Милица Тасић: НА ТВОЈИМ ДЛАНОВИМА


Душу ти поклањам
на пространство длана
као белог птића
изгубљених крила
да на њему осетиш тежину
рањенe жеље да лети

Усплахирено срце плавих откуцаја
не престаје да плаче
на длановима
што дрхте од птичјега крика

Кад заплачеш и ти
са сузама пусти бол без крила
да тече као крвава река и онда тихо
без вапаја
нека душа моја спокојно издахне у теби.

 

 

 

Верица Стојиљковић: Свера


Ако одеш остаћу у мраку

погасиће се све лампе

које светле мој пут и

стварају животдајне облике

немој одлазити жива лепото

што носиш моје душе део

немој ме остављати.

 

Ако одеш уплашићу се себе  

и немоћи своје и угаснуће наде

тек рођене – немој ме остављати

 

Дајем ти слике живота твога,  не плаши се

и ти си душе моје део, не плаши се

све што се дати у овоме трену може

имаш већ слушај ме  –

осветли, осветли  место- твоје

 

И распростире се златног праха зрак и без краја

свера постаде нежности што живот даје и

додирну сва срца блиска и далека и

у љубави  цвет душе започе цветати

И сједини се  све у пространствима  

звезданим блиским и далеким и

све једно поста од твари исте

 

И ти си ту, драги,   да жељом

мене из мене подигнеш да

отварам  капије за нове путеве.

Да, твоја,  чујем слику

унутар мене

 збори  из рама твога.

Драган Симовић: ОНИ ШТО МОРАЈУ ЈЕДНОМ ДОЋИ ГЛЕДАЈУ НАС, У ОВОМ ТРЕНУ, ИЗ ДАЛЕКИХ БОЖАНСКИХ СВЕТОВА


 ПУТ СВЕТЛОСТИ ЈЕ ПРЕД НАМА!

 

Створитељ је са нама, Дух Стварања је са нама, а са нама су и сва бића, и сви светови, и сва звездана јата!

Све је са нама, и уз нас, и у нама.

И јесмо и бивамо у свему.

Ми стварамо свет у којему ћемо обитавати.

Данас, у овоме часу, стварамо свет у којему ћемо сутра да бивамо и пребивамо.

Ми смо, сада и овде, одговорни за свет, за све!

Ми смо СаСтворитељи са Створитељем.

СаСтворитељи, само ако смо усаображени са Срцем Створитеља!

Не можемо бити СаСтворитељи, ако смо изван Створитеља, ако смо одељени од Створитеља, ако смо против Створитеља.

Где год да се нађемо и затекнемо у којему трену, ми смо тамо где је Пупак Света, само ако смо у Овоме Трену!

Само ако смо свесни Овога Трена!

Стога, не очекујмо да ће неко и негде решити иједно наше питање!

Не очекујмо, да нам неко и негде поклони Слободу!

Не очекујмо, да нам неко и негде створи Државу!

Не очекујмо, да нам неко и негде удели Мудрост и Знања!

Поготову не очекујмо од владе, од председника, од премијера, од министара, од посланика, нити од било кога из тог сеновитог света осредњих и бесловесних полу-људи, полу-животиња!

Не очекујмо, јер све су то слугине слуге; јер све су то сенке и утваре гмазова и гуштера.

Прошло је време политичара, прошло је време свих тих људи лажи.

Та, ваљда сте, најзад, схватили и освестили, да су све то  људи без Етике, Естетике и Вертикале!

Коме ће они, јадници, да помогну, кад ни за себе не умеју ништа да учине!?

Шта могу за било кога, за икога, да учине и створе људи без божанског надахнућа, без визија!?

ВедСрбство мора да има (или да открије и пронађе!) тачку ослонца у Себи!

ВедСрбство мора да рачуна само на Себе!

ВедСрбство мора бити изнад свих подела и раскола, изнад свих вера и религија!

ВедСрби све ово већ знају, али је добро да се вазда и свагда изнова присећају!

