Двадесетпрво мудрованије из Тијаније

*
Наши премудри преци су саставили календар (рад не-лак)
посматрајући природу са научним и духовним јасновиђењем.
Поред осталог, видели су да се у поноћ између 18-ог и 19-ог јануара отвара небо.
Покушајмо и ми те ноћи, а то можемо и неке друге ноћи или неког другог дана,
да видимо оно што су видели наши преци. Можемо да одемо и корак даље.

* *
Поставимо у своју близину неки минерал, биљку и животињу,
стварне или њихове слике. Боље је да буду стварни.
Заузмимо погодан положај за концентрацију и повежимо се са
Творцем подтелепатском везом и бројем 123 111 50 23.
Поставимо се на идентитет подижући енергију преко енергетских центара.
Потом ширимо срце као да је хармоника и напунимо га љубављу из вечног
резервоара уз помоћ бројчаног низа – 888 912 8188848.
Тако богати исијавајмо љубав на целу Божју творевину.
Уз осећај в о љ е њ а иде и пораст наше енергије.
Када а г а п е (умилност) потпуно преплави наше срце, учврстимо се у
Вечности бројем 1489999, отворимо свевидеће око и уперимо га ка небу.
Осетимо и видимо светлосна бића оносвета: Врховног Творца, анђеле, наше претке,
блиске познанике. Ослушнимо шта нам збори Творац, а шта друга светлосна бића.
Дарујмо се узајамно: опростом, знањем, љубављу, созерцањем…
Осетимо благодет и стварност Једноте.

* * *
Потражимо међу светлосним бићима особу са којом имамо ближу повезаност и коју,
подмлађену и потпуно здраву, желимо да вратимо из света отишлих.
Повежимо се с њом безрезервном љубављу и искреношћу.
Осветлимо бројчани низ васкрсења –2145432.
Будимо упорни, дајмо све од себе…
Стално одржавајући своју енергију и додавајући енергију нашој особи
Наведимо је да направи и с к о р а к у овосвет.
Ово тражи велику снагу

В а с к р с н и м о с в и!!!

18. 01. 2015. год

 

 

ВИЛЕЊАКОВИ УВИДИ

ИЗ АКАШЕ

О ЦИВИЛИЗАЦИЈИ И КУЛТУРИ

ВИНЧЕ

ВИНЧА, то је Цивилизација и Култура Матријархата, Цивилизација и Култура Култа Жене, Култа Мајке, Култа Велике Божанске Мајке.

То је Златно доба Звезданог Рода, Златно доба Рађања и Стварања, Златно доба Владавине Човечице, Златно доба када је Велика Раса живела у заједници са Расом Плавих Вилењака и Расом Вила свих елемената.

Човек Винче бејаше Човек снова и визија; Човек видовитог живота, знања и умећа; Човек истовремено повезан са више светова, овостраних и оностраних; Човек Култа Природе и Култа Жене; Човек Духа Заједништва; Човек који није могао да разлучи Себе из Општег, из Свејединства, из Космичког и Звезданог Колектива.

Човек Винче није никада користио личну заменицу ЈА, јер себе као ЈА никада није ни видео ни доживљавао.

Он је и говорио и осећао као МИ, као ОПШТЕ, као СВЕ.

Човечица је била на челу Заједнице, Човечица је о свему, што се Заједнице тиче, одлучивала.

Она је била Велика Мајка, Она је била Богиња Плодности, Рађања и Живота.

Жена би имала више мужева, а, уистини, ниједног није имала, није својатала и поседовала.

Сврха и смисао свега бејаше Рађање, Стварање и Живот.

Љубав је бивала подређења Животу, Стварању и Љубави.

Свака Жена је могла да рађа децу са више мужева.

Од десеторо деце, рецимо, сваком би детету могао бити неко други отац.

Зато што су сви тада били Једна Крв, Једна Раса, Један Род, Једна Душа и Један Дух.

Ако је већ тако, а јесте, онда су СВА ДЕЦА НАША.

Не постоји ЈА, већ свако од нас понасоб јесте – МИ.

ЈА је само омаја и опсена, а Стварност – ТО СМО МИ.

Ако не постоји ЈА, онда нема ни љубоморе, ни зависти, ни себичности, ни саможивости, нити личних материјалних добара.

Нама је све ово тешко да појмимо и схватимо, зато што живимо у Добу илузија, варки и опсена, у Добу љубоморе, себичности и саможивости, у Добу таме и сужене свести.

Да нисам повезан са Акашом, да повремено не одлазим у Акашу, по виђења и увиде, ни ја ништа од овога не бих могао да појмим, разумем и схватим.

Из дана у дан, гле! на страницама Србског журнала појави се или нова песничка вила или нови песник вилењак, што ме искрено и веома радује.

Нека се рађају, нека се објављују, и, нека нас је све више!

Поезију ће сви писати, говорио је Бранко Миљковић, а ја додајем: да поезију већ сви пишу, у овоме трену вечности.

Поезија је Пут освешћења и посвећења у Дану Сварога.

У Древности, у Доба Праисконије, сви су се Бели Срби и све Беле Србкиње изражавали у форми стиха, сликовито и песнички.

То Доба је поново пред нама, у нашој Звезданој Будућности.

Најновија песничка вила Србског журнала зове се Милица Миливојевић Цакић.

Њене песме носе чудесну енергију Ватре, енергију Унутарњег Огња, Огња живота, љубави и стварања.

Има разних песничких вила: виле Воде, виле Ваздуха, виле Земље, виле Етра и виле Ватре.

Милица је песничка вила у знаку Ватре.

Зато је и њена поезија таква: ватрена, топлотна, светлосна и запаљива.

Добро нам дошла, Милице!

Пре десетак дана, једног сунчаног поподнева – загледане у чудесни-Артањ!

Планина је висока, висока

Ту станује моја снага

Из ње ниче дрво храста

Над планином руке пружа

Испод њега бисери и

Река – жир од злата

Земља мајка корен водом живом лева

Кади мирисима  љубавнога жара

Сијај сунце драго љуби дрво храста

Грли душу што овде и на јави снева

И срце твоје овде вазда пева!

 

 

Сневај своје дивотне снове

и путуј кроз властито срце,

љубљена љубави моја!

На путу којим путујеш

нека те само љубав прати,

љубљена љубави моја.

И у најудаљенијим световима

до којих будеш стигла –

путујући кроз властито срце –

чекаће те ова иста љубав,

љубљена љубави моја.

Јутрос ми перо с неба на длан паде
Као да Сварог поруку ми шаље
Лати се листа нек бој бије глава
Док немоћно РОД сном уснулим спава.

.

Ал не могу оче, перо ми је лако
Пошаљи ми мач и четири вранца
Да душа моја одјезди са њима
На исток и запад да громове дигне
На сјевер и југ клетва душмана нек стигне.

.

Помози ми оче и бол сву преточи
У снагу и храброст
Мач мој златом, седефом опточи
Да десницу дигнем
Сунцу зраке пипнем
Оштрицом расјечем груди васионе
Да дођем до срца гдје бол мог РОДА пребива.

.

Колико још патњи, умирања, страха
Колико кукавичлука и бесрамног ћутања
И проданих душа
Кроз паклене свјетове изгубљених лутања.

.

Љетина је ова приспјела за жетву
Да се коров истријеби за следећу сјетву
Не треба нам перо већ нова ливада
А ти подај здравог и честитог сјемена.