Милица Раданска Вила: Душе Творчеве су се пробудиле и праве пут навише…


Благослов Вилењаче,

тако је,

сузили су нам свест,

да служимо и будемо робови,

да ништа не знамо,

да нас сисају и да идемо све ниже и ниже

и тако да се вртимо у незнању

и своју Суштину и Душу у Творца заборавимо,

а то је нешто  најбедније,

најлукавије,

заборавити и изгубити себе,

као да си изгубио Живот

и ти више не живиш

већ неко други се користи твојим

ЖИВОТОДАЈНИМ ЕНЕРГИЈАМА!

А можемо бити Вечни ,

Безсмртни

увек у Знању Творца и радости Живота!

Живо Здраво нам био!

Али Душе Творчеве су се пробудиле и праве пут навише,

да пробијемо ову омају и ослободимо Мајку Земљу у Творцу,

а то свако од нас треба да ради својим радом на себи!

Иде на боље,

а и други ће доћи у помоћ,

светле оностране суштине!

ЛАО ЦЕ – КЊИГА ДАО Књига Моћи Стих 77


ДАО НЕБА: КАКО НАЛИКУЈЕ СТРЕЛЦУ!

ОН ПРИТИСКА НА ДОЛЕ ОНО ШТО ЈЕ ВИСОКО

И УЗНОСИ ОНО ШТО ЈЕ НИСКО.

ОНО ЧЕГА ЈЕ ПРЕВИШЕ СМАЊУЈЕ,

ОНО ЧЕГА ЈЕ НЕДОВОЉНО УПОТПУЊУЈЕ.

ДАО НЕБА ЈЕ ТАЈ КОЈИ УМАЊУЈЕ СУВИШНО

И НАДОПУЊУЈЕ ОСКУДНО.

ДАО ЧОВЕКА НИЈЕ ТАКАВ.

ОН ОДУЗИМА ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ВЕЋ ОСКУДНО

ДА БИ ДОДАО ОНОМЕ ЧЕГА ИМА ПРЕВИШЕ.

АЛИ КО ЈЕ КАДАР ДА СВЕТУ ПОНУДИ

ОНО ЧЕГА ИМА ПРЕВИШЕ?

ЈЕДИНО ОНАЈ КОЈИ ИМА ДАО.

ТАКО И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК:

ОН ДЕЛА А НЕ ЧУВА.

КАДА ЈЕ ДЕЛО ДОВРШЕНО,

ЗА ЊЕГА СЕ НЕ ВЕЗУЈЕ.

НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ ИСТИЧЕ ПРЕД ДРУГИМА

ИАКО ПРЕД ЊИМА СТОЈИ.

-.избор Владан Пантелић-

 

Владан Пантелић: Т р е ћ е о к о


Од деце старије учио
и научио сам лаке,
за оносвет, искораке,
а од бабе Обреније
танани одлазак са треперењем.
Научио сам Искорак
и Трептај за оносвет.
У јасновиђењу својему,
научио сам да одлазим
силином намере
и са сва три отворена ока.
То је врхунски угођај.

Када н е в и д и ш,
оба света су стварни,
само се разликују
по количини опсенодејства.
Када прогледаваш,
овосвет и оносвет су
као дан и сумрак,
као зора и јутро,
као сунчан дан и месечина.
Што више в и д и ш,
све је мања светлосна разлика,
слика титра, губи се,
понекад сасвим нестаје.

 

Драган Симовић: НАША СВЕСНОСТ УНУТАР ТВОРЧЕВЕ СВЕСТИ


 

 

Како проширујемо властиту свесност унутар Творчеве Свести, тако и властити живот проширујемо.

Скучена и тескобна свеснот, чини и наш живот скученим и тескобним.

Када бисмо властиту свесност проширили до граница Творчеве Свести, тада би и наш живот био усаображен са Творчевим Животом.

Ако умишљамо да смо јадни и ништи, онда ћемо уистини и бити јадни и ништи, а биваћемо и све јаднији и све ништавнији.

Космички паразити и гмазови већ тисућлећима и еонима сужавају наше поље свесности – а то и даље убрзано чине –  тако да ћемо – уколико се не пробудимо и освестимо –  ускоро постати посве јадна, бедна, ништавна и бесвесна бића.

Творац је у Стварању нас створио боговима и богињама, господарима световима и васељена, а не јадним и бедним, скоро бесвесним бићима.

Ми живимо не само на земљи закривљених огледала, већ и у Свемиру закривљених огледала.

Слика коју на звезданом небу видимо није истинска слика, није Слика Творчевог Стварања, већ лажна слика коју су створили космички паразити и гмазови, а ту лажну слику они нама представљају као Истинску Слику Творечевог Стварања.

Стварност, Творчева Стварност, налази се, гле! с ону страну искривљених и лажних огледала, с ону страну лажних слика лажног света и свемира.

Ми верујемо у ту лажну слику света и свемира зато што је наша свесност толико скучена и тескобна, те више и не можемо ни да наслутимо да је Творчева Стварност негде тамо иза свих копрена, овоја и омаја лажног света и свемира.

На сужавању наше свесности, већ тисућлећима и еонима, даноноћно, и без предаха, раде космички паразити и гмазови преко лажних религија, философија и наука које нама намећу још од најранијег детињства.

Песнички речено, ми живимо на земљи лавиринту и у свемиру лавиринту, а за излазак из тог паразитског и гмазовског лавиринта нема ниједног пута по хоризонтали, већ само вертикални пут, пут навише ка Творчевој Стварности и Свести.

Проширујмо своју свесност унутар Творечеве Свести, проширујмо је заједно са Творцем у Бесконачности и Вечности!

Драган Симовић: Ти Јеси И Биваш Само Стварање, Онога Што Све Собом Ствара!


ЈАСНОВИЂЕЊЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Језгро Пра Светлости. Језгро Пра Живота. Језгро Пра Милости.
Духовно Пра Сунце.
Млечнобела Титрајућа и Бризгајућа Лопта.
На зеленкастоплаветном утихнулом и уснулом Пра Водеану, њише се, титра и плута Девичански Бело Пра Суштаство. Девичански Блажено Пра Биће!
Уоколо Три Венца, Три прстена титрајућа, дивотних наднаравних вагри.
Први Венац, гле, љубичасторујаве вагре;
Други венац, гле, малиноворумене вагре;
Трећи Венац, гле, плаветнозеленоружичасте вагре!
Ова се потоња вагра једва приметно прелива и стапа у вагру светихујућег Пра Водеана, што испуњава и прожима Пра Васељену.
Тишина Која Се Осећа;
Тишина Која Се Види;
Тишина Која Се Чује;
Тишина Која Се Скупљајући Шири, и опет, у магновењу, Ширећи Се Скупља;
Тишина Која Гласно Дише!
Поглед, гле, Свеобухватан!
Истовремено видом обујимаш пун круг!
Али круг, уистини, како по обзорници тако и по сварожници!
Кад гледаш испред, упремасе, у исти мах видиш и иза себе, као и изнад себе и испод себе!
Имаш јасновиђење Свеукупног Суштаства.
Ничег скривеног, ничег прикривеног.
Све јасно.
Све прозрачно.
И, Све живо!
Ти си у стању Пра Блаженства.
Један и Потпун, и СвеЈедан!
И осећаш и видиш и појимаш и знаш да Све Јеси!
Да Све биваш!
Сва бића и сва битија.
Све суштине и сва суштаства.
Све видљиво и све невидљиво.
Све појавно и све непојавно.
Сва сунца и све звезде.
Сва звездана јата и сви светови ини.
Празнина је, гле, Пунина;
Пунина је, гле, Празнина!
Све бива Ништа;
и, Ништа бива Све!
Ти живиш, ти јеси, ти биваш, и ти ствараш!
А мирујеш и тихујеш, снујеш и снијеш!
Ти Јеси Та Пра Светлост!
Ти Јеси То Пра Блаженство!
Ти Јеси Велики Будан Сневач!
Ти Биваш Онај Што Све Твори!
Ти Јеси И Биваш Само Стварање,
Онога Што Све Собом Ствара!

Милорад Максимовић – Сећање кроз стихове


Посматрам како мисли нижу своје ниске у бисере чисте енергије. Они су као прича без речи.

Ова песма је о ономе што сам видео у неком другом свету. Нешто што носи Звезда прах…

О Душо Моја

О душо моја!

Посматрам како се светло плете и прелама низ твоје лице

и усне ти напулеле и на њима со морска

јер као сирена пливаше ти…

и сад се одмараш

и Сунце те мази…

Ал` није то море од земаљске сорте

већ наше, са обалама од жада и пуно дрвећа Нара…

Таласи певуше песме раја док тихо се буди сјај безкраја,

У дому смо, љубави.

И онда дође гласник.

И светло му бело и песмом га најави јутро.

И знах да од Свевишњег дође послање,

за једну наду да оживи и буде.

Да не замре пламен свети и да се Љував спусти међ људе…

Поглед ме твој обухвати цео

и осетих лепезу осећања твојих на себи…

На себи сам имао само кошуљу светла

и траг твојих усана на челу…

И туга се помеша са радошћу

и Љубављу се испуних сав

јер тужна си што одлазим а знаш да си уз мене заувек…

и да дишемо као Звезда, као једно ми.

И речи су твоје утихле.

Само си нежно пришла и руку ми ставила на срце своје…

Нежне речи, најнежније…

Волим те, мило моје.

Иди и светли јер време је!

Обуци од мене одело светла и Љубави,

уз тебе сам заувек.

Нека је Свети благословљен!

О душо…

Ватро моја лепа и света!

Још онда када си понела драгуљ светог светла међ својим дојкама,

на светим грудима своје душе

ја сам те вечно благословио и Љубављу обукао.

Јер прикладно беше да твоја душа га носи

и твоје га срце посвети мила…

Јер Љубав сад је све, она побеђује.

И где год да ме Свети пошаље

да ново јутро Љубави свету донесем,

ја га створићу и посветити песму љубави,

истине и мира, сад и тад.

А Љубав је једина истина…

Ја волим те пре времена

и испод и изнад и после њега!

Ако је воља Светога, доћи ћеш ми…

Једина, вољена, душо моја.

Сузе твоје сад постају свете Звезде…

И одох тамо где се несме

а врата се отварају сва јер ми их отвара

Божија Љубав…ах Љубав!

Љубав све је сад!

Отворише се врата од светла и видех сијају боје око њих.

Плавичасте и ружичасте нијансе, трепере…

Пролазим и у трену сам на Земљи док одбљеске сећања осећам,

видим тиме се душа припрема

да оствари циљ због којег је дошла.

Разасули су пријатељи моји делиће душа својих

као светле подсетнике на путу мом.

Да ме љубав у њима сећа на дом,

на дом где си ми ти…

линк за стихове казиване

                                https://www.youtube.com/watch?v=L2IMMlI5Sc8

http://www.zvezdarod.com

Драган Симовић: НЕКА СВЕТЛОСТ НАШИХ МИСЛИ…


20150514_123557

Нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

запљускује и купа Мајку Земљу;

нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

буди и освешћује сва Бића сушта

на Мајци Земљи,

као и у Светлосном и Дејственом Пољу

Мајке Земље.

Нека смо Сви Ми радосни,

срећни, блажени и благословени

у свим Временима,

у свим Просторима,

у свим Световима

и у свим Пространствима!

Нека Светлост Из Нас

буде Светлост Вечнога Живота

за Све Нас!

 

 

Ирена М.:ПОТЕНЦИЈАЛ…


N2_3752_12.jpg

Игра покрета
Сасица отпор
Струји
Венама ваздуха
Гипко преламање
Савијање тела
Пркошење могућности
Шта све може
Човек
Без да
Не могу
Изусти
Искаче
Из полу таме
Светлошћу обасјан
Гипкошћу обдарен
Човек
Који види
Без да погледао је
Осећа порама
Тако тело помера
Игра без граница
Публику
Оставља без даха
Док снажно
Пљескају
Аплаузом награђују
Енергијом подспешују
Он схвата
Неки умеју
Себе надмашити
Само пре тога
Покрете уобичајене
Добро измешати

Шаблон
За украјање
Калуп
За печење
Мера
За шивење
Људи
За бескрајно истраживање
Потенцијалне могућности
Сопствено надмашивање

Драган Симовић: Буђење и освешћивање Белога Србства


ЖИВОТНА И СТВАРАЛАЧКА ПОЕТИКА БЕЛИХ УРА

 

 

Како проширујете поље будности и свесности, тако проширујете и поље слободе.

Са проширењем поља слободе, проширујете и поље здравља, напретка и узрастања, као и поље заштите – енергетске, духовне и божанске.

Ако сте будни и освешћени, тада паразити и рептили немају никакве власти над вама.

Тада сте ви свој бог!

На коју год страну да се окренете, свуда ћете видети црне шапе паразита и рептила.

Под црним шапама паразита и рептила налазе се сви медији и банкари, све владе и државе, све политичке партије и  невладине организације, сви либерали, глобалисти, мундијалисти и борци за људска права.

Свим религијама и идеологијама, преко својих цркава, идеолошких и верских доушника и послушника, такође, управљају паразити и рептили.

Нема ничега у спољноме свету што нису већ загадили, опоганили, затровали и поробили паразити и рептили.

Они су, уистини, веома моћни свуда у спољном, материјалном и материјалистичком свету.

Но, пред будним и освешћеним човеком, пред човеком снажног стваралачког духа и проширене божанске самосвести, они су крајње немоћни, бедни, јадни, ништавни и снисходљиви.

Ничега се паразити и рептили не плаше толико као пробуђеног, самосвесног и самобитног човека!

Ако желите (а свакако да желите!) да сачувате своју децу од паразита и рептила, онда даноноћно и посвећенички радите на буђењу и освешћивању своје деце.

Залуд вам све што ћете у материјалном свету створити и оставити својој деци, ако нисте своју децу пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке и снажне личности!

Ако своју децу нисте пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке, снажне, самосвесне и самобитне личности, све што им будете оставили у материјалном свету, неће бити њихово, јер ће им отети и присвојити паразити и рептили.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни