Откуд пустињаку снивачу океан и бродови.
Никад у сан зашли.
Откуд хук и гибање низина,
а виле на изворима чарале,
љубиле га витке усамљене воде.
И бивао мирис свих брдских трава,
бивао камен и плави облак,
с Монт Еверестом се надрастао.
Под скутом чувао милост великих болова,
сањао себе мртвог на бодежу светлости,
расутог у гласу моћне песме.
Откуд се скобише морске пучине.

.

Луди снивач досањао врхове
на опасној литици, ивичној хриди.
Граница континента, међа свих снова,
иза модра пустош, црна утроба.
И тоне брод. Бели брод.
Небески снивач,
снолика птица на последњем гребену.
Зар наниже до Божјег лица.
Још миришу траве с копна,
вода и камен у нежности,
у белутку сребрнање.
Још једном фатаморгана неутољене жеђи
и – решава се мистерија светлих вода.
Све су само одштета унапред
моћних, дубоких мора
за потопљене бродове.

.

Снивача не уписивати у књигу жалости.
Дозволити говорење лудости.
Време пада у обрнутом смеру тече.
Часовници су обмана, коначно,
главна артерија уназад одбројава,
и дуги век је могућ у три откуцаја.
Суновраћени летач успеће можда
да одсања музику беле светлости
са крова света.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

Сличност између Српских и Ирских култура, старих вера, а пре свега у језику, објашњава следећи чланак преведен са „boards.ie“ (dublinviking).

Пре много година сам приметио чудне сличности између ирске и српске митологије , језика, топонима и хидронима . Ово је мистерија,  јер према историји , ова два народа никада нису живела у истој област

Једини начин  – да је то било могуће –  јесте да су некако ови културни утицаји дошли у Италију и Грчку са Балкана у време пре формирања како Рима тако и Грчке. И било је доста древних историјских текстова , као и археолошких података који указују да је управо то био случај .

Најновији археолошки подаци из Србије потврђују да је гвожђе измишљено на Балкану .

Најранији гвоздено металуршки центар у свету , од 14. до 13. века пре нове ере, пронађен је у југоисточној Србији на брду званом Хисар.

Ово место припада најранијем прото-илирском периоду.

Дакле, било је култура на Балкану довољно јаких да утичу на Рим , Грчку и Келтску централну Европу .

Ово је преселило место сусрета на Балкан, крајем другог и почетком првог миленијума пре нове ере и идентификовало илирску културу као коренску  културу за Ирце и Србе. Али ова је култура такође имала велики утицај на Стари Рим и Грчку евидентан према културним карактеристикама и језичким траговима у обе културе које се у свим древним текстовима приписују мистериозним Пеластима  (који су још мистериозно нестали са лица земље заједно са њиховим илирским и Келтским комшијама).  Ови Пелазги-Пеласти , Илири и Келти сада се испоставило могу се наћи живи и здрави у Ирцима , Јужним и Западним Словенима … .Ово је постајало изузетно интересантно .

Онда сам наишао на причу о Винчи и металуршкој револуцији која се догодила у 5 и 4. миленијуму  пре Христа .

У исто време када су правили много бакарног и бронзаног оруђа и оружја , Винчански људи су стварали прву организовану религију (неки духовни систем).

Винчанска култура одједном нестаје са Балкана (услед некакве катастрофе можда, или међусобног сукоба…не зна се) , али Винчански артефакти се почињу појављивати широм Европе, Азије и Северне Африке.

И одједном се све ове велике цивилизације почињу појављивати свуда , све на основу истих симбола , вук , орао и друге птице , змија , пчела , бик , двострука секира , мајка богиња земља , отац небо , син и ћерка сунце – месец, свастика, коловрат, оцила, па чак и јин-јанг симбол(Трипољска култура, огранак Винчанске)!

Винчанци су отишли са Балкана и освојили тадашњи свет!

Понели су са собом и свој језик, чији трагови се сада могу наћи у свим индо европским језицима –  али нису сви отишли. Неки су остали код куће и они су касније постали Илири(заправо најраније се помињу Трачани-Рашани, затим Сигни-Сињи, Фриђани-бређани-брежани…..)

Они који су отишли северно на крају су постали Келти.

Они који су достигли обале Британије и Ирске на крају постају Гали.

