У дивљини ми не видимо животиње које би пола живота живеле болесне са гомилом болова. Циклус старења и смрти им је довољно кратак. То може да говори о томе, да дивље животиње, за разлику од човека, пролазе кроз комплетан циклус свог развоја („програм развоја у свом телу“), тако да је смрт код њих релативно лака.

Већина сисара живи 7 периода раста (узраст завршетка развоја организма џ 7). Људско тело је такође дизајнирано за трајање живота – период раста џ 7, и онда је то 150-170 година. Пензионери не желе да умру, јер осећају да је та смрт преурањена и програм развоја у том телу још није завршен.

Зашто смрт стиже у узрасту од 70-80 година?

Главни разлог за превремене смрти је – термички обрађена (мртва) храна која не садржи ензиме – катализаторе (успориваче) хемијских реакција. Пошто су на протеинској бази, онда они почињу да нестају већ при загревању изнад 42 степени Ц. Употреба такве хране изазива потрошњу резерви ензима, наслеђених из детињства. Са годинама код човека ова радња се завршава и до 50-60 година јетра почиње да испада из строја и почиње да пропушта у крв прљавштине (холестерол и друге наслаге у крвне судове). Ова прљавштина, попуњава крвне судове мозга и смањује проток крви до ћелија мозга.

Како на то реагује мозак?

 Он даје команду срцу да подигне притисак како би давало исту количину крви преко сужених крвних судова. Да ли сте приметили да сви пензионери имају висок крвни притисак? Ако човек наставља да једе мртву храну, пресек крвних судова се смањује толико да срце добија наредбу из мозга да се надокнади високим притиском мањак крви, који зидови крвних судова мозга једва издржавају. Ово се завршава тужно – један од судова мозга не може да издржи притисак и пуца – добија се први мождани удар. Или комад прљавштине у суду у току кретања затвори пресек малог крвног суда – одређен простор мозга који прехрањује овај суд не добија крв и умире – такође се добија мождани удар. У оба случаја човек постаје инвалид. Ако човек и даље једе мртве храну, онда добија други мождани удар, а затим и трећи, који се обично завршава гробљем.

Ако човек медикаментима снижава притисак (а тако раде скоро сви пензионери), онда он може да живи (избегавајући мождане ударе) до фазе „старачке сенилности“ –

ТО је КАДА СЕ НЕ МИСЛИ НИШТА – судови мозга су зачепљени прљавштином, тако да нема довољно крви за исхрану мозга а повишен притисак крви „успешно“се снижава медицинским препаратима, тако да мозак почиње гашење разумних активности, како би бар на минимуму подржао рад делова мозга који су одговорни за управљање дисањем и радом срца. Овде смрт долази када због сталног пристизања прљавштине из мртве хране мозак више није у стању да обезбеди и ове функције – дешава се срчани удар или респираторни застој. У овом случају најближи рођаци чак и са олакшањем дочекују смрт свога рођака, јер је до тада он већ водио „биљни“ начин живота и није могао сам да брине о себи.

Рак и све остале болести (дијабетес, проблеми са јетром, камен у бубрегу, жучне кесе, итд), такође се развијају са недостатком ензима у организму. Као што је већ речено, ензими у храни нестају на температури изнад 42 степена. Такође и при ниској ПХ вредности крви (пх испод 7,35 је болест, а пх крви 6,8 – смрт). Испод нивоа пх 7,35 ензими губе своја каталитичка својства (за референцу: пх 7,0 – дестилована вода). Ми смо алкална бића (пх крви бебе дојенчета је – 8,5, а пх његовога урина – 8,0 – највиши ниво здравља).

Одмах алкалујте себе ( подигните пх крви изнад 7,35) може са содом – кутију соде бикарбоне у каду топле воде и лежите тамо 1-2 сата. Кроз кожу се сода апсорбује у тело.

Жива храна је алкална, а мртва храна – кисели организам.

Рак – је једноставна болест – лечи се као лакша прехлада – довољно је дати организму 100% живу храну, и он „ће поцепати на комаде“ тумор веома брзо. Рак мозга лечи се на овај начин у року од месец дана (после тога трагови тумора чак и не буду откривени). Тумор – то је гљива-паразит, који својим растућим телом механички притиска судове и нерве, цепа ткива изнутра, што је веома болно, зато су многи пацијенти на дрогама и умиру од баналног передозања. Када тумор стисне виталне судове или нерве – човек умире. Метастазе су раст мицелијума у ослабљеном ткиву организма. Хемотерапија (увођење отрова) и излагање зрачењу и тако већ слабог тела – истинит је пут на гробље.

Ензими се налазе у зрелом воћу и њиховим сувим плодовима, ако се осуше без загревања, односно на природан начин.

Дакле, погледајте на било који производ хране, процените којој обради је био подвргнут и одатле извлачите закључке, да ли је жив, или није. Најлакши начин да се оцени сушено воће са семеном (коштицама) је по расту семена (коштице) – засадите семе (семена) у посуду – ако расте, онда производ није сушен у рерни, већ на природан начин, тако да је он ЖИВ.

При употреби сувог воћа треба додатно да се пије вода, јер је то сувише концентрована храна за организам и на кожи може да се појави црвенило. Све пролази ако пијете довољно воде при употреби сувог воћа.

Пити топлу воду треба 15 минута пре оброка, да се не разводни желудачни сок са водом, иначе је могућ пролив, јер опрати од прљавштине 100% сушено воће није могуће. Топла вода брзо пролети кроз празан желудац у црева, а хладна остане тамо док се не загреје до температуре тела – 36,7 степени. То се мора узети у обзир.

Са тачке гледишта дугорочног складиштење свежих (живих) сокова велико интересовање представљају сирупи, добијени сушењем живог сока на температури не вишој од 40 степени до стања меда са садржајем воде мањим од 18%. Такви сирупи као мед могу дуго да се чувају на собној температури.

