ИЗ ОВОСТРАНЕ И ОНОСТРАНЕ
ЖИВОТНЕ И СТВАРАЛАЧКЕ ПОЕТИКЕ
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
Ако верујеш да си вечан, онда јеси вечан, ако не верујеш да си вечан, тада ниси вечан, чак и да си уистини вечан.
Наравно, овде говорим о Вери која происходи и исијава из Знања, а не о вери без Знања.
Постоји Вера која је у суштини последица Знања, и постоји вера као последица незнања.
Те две вере разликују се као Небо и Земља.
Данас сам, на Истеру, срео једног младог, пробуђеног, освешћеног и дивног Белог Србина.
Зове се Бане и, има око четрдесет лета.
Борави у мом суседству, и повремено смо се виђали кад год бих пошао да шетам обалом Истера, зато што и он сам ужива у шетњи Природом и Истером.
Виђали смо се одраније, али се до данас нисмо познавали, нисмо се знали, све док нисмо упознали срце и душу један другом.
Седели смо на Сунцу, поред Истера, и диванили.
Слушао сам пажљиво и будно његову исповест, његову животну причу која је тако несвакидашња и освешћујућа, те морам и вама да је предам.
Пре неколико година, Бане је био тешко болестан.
Имао је рак на десној страни грудног коша.
Ишао је на операцију, на зрачење, на хемотерапију.
Помислио је, да је готов, да је свршено с њим.
Био је веома забринут и уплашен, што је и природно, за свакога од нас, у таквим приликама.
Размишљао је дуго о својој болести, о свом животном путу, о свом посланству, о својој мисији, о својој смрти која се приближава из дана у дан.
Тада је био у најлепшем животном добу.
Имао је тек нешто више од тридесетак лета.
Па добро, говорио је Бане себи, и смрт ће доћи, но, шта ће бити после моје смрти, шта ме чека с ону страну?!
Зар је Творац мене створио само зато, да бих поживео кратко у овоме свету, болујући и мучећи се, а потом заувек нестао некамо, без трага?!
Зар је то сав Смисао мојега доласка на овај свет?!
Не, не желим да умрем, не желим да одем са овога света све док не откријем Знања и Истину!
Морам да сазнам ко сам, чији сам, одакле сам пошао, и, куда идем!
Нећу да умрем све док не откријем Истину о себи, о свом посланству, о својој мисији!
Тако је без престанка говорио самоме себи, разговарајући и са Собом и са Творцем.
И почео је да учи, да освешћује, да испитује и истражује, да трага за Собом и Творцем.
И, ево, још учим, још трагам, али знам, поуздано и знам и верујем: нема смрти! – прича ми Бане уз благ смешак, па наставља: смрт је опсена, илузија, пролаз и прелаз у неке упоредне, овостране и оностране светове. Ја сам тек на почетку пута – и могао бих рећи да још ништа знам – али једно зацело знам (знам тако, да то Знање и опипати могу): Знање, Истина, Љубав, Доброта и Лепота, побеђују све, побеђују и најтеже болести, исцеују нас, васкрсавају и изнова рађају. Благодарим Творцу што ми је показао Пут до тих Знања, и тако мене вратио у живот, да бих открио и познао Вечан Живот!
После ове Банове тајинствене и несвакидашње приповести, поздрависмо се, срдачно и пријатељски, као да смо – а јесмо! – род рођени, као да се од Праискони знамо – а знамо се, однекуд, зацело, у то не сумњам!
Још ми на поласку, док је одмицао стазом поред Истера, добаци: ето, ти и ја смо, споља гледано, различитих година – ти си у позним годинама, а ја сам млад – но, кад посматрамо из Садашњг Тренутка, из Поља Духа и Свести – ми смо истог доба, истих година!
Кад год се два човека сретну у Духу и Свести, кад год бораве у Садашњем Тренутку, тада нема година, тада нема између њих никакве разлике у годинама, тада су обојица подједнако и млади и стари, односно, тада нису више ни млади ни стари, већ, напросто: ОНИ ЈЕСУ И БИВАЈУ!
Кад је Бане већ замакао иза шипражја, и када остадох сам на Истеру, загледан некамо у онострану даљину, прошапутах тихо себи: ето, овај човек је из мог суседства, такорећи из мог сокака, а све до данас нам неке мрачне силе не дозвољаваху да се сретнемо и упознамо!
(Иначе, Бане редовно прати Србски журнал. Неке текстове преузима са нашег портала и објављује на својој фејсбук страници. Мене је препознао са мојих фотографија, па ми је зато и пришао, да се упознамо, и да ми исприча своју животну причу.)
(На Истеру, месеца грудена, дана другог, 7526.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 