Касније су се потомци Винчана вратили , у таласима са свих страна , доносећи са собом нове културне и језичке карактеристике које су стекли током векова , мешањем са Индо европским народима са којима су се асимилирали, бар делимично.

Изолација Ираца на рубу Европе , и сами број и војна снага планинских народа Балкана (Срба)  им је помогла да сачувају овај Винчански културни и језички слој до данас , иако прекривен дебелим слојем галског,  словенског (који се касније у виду првобитно Сармата, а затим и других вратио на Балкан) и многих других култура и језика .

Неки се људи питају како је могла да постоји веза између Винче (Прото Индоевропљана ) и келтских људи ( Индоевропљана ).

Ја сам био један од тих људи, али веза не постоји .

Винчанска културна и економска експанзија је вероватно почела пре 3500 пне. Пун јек инвазије ка остатку света није сигурно кад је почео, но они су стигли  до,  између осталог Грчке (Микена, касније најезда Дораца у гвозденом добу), Крита , Мале Азије и на крају Египта.

Оно што је важно разумети о овим момцима из Винче , је да они нису били нација , већ војна верска олигархија , која би  завладала над другим нацијама , и пренела уверења и културу на њих и формирала неку врсту мешавине локалне и Винчанске културе.

Били су малобројни , али технолошки и у сваком погледу супериорни!

 Дакле, они би освојили племе и неколико векова касније, ефикасно се асимилирали са њима, јер су били мањина. Ова племена , сада опремљена новим оружјем , технологијом , вером и културом не би имали проблема нападати друга Винчански освојена племена , па чак и саму Винча домовину!

Сличности између Срба и Ираца и њиховог језика, постоје у многим речима, као што су:

трé- триад – тројство

Гобáн(кован) -гоф-ков(ина) – метал

диом = диом + мо = диоммо = диомо (до мене, шта ме окружује)…дом – до м – до ме – до мене…исто значење и на српском за дом-домовину!

Реч за вука на старом ирском је олк (olc), но келтски није имао в, тако да је могуће да је првобитно значење било волк (вук)!

Топоними и хидроними такође имају сличности: планина Тара (Тара, Таор, Табор…утврђење?), Брег (потпуно исто и на ирском и на српском), затим река Морава-Мор Аwа (велика река)…

Сличности у вери, пре свега називом келтских божанстава се такође могу објаснити српским, као што је највеће келтско божанство Луг!

Постоји и теорија о келтском (ирском), прецизније прото-келтском објашњењу за реч Србин!

Саор на Ирском значи слободан.

Сар у Ирском је суфикс који значи најбољи , највећи , највиши , најцењенији.

Бенаид у Ирском  (насталом од прото-келтске речи бин) значи да удари (бити се, тући се) , који заједно дају значење борити се .

Дакле пуно значење имена Србин би било:

Со Сар + би, бин – Најбољи у битци, најбољи ратник!

Чини се да је “ Србин“ или вероватно само СРБ првобитно значило једног члан Винчанске војне елите  –  то је у ствари био верски војни сталеж. Овај назив за ратника, аријевска култура је проширила широм света и може објаснити све: Сар, Цар, Сер , Сур, Шур, Шор , имена, топониме, титулле, која налазимо расуте од Британије до Месопотамије .

Постоји дакле огромна веза у језику и култури између Келта(Ираца) и Срба, а та веза вече корене из прадавних времена и Винчанске цивилизације!

-Текст превео и уредио-Само –

 

 

 

Наше је само да будемо будни и, да освешћујемо све што видимо, чујемо и откривамо.

Све остало ће, за нас, чинити и радити, светла бића и суштаства, богови и богиње, Творац и Васељена.

Наша највећа дела јесу дела Љубави.

Једино та дела иза нас остају, обликујући нашу судбину и васколики живот за све прошле и будуће животне токове.

Све што јесте и бива, из Једнога јесте и бива.

Једно је Творац свега.

Једно је Мушко и Женско, Једно је у свима и у свему.

У сваком је Мушкарцу – Жена, и у свакој је Жени – Мушкарац.

Човек и Човечица јесу Једно.

Друга половина Човека јесте његова Човечица, баш као што је и друга половина Човечице њезин Човек.

Када из свог најдубљег бића и суштаства сагледавам и сазерцавам, тада у сваком бићу, у сваком суштаству, видим своје биће и видим своје суштаство.

Муж и Жена – животни сапутници – јесу две вертикалне половине Једне Целине, Једног-Те-Истог.

Они су само привидно раздељени на Две Половине, док су у бити и суштаству Једно-Те-Исто.

Љубав коју Њих Двоје стварају, негују и развијају јесте потка, али и основа, свих потоњих Љубави у Васељени.

Зато сваки Муж мора да љуби своју Жену као самога себе, баш као што и свака Жена мора да љуби свог Мужа као саму себе.

Ако тога нема, онда ничега нема!

Њихов брак би, ако нема Љубави у њима, био само грозна љуштура без икакве енергетске, дејствене, стваралачке и животне садржине. 

Отуда су све религије и све идеологије овога света најприземнија обмана и превара, илузија и опсена, јер не могу да виде Једно као Почетак и Свршетак свега, Једно као Мушко и Женско, Једно као Мноштво без броја.

 

 

Седим на обали Истера,

тихујем и кроз сан зурим

у зимско вечерње небо

прошарано руменим

и пурпурним облацима…

Источни ветар подухује

кроз оголеле крошње врба и топола;

умилна свирка вилинских гајди и свирала

разлеже се љубичастим сутоном

понад срeбрнастих

и пенушавих вала Истера…

Посве утонувши у пределе снова,

не знам више:

да ли сам с ову

или с ону страну

овога света!

 

 

 

О мени ће певати

јасике и брезе,

и звездана јата

у бескрајном кругу;

певаће виле

и борови вити;

певаће муње

про неба пурпурна;

 певаће оскоруше,

 кедри и ветрови –

кад ме не буде

било у свету,

када ме не буде

 више мед вама.

 

 

 

Много година прије ја сам примјетио нешто што ме је фасцинирало код Ираца.
Када погледамо њихове фолклорне игре примјетићемо филигрански тачну конструкцију везених покрета ногу код женског кола са невјероватном сличношћу код кола централне Србије. То насљедство, учинило ми се тада као случајност у два народа.

Даље, позната је ирска историјска тежња за слободом и против сваког угњетавања. Није ли то доказ ирске републиканске армије која се супроставља енглезима већ вијековима. Овакав профил слободарског народа савршено се данас уклапа са Србима.
Све остало већ горе ме увјерило у понуђеном тексту.

 

 

 

Драги Песниче,
осећам да треперимо истим осећајима…
Пренећу искуство Сунца љубавног…

Ходам са женом снежним падинама Ртња.
Сваког часа смо све више, и ближе Сунцу.
У једном часу огледамо се у његовој пуноћи и сјају.
И Сунце чудесним светлосним сферама отпоче приказ Љубави Мушкарца и Жене, и сви светлосни трагови потекоше бридовима пирамиде ка врху.
Снажан осећај ми рече да материјализујем виђено, и пољубих жену сапутницу претварајући је у Жену, Љубав своју.

Хвала Животу на дару Љубави.

 

 

Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

.

Моје песме имају 
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју

.

Моје песме миришу 
као љупки зумбул
у твом врту.

.

Моје су песме у боју 
крви одевене, 
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.

.

Моје најлепше песме 
блистају,
оне су као ти!

.

Пред вратима стоје 
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

Сличност између Српских и Ирских култура, старих вера, а пре свега у језику, објашњава следећи чланак преведен са „boards.ie“ (dublinviking).

Пре много година сам приметио чудне сличности између ирске и српске митологије , језика, топонима и хидронима . Ово је мистерија,  јер према историји , ова два народа никада нису живела у истој области Европе истовремено , и стога не би требало да буду у стању да утичу једни на друге. А ипак је број сличних или истоветних културних , верских и језичких карактеристика растао.  Такође,  људи између Балкана и Ирске нису поделили ове културне особине. То је значило да нема културне дифузије. Закључак је био, да су ова два народа ( Срби и Ирци ) морала живети заједно у неком тренутку у историји, како би постојало толико сличности у језику и култури .

Док сам покушавао да откријем потенцијално место окупљања.  Прво сам погледао Викиншке инвазије са југа Балтика . Иако је било много ствари које указују на значајно присуство Западних Словена (Поморјани-Полапски Словени) међу Данским Викинзима који су се настанили у Енглеској и Ирској , ово се све десило прекасно, да би се објасниле стотине старих ирских речи и имена које су идентичне оним српским.

