавати афирмације (афирмације, или мантре су позитивне мисли зарад самопрограмирања сопствене свести, али и глобалне) и други духовни рад, ради усавршавања свога ума и духа. Све се то затим рефлектује и на физички ниво, на материјални свет. У алфа стање, дакле транс, се улази медитацијом празнине. Што дубље улазимо у алфа стање, ближе смо тета стању, дубокој медитацији.
-Тета се налазе на још нижим фреквенцијама од алфа стања, наиме негде између 4 и 7 hz. Емоционална искуства и део подсвести су управо у тети. Дубоке медитације као што су регресије на прошле животе, и астрално путовање су изводљиви у тети. Наравно, постоје методе како доспети у стање тета свести, мада базира се слично као и свесно спуштање у алфа стање. Потребно је додуше знатно више стрпљења и искуства.
-Делта су најниже фреквенције, стање потпуне несвести. Наиме, дубоки сан, сањарење, кома. Фреквенције су од испод 1 до 4hz.
То су основе медитација. Њихово значење и веза са нашим родом, карактеристике, и научно објашњење. Све се то савршено уклапа у оно што је истинска духовност.
На Врањешком гробљу у Присоју,
понад Ариља,
подно Небеске планине,
с вечери у сутон румен,
кад топао дашак,
с висока горја,
доноси мирис зрелих оскоруша.
Сетно трепере врхови јасика,
спрам Сунца од руја,
што тоне иза пурпуром осутог обзорја.
Тишина векова, и давно уснули Преци.
Седим на камену, и зурим некамо у плаветне даљине сутона.
Полако напуштам себе,
и вијам се високо понад крошања
модрих столетних букава.
Небо зелен-плаветно и лагани праменови румених облака.
Све је ово само сан!
Само сан који сам давно негда толико пута и будан сневао!
У сновима што у сну снијем, упознајем Претке своје са Потомцима својим.
Кажем им:
Сви сте ви, истовремено, и Преци и Потомци једни другима!
Сви сте ви, заједно са мном, Једно Биће –
Сушто!
Драгану Симовићу, Песнику-Пророку,
који битише у свим светима
које је изнедрила Вечна Потка.
Једино га нема у српским читанкама,
које образују потоња покољења.
…Ваљда – што Песник у њих не може да стане…
Ветро, планинска мајко!
Дај ми шачицу Воде
На ужарен језик
Да остружем застој
На нерву мог живота!
Ох, ми мушки!
Због очију двојеиме-жене
За-певао сам војничку дивљину
У овом вучјем пределу
Тражио и нашао исечке љубави
Тражи цело пут-ниче!
Све испод тога утрњује руке
Не-дај да твој живот
Неко други нацрта
Постаћеш безуба кончина!
Ветро, планинска мајко!
Вода подиже моју ледену појаву
Упрту у дуги дуги штап
Успред крваво-набубрелих очију
Нестаде зид од успављивача
Oпет сам брз и узимам пар слободних воља
Доба Праисконије, то је доба Винче и Лепенског вира, доба родноверног матријархата.
У Доба Праисконије, гле, Пупак Света бејаше на Ђердапу.
Пре тога је Пупак Света био у Северији – СрбИрији, тамо где је данас Северозападни Сибир.
Када је, после страховитог рата у Великој Тартарији која се граничаше са СрбИријом (Североисточни Сибир), дошло до померања Земљине осе, до преокрета сунчевих и космичких енергетских токова и електомагнетних поља Земље, и када је наступило тридесетвековно ледено доба, тада се наш – што у рату а што од студени биолошки преполовљен – Звездани Род, пратећи Пупак Света, са Севера спушта на Југ, у Праисконију (а то је данашња Панонија, јер Панонија и јесте настала од Праисконије), на обале Истера – Велике Реке, у пределе око Ђердапа, где у то доба бејаше топлије него што је то данас на Медитерану.
Почетак стварања те нове културе и цивилизације нашег Звезданог Рода – која се зове култура и цивилизација Винче и Лепенског вира – јесте нулта година у србском календару; а од тада је, ево, прошло седамдесетипет векова и двадесетишест година.
И дан-дањи се у пределима око Ђердапа могу наћи неке биљне врсте којих нигде другде на Мидгарду нема.
У Доба Праисконије, у доба Винче и Лепенског вира, све бејаше у знаку култа Човечице-Богиње, Велике Мајке која истовремено бејаше и Човечица и Богиња.
Све је тада бивало подређено Великој Мајци, Богињи Плодности и Рађања, будући да је наш Звездани Род пре тога, услед великог и грозног рата, бивао на самој граници истребљења.
Све мисли, сва осећања, сва чињења, сва дела и све љубави биле су усмерене ка стварању и рађању деце.
Важно је било само једно: да се што брже обнови Звездани Род, да се што више деце зачне и роди, без обзира чија су то деца и од којих очева и, да ли су стварана у љубави или не знам како другачије.
