Владимир Шибалић: У ЈЕСЕН


У јесен, када све стане,
И кад оголе брезове гране,
Упутим се стазама шумским,
Оронулим и уским.

У јесен, кад посљедњи Сунца зрак
Покушава бити силан и јак,
Кад залудо мисли да ће спријечит’ мрак,
Који је све ближи, корак по корак…

У јесен, у ту дивну, но кратку јесен,
Ходит’ без ње тада више не смијем,
Кад кестен се до кестена уз тупи звук ниже,
И Морана када је све ближе и ближе…

И волио бих сада, у ову спору јесен
Да сам онај опали кестен,
Да дању и ноћу будем шуме дио,
Онако мален, што се у лишће густо скрио.

 

Верица Стојиљковић: Туга


 

 

Наиђе туга понека …  понекад… понегде 

у неком ходнику душе … за нечим …

за неким …због нечег ..због неког

као капљица распростре се и тужи и

донесе собом немир и сету  и

помислиш како позвана није 

како недраги  ти је гост

 ал кад из твога мора изронила је

врата јој отвориш  да уђе …пустиш је

 

И онда је  узмеш за руку

поведеш  на душе ти најсветлије место  

да погледа у небо високо плаво

на облаке му беле у путу расуте

на кровове крајпуташких кућа  

на широм отворене прозоре у сваки улеће по птица

на ограде трњем обрасле и

ветром занешене вратнице напуштених огњишта

да погледа накривљене зидове

са попуцалим стаклима на жутим сликама

да зачује ехо звона оваца и

радосну свирку фруле што их прати

кад јутром уз планину крену и

с вечери када са ње сиђу

да погледа у потоке усамљене и

њихове изворе  скрите заборављене

ено мостова преко река висе тек њишу се

никога не преносе од једне до обале друге   

да погледа небу под оне исте облаке и

покуша да види коњанике витезове наше претке

и више ништа не ремети ову слику истине

стоје и дуд и храст и орах и залуд носе плодове

тек покоји становник шуме ту прође и то убере и

кажеш јој да ту седне … па нека тужи колико јој воља

јер то туга јесте

и кажеш јој да отужи брзо

са сузама или без њих

како јој лакше и милије

само нека не буде дуго и

кажеш јој да онда лице од суза опере сунцем  

да се насмеје јер ево гостију њених

оних због којих тужи.. за којима тужи ..

ево их враћају се …долазе

 

И преци се осмехнуше

о онима што су са њима кажу

да не бринемо се  да добро су

да нас поздрављају и да знамо

да су стално близу нас и да

нас гледају и љубављу обасипају

 

И ево драгог и драге путем видим иду

носе судове земљане …пошли ..по воду 

а на зденцу чује се граја …играју се деца…

 видиш туго  да радости има

не тужи много но насмеј се!

Тулеанска Перспектива – Варг Викернес


16938782_621374981407055_759687092583624486_n

Замислите живот у коме људи потпуно верују једно другом, због тога што су веома слични и размишљају на исти начин. Замислите живот у коме не бринете о смрти, због тога што верујете онима који су око вас да ће подићи вашу децу на прави начин када не будете више ту. Замислите живот у коме толико верујете својим садрузима и толико се осећате повезано са њима да тражите изговор како би се жртвовали за њих, а то исто они раде за вас. Замислите живот и коме знате да ћете ако заслужите бити поново рођени у будућности, кроз вашу децу или њихову децу и замислите колико би од овога имала користи ваша деца и њихова деца. Замислите живот у коме је ход узбрдо виђен као шанса да покажете колико сте јаки, или да постанете јачи ако то нисте. Замислите живот у коме богови и богиње нису ваши господари већ ваши идеали и чувари онога што је добро у човеку. Замислите живот у коме се поштује и слави лепота природе, одржава се онаква каква је, уместо да се уништава ради краткорочног профита. Замислите живот који не почињете сваки пут испочетка, већ преносите част коју сте стекли у вашим претходним животима, а не преносите оно што није часно. Замислите живот у коме су ваша достигнућа и лојалност оно што вам обезбеђује поштовање, уместо времена које потрошите молећи за опрост за „грехе“ које нисте починили, за које чак и не знате. Замислите живот у коме ништа није хитно и у коме имате довољно времена да све направите на најбољи могући начин, најлепше и најквалитетније могуће. Замислите хармоничан живот, у хармоничном друштву…

Управо сте замислили живот у европској Европи. Хајде да радимо заједно на поновној изградњи онога што је некада било и направимо му места у нашем, различитом данашњем свету. Слава Боговима!

Превод са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Мит о чистим религијама. Православље и древна вера


Всеволод Иванов - Серия «Триполье»

Велика је заблуда сматрати како постоје тзв. “чисте религије“! Овај став се понајмање може применити на хришћанство као најмлађу религију. У свакој религији има знатних остатака ранијих веровања, о чему је већ било речи поводом дијалектике Светог и његове хијерофаније у мноштву појавних форми. “А садашња религија ни једног европског народа није никада била чисто хришћанска нити чиста у било ком смислу. Увек постоје остаци и трагови ранијих вера, мање или више апсорбованих; увек постоји тенденција ка паразитским веровањима“.25

За Словене је карактеристично да је са формирањем државе повезано постепено “изумирање старе религије и прелаз на хришћанство“. Међутим, обазриви историчари религије су не једном упозорили да је “ова промена текла постепено, била је у почетку само површинска и формална, јер је погађала само владајући горњи слој, док је народ и даље живео са изворним представама и дуго времена их се тврдоглаво чврсто држао и под плаштом хришћанске вере, делом, разуме се, под различитим метаморфозама народних обичаја све до данас. Већ та чињеница сведочи о томе, колико су дубоко укорењени елементи духовне културе, који су се развили несумњиво за време словенске етногенезе, у току диференцирања, цепања и запоседања земље (…). У компликованој структури словенског паганизма не одсликава се само етногенетски процес, већ и језички развој и посебно социјална промена у словенском друштву“.26

Шта се догодило када су Срби прешли на хришћанство? Све оно што је постојало у паганизму, у древној српској религији, по природи ствари, није ишчезло, а и оно што је постало ствар прошлости, споро је нестајало из званичног веровања. У томе су, уверава нас Чајкановић, “нарочито отпорни култни обичаји и веровања. Када су Срби примили хришћанство, продужило је све ово да живи и даље, само је сада добило хришћанску интерпретацију, и везало се за поједине личности из хришћанског круга. Ми, дакле, имамо разлога веровати да су култови и традиције, који су некада били везани за старинске богове, пренесени сада (…) на друге натприродне личности, у првом реду на данашње свеце. Према томе, у нашим настојањима да о тим старим српским боговима што сазнамо, морамо ми најпре поћи од култа данашњих наших светаца, и од традиције о њима. У тој области са највећом вероватноћом можемо рачунати да ћемо наћи остатке старинског пантеона и успомена на њ“27.

Када је реч о крају словенскога паганства Лубор Нидерле се слаже са оним митолозима који тврде да је хришћанска црква тешко излазила на крај са демонолошким представама, које су, као “нижи слој представа, тј. демонологија и магија“ наставиле у народу да и даље живе и то у непатвореном облику, док је “свест о вишим слојевима божанског света готово безтрага ишчезао у народној култури и био замењен хришћанском религијом“28. Дакле, многа су древна, паганска бижанства преосмишљена за потребе нове религиозности. Добро су познати примери да је у “хришћанском фолклору Перун замењен светим Илијом, који (…) прелази преко неба у огњеним кочијама“29. На простору Балтичких Словена, који су најжилавије бранили древну праотачку религију, Световидов храм је срушен 1168. г.н.е. Остала светилишта на острву Рујану, данашњем немачком Ригену, као и храм подигнут на брду у Радгосту у Ретри, такође су били порушени у 12. и 13. веку током ратова за принудно преобраћење у хришћанство.

Сретен Петровић

Јесењин: Запалих свој огањ


Запалих свој огањ,
Ватра се развила,
Ко надошла вода
Укруг се разлила.

Ишчезла је магла
У даљину равну
И из мојих груди
Отерала чаму.

Моја ватра пламса.
Безнадежна сета
Као моја песма
У огњу пуцкета.

И своју сам ватру
Весело гледао,
Сетивши се туге
Тихо запевао.

 

... на данашњи дан, 1895.године, у  Петроград у,  рођен је …  Јесењин…

 

 

ВОЈНА ТРАДИЦИЈА АРИЈЕВАЦА – Георгиј Сидоров, главе 22, 23 и 24


  ГЛАВА 22 . САМОПРОГРАМИРАЊЕ. ПРВА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Зашто је потребно самопрограмирање? Са једне стране, у циљу учења управљања својим емоцијама, са друге — савлађивања технике за улазак у слику. И једно и друго захтева много времена и труда. Али, као што је познато, пут ће  савладати онај који њим иде. Због тога је неопходно крочити на пут контроле управљања својом психом и ићи овим путем све до тада, док се не добије оно што је потребно.

Познато је да је најбоља техника самопрограмирања такозвана медитација.

 Шта она представља? Само коначну концентрацију ваше свести на одређену слику без обзира каквог је она садржаја: материјалног или имагинарног.

 Главна ствар је да осећате са њом јединство.

Важно је знати да је основни услов за медитацију елиминација свих фактора који расејавају пажњу. Имам у виду стране звуке, мирисе  усмерене на вашу адресу неке друге досадне појаве. Може их бити колико год хоћете. На пример, предмет ваше медитације може да буде слика вука, медведа или суперхероја – оног, ко вам је интуитивно близак. Али најважније је — ако сте изабрали слику, више је не мењајте. У супротном, нећете успети.

Дакле, одлучили сте која вам је слика најближа.

Најбоље од свега – ако сте успели да пронађете илустрацију у боји- она ће вам боље помоћи да сагледате њен унутрашњи свет.

За то је неопходно да ставите слику вашег омиљеног јунака или звери на удаљености од метар и по и 3-4 минута је пажљиво размотрите тако да се ништа не пропусти.

Приметите све детаље без изузетка. Онда затворите очи и поставите себи у својој машти ту слику. После три минута менталне контемплације поново отворите очи и поново испитајте за вас узбудљив објекат. На то иде најмање 3-4 минута. Затим поновите ово још једном.

Као по правилу, контемплација слике се ради три пута, таква је традиција.

Након треће фазе контемплације почните да „апсорбујете“ енергију дате слике у себе. Суштина је — пажња, брзина и хладан бес. Ако после десет сесија ништа у себи не осећате, покушајте да уроните у слику сами.

Делујте по принципу: ако Мухамед не иде брегу, онда брег иде Мухамеду. Последња техника је ефикаснија, али је она и опаснија. Опасност је у томе, што ви нећете бити примарни за своју слику, већ она за вас. Користећи последњу технику можете се у потпуности препородити.

Добро је ако је ваша слика паметна, а шта ако је она глупа?

И онда ћете врло брзо постати као она. Јасно је, да ништа доброг у томе нема.

ГЛАВА 22. ДРУГА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Она се састоји у томе да ви ментално почињете да видите све етапе захвата у својој новој слици. Наиме, она даје веру у себе, у сопствене способности ратника. Што чешће организујете тешке виртуелне борбе, то боље. Временом ћете моћи да симулирате било коју борбу са било којим бројем противника. Као резултат, осећаћете се уверени у своје способности и осећаћете се као прави витез,  тј. победником у свакој борби, са било којим бројем противника.

ГЛАВА 24. УЛАЗАК У БОРБЕНИ ТРАНС

Шта је транс? То је модификовано стање свести. У обичном животу ви сте исти човек, као и сви. Али у екстремној ситуацији, ви постајете потпуно другачији човек. Борбени транс се одликује следећим особинама.

  1. Основна емоција постаје хладан бес.
  2. Нестају сумње и страхови. Ви постајете веома мудри, ваша се воља максимално реализује у вашим акцијама.
  3. Значајно је смањена осетљивост на бол.
  4. Повећавају се енергетске могућности организма.
  5. Повећава се брзина реакције.

Како можемо постићи измењено стање свести или борбени транс? Теоретски, све је једноставно: треба искључити своју леву хемисферу и потпуно прећи на десну. У овом случају, укључује се „аутопилот“, а даље све иде аутоматски, али теорија је теорија. Најважније за нас — није то, већ пракса. Покушајте да онемогућите у себи размишљање о проценама када вас опколи пет јаких бикова са ножевима. Ипак, то мора да се уради, иначе нећете преживети. Питање је: како?

Један од поузданих начина који нам је познат је: ментално умрите пре борбе и почните борбу као живи мртавац. Тада ће доћи хладан бес и стање потпуне неустрашивости, али ово је екстреман случај. Поред тога, слика човека из другог света — све је само није једноставна. За некога је лакше да постане херој, него леш. Због тога је последњи борбени транс живог човека пожељнији. Како се он спроводи? Испоставило се, ништа компликовано у њему нема. Стање борилачког транса се постиже уношењем посебног информационог програма у централни нервни систем човека. Он изазива у вашем уму ту реакцију, која је толико потребна. Како се то ради?

Прво, тело је максимално опуштено и улази у стање таласа.

То се уради највише за секунду. Онда ви изговорите мантру и она вас уводи у слику. Ваш ум је окупиран само тиме, тако да се лева хемисфера аутоматски искључује.

Иза слике иде, не ваш крик, већ њен. Заправо, то више нисте ви, слика је заузела ваше место, сада она делује. Она муњевито напада и неутрализује нападе. Она је испуњена хладним бесом, њена свест је замрла и она је постала тупа на бол.

У ствари, муњевит улазак у слику — то је самохипноза у стање транса. Као што видите, ништа компликованог у претходном нема. Све је једноставно. Али да би брзо ушли у слику, није довољан један тренинг и коначно, потребан је окидач у облику мантре.

Шта је мантра?

То је било која изабрана реч коју користите пре него што позовете слику. То је све. Ни овде такође, нема ништа компликовано. Мислим да схватате да ће у почетку улаз у слику бити попут позоришне представе. Али током времена, ваш ум ће се променити и ви ћете развити условни рефлекс. Главна ствар је да идете у том правцу и не одустајете. Поновите мантру хиљаду пута и позовите слику хиљаду пута и временом ћете успети.

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

 

Роса Бела Србкиња: Пољуби маслачак у лице


Ни дана без писаног ретка, роде мој!

Освежи дух свој нектаром из васељене

Ухвати птичје млеко у лету

Не лутај тужан и очајан по свету

Обриши сузе јутарњом росом

И очи ће ти видети нове и дивотне вагре

Испружи дланове на ветру и

Прими пољубац лептира у лету

Заиграј уз зујање мило, бумбара малог

Што те својим летом и зујањем весели

Дај пољубац латици на отвореном пољском цвету

То те твој Бог поздравља и

Шаље ти осмех радости преко цвета

Насмеши се гугутки и жутокљуном косу,

Окуси језиком влажну росу на длану твом

Па стани и погледај у небо

И махни облаку што те прати

И душа ће ти у трену постати прозирна и

Лака као вилин дах медени

Пољуби маслачак у његово златно лице

Заволи све птице

 

Драган Симовић: Песничка вила са звезданом лиром


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Мисаона, продуховљена, рефлексивна, дубока и мистична поезија Ирене М. отвара онострана звездана и заумна пространства вилинских светова духа и душе.

Да је Ирена М. самосвојна, даровита и самобитна песникиња, то се већ осетило и видело по првим њеним песмама објављених на Србском журналу.

Реч је о песничкој вили која, иако веома млада, зна свој пут; а Иренин пут јесте Пут песничког, стваралачког тајинства и посвећења.

Кроз поезију и стваралаштво Ирена остварује своје снове и визије, остварује саму себе, остварује своје биће и суштаство.

Кад Ирена пева уз своју звездану лиру, онда кроз њу певају звезде и сунца, сазвежђа и звездана јата, васионе и васељене, виле и вилењаци, богови и богиње.

Певај, Ирена, певај и стварај нове звездане светове, нове бесмртне љубави у својим дивотним, лирским и мисаоним песмама!

(Дунавски венац, на левој обали Истера, 3. листопада/шумопада 7526.)

 

Ирена М.:РАДИЈУС ВРЕМЕНА


IMG_20170522_161909_595

Наставићу путем
Да се питам
Ко смо
Док удаљавам се
Брзим корацима
Не удаљавајући се
Од места
Тражићу
Разлог
Почетна тачка
Била је тамо
Мене тамо нема
Остала је
Угажена земља
Подсетник
Отисак
Да тежимо
Оставити отисак
Али макла се нисам
Једино замених
Тачку гледишта
Сагледавам са стране
Не од средишта
Златна средина
Уме да завара
Ако почетак није ваљан
А крај заварава
Како се разгрће илузија
Додиром је пробојна
Осећајем истинита
Успаваношћу још светлија
Она паметнија
Вуче се линија
Прелазак граница
Простор ко тамница
Пространсво скица
Сувопарних предела
Личност која се штедела
Није вредела
Знајући то
Искорачих ногом
И бејах ван оцртаног
Калупа

…

Наставићу путем
Да питам се
Ко смо
Док време стаје
У трен један
Који живи вечно

…

Свако од нас
Ако се не боји
Једна тачка
Макро света
Која слика
Која боји

…

Драган Симовић: И ако би умрли сви животи…


 

 

И ако би умрли сви животи

и нестали сви светови

у свим васионама и пространствима,

опет би једна дивотна љубав

из срца пречистог

могла изнова да роди

све животе

и створи све светове,

све васионе

и сва пространства

у себи самој.

Јер све што бива,

што је бивало

и што ће бивати,

то је, гле!

љубављу постало,

настало и рођено

у само једном једином

тренутку вечности!

(На левој обали Истера, пред поноћни час 2/3. листопада 7526.)