Да се присећају, и да памте!

Да памте, и да не заборављају!

ВедСрби не смеју да рачунају на оне Србе који су Срби само до ручка, а после ручка могу бити што год пожелиш!

Таквим Србима пожелимо срећан пут!

Нека путују камо их ветрови гоне!

Без тих Срба, без тих назови Срба, и ВедСрби ће бити много јачи и стаменији.

Биће јачи и стаменији, зато што ће рачунати само на Себе!

Никада се не уздај у слаба човека!

Од нејака и гора плаче, каже једна србска пословица.

А слаб је и нејак сваки онај који се не држи Вертикале, Сварожнице, Божанске Усправнице.

Ми, у Овоме Трену, стварамо свет у којему ће наша деца да обитавају; свет у којему ће и деца наше деце да пребивају, као и они далеки што морају једном доћи.

Они што морају једном доћи, гледају нас у Овоме Трену, из Далеких Божанских Светова.

Они се још родили нису, али нас, ипак, гледају!

Гледају нас, у Овоме Трену Вечности!

Гледају нас, и чудом се чуде, како смо тако слаби и немоћни, како смо тако неодлучни и неодговорни!

Не смемо бити слаби и немоћни, не смемо бити неодлучни и неодговорни!

Нашу одлучност и одговорност очекује Створитељ, очекује Дух Стварања, очекује ПраВасељена, очекује Мајка Земља, али очекују и сва ина бића у свим иним световима!

Овај Трен јесте сваки трен!

Овај Трен јесте Вечност!

Кренимо, ВедСрби, и не оклевајмо!

Пут Светлости је пред нама!

Лирски запис Беле Србкиње Драгане Р. М. из Приједора: Нормалном, здравом човјеку је јасно да смо одавно окупирани


+Живо Здраво Роде мили! 

 
Благодаримо, погледаћемо обавезно!
 
А што се тиче оне бабе вјештице (Херта Милер – пр. пес.), и оних који су
 
је позвали и угостили…?! 
 
Нормалном, здравом човјеку је јасно 
 
да смо одавно окупирани, да сви имају већа
 
права у оваквој држави (исто је и овде, у Србској, као и у Србији),
 
од њених старосједилаца…
И дође акреп, смрди и гуши својом крепалином,
 
и умјесто да је отјерају, јер удави све око себе, 
 
они раде све супротно…
 
Драги Драгане, не треба ми ништа друго ни да 
 
знам и чујем, довољно ми је кад Тијана дође 
 
из назови зграде за образовање, да не говорим
 
о другим наметнутим стварима и све ван 
 
нормалног, здравог животног тока!
Згади ми се живот!  И ја се као и Ви питам, 
 
јесам ли икаквог појма имала о пустоловини 
 
Мидгард, кад одлучи да дођем овде?! 
 
Ти навиј да се врти тв програм, и већина се чак 
 
и ——————————————————————-
 
не пита, колико истине излази из тих кутија,
 
колико добра, праве радости која те испуњава…
 
Да су Ваши текстови присутни макар коју 
 
годину пред очима овог стада, нешто људства 
 
 би се спасило, и наставило другачије, овако….
 
 У праву сте,  кад кажете, пустити оне који не
 
желе да виде и чују, не вриједи!
 
Срећа, постоји још оних који нису заражени
 
тмином, и права је радост дијелити са њима
 
вријеме… 
 
Ваш Србски Журнал и сви који га уређују, 
 
много значе онима који би до чистине, видика, 
 
свјетлости и миомириса, да лакше пребродимо
 
оне тмине и смрадове, сваки наш наредни дан…
 
 
Све из Србског Журнала и све Беле Србе и 
 
 Србкиње нека Богови Благослове!
(Драгана Бела Србкиња, у пролеће, кад багрем бео цвате…)

Преносиво наслеђе –део 4


Транскрипт емисије „Древник бр 10“ – прича о древним православним знањима наших дедова

 

ЗАКОНИ РИТА

 

 

ЗАКОНИ  РИТА су већ дуго ван оптицаја, опстају ту и тамо као начин моралног живота осталог или преко православних традиција и знања или преко религијских норми.