Човечице су, на челу са Великом Човечицом, Великом Мајком, о томе одлучивале.
Сваки мушкарац је у то доба вредео само онолико колико је био здрав и плодан, колико је и какве деце може да створи (направи), а све друго је споредно и небитно.
Велика Мајка је била на челу Звезданог Рода, она је била и световни и духовни вођа, она је све друштвене послове водила и усмеравала, она је била господар рата и мира.
Око Велике Мајке бејаху свештенице и првосвештенице које су у светилиштима припремале младе девојке за рађање деце.
Свака човечица је била дужна да роди толико и толико мушке и женске деце, а све би човечице потом бринуле о свој деци подједнако, јер су сва дица била деца Звезданог Рода.
Ово су моје визије, моји увиди из Акаше.
Без визија и увида из Акаше, ми, уистини, не можемо појмити, разумети и схватити поетику, поглед на свет, срце и душу, човека и човечице Винче и Лепенског вира.
Све друге материјалистичке и позитивистичке приче о Винчи и Лепенском виру, воде нас у све дубљу омају и опсену.
Ништа нећемо схватити и разумети, ако одговоре на битна и сушта питања не потражимо путем визија у Акаши!
(Драгани М. и Јадранки М. –
двема Белим Србкињама
из Републике Србске.)
Једном ћемо сви ми бити
Велико Биће Стварања!
Ако вам кажем, да ћемо бити Сами Живи Бог,
Сами Дух Стварања, знам да ме нећете разумети!
Али, ја знам да ми већ јесмо –
јесмо у овоме часу! –
оно што ћемо било када бити.
Заиста, не бисмо могли бити, ако већ нисмо сада!
Време је Биће Духа, и једино Биће Духа може да појми и схвати Време!
А када Биће Духа у нама, овлада Бићем Духа у Времену, тада, и само тада, Биће Духа у Времену почиње да дејствује за нас!
Све док Бићем Духа у нама не познамо Биће Духа у Времену, уистини, Време дејствује против нас!
Зато вам и кажем:
Једном ћемо сви ми бити
Велико Биће Стварања!
Заиста, бићемо Велико Биће Стварања, када се Биће Духа у нама васаобрази са Бићем Духа у Времену!
Време ће потом, преко Бића Духа у себи, нама подарити Простор, да га Бићем Духа својим
спрам Духа Светлости оДУХовимо!
(У позно вече, 25. коложега/јануара 7527/2018.)
Суштаство се достиже тиховањем
Тиховање је Песма тиховање је Моћ
И урођено је човеку као дисање
Стрес и сметенички животни плес
Склонили су знање тихуну – чојку
На споредни колосек сврхе живота
Тиховање степено у дубину води
Пажњом на тело дисање смирај
И созерцање преко уздижућих врлина
До простора са тананим титрајима
Преко моћи Тишине Безмисли Празнине
Смирени путник стиже у Пре-време
Где га чека невиђена Лепота –
Слобода – Истина – Љубав – Блаженство
У основи кретања живих бића и човека у простору је – Телепортација.
Човек је способан да се премешта, на неограничена растојања. Али то захтева прво развој човека и обука.
Технократска цивилизација нам је понудила, аутомобиле, возове, авионе као средства за кретање. То са стране изгледа нереално! Човечанство због погрешног усмеравања није научило како да самостално хода. Користи у те сврхе „штаке“, „дечија колица“, „инвалидска колица“. …
Како се Телепортација одвија у простору? То је веома просто, јер је заложено у нашој природи. У природи и у вашој околини, само погледајте около себе.
Спанда карикас – ( Санскритска Пулсација) – кретајући се од Не-Манифестованог до израженог -Манифестованог – Налазимо се у стању-не стању или празнини. Стање-не стање представља као нешто одвојено , ишчезло и зато се одупире на све могуће начине.
Пулсацију или осцилаторни процес, од Не-Манифестованог до Испољеног у древним Санскрит текстовима називају СПАНДА КАРИКАС . У преводу значи „Божанска Пулсација.
Упркос чињеници да се на квантном нивоу ова пулсација јавља – фреквенција 14 пута у секунди – ми живимо и перцепирамо себе и околни свет у манифестованом стању – као да се не дешава –НЕСТАНАК – овај процес је сличан кретању филма, на ком се кадар мења у интервалима. Проблем је у томе, што када се смењују један за другим таквом брзином, ми немамо времена да приметимо интервале…у процесу ПУЛСАЦИЈЕ Васељене – док трају интервали свесност перцепира да је нешто одвојено од себе самог-нестајање како би за тренутак и опет после се појавило у тренутку.
Другим речима ми се Телепортујемо – померамо се у простору несвесно.
Ако се то дешава у процесу померања, онда свака нова појава се појављује на неком другом месту, у простору, односно несвесно се крећемо пространствима.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 