Драган Симовић: Права љубав рађа се само између двоје стваралаца
Људи су или ствараоци или потрошачи.
То је једна од основних подела људи.
Из те основне поделе происходе све визије, све поетике, све животне философије.
Стваралац и потрошач никада се не могу разумети.
Ма колико били школовани или образовани, стваралац и потрошач се никада разумети не могу, будући да су то два опречна света, два опречна космоса, две опречне васионе.
Стваралац тежи ка духовном и све подређује духовном, док потрошач тежи ка материјалном и све подређује материјалном.
Нема успешног брака између ствараоца и потрошача.
И ако се у раној младости сретну и заљубе једно у друго, пре или доцније тај брак се мора распасти, јер су толико опречни и различити да осујећују, гуше и поништавају једно друго.
Чим прође кратко време заљубљености и тренутачне сексуалне привлачности, стваралац и потрошач се заувек разилазе.
Не подносе се, не трпе се, нити се разумеју и по чему битном и суштаственом.
Жена стваралац биће жртва мужа потрошача, баш као што ће и муж стваралац бити жртва жене потрошача.
По правилу, потрошачи су љубоморни, некад и болесно љубоморни, док у стваралаца нема љубоморе; има љубави али нема љубоморе.
Зашто су потрошачи љубоморни?
Зато што су празни.
Они просто звече од празнине, од унутарње, душевне и духовне празнине.
У дубини бића, сваки је потрошач предатор и паразит.
Он граби, стиче, гомила материјална добра, али заувек остаје празан.
Што више граби, отима и присвајаја, све већа празнина бива у њему, у његовом бићу и суштаству.
Насупрот томе, стваралац је несебичан и дарежљив, те ништа нити граби нити присваја, зато што све већ има, има у свом бићу, духу, стварању и стваралаштву.
Права љубав рађа се само између двоје стваралаца, док између двоје потрошача постоји једино посесивност и сексуална привлачност.
Но, сексуална привлачност бива кратковека.
Дође изненада, ту је неко кратко време, а потом, исто тако изненада, некамо нетрагом и заувек ишчили.
Једино истинска љубав остаје засвагда, и заувек.
Остаје у нашим срцима, у нашим душама, остаје међу звездама и у Акаши.
Истински духовни исцелитељи и посвећеници знаду, да је узрок свих узрока, да је праузрок свих болести и патњи – нестварање!
Зато мој пријатељ Владан Пантелић, свима онима који код њега долазе на третман, препоручује као највиши вид, облик и ступањ терапије – стварање, стваралаштво!
Пишите поезију, пишите било шта, сликајте, певајте, свирајте, плешите или рађајте децу – поручује им врач и шаман из Праисконе Тијаније.
Нема бољих ни терапија, ни лекова, ни медикамената, ни препарата од стварања и стваралаштва.
Све друго су само мађије, опсене, илузије и омаје!
Сваки је стваралац самоме себи најбољи лекар, лечник, исцелитељ и врач.
Ако ми сами себе не излечимо и не исцелимо, нико нас, уистини, излечити и исцелити не може!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 