Закони рита су Небески Закони о чистоћи Рода и Крви.

Феномен Телегоније је поново открио у XIX веку у Енглеској, пријатељ Чарлса Дарвина, лорд Мартон, који је, под утицајем идеја његовог пријатеља, такође,  одлучио да се бави биологијом. Он је укрстио енглеску чистокрвну кобилу са пастувом – зебре. Потомци се нису родили. После неког времена, када ју је укрстио са енглеским пастувом, кобила је ождребила ждрепца  „Енглеза“, са јасним знацима штрафта на леђима као зебра.

Лорд Мартон је назвао овај феномен – Телегонија.

До 1960-их, научници из различитих земаља су спровели много студија у којима је установњено да се феномен Телегонија односи и на људе.

Испоставило се да се наслеђују не само спољњи предзнаци првог сексуалног партнерства, него и његове болести: венеричне, ментални поремећаји, болести крви, итд. Чим је то научно установњено, сва истраживања и публикације о проблему Телегонија су класификоване као тајне и у свакодневном животу и медијима су почели Телегонију да називају псеудонауком.

С овим феноменом се стално суочавају они који држе и размножавају расне голубове. Ако Цезар  „нагази“  расну голубицу одмах ће је убити. Зато у будућности, чак и чак при самом елитном  „браку“  она ће имати  „чиграше“, односно нечистокрвне птиће.

Сваки власник пса зна да ако он не води рачуна о својој расној кучки и она први пут прошета са мешанцем, расан пас од ове кује неће доћи никада. Ова куја се сматра поквареном.

Сви каснији мушкарци женама дају семе,  али она рађа децу првог човека,  који јој је дао симбол Духа и Крви.  Поред семена наредних мушкараца,  жена убира и предаје деци разне болести. Добијена од различитих људи та енергија је сагорева изнутра,  убрзано стари и умире.

Први човек који је нарушио невиност девојке је једини отац све деце које она рађа у свом животу, без обзира колико људи ће она имати у животу.

 

Један од доказа за „феномен првог мушкарца“ је изнет у ТВ емисији  „Моја породица“ – Руске телевизије,  коју је са благим симпатијама гледала цела Русија.

Показали су нам како је Словенска жена првобитно живела са црнцем,  а затим се удала за Славена и родила му негроидно дете.  ДНК – анализом је утрђено да је отац Рус, али дете је ипак црно.

Обратили су се ТВ-у,  и то је представљено као чудо.

РИТА закони забрањују међурасни брак са Негроидима, Монголоидима,  Јевреидима.  Мешање крви горе наведених народа међусобно доводи до деградације, болести крви, одрођавања  целокупног огранка датог Рода.

Здраво наслеђе наши Преци су очували захваљујући нетакнутој чистоти младе (невесте).  Од „шетајуће“ девојке нећете добити добро потомство.  Морално палу жену сматрали су поквареном,  недостојном брака.  Када младић изабере за жену  „порочну“ девојку,  ову врсту сједињавања су назвивали  „брак“, а не Породичном Унијом.

Људи треба да знају, да човек током сексуалног односа, жени предаје енергију једне године његовог живота: енергија три месеца иде да се консолидује слика Духа и Крви,  а енергија осталих девет месеци за изношење трудноће.  А ако је човек сексуално промискуитетан, он расипа своју  животну енергију  узалуд, што доводи до прераног старења,  ћелавости  и т.д.

Академик Павлов је истакао да се смрт особе пре 150 година сматра насилном.

Норма трајања нашег биолошког тела износи 300-400 година.  Када човек живи са својом вољеном и једином супругом  губитак енергије Живота се не дешава.  

Његова супруга не само да добија енергију Живота свог  супруга,  него отвара у њему комуникацију са Космосом,  из које и он добија Животну енергију, надокнађујући  оно што је предао жени.  