Такође нисам могао да објасним рано-средњевековна Ирска лична имена која су имала значење на српском. Такође како објаснити све граматичке конструкције које су биле идентичне у ирском и српском. Викинзи једноставно нису имали толико велики културни утицај да присиле Ирце да прихвате словенску граматику .

Онда сам погледао Англо – Саксонски период и открио да је дошло до значајног Западно Словенског ( Венди ) присуства у Англо-Савезима приликом инвазија на Британију у петом и шестом веку. Они су се населили у великим деловима Енглеске , а постојала је могућност да се нека нерегистрована Англо насеља појављују у Ирској са значајним словенским становништвом . Но, опет то није могло да објасни све граматичке конструкције које су биле идентичне у ирском и на српском.

Ако су постојала Англо насеља у Ирској у раном средњем веку , они опет једноставно нису имали неки велики (културни) утицај да присиле Ирице да прихвате словенску граматику јер је тада анго-саксонски утицај био слаб на Ирце.

Такође постоји проблем и ранијих археолошких налазишта , повезаних са гвозденим добом , која су имала српске карактеристике. Било је превише старих обичаја, легенди , светих места, које су имале своје дупликате у словенским земљама и нарочито балканским, српским земљама.

Тако сам погледао Рим , и римску инвазију Британије и трагао  – мождаје ово  извор заједничких културних карактеристика између Ирске и Србије –  али Римљани никада нису ушли у Ирску и нема познатих записа о ирским плаћеницима у римској војсци , тако да још једна могућност прецртана.

Онда сам погледао гвоздено доба и нашао многе ствари које су ми указивале на значајни културни прилив из јужног Балтика. Било је велике сличности између Лужичке културе у јужном Балтику и култура у Ирској и Енглеској  за време гвозденог доба, а чини се да је гвоздено доба доведено у Ирску на копљима и мачевима људи јужног Балтика. Ово је добра полазна тачка. Ратничка елита Балтика је могла донети са собом своја веровања , свој језик и своје обичаје , и дати их становништву Ирске  но, то не би објаснило огроман број топонима и хидронима на Балкану која немају никакво значење међу Словенима, али зато имају значење на Ирском.

Такође ово не би објаснило присуство свих речи , и граматичких конструкција које постоје само у ирском и у појединим дијалектима јужнословенских језика и посебно у неким старим дијалектима српског . Ово такође не би објаснило све основне речи српском језику који се могу разложити и објаснити користећи Ирски. Да би ово било могуће , Ирци су морали да буду присутни на Балкану у великом броју веома дуго времена током гвозденог доба , па чак и током бронзаног доба.

Тако сам погледао Келте као могуће културне везе између два народа.

Они су били владари централне Европе , управо области између Балтика и Балкана . То би им дало способност да утичу и на Ирце и на људе који ће касније постати западни Словени. Али Келти никада нису имали значајније дугорочно присуство на Балкану . Они су преко Балкана кренули ка Малој Азији у 3. веку пре нове ере . Њихова главна упоришта су у просторима изнад Дунава.

Подручје испод Дунава је била земља Илира. Илири и Келти су према некима повезани и названи Келто – Илири . Ово је свакако био добар траг. Ако су Илири заправо говорили истим или сличним језиком као и Келти , онда то би објаснило све сличности између ирског и српског језика , али само ако прихватимо да су и ирски и српски језик директни потомци Келтско- илирског језика и да су Келтски и Илирски били исти језик .

Ово већ постаје веома контроверзно , јер  би значило да постоји културни континуитет на простору између Балтика и Балкана који траје више од 2500 година. То би значило да постоји фундаментални Келтски културни слој у Словенској култури и да је Словенска култура настала као фузија Келтско и Скито-Сарматске културе?  Но, постоје ствари које се нису могле објаснити са келтском везом.

Прво, она не може да објасни износ речи , обичаје , и легенде из периода старог Рима и старе Грчке кроз старогрчки и латински , али могу се објаснити кроз ирску и српску културу и језик .

-Текст превео и уредио-Само –

-наставиће се –

Заборављам песму,
заборављам име,
заустављам сат…
испод високих борова, окупана Сунцем,
у одјеку дечјих гласова
ја Живим.