Људско тело храни само месо ЗРЕЛИХ ПЛОДОВА: воће, бундеве и суво воће. Краставци и тиквице – су пуни недозрелог семења, пуних фитинске киселине, која сиса минерале из тела. Посебно питање је у вези биљки типа парадајза, итд – то су нискоенергетски плодови, поред тога, из породице условно отровних биљки. Са њима је потребан посебан „дебрифинг“. Неко је покушао максимално да попуни нашу исхрану условно отровним биљкама (кромпир, парадајз, љута и слатка паприка, патлиџан), зар не?

Покушај да се једу семенке, ораси и зрневља (деца биљака) или корење (саме биљке) доводи до, као минимум, до деминерализације организма, јер су пуни фитинске киселине – 1-3 % по маси (1 молекул фитине киселине извлачи из црева и преводи у неусаглашено стање до 6 атома минерала – P, Mg, Ca, Zn, Fe, Co, Cu, итд.). Недостатак минерала доводи до тога да је организам за попуњавање губитка минерала приморан да достави минерале из зуба (каријес) и да смањи потрошњу минерала за раст косе (у почетку тело онемогућује производњу боје – седи коса, а затим и зауставља раст косе – ћелавост). Зубобоља при одсуству запаљења, према мојим запажањима, изазива „демонтирање“ зуба, коју врши сам организам за покривање дефицита минерала, Каријес – је само последица тог „демонтирања“. Уз употребу сира зубобоља брзо пролази – тело прелази на други извор минерала – сир садржи много минерала. Када понестане зубију и косе, тело ће почети да извлачи ове минерале из костију (остеопороза и др.). То је цех за једење онога што биљке људима НЕ НУДЕ.

Пензионери узалуд покушавају да надокнаде калцијум употребом термички и хемијски обрађеног млека и сира из њих – тамо нема ензима, а калцијум се без њих не апсорбује. Штавише, кувано млеко, и сир од њега, закисељују организам, а за алкализацију крви тело поново троши калцијум из костију. Као резултат тога, такво млеко и сиреви повећавају остеопорозу. Калцијум се апсорбује само из свежег млека (некуваног), које садржи ензиме, али где да га пронађемо у граду?

Такође, човек губи минерале услед конзумирања чаја и кафе које садрже 1 – 2% танина од суве тежине чаја или кафе. Танини се у медицини користе у случају тровања бакром и цинком, јер их успешно апсорбују управо ови елементи. Стална деминерализација организма доводи до његовог слабљења и појаве седе косе.

Млеко, додато у чај или кафу, само делимично смањује штету, блокирањем танина. Деминерализација организма, изазвана житарицама и коренским плодовима, може се превазићи „црном сољу“ (пепео од дрвета + сол, 60/40).

Црна со је– бели дрвени пепео (из пећи у селу, остаци угља) + соли.Мешају се у односу 60/40 и мељу у млину за кафу, а на укус је као димљена кобасица. Да ли се зато човек вуче ка месу, да би одатле добио недостајуће минералне материје?

На интернету је пуно материјала о црној соли, она се још пре револуције продавала. У тим рецептима пече се црни хлеб до стања пепела, али ја сам пробао пепео И од хлеба и пепео од дрвета – суштински нема разлике. Терапијски ефекат се објашњава допуњавањем тела минералима који се налазе у пепелу.

Али црна со је само принудно средство за смањење штете од житарица и корења, који на почетку нису намењени за исхрану. Боље је не нашкодити телу на почетку.

Седа коса је почела да нестаје после одбијања коренастог поврћа – сирове шаргарепе – пре тога сам је јео у великој количини у вечерњим сатима као салату (шаргарепа + лук + биљно уље) заједно са куваним оброком.

Пре тога је приближна дијета била оваква (са варијацијама):

1.Доручак – 100 г сувог грожђа + вода (или у пару јабуке и банане).

2. Ручак: – исто.
3. Вечера – мало куване хране + много салате од шаргарепе.

Суштина: седа коса је активно почела да се шири.

Након схватања шта представља корење (апсорбери минерала у цревима), прешао сам на овакву дијету:

Доручак – 100 г сувог грожђа + вода (или у пару јабуке и банане).

Ручак: – исто.

Вечера – мало термички обрађена храна + салата од ЗРЕЛИХ плодова (парадајз, бундева) + 100 г сувог грожђа.

Суштина: седа коса је почела да нестаје, после 10 месеци у фризерском салону ошишали су ми остатке седе косе. Изгубљено је такође прилично паетично на изглед „набирање коже врата“, наводно од старости (49 година). Кожа врата повратила је своју еластичност.

Кувани оброк за вечеру је тренинг организма за могућу катастрофу, када воће и суво воће могу да постану недоступни. Иако ова храна не храни тело потпуно – стомак је испуњен, појављује се лажни осећај ситости, а енергија тела не расте (снага се не додаје). Конзумирање воћа или сувог воћа одмах даје резултат у расту енергетике.

Када се иде на исхрану воћем и сувим воћем нагло падне количина хране –  организму у истим количинама није потребно.

Кроз неколико месеци такве исхране заборавићете на болове, али настаје још једно неугодно питање: А шта радити даље, ако се хоризонт живота шири, као најмање, до 150 година? Одговор је, по мом мишљењу је – даље спознавање света и личног развоја. „Учити, учити и научити!“ .

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње –

Разговор са руским енерготерапеутом Михаилом Виноградовим

Од давнина постоје приче о живој и мртвој води, о дрвећу – дароваоцима (донорима) и дрвећу – крадљивцима енергије. Да ли се оне заснивају само на машти народног казивача или ипак имају реалну основу? Јер, и у старим лекарским књигама неко дрвеће, на пример, бреза, помиње се готово као панацеа, лек против свих болести. Где је ту мит, а где стварност? Које су то исцелитељске особине дрвећа? 

—     У народној медицини данас постоји читав један правац – дендротерапија, лечење дрвећем или уз помоћ дрвећа, каже  Михаил Семјонович Виноградов на почетку нашег разговора.

