Драган Симовић: МИ У ВЕЧНОСТИ И ВЕЧНОСТ У НАМА


 

 

 

Наш ЖИВОТ је ВЕЧАН, и у нашем ЖИВОТУ сваки ТРЕНУТАК јесте ВЕЧНОСТ.

Живећи у ОВОМ ТРЕНУТКУ, ми живимо у ВЕЧНОСТИ.

Оно што називамо ВРЕМЕНОМ, то су, уистини, само ОСПОЉЕНИ ТРЕНУЦИ ВЕЧНОСТИ.

Када смо УНУТАР СУШТАСТВА ВЕЧНОСТИ, тада је СВЕ ВЕЧНОСТ.

А када изиђемо из СУШТАСТВА ВЕЧНОСТИ, тада САДАЊЕ ТРЕНУТКЕ ВЕЧНОСТИ доживљавамо као ВРЕМЕ.

ВЕЧАН ЖИВОТ ПОСТОЈИ ОДУВЕК И ЗАУВЕК.

НЕМА НИ ПОЧЕТКА НИ СВРШЕТКА.

МИ НЕ ЖИВИМО ЖИВОТ У ВРЕМЕНУ – ЗАТО ШТО ЈЕ ВРЕМЕ ОМАЈА И ОПСЕНА – ВЕЋ У ВЕЧНОСТИ.

ИСТОВРЕМЕНО: И МИ ЈЕСМО У ВЕЧНОСТИ, И ВЕЧНОСТ ЈЕСТЕ У НАМА.

КАКО ГОД МИ НЕ ПОСТОЈИМО БЕЗ ВЕЧНОСТИ, ТАКО НИ ВЕЧНОСТ НЕ ПОСТОЈИ БЕЗ НАС!

Драган Симовић: ПАГАН – ПОГАН


 

 

Реч ПАГАН(ИН) долази од ведсрбске речи ПОГАН(ИН).

Све речи преузете из ведсрбског, из језика мајке, искривљене су и извитоперене, јер народи нижих раса немају тај божански говорни апарат који имају Бели Срби, те је, стога, разумљиво да накардно и посве наопако изговарају сваку нашу свету реч.

ПОГАН је нешто одурно, одвратно, настрано, неприродно и животињско, нешто што је посве страно словесном и божанском бићу.

Зато одавно говорим младим родноверним Србима, да никада за себе не говоре да су ПАГАНИ, јер, ПАГАНИ, зацело, нису!

У ведсрбском језику има толико узвишених, дивотних и божанских речи које можете користити унутар својих духовних заједница, тако да би реч ПАГАНИН-ПОГАНИН требало заувек да избришете из свог речника.

Народи који нису од Рода Белих Срба, заиста, појма немају шта значи реч ПАГАНИН, па је зато употребљавају, мислећи да су том речи нешто узвишено исказали.

Ко год вас назове ПАГАНИНОМ, знајте да вас је увредио и понизио до СКОТА, јер му је то и била намера!

Коментар Драгане Медић: Благодарност за све љепоте…


  1. Благодарим, нашем Предивном Звјезданом пјеснику срца и Душе, нашој Верици, вриједници, која видике нам отвара својим пјесмама, и објавом, оваквих и сличних записа!
    Благословена била!
    Благодарим нашем драгом пјеснику Драгану, за све љепоте које сипа на нас из Небеског рукавца, умива и диже, и надасве Љуби!
    Љубимо и ми Вас, Драгане, Верице, Владане, Милораде, Божидаре и све драге миле Душе, које пишу за Србски Журнал и друге наше ратнике који се боре за спас Рода, који су ту, које не видимо, а без којих
    не би ни нас било…
    Благословени сви Ре- Дом да сте…

 

Милица Тасић: ЋУТИМ


Ћутим, мили мој,

јер речи су варке,

ал’ варком сваком

ја те волим.

Удахнем небо

цело у тишини

пре но што заспим и

створе те,

заљубљене,

магијом очаране

мисли моје.

 

Тамом очију ме гледнеш,

намигнеш – и

око моје

падне, па устане.

 

Од светлости саткано биће

тад ме дотакне и

осећаје моје

у свемиру простре

на жице небеске,

а потом,

као негажени снег

у души мојој

се загреје

и нечујно,

без трага,

тихо, сасвим тихо,

из сна мога нестане…

 

ПОРЕКЛО И ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ – ПАГАН


За време Јулија Цезара, злато, као и свака роба, продавало се на меру. Али лако зарађен новац лако се ии трошио. Луксуз у одећи, храни, кућном окружењу достигао је замах без преседана. Навика ка ратовању, жеља за слободним спектаклима, неспремност да раде (радили су робови) оштетили су тешко римљане. Тежња за спољним сјајем захватила је готово све слојеве друштва. Чак и сиромашан човек презирао је да једе са једноставним прибором и излази на улицу без пратећих његових робова.

Али шта је роб за Римљанина – он је ствар која се може продати или заменити, а ако је та  „ствар“ витка и  са облинама – ради са њим шта хоћеш – маштовитост перверзне фантазије није ограничена.

Римско друштво није било само толерантно на најразличитије облике секса, породичних односа и проституције, већ је подигло еротику у култ. Па, шта би чинили слободни грађани ако су сви тешке и рутинске послове радили робови? Од перверзних фантазија господе, у старом Риму су почеле да цветају дечја проституција, зоофилија и друге сексуалне преверзије. Силовање од стране господара његових робова и робиња сматрано је као употреба личне имовине. У Риму је рођена читава секс-индустрија,  у којој су, на пример, постојале  „фарме блудница“, чији су власници  куповали малолетне робове или робиње или сирочад -оба пола за бављење проституцијом.

Култ Диониса (Бахуса) позајмили су Римљани од Грка и проширили га најпре на Југу Италије.  Након почетка исцрпљујућег рата са Картагеном постао је посебно распрострањен. Религиозна екстаза жена, убијање животиња и ритуално једење сировог меса на изолованим местима, имало је за ове перверзњаке хомеопатски ефекат јединства са боговима, који даје снагу и самопоуздање.

Због свих ових сексуалних перверзија, у другим народима, који нису примили  „просветљену културу“  Римљана, појавила се за њих дефиниција – пагани. Управо су древни Римљани, због своје перверзије били названи паганима и ту реч многи народи разумеју управо на тај начин, а у нашем схватању као перверзњак.

Касније, приликом крштења Србије и Русије, хришћанска црква је примењивала то име на словенским народима, који су се придржавали ведског погледа на свет. То је учињено да би лакше преварили људе да прихвате туђу за њих религију. Дакле, јасно је сада свакоме одакле потиче реч Паган!!!!

Касније, током времена, имајући све алатке и механизме утицаја, црква је под тај појам подвела све религије, секте и веровања које нису биле хришћанске.

Припремио:  Душан Ми

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње-

 

Невенка Нена Мишић: Србија до срца мога


Србија до срца мога

Куца у ритму Универзума

Дише плућима Творца

 

Ма Србија није само земља

Овде ил тамо где су нам је отели

Србија је у корену мом и твом

У језику, гласу, песми љубави

Србија је где год смо то ми

Први Народ Бели а Божји!

 

Оливера Лола Аџић: И У БОЈ! РОДЕ МОЈ!


Куцнуо је час!
Да сељак брке засуче
Да устане Горштак и Рас
Да руке у трап завуче
Сандук с муницијом раскује
Чизму солдатску навуче
Тешки гуњ свуче

 

Сабљу димискују докује
Танџару подмазује
Бодеж за пас засукује
Џебану види да л’ је сува

 

И у сат кад ноћ је глува
Икону с дувара целива
Матер с прага благосиља
И чељад једно другом до ува
Изгрли и ижљуби лица ведра
Остави и’ да их верна љуба чува
Јабуку једну метне у њедра

 

И у бој!
Роде мој!

-слика Оливере Лоле Аџић-

 

Кључне вибрације основних бројева – број 1


 

Мушко начело.  

Један је број Бога, број Сварога који је отелотворен.

Јединица је почетна тачка из које је дошао свет.

 Када није било ничега у бескрајној и безпочетној Васељени, постојао је само пра-Родитељ –Начело-начела, од кога су произашли Богови,  људи,  животиње и инсекти са птицама.

 Сварог – је манифестација Рода,  његови људска творевина опстанка.  

„Сврга“ на санскрту је небо.  Отуда Сварог – Небески Творац,  који је створио, „сваргао“ свет.

 У древној Скандинавији, врховни бог се зове – Один,  јер га је представио једнооки џин, чије је једино око било сунце.  И на Санскритском  Пурва,  Пуруша, значи  „прво“, „првенац“,  „оригинално“.

У индијским Ведама, представљена је као титан,  од чијег су тела изашли људи, животиње,  небеска тела,  ватра,  ветар,  правци света,  Небо и Земља,  па чак и богови Индра и Агни.

 Дакле, „један“ је симбол Божијег стварања – творевине.

 Обично људи повезујући да су богови у вези са  „стварањем света“,  не могу увек притећи у помоћ,  не повезују са овим бројем озбиљне подухвате.  Међутим,  они који су пуно прогресивнијих амбиција и осећају моћ да  „претварају свет“  могу спокојно да се баце на посао првог дана у недељи,  и првог дана они односе победу!

 У почетку је постојала велика празнина, није било ничега,  а у овој празнини се појавио свемоћни нематеријални Дух.

Контролисан само одређеним унутрашњим импулсом,  осетио је велику љубав у себи,  на коју се нико није могао обратити.  Прекривена љубазност није могла да пронађе излаз. Нематеријални Дух је знао да су ова осећања лепа и да их деле.

И показао нам је свет,  као једну недељиву целину,  да излије своје осећања на њега.

Јединица оличава овај примарни принцип, изражава савршенство свега што је створио Бог,  симболизира све примарно и недељиво.  

То је повезано са сваким рођењем,  уз сваку иницијацију  са енергијом која је неопходна за чин стварања.

Осети се у сваком виталном почетку:  у зрну,  у јајима,  у ембриону човека или животиње, истовремено је појава,  процес настанка као такве,  али и енергије,  воље,  активности.

Пре појављивања броја  „један“  није било ништа,  а јединица почиње све.

 

Без њега не би било почетка,  развоја или акције. Захваљујући јединици,  могуће је рођење нечег новог, јер је одговорно за појаву живих бића и идеја и намере.

 „Један“  значи и недељивост,  целовитост,  тј.  у њему не може настати никаква противречност духа и материје.

   Један је атомски број водоника,  најобимнијег елемента у природи,  који је део воде,  без којег на Земљи уопште не би било живота.

   Захваљујући јединици, човек је почео да схвата своју ексклузивност,  да се он јавља као једна и јединствена индивидуа,  да нема другог потпуно истог бића као он.

Јединица нас учи да разликујемо шта је наше  „Ја“  од свега што није.  Помаже у одвајању субјективног од објективног.

 У Питагорином филозофском систему,  јединица је симболизовала највише јединство, савршенство,  била је прародитељ свих других бројева,  а такође је значила и тачку.

 

 У астрологији јединица одговара Сунцу, дајући живот Земљи.  Ово је једино небеско тело у нашем соларном систему које емитује сопствено светло.

 Слично томе, срце симболизује симболику јединице у нашем телу,  наш живот зависи од његовог рада и функционисања.

Јединица симболизира мушки принцип,  активна,  мотивирајућа и енергична,  садржи примитивну способност да преживи у тешким условима, захваљујући снази и разуму.

  Особи чија јединица није разрађена,  безвољна је,  није способна ни за какво дејство, ограничена је сталним сумњама и страховима.  Он тражи само да задовољава све врсте хирова, не размишља,  какав утисак ово производи на друге и како то може утицати на њих.

 И на крају :   Бог  –   непроменљива Божанска јединица,  јединство,  нови почеци, изражавање  стремљења  (тежњи)  и циљева.

То је снага карактера,  јанг енергија особе,  његово сунце.

 Од присуства јединица у датуму рођења зависи  – о сврсисходности особе, његовом самопоштовању, присуству његових лидерских квалитета,  степену његове духовности. Један рађа два.   

 -текст припремио Алекс Финист-

Извор: фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

Владан Пантелић: Дајбожје Тијаније


Тијанија мразна ињевита сунчана лековита

Коледар – ноћ звезде крупне као лубенице

Небо прошарано сребром кумове сламе

Јасно знам да је то небеска вајтманострада.

 

 

Радио Каролина песма Странац у ноћи

И ја се осећам као странац  на Мидгарду

Иако сам из далека радосно својима дошао

Роду отрованом повесницом – пакосницом

 

 

Тијанија је бистрилица санума и разума

Враћалица моћи снова знања и правиђења

Напајалица силом  – тела срца мозгалица

Обневиделим невиде гаси свевиде пали

 

 

Милена – сањач стисла телепатско дугме

Пробудила ме у ведрој Тијанији залеђеног

Упире у пуни над Овчаром обешени Месец

Који ме љуља као плима пророчке воде

 

 

Напољу вене тиквин цвет  – какав звук!!!

Узимам лиру гусле свиралу и двојенице

Дајем их пој – златоусташима богиње Карне

Промишљам дуго из памтила песме бирам

Веселице радоснице узносице стваралице.

 

 

Драган Симовић: Праискони кликтај орла


ВИЛЕЊАКОВ ЛИРСКИ ЗАПИС ЗГУСНУТ КАО ХАИКУ

 

Док сам данас шетао шумарком поред Истера, слушајући свирку ветра у оголелим крошњама топола и врба,  нада мном су кружила и кликтала три врана орла.

Те орлове овде зову рибарима, јер се држе великих река и језера, ловећи рибу.

Летели су у ниском лету, заносећи се и повијајући на ветру.

Њихов кликтај бејаше праискони зов из дубине векова и светова.

Застао сам, на тренутак, оживљавајући давнашње слике из ранога детињства, када сам сневао о летењу упоредо с орловима, када сам маштао о томе да и сам будем орао који узлеће и лети пут плаветних висина, ка божанском царству слободе, лепоте и љубави.

(Ево ме на Истеру, где самујем и тихујем!)

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни