У давна времена владаху у браничевском крају две краљице: Златинка над Звиждом и Планинка над Хомољем. Обе су биле лепе и богате.
Како кроз Звижд протиче златоносни Пек, Златинка се одевала у чисто злато. Дању су њени људи потапали овчија руна у Пек, а ноћу скидали златна зрнца са влакана вуне и носили их дворским златарима који су израђивали одећу за краљицу. Тако, Златинка није имала на себи ништа што није било од злата. Косу је бојила златном бојом. Позлаћивала је и зидове двора, који се налазио на Дубочкој реци.
Планинка је живела на врху највеће хомољске планине Бељанице. Дворац јој се налазио на високим буквама којима су редом сечене крошње, а пресеци заливани врелом смолом да стабла даље не расту, На исти начин подигнути су око двора вртови и у њима намештене љуљашке за краљицу. Вртове и дворац спајали су висећи мостови, а у двор се улазило уз лестве од јаког ужета.
Док је Златинка била богата златом, Планинка је имала непрегледне шуме, угљенокопе и камене мајдане, као и велика стада оваца.Косу је бојила сребрном бојом. Зими је Бељаницу прекривао снег,а лети је боју снега замењивала белина непрегледних стада оваца, због чега је планина и добила име Бељаница.
Сусетке на земљама, златна и сребрна краљица, како их је народ називао, живеле су у најбољем пријатељству. Међусобно су се посећивале и даривале једна другу богатим поклонима.
На несрећу, обе се загледају у истог младића. Око тога се заваде па подигну једна на другу војску. Војске су биле само од жена, јер мушкарци тада нису ратовали, као што нису ни владали. У страшној борби Планинка са својих девет војника, колико јој беше остало, зароби Златинку.
Тако лепи младић припадне Планинки, а над читавим Звиждом и Хомољем остаде само она краљица. Да се прослави победа заложе се велике ватре, наврте се овнови на ражњеве, донесоше се ћупови са вином, а Златинка, о косу, на једну букву буде обешена над ватру. Још Планинка, са својих девет војника и лепим младићем, поведе коло око обешене Златинке која је полако умирала у диму ватре. Још се коло око ње не састави, кад однекуд долете стрела, погоди Планинку посред срца и прикује је за супротно дрво. Стрелу је одапео један Златинкин војник који се беше сакрио негде у грмљу.
Потом све прекри мир. Само је ветар шуморио у врховима букава и немирна Дубочка река прскала кроз каменито корито. Умирући, Планинка изрекне клетву: да жене у Дубоки падају као што су њих две пале. Клетва остаде. И жене у Дубоки, код Кучева, вековима падају у колу о Духовима. Народ их назива падалицама (русаљкама).
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драги Врли и Вели песниче Рода својега, Рода Белих Срба. Па ниси ти песник и заштитник такозваног и самозваног свеколиког србства, под чијим именом се сјатио сав балканси, еуропејски и белосветски шљам и олош, кријући се и радећи све што је могуће и немогуће и свим силама и средствима на блаћењу, љагању, лагању, срозавању, исмејавању, олајавању, унижавању, омаловажавању, подкрадању, пљачкању и уништавању свега што је од Рода Белих Срба и што припада њиховој Родини! Томе и таквоме бедноме србству, ти си заиста и више него чудан и смешан и сасвим неважан и небитан. Дакле , ти за њих не постојиш и не треба да постојиш. Ти си овде због нечега далеко Узвишенијег! У то сам се уверио небројано пута за ово неколико времена. Али сам се исто тако уверио да тај шљам, олош и ништавило нема у себи и при себи, ама баш ничега људскога а камоли Божанскога. То је хорда без достојанства, поноса, образа, искрености, поштења, скромности, отмености. То је једна накарадна руља и крдо, светина, којој ништа није Свето!
Стога, ти не оптерећујеш и не прљаш своју душу улудо јер твој Род, Род Белих Срба, чији си ти понос и узор у свему што делаш, итекако је будан и мотри на све што се око њега збива! Сада, и у овом трену било би сулудо ићи у отворени сукоб са овом немани која ће сама себе докрајчити и уништити.
А што се тиче наших видљивих и невидљивих непријатеља у овој нашој Духовној борби, будимо сигурни да и њих Неко веома добро види и бдије над њима! Борба још увек траје и све се више распламсава.
Као што рече давно један песник ; “ Освајања још нису завршена, али ни отпор освајањима није на видику“ !!!! Уз помоћ Господа и Творца Бело Србство побеђује!