Дрвеће заиста може да оздрави, исцели, очитави човека, да га нахрани енергијом. Најбољи у том смислу су храст, бреза и бор, скоро исто тако су вредни  кедар, багрем, клен, рјабина (јаребика), јабука, шљива…

Али, има и оних који човеку могу да „украду“ енергију; то су разне врсте тополе, на пример, као и руска черјомуха, (или америчка вишња, како се још зове код нас). 

Међутим, немојте се заваравати да их треба истребити; никако, јер и ти „крадљивци“ могу бити врло корисни у одређеним ситуацијама, али о њима ћемо нешто касније.

Од када датирају први дендротерапеутски методи и како су изгледали? 

Знате, постоје записи да су још у прехришћанско доба девојке  одлазиле брези, да би се накупиле позитивне енергије, да им удаја и живот буду срећни, труднице су седеле под липом, а рањене војнике су стављали испод храста, да од њега добију снагу за исцељење рана…

Видари, знахари, препоручивали су не само седење поред дрвећа, него и верање по њему, такозвано дрволажење, како би се снага дрвета што више преузела, односно разменила са човековом.

И данас се деца инстинктивно пењу на дрвеће, а многи граде куће у шуми.

Као што видите, ништа ново под сунцем.

Каква су правила комуницирања са дрвећем у циљу лечења?

—     Правила општења са дрветом које даје енергију исцељења су врло природна и једноставна:

станите лицем према дрвету-донору на растојању од 40 – 60 цм, затворите очи и опустите се.

Концентришите се на то да примате његову енергију и замислите да се вашим телом одоздо нагоре лагано подиже топли талас енергије.

После опуштања почните да упражњавате вежбе дисања, уз помоћ којих ће доћи до распоређивања добијене енергије по читавом телу.

Правилно дисање подразумева удах, задржавање ваздуха у плућима, издах и период кад су плућа испражњена до следећег удаха. Свака фаза траје од 4 – 8 секунди, а морају се спроводити равномерно, без мучења и без прекида. Током задржавања даха долази до „разливања“ енергије дрвета која се претвара у вашу био-енергију. То не треба да траје дуго, некад не више од неколико минута и то најбоље предвече, пред спавање.

И сами знате да се човек после једне краће вечерње шетње по врту, ако га има, или по градском парку, осећа много боље и као подмлађен; боље мисли, смиренији је, боље спава…

Најбоље је ако се осамите негде у природи или крај „свог“ дрвета које знате и које вас „познаје“ из детињства.

Знате, некада је био леп обичај да се, када се дете роди, посади дрво, на пример храст за дечака и јела или бреза или липа за девојчицу. То је посебно интересантно, гледати како обоје расту и развијају се. Дакле, веома је добро боравити у познатом пределу, али и не мора; добро је у природи средити мисли, преиспитати поступке, изговорити молитву Господу, осетити повезаност свега што дише под капом небеском… Најзад, треба знати да дендротерапија помаже само ако је спроводите редовно, то јест ако вам то постане добра навика.

А шта да ради становник велеграда, који нема парка – бар не ваљаног, у близини, а о неком шумарку да и не говоримо?

—     Специјалисти предлажу да се користе танке плошке које су нарезане од различитих врста дрвета. Иако свако од нас има своје дрво, примећено је да се храст, бреза и бор уклапају у готово свачији „профил“.

Универзални храст се слаже са више од 60% људи, бреза са око 30%, а бор је идеалан за око 10 – 15% особа.

 

Академик Борис Додонов је успео да начини универзални коректор био-поља човека.

То је обична плошка, комад одређеног дрвета, пречника 20 – 30 цм, дебљине до 10 цм. Овај комад има отвор у средини и 7 косих, радијалних уреза око тог отвора.

Дрвеће – донори 

Рекли сте да неко дрвеће додаје, а да друго одузима животну енергију. 

— Да, дрвеће – донори, донатори, даваоци енергије старно имају особину да у себи акумулирају велику количину космичке енергије. То су поменути храст, бреза, бор, кедар, багрем, клен…  Сваки човек би требало да зна које је то његово дрво, које му  омогућава да се лакше избори са животним тешкоћама, са болестима. Када то спозна, треба да га засади у својој близини.   

Али, постоји и такозвана негативна енергија. Како да се ње ослободимо? 

—     Е, ту на сцену ступа дрвеће које одузима енергију. Најјаче у том погледу  су све врсте топола и ива. Слабији, али врло корисни су и кестен, јела, черјомуха (америчка вишња). Они су изванредни за лечење неких обољења.

Не знам да ли знате ону руску народну песму “Ивушка зељонаја” – о девојци која пита иву поред воде где да пронађе своју љубав… Видите, народна интуиција је миленијумима радила беспрекорно.

Кад сте тужни, кад сте нервно напети или баш растројени, привијте се уз такво дрво леђима (дуж кичменог стуба) и длановима, као кад сте играли жмурке и крили се иза дрвета! То је врло добро да се ослободите напетости и раздражљивости.

Ако имате проблема са унутрашњим органима, једноставно – загрлите дрво као драгог друга. Али, не препоручује се да у том „загрљају“ боравите дуже од двадесетак минута.

 Не треба наглашавати колико је боље и целисходније да за терапију користите живо дрво, а не његов комадић, али у случају нужде може и тако. Бољи су комади од горњег, него од доњег дела дрвета.

Не знам да ли вам је познато, али у Русији су се одвајкада на овај начин лечили зубобоља, ангина, гастритис или главобоља – 5 – 7 минута држиш дашчицу поред болног места – и готово. Ове методе не могу да нашкоде и препоручују се посебно оним особама које пате од спазама великог мозга или васкуларних болести.

 

Дозволите да Вас, због личног афинитета, упитамо о брези. Њу су опевали песници, Јесењин јој је посветио многе стихове, а у литератури има толико описа и рецепата за лечење брезовим соком, лишћем, пупољцима…

—     Тачно је да је бреза најпопуларнија, јер има читав низ лековитих и исцељујућих дејстава. Довољно би било да једном недељно одемо у брезовик, да заберемо један од већих примерака овог лепог дрвета и да је загрлимо и останемо уз њу једно петнаестак минута.

Поменули сте њена превасходства: брезови пупољци, сок, лист, па чак и гљива која на њој расте – чага, све је лековито, пребоато биолошки активним материјама. У лишћу брезе има етеричних уља, витамина, рутина, каротина, фитонцида, флавоноида… Младо лишће садржи и протеине, масти, витамине. Најбоља је такозвана брадавичаста бреза, она која је као посута мирисним смоластим „сузицама“.

Али, има случајева када лекари не препоручују препарате од брезе. Када се може, а кад не може користити „брезова апотека“?

—     Активни угаљ треба свакако имати у домаћој приручној апотеци. Добар је против тровања и акутних бубрежних колика. Чајеви, настоји од листа брезе су одлични против повишеног притиска, а ублажавају и болове.  Разни биљни препарати од брезе делују подстицајно на циркулацију, разграђују тромбове, и зато се препоручују код тромбофлебита, упала на кожи, упале плућа, бронхитиса, болести жучне кесице, уринарних путева и других. Врло је корисно да се бреза употребљава код болести изазваних радијацијом. Бреза убрзава зарастање и замлађивање рана, регулише рад јетре и жучног мехура.

Да би се убрзао и интензивирао процес дендротерапије, специјалисти саветују да се свакодневно бар 50 пута кажипрстом благо масира место у области десног подребарја, где је смештена јетра.

Народни рецепти 

Не можемо а да не затражимо неки од рецепата за наше читаоце.

–        Одвари и настоји од листова и пупољака успешно и без ожиљака замлађују ткиво, чак и код дубоких рана. Одваром од листа перите косу, јер ћете тако имати јаку, светлију и густу косу као стари Словени. Пијте чајеве од брезе и комбинујте овај поступак са боравком у природи и директним контактом са дрветом.

–        Код спазама великог мозга пијте настој од листова брезе и траве росопаса, по једну трећину шољице три пута на дан.

–        Код срчане инсуфицијенције помаже брезово лишће и трава кантариона.

–        Бреза такође потпомаже концентрацију, јача пажњу, генерише снаге организма. Она још и сјајно јонизује ваздух.

Како ствари стоје са осталим дрвећем?

– Храст такође има феноменална својства, пре свега у антистрес терапији. Он активира циркулацију и скраћује време оздрављења. Један је од најбољих генератора позитивне енергије. Јако је добро да у дому имамо намештај од храстовине, не само зато што је дуготрајан и леп, него и зато што зрачи позитивном енергијом.

Бор смирује, елминише психичку напрегнутост. Дужи боравак у борику човека спасава од кашља, кијавице, бронхитиса и сличних проблема.

Буква јача отпорност на стрес и помаже да се наша концентрација појача, а такође делује повољно и на циркулацију.

Кестен олакшава реуматске тегобе, елиминише несаницу и, како каже народна мудрост, одгони страх, нервне напетости различитог порекла.

Додао бих, такође, да много од поменутог дрвећа делује на јачање организма против алергије, али док алергија траје, најбоље је помоћи се комадима дрвета о којима је већ било речи, јер, посебно у периоду цветања, директан контакт са дрвећем може изазвати нежељене реакције.

И, најзад, да ли је дрвеће око нас нека врста показатеља како живимо и какво нам је здравље?

 

Да, у праву сте. Дрво делује на простор у коме расте, оно га на известан начин штити и лоше стање дрвећа око куће увек треба да буде знак власнику да нешто није у реду. Порука, дакле, гласи: научите да комуницирате са природом, да разумете њене поруке, много ће вам помоћи.        

ДЕЛОВАЊЕ ДРВЕЋА НА ЗДРАВЉЕ

Липа помаже код упала унутрашњих органа доњег стомака и код растројства желуца. Њено био-поље повећава потенцијале организма, пуни га енергијом и поправља расположење.

Бреза добро делује на кожу, омекшава најразличитије отврдлине. Она је дрво са „размекшавајућим“ утицајем. Да би сте тај утицај осетили, неопходно је да бреза расте поред ваше куће. Ово дрво чува од страхова и узнемирености, обнавља снаге, убрзава оздрављење. То је типично женско дрво, она помаже и да се поврати вид, нормализује размену воде у телу, благотворно делује на лимфни систем, јача бубреге..

Ако желите да се „напуните“ енергијом, другујте и са кленом, али пазите; само онај оштролисни има позитивну енергију, а остали имају особине „крадљивца“ енергије. Са њима се можете ослободити негативне енергије.

Бор потпомаже размену материја у организму, лечи болести дисајних органа, нормализује крвну слику. Уз његову помоћ ослободите се главобоље и обољења срца.

Борици су најбоља „здравилница“ где се одвија природни процес лечења и јачања, али и место где се најбрже може смршати, па није чудо што се многи фитнес центри граде управо у боровим шумама.

Храст помаже код тахикардије, његова енергетика јача и бодри, дарује снагу и јасноћу мислима. Храст је дрво које омогућава човеку да се лакше избори са животним тешкоћама. То је мушко дрво, лечи урогениталне сметње, зубну болест, јача и крепи.  

Багрем је један од универзалних донора енергије. Енергија овог дрвета дарује миран сан, враћа добро и оптимистично расположење.

Ако станујете у улици брестова, то је дивно, посебно ако сте мушкарац. Брест даје снагу да се борите са свим животним недаћама.

Јела се користи у случајевима отока, за ублажавање болова, код нервних болести и депресије.

Кестен нормализује срчану делатност, јача имунитет и нервни систем.

Кедар поправља сексуалну активност, помаже реконвалесцентима да што пре ојачају опсле болести, делује позитивно на емоционалну сферу.

Клека ће вам помоћи да излечите акне.

Канадска топола –нарочито њене плошке, комади дрвета, лече све врсте упала.

Јаребика (рјабина) ефикасно чисти организам од шлака и токсима. Нервчицима је благи донор добре енергије.

Черјомуха (америчка вишња) помаже да се ослободите од тумора. Најбоље за ту сврху су плошке дрвета по рецепту академика Додонова.

Јабука је изразито женско дрво. Буди осећајност у женској природи, помаже крхкој жени да постане самоуверенија.

Јасен помаже да свест постане кристално јасна и да се доносе боље одлуке и правилнија решења.

 ДРВЕЋЕ КОЈЕ РАЗУМЕ ВАШУ БОЛЕСТ

Чак и дубоко рационални људи знају да се од давнина веровало да дрвеће има душу, или да у њему живе моћна бића.

 Грци су сматрали да у дрвећу живе нимфе дријаде, а Словени су своје амулете одувек „мајсторисали“ од дрвета. Црквене таванице су током многих векова израђиване од тополе, а народни лекари су се служили дрветом – живим, или његовим делом, да одагнају свакојаке болести, од зубобоље до хистерије. Као изванредан грађевински материјал дрво нема премца, чак и  данас, у време поплаве вештачких материјала.

 Да ли ћете после прочитаног текста о дендротерапији отићи да пронађете свог тихог сабеседника и пријатеља у околини града, или ћете само заменити линолеум паркетом, зависи од вас.

Уосталом, дендротерапија  није чин, него процес у коме је сваки  почетак добар. 

Дендротерапија је метод лечења и профилактике који користи исцелитељске особине дрвећа.

Већина људи, па и лекара, чак и не подозрева да практично свеколико дрвеће (искључујући тополу, јову и дивљи јоргован) несумњиво поседује лековиту снагу – довољно је, наиме, да се просто прислоните уз његово стабло.

Дрвеће је у стању да лечи психичка растројства, да стимулише рад срца, активира размену материја у организму… познато је такође исцелитељско деловање дрвећа на лечење главобоља и отклањања последица стреса, а већ само ове његове особина довољне су да дендротерапију препоруче и истакну као једну од водећих терапија нашег времена (и, рекло би се, једну од најприступачнијих).

   

ВАШ ВОДИЧ КРОЗ ДЕНДРОТЕРАПИЈУ

О „дародавцима“ и “крадљивцима“

Постоји дрвеће које даје, а и оно које одузима енергију.        Све је у природи избалансирано, вођено мудром руком Творца, те немојте журити са закључком да су само дародавци добри, а да се са „одузимачима“ –„крадљивцима“, „вампирима“, како их неправедно зову, треба радикално обрачунати.

Као што није могуће стално удисати ваздух, или стално бити будан, тако није добро стално накупљати енергију: постоје тренуци када је, нарочито ону „прљаву“, треба избацити.

И, коме да се обратимо?

Управо дрвећу које уме да упије све оно што нам не треба. Топола је прави пример за то. Користи се за прочишћавање енергетских канала, ослобађа човека главобоље, упала и раздражености. Зато је топола толико добро прилагођена и буја управо у великим градовима, око фабрика и отпадних вода. Али, највећу „храну“ топола добија од наших нелагода, немира, негативне енергије, коју упија као сунђер.

Док шетате обалом реке, и не знате шта сте са себе „збацили“ у ходу. А топола, коју с правом називају градском енергетском депонијом или канализаацијом, прима све то и расте све више...

Рјабина – јаребика, дивља оскоруша и черјомуха су такозвани „слаби“ упијачи и користе се код депресије – нарочито њихови комади, као код и мањих тумора.

Јеле су добре за растерећење од раздражљивости и умора. Довољно је чак да једну јелину шишарку држите мало међу длановима и већ те се ослободити негативне енергије. Ако посадите јеле по ободу свог имања, њихова енергетика ће постати прави моћни штит који брани ваш дом од негативних деловања споља.

Биокоректори

Сами, у домаћој радиности, можете да направите плошку за лечење. Изаберите  стабло или гране здравог, дуговечног дрвећа, посебно ако је стајало са стране, узван  шумског масива. Оваква дрвета, баш као и особени људи, имају и могу да дају више енергије. За стан у граду требају вам плошке величине 8 – 15 цм у пречнику. Када их препилите, оставите их да се суше заштићене од директног сунчевог светла. Овакви био-коректори, то јест исправљачи нашег био-поља могу да еманирају своју енергију 2 – 3 године, после чега их треба заменити новим, свежим. У нашој земљи за сада нема оваквих плошки, али у иностранству се могу набавити у дендролошко-натуропатским центрима.

Како приступити лечењу?

Први начин је непосредно комуницирање – општење са дрветом, али треба ипак знати следеће: свако дрво има такозване „хранилице“ које су најпогодније за размену енергије.

Те зоне су смештене одмах уз корен, уколико се он налази изнад земље, или око моћних јаких грана.

Запамтите, тих зона нема око сувих грана.

 

Да бисте се ослободили депресије, општег умора, и да бисте подигли тонус, потребно је да седнете поред дрвета и да се опустите. Затворених очију проведите неких 5 – 30 минута у близини наведених зона. Тонус и расположење се подиже за 20 минута седења испод липе.

 Што је дрво старије, тим јаче делује на човека и тим мање времена је потребно да се постигне исцељујући ефекат. За време сеансе треба да се потрудите да осетите – или бар постанете свесни – да се дешава размена енергије.

Ако имате неки конкретан проблем, уколико је то могуће додирните дрво управо тим делом тела. На пример, ако вас боли глава, наслоните чело на тополу. Код срчаних сметњи, „грлите“ храст током 10 – 15 минута, а ако имате неко плућно обочјење – прионите уз бор. Сувишну раздражљивост предајте тополи тако што ћете се потиљком наслонити на њу једно 5 – 7 минута, не дуже. Варикозне вене лечите тако што ћете сести лицем према дрвету, да коленима дотичете стабло. Најбоље од свега је сести између два јелова стабла. Наравно, у исте сврхе можете употребити и плошке. Сеанса траје око 15 минута, до 4 пута на дан, са паузама од по најмање пола сата.

У сваком случају, није потребно да се сеанса исцељења дрветом продужи више од пола сата.

Финесе

Разне врсте дрвећа имају различите периоде одмарања и бујања. Зими се енергетски потенцијал код лиснатог дрвећа смањује за 50 – 70%, а  код зимзелених врста за 15 – 25%. Изузетак је јела, која је активна у било које доба године.

Врло моћни потенцијал има све плодоносно дрвеће у периоду цветања.

 Најбоље је општити са дрвећем рано ујутру и у периоду од 16 – 19 сати, када је њихова енергетска размена максимална.

Увече се може догодити да вам сувишна енергија разбије сан.

И, као и увек, постоји изузетак: клека је сјајано снотворно средство.

Ако желите „чаробни јастук“ који ће вас нежно завести у сан, направите мали јастук од струготина дрвета боровице, клеке.

Одличан је за лечење менаџерске болести, скидање стреса и опште смирење тонуса.

Градско дрвеће није употребљиво за дендротерапију. Превише је у њему енергетског отпада.

Под болесним дрветом не треба се ни одмарати, а о исцељењу не може бити ни речи. Познати су случајеви када се особа која је боравила под таквим, нездравим дрветом, жалила на тежак умор, дешресију и немотивисан страх.

За лечење се бира дрво у чистој еколошкој зони, у великом парку, шумарку, лугу, сопственом имању које треба прилагодити управо за дендротерапеутске сврхе, што се увек исплати.

Дендротерапеут ће вам најбоље рећи које је дрво право за вас, а ви, дотле, можете испитати сопствену осетљивост и потрудити се да откријете које је то ваше дрво. Неки људи ће се изненадити сопственим способностима.

Ако држите руке над кором дрвета и осетите топлоту, то је ваш дародавац, донор.

Ако осећате да вас нешто „вуче“ или вам је некако тугаљиво, то је ваш крадљивац!

Будите обазриви са њим, али га немојте презрети. Да, овакав речник је врло адекватан, јер од сваког дрвета, општећи са њим дуже време, стварате познаника, па и пријатеља.

Топола је брза, као урбани пријатељ, и одмах скида главобољу, а бреза воли да се са вама дружи читав низ година, као пријатељ из детињства. Вишња у цвету, чак и ако се он давно осушио на убраној грани, може вас једне зимске вечери спасти од депресије и меланхолије. Ако уз то још попијете чај од липе на ничим не покривеном храстовом столу, осетићете да нисте сами, него међу врсним пријатељима који знају тајне исцељења.    

Дрвенарија и намештај могу дуго да сачувају лековита и корисна својства. Наравно, све зависи од тога где је и када дрво посечено. Ако се то догодило у време прве две четврти растућег месеца, дрво има вредност грађевинског материјала, али ако је узето из природе за време опадајућих фаза месеца, када  се у биљкама дешава енергетска регенерација, делују на човека као и живо дрво. Овакав материјал је више од намештаја, уз њега се можете много боље осећати.Такво дрво и не трули брзо, а такође ни не гори лако. Уколико можете да наручујете намештај, поведите рачуна о овим стварима, које нису нимало безначајне за здравље ваше породице у дужем временском периоду.                                   

 

 Dendroterapija – dr Drvo – Nova Svest

http://www.novasvest.com/vesti?id=69

 

 

 

 

ИЗ ПЕСНИЧКЕ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

 

Бело Србство, између осталог, може да буде философски, духовни, уметнички и стваралачки поглед на свет, односно, поетика свеколиког живота и живљења.

У том случају пише се: БЕЛОСРБСТВО или белосрбство.

За мене је Бело Србство увек БЕЛОСРБСТВО, а то значи: више од крви, више од генетског кода, више од светлосног записа – животна и стваралачка поетика, те свеколики философски, духовни, уметнички, стваралачки и песнички поглед на свет.

Кад кажем: ја сам Бели Србин, тада не мислим само на крв, на генетски код или светлосни запис, већ на своју свеукупну суштаственост и суштост, како у овостраном тако и у оностраном; на свеукупност телесну, енергетску, етарску, душевну, духовну, божанску; на свеукупност суштог суштаства које је, истовремено, и човечанског и божанског порекла.

БЕЛОСРБСТВО је прасећање на наше божанско порекло, прасећање на једну вишу звездану расу, на расу белих богова који су наши духовни преци упоредо са нашим прецима по крви.

Отуда БЕЛОСРБСТВО и јесте изнад свих земаљских подела, изнад свих религија и идеологија, изнад свих људских размирица и међусобица.

Бели Србин који осећа и живи БЕЛОСРБСТВО није ни хришћанин, ни муслиман, ни будиста, ни таоиста, ни верујући, ни неверујући, већ, напросто: БЕЛИ СРБИН.

Уистини, он може бити СВЕ ТО, али СВЕ ТО уопште не може бити ни пресудно ни битно за њега, јер је – својим суштаством и својом божанском битношћу – изнад свега тога, у свим временима, у свим световима, у свим пространствима.

(На Истеру, месеца грудена, дана четвртог, 7526.)

Ако не дођеш опет, ко онда, 

У смирај сунчанога зрака,

Знај, да одлетеће искрица ова

У дубине мора незнанога

Одакле се нико не враћа.

 

Ако не дођеш опет, као онда,

Да пољубом осветлиш ми небо,

Знај да престаће песма из

зрна овога маленога.

 

Ако не дођеш опет, ко онда,

Нестаће роса, што Будимка

Је родила, из семења свога;

Будимка, она,  што ју теби

На дар душа моја поклонила.

 

Не знам да л Ева Адаму

Баш Будимку јабуку је дала

Ал знам,  за Будимку што

Из душе моје је расла.

 

Ој Будимка, буди мога драгога!

Поздрав му задњи понеси!

Реци, да вене загрижена јабука

И једна и друга.

 

Реци му, Будимка, да време

Залуд круг прави ако нема

Драгога милине загрљаја.

 

Буди  Будимка, она руменка,

Она, што љубави семенку

У срцу његовоме је засадила

 

Буди га, јер ако се и сети,

И мој драги  једном и врати,

Слад  можда постојати неће

Обе јабуке са семеном Љубави

До тада, можда – иструлеће.