Сваки човек треба да има само своју  жену, осим у тешким временима (ратним, епидемијама и сл…).

Ако Роду прети истребљење, жена не може да забрани свом мужу да другој жени да семе,  на њен захтев, ради продужетка Рода њеног мужа,  који је умро бранећи отаџбину.

Водећи порочни начин живот жена добија обољења срца,  крви,  менталне болести,   акумулира и различите слике својих партнера.  Она уништава оригиналну слику нерођеног детета,  јер када се створе слојеви различитих слика оригинална слика првог човека постаје замагљена.  

То доводи до рађања деце која не личе на своје родитеље. Деца би требало да имају јасне црте својих родитеља.

У совјетско доба су производили кондоме са натписима на паковању:  „Проверено електронски.“  

Зашто се гума проверава електронским путем?

Научници су знали да се предаје енергија имиџа  (Образа) Духа и Крви,  и чинили су све да то спрече.  Све ово је довело до рађања великог броја деце са сметњама у развоју (изроди и дебили, косооки, црвени (без пигмента), неми, коси и ментално ретардирани и т.д.).

На слику и психу нерођеног детета,  у великој мери утиче и то што жене користе различите уређаје, за самозадовољавање (замену мушког полног органа).

Сва кривица лежи са онима који то производе и дистрибуирају под маском добрих намера.

Од Прастарих година се говорило:  „Чувај част у младости.“  У словенским земљама, концепт девичанства је био концепт чистоте и невиности.

Када су родитељи младожење тражили младу за свог сина и долазили код родитеља девојчице, прво питање је било:  „Да ли је чиста  ваша девојка?“.

 Родитеље младожење је интересовало да девојка није била у браку,  да ли носи или не слику другог човека,  да ли је било некога болесног  у њиховој породици од наследних болести? Све ово су испитивали да би њихов Род продужио чистокрвно потомство.

Наши преци су знали да прве супружске (брачне) ноћи ожењен човек предаје својој супрузи:

  • Слику Духа и Крви.
  • Енергију једне године живота (за изношење потомства).
  • Дар материнства (поклон бриге о деци).
  • Женску Дољу – удео (Родовска генетска сећања девојака).

„Попунивши“ супругу сликом  Духа и Крви,  супружник јој даје енергију једне године живота.  Дар материнства (поклон бриге о деци)  оснажује  супругу јер је њен главни циљ у животу – да има децу.  Човек види своју жену као мајку своје деце.  Ако супруг није видео слику мајке у својој жени, може се десити и да немају деце

Муж отвара у супрузи Женску Дољу – удео (Родовска генетска сећања девојака ) – Племенске генетске меморије, будећи у њој Мудрост њене мајке,  њене Баке,  и њене Прабаке.

Она несвесно почиње да разуме шта је и како боље и исправније.  

Жена треба да прихвати свог мужа као јединог човека додељеног њој.

Нови породични савези су били оснивани само између представника различитих Родова.

Савези међу рођацима су били забрањени и неприродни, јер то доводи до дегенерације – изрођавања Рода.  

Васпитањем деце се увек бавио отац.

Свако дете на подсвесном нивоу, имитира  и жели да имитира одрасле.

Само на сопственим примерима су се васпитавала деца. Они су од детињства у стању да праве разлику између Љубави и заљубљености.

Једна од заповести Рита каже:  „Најмлађи син у породици увек остаје са родитељима.“

Односно најмлађи син је постао наследник и води бригу о родитељима.

Ако су само девојке у породици,  најмлађа остаје у својој породици са својим мужем.  Ово су од Словена усвојили и практикују Цигани и други народи.

Ако се прекрше закони  РИТА долази до мешања различите  крви , што драстично смањује одбрамбене механизме , наслеђујући мешану Крв .

Имуни систем престаје да ради нормално и не штити ефикасно  организам  од инфекција и болести . Свако ново помодарство такође крше законе РИТА и коначно води до уништења Рода.  Пластична хирургија мења лице човека , и тако мења његову праву слику.  Сходно томе , мења његову енергетску структуру и човек постаје постепено други у односу на задату Природу при рођењу .

Невиност или целомудреност се  сматрала великом тајном  коју су многи народи чували као велику драгоценост,  па и наш све до скоро.

Одговор зашто је то тако,  су дали научници,  генетичари и физичари.

 Они су се у својим истраживањима сусрели са последицама телегоније,  што је била сензација.  

Једноставно, гени имају могућност чувања записа.

Доказало се да гени памте информацију и то не само материјалну, већ и на начин о коме је мало ко размишљао- у виду информације,  као текста који прочитан остаје у нашој меморији.

Данас се изучавања тог феномена назива таласна генетика.

Она доказује да је некадашња цивлизација имала та знања у облику комплексних знања и да су се због тога придржавали правила живота,  који је заснован на законима природе и процеса који се дешавају и мимо наше воље.

 Хаотични сексуални контакти као последица оваквог начина живота доводе да данас практично и не постоје више природно здрава деца, бар не онако здрава каква су некада била.

Закони РИТА – су закони којих су се некада придржавали људи а који се данас зову таласна генетика.

То су Небески Закони о Чистоћи Рода и Крви.

О Законима РИТА, у складу са којима су живели у древним временима, сви Словенски и Аријевски народи у савременом свету су учили још у средини XIX века.

Сада се за означавање Закона РИТА користи грчки назив – Телегонија а у медицини, се назива феноменом „првог мушкараца.“

Ево како гласе Славенско-Аријевске Веде:

„Не дозволите Чужеземцима к ћерима вашим, јер они заводе ћерке ваше, и прљају Душе њихове Чисте,  и Крв Расе Велике уништавају,  јер први човек у ћерки оставља Образе Духа и крви … Чужоземни  Образи Крви из деце Људске Светли Дух избацује, а мешање Крви води у пропаст … и то Род дегенерише, убија, без здравог потомства,  јер неће бити унутрашње снаге која убија све врсте болести … “       (Свете Веде Перуна, 1. круг, Сантија 8, Шлоке 11,12).

 

Према светим текстовима, први човек у животу девице, оставља своју слику  Духа и крви – психолошки и физички портрет деце које ће она родити.

 И само од тог мушкарца зависи здравље и пуна вредност будуће деце.

Девојке од 18, 19, 20 година данас изгледајукао да имају 25, 30 година,  јер енергија,  посебно ако се не поклапа по спектру када се не бира партнер,  уништава их изнутра.

Испоставило се да се генетска информација од сваког мушкарца записује и сакупља у женском  геному.

Тако случајни партнери често имају штетан утицај не само на физичко здравље жене, већ и на њихово будуће потомство.

Према подацима истраживања сва деца коју су родиле жене лаког морала,  имају наследну патологију.

Научници су тек недавно могли да докажу да сваки сексуални партнер жене оставља наследну информацију. Ефекат првог мушкарца је био познат нашим прецима, много пре теорије еволуције и настанка генетике.

Код древних Словена за питање наслеђивања били су одговорни закони Васељене који су се звали закони Рита.

Сама реч је означавала Васељену.

Заправо, закони Рита су одговорни за пренос слика духа и крви. Слике духа и крви одговарају генетском коду,  тј.  наследном програму.

Према законима рита до првог полног контакта девојка је припадала роду свог оца.

До брака је чувала невиност,  да би у будућности прихватила генетски програм свог мужа, његову слику духа и крви.

Зато сви обичаји повезани са повезивањем младожење и невесте нису били случајни.

То се може видети и у обредима наших предака, који су се вршили на основу потпуних знања о феномену живота и смрти, као и природних процеса. У склопу тих обреда за дечаке се изводио обред привремене смрти и тако су се иницирали у  ратнике,  док је за девојке постојао обред,  кад су се посвећивале у Весталке и оне   су тада подпадале под заштиту богиње Весте.  Када су постајале невесте,  девојке би умирале за свој род и рађале се за род свог мужа.

Као симол умирања у тој церемонији служио је венчани вео, јер умирући за свој род, девојка је стизала у свет Нав,  свет мртвих, а мртви су невидљиви за људе,  тако да младу нико није требао да види.

Енергија слике духа и крви је заправо опис сваког рода. Она има свој спектар и тај спектар се преноси на генетском нивоу.

Уколико су агресори нападали насеља Словена и силовали жене, свештеници су изгонили слику духа и крви, ватром и водом. За ово је била неопходна јака енергија свештеника.

У породицама се дешава да дете не личи ни на једног од родитеља, деца су здрава и велика, очеви су поносни на њих и они су заиста биолошки њихови очеви.

У ствари, често је то управо тај случај, када дете личи на неког од бивших жениних мушкараца, када дете може повући добро здравље или лоше, баш од њих, или да већ у раним годинама показује карактерне особине које су у супротности и нескладу са биолошким оцем.

Званична наука није у могућности да коментарише овај феномен, а сличне аномалије објашњавају алтернативни истраживачи.

Са гледишта таласне генетике, дете носи биолошко наслеђе, истовремено више мушкараца.

То једноставно значи да ДНК оставља трагове.

Комплетан транскрипт емисије на линку: Радио Сербона Београд – YouTube

https://www.youtube.com/channel/UCEn0kWkNm8fU53eXlM791yQ

-аутори и водитељи емисије: Драго, Душан, Дуки-

 

Сумња – Вељко Вујовић


11391788_1603559853249852_7260971464172025540_n

Сијева муња, облак гори,

Мој се барјак високо вијори,

 

Обруч гњева, стеже јако,

Моја душа пјева само,

 

Небо тамно из старије’ дана,

Прича нам о борби врана,

 

Сњегови хукте у таласима,

Да затрују траг душманима,

 

А ми као орлови бијели,

Међ планине живимо сретни,

 

Нико осим Перуна Великог,

Не смије крочити на Ловћен и Дурмитор.

 

Свег тог мрака у опанцима,

Живи ратник са Цера и Кајмакчалана.

 

Спремна браћа грле пушку своју,

Воде бригу о покољењу својему.

 

За час небо пусти зраке своје,

Јунаштво кроји подвиге твоје.

Аутор: Вељко Вујовић

25.10.17

Евгений Евгеньевич Тамчишин:РУНЕ. ПИСМЕНОСТ РАСЕ (2)


Руне су симетричне у природи, енергија која је заложена на руни убрзава јасан звук. Када је заложена у посебном стању тај звук је јасно чујан.

Тако су рођене речи.

 Образовале су се речи.

Када су се Богови спустили у густ физички свет и материјализовали се, они су почели да стварају симболе. Моћне магичне симболе утицаја на густ физички свет,

Руна Т -тврдо, тако и на спољни свет –т; т је Руна спољашњег света. Т је руна тврде земље, т је руна спољног света Јав.

У будућности, управо је овај симбол прерастао у симбол мира крст, симбол све четири стране и следећи симбол света Нав.

Али ти симболи немају великог значаја, осим једнакостраничног крста и свих могућих магичних свастика.

Али, свастика и нема неког односа ка рунама, то треба знати и разумети. Свастика је само симбол кретања енергија, уз помоћ којих може да се попуни и промени околна средина ако се има довољно за то снаге. Тренутно свастика ради али користити је потребно је мудро, осећајући ритам вибрације.

 При наношењу свастике на кожу, могуће је повредити себи не само судбину, већ и завршити своју линију живота.

Треба знати. Руне, пре свега, правилну предају те енергије на звук који је уграђен и ако се правилно нанесе мисаона слика, онда можда ова мисао да преживи у тој руни хиљаде година.

Све зависи од могућности и способности мага. Раније су Чуди Пермскајски веома добро користили руне у топонимији подручја живљења. Уз помоћ постављања руна на пејзаж, они су посматрали утробу земље при потрази за минералима. Али Чуди Пермскајски су били веома развијени и имали су јединствене способности и владали су јединственим енергијама земљиног језгра. Могли су да левитирају и још много тога. Рецимо уз помоћ енергије они су могли да ископају јаму, за мало времена да узму потребне руде и врате земљу назад и врате пејзаж у исту пропорцију као што је био, а да при томе не оштете ни једно дрво. Све ово се остваривало уношењем у руне те саме енергије да су руне почињале да делују.

Довести у покрет је све могуће ако се добро потрудите.

Раније се руне нису мењале у свом цртању, слова су имала хомогену структуру и писање, преклапајући се увек једнако.

И све упарене руне имају различит изговор, правопис другачији, другачију путању кретања, али је суштина руна у идентичности којима је својствен јединствени начин изражавања.

Шта се постиже наношењем структурне енергије

Енергија која је нанешена мора да буде права, рецимо да сте написали руну и покушавате да уложите у њу одозго енергетску слику. Али док не уђете у посебно стање свести Ваша руна неће радити. Требало би да видите њену огњену силуету и да уложите у ту силуету висококонцентровану енергију. Она би требало да буде високовибрациона, али то да уради може само маг посвећен, онај који осећа душом и који може да комуницира са светлим духовима – и то тек после неког настојања. То је неопходно, иницијација, посвећење у ведајуће, која може да осећа ту живу високовибрациону енергију, вршећи посвећење само на светилиштима, где постоји портал ка Боговима.

Призивају се Богови. Настаје мистерија, човека дарују тим способностима да се концентрише енергија живота у високе вибрације. О томе ће се говорити у следећој књизи – „Тајне Обреда Словена“.

Само посвећен може правилно да наметне руну.

Без тог наметања руна неће радити и неће бити великог сјаја у енергији поља. Али то није ништа у поређењу са оном колосалном енергијом привлачења. Руне се доживљавају као нешто магијско, али енергија магије долази од човека. Руне су алат мага. И ништа више од тога. Онај маг који је препознао силу, односи се ка рунама као човек према ручку. То је неопходно за стварање. Али у рунама лежи велика снага Богова. Али то знати може само веома светла особа са поштеном и чистом душом. Руном се може оживети оно што спава вечни сан. Руне могу много. Али при том је потребно знати самог себе и своју суштину, ко си ти и за шта си рођен .

 

Руна Е изражава одбацивање. Одбацује носиоца.

Рецимо ако хоћете да некога прекинете у разговору само реците Е, сваки човек ће учутати. Таква је моћ звука- сила вибрације коју емитује звук. Снагом звука може да се заустави стадо вукова и треба знати како га изговорити и одбацити било ког предатора обрнуто приликом његовог напада. Довољно је веома оштро и гласно узвикнути РЕ.  Наравно, овај звук треба учити у шуми, али се дешава, да овај звук може да спаси ваш живот.

 Овде у пару раде две руне и иде снажан избој енергије, али звук мора да буде веома јак и оштар – РЕ –  и допуњен мисаоном сликом гоњења.

Тада ће се свака звер, очитавајући у простору енергију гоњења држати још дуго даље од Вас.

Тај звук су користили и у борби.

Нису испуштали ратници три слова говорећи иди, већ су производили звук који је збуњивао редове нападача.

Раније су Словени идући у напад узвикивали поклич

УРА

 и при судару РЕ, управо је тај звук допуњавао при нападу енергије и терао назад.

Понекад је и то било довољно. Ура. Звук чишћења, који чисти ум, поставља мисли у правилан положај. Раније су то знали. Ево зашто. При словенским обредима понекад је било неопходно да се користи тај звук – У. Ако се наметне на земљу ова Руна правилно, она постепено формира портал ка Боговима. По правилу, ову Руну су користили Магови када су по потреби уз дозволу Богова постављали нови храм.

У – руна – Управо ова руна концентрише енергију и формира спајање земаљског космичког и танког. У овом случају руну мора да наметне светли Маг Волх правилно, али то ћемо описати у следећој књизи.

Руне, које су прихваћене у словенском свемирском језику, а практично скоро половина универзума међусобно комуницира управо на том језику на коме је и написана ова књига, саме по себи представљају јединствен боље развијен логичан ланац, сабран у јединствени састав – Писмо. Азбука.

Сама по себи Азбука, рунски алпхабет, живи у танком свету по својим законима и све енергије су повезане у један ланац. Једно допуњује друго, без обзира на то како је изобличен језик, све док је бар једна руна присутна у данашњем писму. Значи, на танком плану ће бити присутне све руне, које су првобитно биле везане за језик Словена, као на звучну комбинацију руна. Искривити руски језик у потпуности, везано са тим није могуће, могуће га је модификовати, али искривити, како покушавају да се то уради, није могуће. Руне саме по себи комбинују и производе управо ону комбинацију звука који је неопходан у говору. Главни правац рунице није само израз мисаоне слике. Главни фокус је управо тај логички ланац, који управља јединственим енергетским ланцем. који је и скелет ослонац, темељ свих рунских формација.

Језик сам по себи је веома древан, њему је неколико милиона година, управо на том језику међу собом су се изражавали Богови када су се материјализовали. Једноставно су они комуницирали звуковима веома кратким, без падежа. Али њихова свест представља веома обиман енергетски блок, он је веома велик и њима је било довољно да разумеју суштину, у сваком случају увек долази до схватања онога што је речено, изговорено, написано и увек се перципира на различите начине.

Рецимо да ми изговоримо Пут – за њих је то Ха.

Ми кажемо Светло, а за њих је то Ра,

Ми кажемо Живот, а за њих је то једноставно Жа.

Али све се то чува у језику, у руници и одражава у свакодневном животу.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

САМО КАД БИХ ЗНАО – Стари Словен


1235516_521692244574747_541843812_n

 

Само кад бих знао
Да ме НЕКО чека тамо
Тада бих увукао очњаке своје
И изашао из таме.

Чувао бих Праг и Огњиште.

Само кад бих знао
Да ме ОНА чека тамо
Тада бих увукао очњаке своје
И изашао из таме.

Оливера Лола Аџић: И крхки цветак


И крхки цветак у сенци моћног храста,

што му деблом наткриљује насмејани видик,

бори се за који снопић светлости,

и хлађане водице ибрик

са жељом да ка небу одраста

и остави за собом будућег семење ,

а не гњура кукавно у таме прамење

и не тавори под дубом

помирен са судбом.

. . .

Тако и човек мора бољитку тежити ,

свим својим силама поглед с Небом уврежити

и рукама голим градити

свој свет и биће.

Коментар Жељка Стрике: Чувајте Човјека у вама!


  1. Слажем се Песниче, Србија, овако разслабљена, вјероватно служи као полигон за све нагоре што болестан ум може да смисли. Тако је и на пољу музике којој су широке масе највише окренуте, али и генерално, у „култури и умјетности“. Ја немам увид у све што се приказује на сцени Србије, али оно што сам дијелом видио, као нпр. овогодишњи Битеф, може се сврстати не у ранг шунда, него у ранг порнографије.

    Знам да није за утјеху, али и на западу су кретања у медијима и култури слична. Ја, већ годинама не идем ни у кино, ни у позориште, а телевизор палим само кад нешто изаберем, јер осим крви, убистава, бруталности и вулгарности нема шта друго да се види.
    Овогодишње отварање културне манифестације „Штајерска јесен“ у Грацу не заостаје пуно за Битефом , не бих да постављам повезницу, али ако неко жели може да изгугла:
    herbst-Eröffnung / Mette Ingvartsen: to come (extended)

    Пројекат је дугорочан (сеже још далеко прије осамдестих) и нико није од њега изузет- ниједна држава, ниједно друштво.
    Границе нема, а нема ни „дна дна“.
    Чувајте себе, своје најмилије и своју дјецу од тога.
    Чувајте Човјека у вама.

 

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни