ВРЕМЕ ОТКРИВАЊА ИСТИНЕ – Драган Симовић


Untitled.jpgdddd

У званичној историји свега има, само Истине о нама Србима нема!

Истина о Србима давно је, веома давно, протерана из званичне историје.

Зашто у званичној историји свега има, само Истине о Србима нема?

Зато што су званичну историју писали варварски, дивљи народи, који су вековима отимали србску земљу, и, на отетој србској земљи, дизали своја варварска  краљевства и царства.

Али, дошло је Време Откривања Истине.

Већ су сви ти варварски западни народи, творци лажне историје, ухваћени на делу – у лажи!

Сада је сваком словесном човеку јасно, да је све оно што су ти умишљени и измишљени народи (јер су и они сами, уистини, и као сушти народи измишљени!) вековима представљали као своје, у самој бити – од Срба отето и присвојено!

У стварању лажне историје предњачили су латински и германски полуписмени и једва писмени калуђери, у сарадњи са средоземно-грчким калуђерима ушкопљеницима.

Но, као што рекох, ово је Време Отркивања Истине, и све је те вековне историјске лажи, већ развејао ветар долазећег времена!

Сваког дана, сваког часа у дану, до мене, а сама од себе, стигне по нека објава, по нека порука, по нека вест, или по нека књига, у којој се Истина о Србима у Светлости  пројављује.

Тако ми јуче, мој пријатељ, Соко са Велебита, донесе књигу која, између осталог, обелодањује и дуго, веома дуго, скривану Истину о Србима.

Наслов књиге је Београдска школа метеорологије, издата у Београду 2010/7518. године.

Књигу су стварали и писали: Милан Т. Стеванчевић, Недељко Тодоровић, Милан М. Радовановић, Владан Дуцић и Милан Миленковић.

Књига је стручна и научна, али писана читљивим, јасним, популарним и скоро песничким стилом.

У овој књизи има једно поглавље које би сваки словесни и освешћени Србин требало да има на својему дому, јер се у том поглављу обелодањује Истина, дуго скривана и од самих Срба!

Наслов тог поглавља је: Хелиоцентрична метеорологија као пут за успостављање Српскогкалендара; почиње са 191, а завршава се са 254. страницом.

Када будете пажљиво прочитали ово поглавље, схватићете, да све оно што је вредно и значајно у културама надобудних и гордних западно-латинских народа, уистини, од Срба примљено, преузето и, потом, присвојено!

Сада вам је јасно, зашто су сви они морали вековима да се служе и бране лажима.

Али, већ је свршено са њиховим лажима!

Лаж их спасити не може!

Драган Симовић: ВРЕМЕ СМУТЕ НА ПОЧЕТКУ ДАНА СВАРОГА


У овом времену, у Времену Смуте а на почетку Дана Сварога, све је више секти, све више лажних духовних покрета и духовних учитеља иза којих изравно стоје паразити и гмазови.

Једна од таквих секти јесу и Јеховини сведоци.

Јеховине сведоке је створио хазарско-банкарски лоби, који је, опет, потпомогнут скривеним, невидљивим и недодирљивим паразитима и гмазовима.

Они лове успаване и неосвешћене, наивне, необавештене и болећиве, оне који не знају ни ко су ни чији су, ни одакле су пошли ни куда иду.

Учење Јеховиних сведока бива завршница хазаро-кршћанства, са свим подмуклостима и лукавствима.

Уистини, учење Јеховиних сведока јесте глобалистичка и постмодернистичка варијанта и верзија хазаро-кршћанства.

Са њима нема сувислог, словесног и богоугодног разговора, зато их уопште и не смете примати у свој дом, већ их, још са кутњег прага, удаљите од својега дома.

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, имамо своју Веру, своја Знања и Предања, своје Богове и Богиње, и никаква туђинска вера, туђинска знања и туђински богови нама не требају.

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, знамо да је Живот вечан, без почетка и свршетка, те да живимо у Вечности и Безкрају.

Владислав Томић: После болести


Човек се некако невешто смањио

и почео очаран да

злоупотрбљава

лице

и

нежност

Првобитно лице већ дочарано

у црној светлости

првобитну нежност

отету из прегаженог пакла

живота

Било

је

лепо

време

и требало је неколико пута

да

се

смркне

Да

би

се

јасно назрело

срце старога света

ако се није смањило

у срце човека

Десанка Максимовић: НАСУМИЦЕ ИДУ РАШАНИ


Насумице иду Рашани
Слутња им је само водиља
И жубор река и мирис биља
И свод небески давно знани.

Час им се чини
Да им браће Влашића Седам
Иду уз раме
Као домовинска у туђини свита
Час да им Краљ са њима у сусрет хита
И да овчар Волос из свог тора
Баца навијке Кумове сламе
Да не скрену са пута док се не раздани.

Насумице иду Рашани
Светли се једино неба данце
И Мала и Велика Кола
Иду у стопу уз изгнанце.

Да ли су то према Краљевој земљи
Окренули руде
Да ли им то своје запреге
Краљева небеса нуде?

Насумице по камену збег корача.
Једна по једна звезда се тули,
Да ли још то светли Вечерњача
Или луч на Краљевој кули…

Владан Пантелић: Битак – битка


Битку на Косову и њену праслику – битку на Курукшетри, описану у Бхагавад Гити, и сваку другу битку, потребно је и могуће поставити у Норму Творца.

Нормирањем прошлости поправљамо садашњост и будућност.
Учинимо то разумевањем дубинских значења имена учесника ове две битке и разлучивањем њихових карактера: Арђуна, Лазар – самоконтрола, Бима, Милош – снага – виталност, Панду, Милица – интелигенција која види, итд.
Сваки од ових учесника налази се у нама и стога нормирајмо с е б е према слици и сушту Вечности.
Откријмо да свака битка, лингвистички и стварно, носи у себи нормирани потенцијал – б и т а к, који нас, чак и у слепим тренуцима, води у Истину. Откријмо, такође, и сопствену Вечност

Драган Симовић: О ЗЛАТНОМ СВАРОГОВОМ ДОБУ


 

Како бих био срећан, да је васцело Србство узрасло у Бело Србство, да су сви Срби и све Србкиње пробуђене и освешћене личности!

Тада не бих морао да пишем овакве текстове, већ бих стварао чисту поезију и чисту лирику.

Овакве текстове пишем само због већине онога Србства које још увек сном мртвачким сније!

Паразити и гмазови више не раде на поробљавању (то је било раније!), већ на потпуном уништењу Рода!

Буквално, желе посве да нас пониште и униште, желе да нас заувек нема.

На све могуће начине смерају да нас заувек избришу са лица Мидгарда.

Тај свој наум спроводе преко свих дражава и влада, преко свих друштвених и државних институција, уз веома моћну пропагандну машинерију.

У њихову паразитску и гмазовску пропагандну све је – али, буквално, све! – укључено: од медија, политике, културе, уметности и духовности, па до школа, обданишта, вртића, болница, породилишта и саме породице.

Лажне, штетне и смртоносне вакцине; лажни, штетни и смртоносни лекови; вештачка, затрована и смртоносна храна; тровање земље, воде и ваздуха; убацивање хомосексуалних, перверзних и сатанистичких програма и метода у систем школства и образовања, да већ од малих ногу – са својим паразитским и гмазовским програмима и методама – програмирају и припремају децу за будуће хомосексуалце и лезбејке, за будуће перверзњаке и монструме који ће се, сами између себе, поубијати и истребити за веома кратко време.

Данас је велика, веома велика, родитељска одговорност!

Данашњи родитељи морају своју децу увек да држе на оку, да их воде за руку, да, напросто, даноноћно бдију над њима.

Јер, ако их само на трен испусте, зграбиће их, намах, и посве уништити паразити и гмазови, преко својих медија, преко својих цртаних филмова, преко својих видео-игрица, преко вртића, обданишта и школа, преко свега и свачега што нас окружује.

Све сам видео и прочитао, све ми је јасно као дан, и све добро знам, знам шта све смерају, шта све чине, веома подмукло, потуљено и лукаво.

Они су лукавство довели до савршенства!

Но, не смемо да клонемо духом, не смемо се препустити и предати очају и безнађу, без отпора, без борбе.

Напротив!

Морамо бити жестоки, и још жешћи.

Морамо бити посвећени ратници Духа и Свести!

Морамо да их сатремо и затремо својим Духом и својом Свешћу, јер се управо тог оружја и највише прибојавају!

Дух и Свест, то је смртносно оружје за паразите и гмазове.

То их поништава и уништава за сва времена.

Када се већина Срба и Србкиња буде пробудила и освестила, тада ће свеколико Србство узрасти у Бело Србство и, тада ће, управо тада, наступити Златно Сварогово доба!

Драган Симовић: Осећам и видим, како Бело Србство узраста и јача, из дана у дан!


ИЗ УВИДА ВИЛАЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

Овај нараштај Србства пун је клонираних, хибридних и лажних срба који Србство поробљавају изнутра.

Сви ти клонирани, хибридни и лажни срби створени су преко Ватикана и атлантистичких паразита и гмазова.

Већ сам толико пута говорио о томе, да ми не можемо да се ослободимо спољних душмана и врага, све док не раскринкамо пет (а можда и више!) непријатељских колона унутра.

Невладине организације, као и већина политичких странака, јесу ватиканска и атлантистичка змијска гнезда по Србији.

Србско поробљавање како изнутра тако и споља ишло је упоредо са убијањем ведског, аријевског и ратничког духа у Србству, у Србском Бићу и Србској Свести.

Пре примања хазаро-кршћанства Срби су били ведски, аријевски и ратнички народ по свему.

Били су моћни и непобедиви!

Са примањем хазаро-кршћанства, са такозваним покрштавањем, започела је декаденција србског друштва и дегенерација србског народа.

После покрштавања ми смо постали лак плен за све наше душмане и враге.

Зашто?

Зато што је религија, коју смо огњем и мачем примили, уистини, религија робова, али умних, културних и духовних робова, робова без свести и самосвести, робова који су толико млитави и кротки, да својим крвницима, када их шибају и туку, чак и други образ окрећу!

Срби су кроз све минуле векове, кротко и без бунта, сами подметали своје вратове пред душманске ноже, сами, смирено и без отпора, ишли на кланицу.

Да су савремени Срби постали кротки робови, то се осећа и види на свим пољима, па, између осталог, и на пољу културе и духовности.

Употреба туђинског латиничног писма јесте, између осталог, један од најбољих показатеља србског културног и духовног поробљавања.

Латинично писмо, превасходно, користе они Срби који немају тачку ослонца у свом бићу и суштаству, они Срби који сумњају у себе и своје порекло, они Срби који нису развили самосвесност и самобитност, који су без достојанства, самопоуздања и части, који се поводе и љуљају као трска на ветру.

Узалуд је таквим Србима говорити, да латинично писмо није писмо ни њихових предака ни њихових богова, већ њихових заклетих душмана и врага.

Они ће и даље да користе латинично писмо све донде док се сами не пробуде и не освесте, јер је тама незнања која их обавија веома моћна.

Бело Србство јесте есенција, суштаство и бит ведског, аријевског и ратничког духа наших звезданих и божанских предака.

Бело Србство, у овоме трену, чини изеђу три и пет посто од свеукупног Србства.

Када сам ја започињао да говорим и пишем о овоме, тада је било мање од један посто.

Осећам и видим, како Бело Србства узраста и јача, из дана у дан!

(На Истеру, у позну јесен 7526.)

 

Драган Симовић: Ми смо синови и кћери оца Сварога и мајке Роде


ВЕДСРБСКА СИЛНИЦА И СОКОЛНИЦА

 

Ми смо виша и највиша звездана раса.

Ми смо синови и кћери оца Сварога и мајке Роде.

Бели богови и беле богиње, то су наша браћа и наше сестре.

Ми смо надмоћнији од свих иних племена, народа, родова и раса на Мидгарду.

Не бојимо се никога и ничега, јер знамо да је наш живот без почетка и без свршетка.

Ми живимо у Вечности и Безкрају.

Ми не умиремо, већ само долазимо и одлазимо, долазимо и одлазимо без престанка.

Сви светови јесу наши, и у свим световима боравимо.

Ко смо ми?

Ми смо Бели Срби и Беле Србкиње.

Ми смо виша и највиша звездана раса.

Ми смо синови и кћери оца Сварога и мајке Роде.

О СРБСКОМ СУШТАСТВЕНОМ ПИТАЊУ – Драган Симовић


18221758_657629627781590_8452353718543817463_n
 
Срби су, већ одмах по стварању Југославије, престали да се баве србским суштаственим питањима, као да су сва прошла и будућа србска суштаствена питања била заувек решена.
Кад кажем суштаствена питања, онда имам на уму она вековна питања која се тичу самог Бића Србства.
Питања Србског Присуства и Бивствовања, питања Космичког Позвања Србства.
Југославија је била свачија и ничија домаја, али једно је (у овоме часу поготову!) посве извесно и јасно: Југославија никада не бејаше била творевина Србскога Духа!
Штавише, у Југославији се уопште и не осећаше присуство Србског Стваралачког Духа.
Срби су у Југославији били најтиши, најпоспанији и духовно најобамрлији народ.
Били су тако нечујни, тако успавани и затворени у своју љуштуру, да се, на тренутке, чињаше, да у Југославији уопште и нема Срба.
 
Ретки су они који ово могу да схвате:
Срби су за седамдесет година преживљавања у Југославији, више биолошки и духовно осакаћени, него за три и по века робовања под Турцима!
За седамдесет година чамовања и таворења у Југославији, од Србског Аријевског Духа није остало скоро ништа!
 
Имао сам деветнаест година, када сам, у пролеће 1968. године, отишао у војску, која се тада зваше – југословенском!
Ја сам већ првих дана војевања, а са деветнаест година, видео да у тој војсци нема ничег (буквално ничег!) србског.
То није била војска ни мојих Предака, а ни мојих Потомака!
То бејаше била војска највећих мрзитеља Србства.
Са тим познањем и освешћењем, ја сам се одмах обрео у казненој јединици, и свих осамнаест месеци бејах у разним казненим јединицама.
Војска је само убрзала моје буђење и освешћивање.
Они који су ме бацили у казнену јединицу, нису ни слутили да су ме, уствари, послали на духовну академију!
Из војске сам изишао као расни ВедСрбин, као Србски Аријевац.
 
Ни једно једино србско суштаствено питање још није ни започето да се решава.
 
Срби су преспавали Југославију, а преспавали су и распад Југославије.
 
Срби и даље спавају, али, када се, неким чудом, у времену долазећем, буду изненада пробудили ода сна (који није сан већ снолика духовна обамрлост), појмиће и схватиће, да су туђинци и просјаци на земљи својих Предака, те да су, буквално, изгубили све оно што су њихови Преци кроз векове творили!
 
Све приче о Јужним Словенима, као и о јужнословенским језицима, јесу чиста измишљотина.
Нема Јужних Словена – постоје само ВедСрби; и нема јужнословенских језика – постоје само дијалекти ведсрбског језика; дијалекти од којих су постали неки нови (тобожњи) језици!
 
Ову Истину знаду расни ВедСрби –
и, то им је довољно!
 
Болећивост је слабост Духа.
Болећив народ јесте духовно посрнули народ.
Србска је болећивост, гле, Србе стајала Живота –
Живота са Смислом!
Србска је болећивост створила Југославију, у којој ће Срби тамновати седамдесет лета.
И, ако уђемо у саму суштину ствари, схватићемо да је Србска болећивост узроком свеколике патње србске!
 
Не судим, само запажам.
Нисам судија, већ песник!
Свако ће самоме себи судити, и сви ћемо свима судити.
Судићемо сами себи за дела која смо творили, али и за дела која нисмо творили, а могли смо да творимо!