 

О Ево, да л истим си путевима

И ти шетала, кад  Јабуку си нашла?!

 

Да л питала си дрво родно,

Шта  десити се може са

Срцем,  кад у њему нарасте

Јабуке семе плодно?!

 

И ја ко чини се и ти, не питах ништа,

Но  разбудих Будимку снену

И дадох је драгоме

У пехару од сребра, озлаћену.

 

И сребро  чува, тихо,

Гласове моје душе тужне.

Чува, ал скоро ми рече,

Да овоме семењу време отиче.

 

Зато, ако не дођеш брзо, ко онда 

у смирај сунчанога зрака

знај да  искрица ова усахнуће

и пасти  у светове мрака.

 

Ој Будимка, буди  Светлица

И разбуди ми драгога.

И буди тиха, кад покуцаш и 

Тражиш кључеве капија

Његовога утврђеног дворца

 

 

 

 

У долини дрема сеоце малено,
Пуно јесењих боја, шарено.
И речица кроз њега споро тече,
Па светлуца од месечине свако вече.

Напуштено оно усред Шумадије,
Као да је баш оно срамота Србије,
А не сиви бетон, чемерни град,
Где владају смрт, јад, и глад.

Још се увек њиме мириси проносе,
И поветарци пољима спокоје доносе.
Но људи, пак, на њега заборавише,
И корене за тричарије продаше.

Шумадијо, горка сузо моја,
Стиде те се деца твоја.
Мораво, мајко, што протичеш тихо,
Сети ли се тебе икад ико?

Колико ће трајати ова сва агонија?
Пуста нам остаде сва Србија!
Земља ратара, земља сељака,
Гробна јој је одавно ископана рака.

А ја дишем за дан тај
Да ми се рођени врате у завичај.
И срцем ћу испевати тужна песника
Жал за селом колико је велика.

 

1. 

    

    

   Тако је песниче… 

   Стварање је проток енергије….

   из тог протока ствара се сам смисао живота и љубави ….

   паразити то знају …

   нису способни сами да стварају енергију него је краду ….

   наш живот је пун искушенија и домаћих задатака

   који нас ослабљују или пак очвршћују ….

   то и јесте порука коју носи дуализам спољног и унутарњег,

   видљивог и невидљивог,

   материјалног и духовног…

   људи у стварању носе невидљиве одоре и штитове

   који им омогућују “опстанак“ у овом свету…

 

Предраг Милосављевић упростио Еуклидову конструкцију златног пресека и померио границу свесног познавања златног пресека за око 3.300 година у прошлост, сместивши је у културне тековине народа балканског Подунавља, а не, како се до сада сматрало, у епоху античке грчке. Куће Лепенског вира и египатске пирамиде грађене по истоветној конструкцији

Београђанин Предраг Пеђа Милосављевић је још као дизајнер „свратио“ у свет геометрије и физике и довео у питање константе ових наука које су хиљадама година биле светиња.

Златни пресек заснован је на томе, да је однос мањег дела геометријске дужи према већем делу, исти као и однос већег дела према целини. Све ствари у природи у својој основи садрже златни пресек, као вид савршене природне поделе, симетрије и равнотеже. Анатомија човека је у потпуности подређена законима златног пресека и односима блиских њему.

На пр. златни пресек код човека одређује се у сразмери, тако да је раздаљина између врха темена и врхова прстију на опруженој руци иста као између стопала и пупка.

Овај најсавршенији начин дељења употребљавали су стари Грци у вајарству, сликарству, архитектури, естетици уопште као и науци. Током времена, а на основу искуства, утврђен је, као један од основних закона природе.

Још су филозофи предсократовци тумачили тајну хармоније златног пресека, али су је објашњавали на свој начин. Касније, своје виђење златног пресека дао је и Еуклид и на основу његове поставке вршена су каснија тумачења.

Тајну за коју се сматрало да је изгубљена „пронашао“ је Милосављевић. Његова истраживања, како доказује, померила су границу свесног познавања златног пресека за око 3300. година у прошлост, сместивши је у културне тековине народа балканског Подунавља, а не, како се до сада сматрало, у епоху античке грчке.

– Реконструисао сам куће Лепенског вира које су старе преко 7800 година, као и слова винчанске азбуке млађа за скоро 1500 година. Слова винчанске културе установио је археолог Милоје М. Васић приликом првих истраживања праисторијске Винче, а које је објавио 1912. године – прича Милосављевић.

Велико изненађење представља новооткривена веза између геометрије кућа Лепенског вира и естетике винчанског писма.

Винчанско писмо и облици кућа засноване су на истоветној геометријској методи, на шта је раније указивао и Радивоје Пешић (професор на Миланском универзитету).

– Познавање златног пресека везивано је за античко доба, али је још египатска култура познавала тајну златног пресека, па савремена схватања теоретичара о томе да су египатске пирамиде грађене без свесне употребе златног пресека падају у воду, тврди Милосављевић и напомиње да Египћани, не само да су знали за златни пресек већ су и пирамиде засноване на потпуно истоветној основи златног пресека која је откривена и у култури Лепенског вира, а која је старија од египатске за преко 3000, а од грчке за око 5000 година. По њему, куће Лепенског вира и египатске пирамиде у основи имају исту конструкцију.

Најзанимљивији део Милосављевићевог истраживања јесте откриће везе између културе Лепенског вира (5800. г. пре н. е.), Винче (4300. г. п. н. е.) и средњовековне српске културе, упркос томе што досадашња историјска сазнања не увиђају никакву везу између становника који су преко 70 векова насељавали подручје данашње Србије.

Необјашњиво је и то да разне цивилизације, које су сматране напреднијим (Грчка, Рим, Византија, Отоманска и Аустро-угарска империја), а које су се смењивале на овим подручјима нису преузеле лепенско и винчанско тумачење златног пресека.

Наиме, Милосављевић је у задужбинама српских средњевековних лоза Немањића, Хребељановића, Лазаревића и Бранковића открио да је коришћен исти геометријски принцип, који је употребљаван 7000 година раније на простору Балканског полуострва.

Манастири Студеница, Манасија, смедеревска тврђава, куће из Лепенског вира и слова винчанског писма на први поглед немају ништа заједничко.

 Оно што их повезује је примена истог геометријског принципа – златног пресека. Ту разлику или сличност, веровали или не, открио је Милосављевић.

Милосављевић је одбранио докторску дисертацију „Златни пресек и филозофија природе“ на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду, на смеру Историја и филозофија природних наука и технологија.

Српско средњевековно стваралаштво, хришћанско и светосавско, према Предрагу Милосављевићу, аутентични је чувар античких грчких и римских знања.

Од описа војних направа, „словенског мајстора“ (7. век), преко студеничких цртежа (12. век) и геометрије коју је исказао протомајстор Раде Боровић (14. век), до механичког часовника Мајстора Лазара (14. век) и форме Смедеревског града (15. век), примена посебних геометријских образаца и на њима утемељених естетских приступа на најбољи начин сведочи о очувању античке учености у оквиру средњевековног стваралаштва у Србији. (…) Слични приступи који су у раздобљу између 12. и 15. века били иницирани од стране српских ствараоца (неимара, фрескописаца,…) представљали су око један век касније основу културног препорода западноевропских народа (15-16. век).

Аутор је до изреченог становишта дошао упоредним анализирањем елемената српског средњевековног наслеђа и њему истоветног западног средњевековног наслеђа из периодароманике, готике, ране и високе ренесансе. Идеја која је не само изречена, него и на један добро утемељен и аргументован начин приказана, јесте да се српско средњевековно наслеђе може и да га ја потребно вредновати на основу „продубљивања културолошких приступа и веза заснованих на мултидисциплинарним истраживањима аспеката његових оригиналних основа“, како би се на целовитији начин „сагледала и разумела лична и заједничка улога у будућим приступима заштите и унапређења националног идентитета“.

Према томе, било би корисно знати да је Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу заснована на примени тзв. Птоломејове методе конструисања правилног петоугла; да се у основи града Рибница, у којем је рођен велики жупан Стефан Немања, налази „Метода V6/4“; да манастирски комплекс Студенице има везе са системом музичке аналогије и структуралним основама додекаедра (питагорејски символ космоса), о чему говори Платон у оквиру дијалога „Тимај“; а да је сама Богородичина црква у вези са Еуклидовим поступком конструисања златног пресека, познатог као Метода II, 11,… Први ренесансни уметник који је на непосредан начин приказао истоветан геометријски образац био је Леонардо да Винчи применивши га приликом компоновања зидне слике „Тајна вечера“ (Santa Maria delle Grazie,Милано, Италија).

Више о архитектонским и фрескописним тајнама уписаним у цркву Богородице Љевишке, у манастирске цркве Грачанице, Високих Дечана, Светих Архангела, Раванице, Љубостиње, Каленића, Манасије, преко Душановог законика и градова Ресаве, Смедерева и Београда, можете сазнати у видео-предавању др Предрага Милосављевића:

Приредила: Сања Бајић

ИЗВОРИ: Глас јавности, sanjaonica.blogspot, Матица српска, Расен

Цео текст на линку:Тајна златног пресека: Веза између културе Лепенског вира, Винче …

http://www.rasen.rs/…/tajna-zlatnog-preseka-veza-izmedju-kulture-lepenskog-vira-vince-sre…

Наш Живот има Смисла само онда када га сагледавамо из Унутарње Стварности.

Посматрано из спољне стварности, наш Живот нема никаквог Смисла.

Спољна стварност је чиста омаја, илузија и опсена.

У суштини, спољна стварност и не постоји као Стварност.

Стварност је само оно што наше Духовно и Божанско Биће види као Стварност Стварања.

И, заиста, Стварност и јесте Стварање.

Само у Стварању постоји Стварност.

Творац је Стварање.

Живот је Стварање.

Љубав је Стварање.

Ни Творац, ни Живот, ни Љубав не постоје изван Стварања.

Сушто и Битно у нама јесте само Оно Што Ствара.

Све што не ствара, то и није наше Биће, већ паразит у нашем Бићу.

 

Једини Бог нам је обећао

Он увек испуњава обећања

Да ће Мидгард земља плава

Бити најлепша у свој Васељени

 

Ко и када треба да сагради

Ову прекрасницу –Лепоту?

Видим и знам и видим и знам

То је твој наш и мој задатак!

 

Срећа већ испуњава наша бића

Урадићемо то – већ радимо!

Силницом молитвом – давалицом

У Духу Лепоту смо већ саградили!

 

Једини Бог нам је још обећао

Силнице-знање против вируса ума

На кога смо се силно наватали-

Клец кашљ старост бол и одлазак

Јер и Васкрсење је тамо-амо мучење

 

 

(Визија са духовне планете чије су реке плави

растопљени бисери и сафири, а вечно променљиви

пејзажи плешу. Назвах је Созерцанија Светла)

 

 

 

 

Многооко гледам твоју слику

Сунце се лепо сместило у среди чела

Колико уздржаног и жестоког давања!

 

 

Колико богатства и лепоте!

Колико сласти у зрелим воћкама –

Две јабуке љуто загрижене

Послужене у сребрном пехару!

 

Пуштам да нам се душе прожимају

Милооко и неочекивано ми узвраћаш

И не скидаш поглед који ме убада

 

Ох понуда је изненађујуће богата !

Толико стихова неисписаних

Толико ноћних грчева и дрхтаја

Толико крикова чежње и среће!

 

 

Слика ми немушто пева и прича

О сновима силним који чекају свој ред

И о драгуљима из себе – рудника богатог

 

Колико путева и цветова ка врху планине!

Колико лета и котрљајуће морске пене

И суза-бисера војнички постројених!

И толико зракова топле љубави из срца!

Зурим у Јединога: Бога – Ти си ми Око напио!..