Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Душица Милосављевић: Ноћас
Драги наш вилењаче песниче , дивно нас Творац све повезује у најсветијем пламу његове неугасле љубави! Дао ми је да срцем спознам све оно како јесте и како бива у најсветијем плесу Љубави , у постојању самом, а величина љубави је таква да све што дотакне претвори у свето! Нека се светло активира и сија заувек!
Ноћас
Ноћас сам те сањала међ шумама нашим,
међ лепотом храстова и кедрових грана,
међ облицима небеским преливала се светлост
и ширила у вечност из нас са свих страна!
Иако смо обоје у суштини једно,
јасно видех тебе и себе како стојим,
у очима ти видех најсветијег орла
и величину љубави без које не постојим!
И гле, игру Богова и шта се тад деси,
из очију нам полетеше орлови у сјају
и спојише се у плам који ватру буди,
а чије искрице светлост свету дају!
Ноћас сам те сањала у самом постојању,
благословен Творац што визију ми створи,
душе нам се преливају сад у вечном пламу
и суштина наша што заувек гори!
Милорад Максимовић: Само Љубав Србина спасава
Песниче вилењаче, очигледно нам Творац даје исте визије и слике и јутрос , пре него што прочитах твоју објављену песму, пробудих се са овим речима на уснама и њих сам одмах и записао!
Само Љубав Србина спасава
Само Љубав Србина спасава,
само Љубав нежне сузе лије
којима се купа душа у светлости,
којима се тихо свако срце мије.
Само Љубав Србина спасава
вазда му је светло она била
само она њему путе осветљава
вечна му је сестра мила.
Само Љубав Србкињу спасава
вечно, нежно светим светлом сја
и кристал од светог пламена
посред груди њених ослобађа.
Само Љубав Србина спасава
вечна ватра њена јесте сила
и топлотом њеног пламена
угреје се живот, бића мила.
Драган Симовић: Вилењакова песма на звезданом путу
На нашем звезданом путу,
драги моји вилењаци,
ја сам,
истовремено,
и најстарији и најмлађи
ваш сапутник.
Нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Многе године су дошле и прошле,
и ни једну од свих тих силних година
не успех да уловим,
да је за себе вежем
и задржим.
Заиста,
нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Када се поново будем родио –
јер се ми,
вилењаци,
вазда изнова рађамо –
тада ћете ви бити
оно што сам ја,
а ја ћу бити
оно што сте ви.
Каква дивота, гле,
Вечнога Стварања!
Драган Симовић: Постоје љубави широке као море…
Благослов из Акаше
Душици и Милораду,
мојим звезданим сапутницима
и посвећеним сејачима
васељенског семена живота
на Путу Вечне Љубави.
(Песник Плавих Звезда)
Само они који будни сневају љубав, њима се, гле! љубав вазда и дешава.
Постоје љубави широке као море, и љубави бескрајне као Васељена.
Постоје љубави веће и дубље од живота, и љубави из којих се рађају сви будући животи.
Сви будући животи – међу сазвежђима, звезданим јатима и далеким световима – рађају се, управо у овом трену, из љубави која никада не умире.
Само они који верују у љубав, бивају и рођени за вечан живот.
Јер, изван љубави, гле! нема никаквог вечног живота, већ само тама, пена и опсена!
Древни су говорили: најтежи злочин у Васељени јесте убиство љубави.
На многе векове да је проклет сваки онај који убије љубав! – ово је једна једина клетва записана у звезданим књигама Белих Ура.
Бела Веверица: Око Световидо
Око Световидо моје погледај
На све стране Света!
Погледај!
Обухвати Видом Васељену!
Ковитлац Радости сачини од свих Ветрова Истине!
Нека Узври Љубав кроз пространство
Знано и Незнано!
Начини Видном Лепоту Раја
Сваком Бићу што постоји!
Нека се Озари Стена и Зрнце песка,
Нека се зањишу све Траве и Дрвеће над њом,
Нека се разлегне песма свих Птица,
Нека се засмеју све Звезде,
Нека заплешу живодајне Воде!
Љубав нека се простре Васељеном!
Око Световидо моје погледај!
Погледај!
Пред погледом Твојим нека Умукне тама
За сва Времена!
Закључај је Катанцем Светлости
За сва Времена!
Око Световидо моје погледај!
Јагода А Маринковић: СВЕТИ ВИД У СОКО ГРАДУ
Сабахлето ми из руке
једе своје лишће
Ми смо пријатељи
Ми ослобaђамо време
из орахове љуске и учимо
га ходати
Време се враћа у љуску
у огледалу Светог Вида је
недеља
у сну се спава
уста истину зборе
Уста Свевида говоре
истинито
моје око силази
према љубљеном
гледамо се говоримо
немуштим говором
Волимо се као сан и
памћење
cпавамо као вино у
шкољкама
као море и зраци крви
волимо се као божур и
сећање
пуног месеца у Соко Бањи
Ми смо овде уплетени
у прозор
они нас гледају
с Београтcке улице
време је да се санак
најзад cпусти процветали
да непрекидно срце куца
у огледалу срца
Време је да настане време
мракоблесне орканпостеље
разаткане из сна у сан
у сабахнедељни дан
Свевиде отвори ми прозор
са Сокограда
ту ми занавек оста
вера љубав и нада
Драган Симовић: Једна љубавна песма уз вилинске гајде и звездану лиру
Никада нећу заборавити
ону летњу ноћ,
када смо се,
ти и ја,
љубави дивотна моја,
подавали страсно једно другом
под уснулим звезданим небом,
на неком пласту сена,
на неком пропланку,
у неким вилин-горама,
негде у неким световима
којих одавно нема.
Далеко од људи,
далеко од мржње,
пакости и зла овога света,
на неком пласту сена,
на неком пропланку ветрова,
ти и ја се,
љубави дивотна моја,
грлисмо и љубисмо као нико на свету
васцелу ноћ под звездама,
васцелу ноћ
до праска и освитка
пурпур-зоре.
Могу се заборавити љубави
на свилен-душецима,
љубави у хотелским собама
на неким далеким морима,
љубави у неким краљевским
и царским палачама,
али љубави
вођене на неком пласту сена,
на неком дивот-пропланку,
у неким вилин-горама
под пуним Месецом
и ројевима звезданих јата,
никада се,
збиља,
заборавити неће!
Негде у банатским пољима
карпатских ветрова,
на Све(то)видов-дан,
лета 7524.
Драган Симовић: После свега…
После свега,
после свих минулих
снова и лета,
само се љубави сећам.
Уистини,
живео сам само онда
када сам љубио
и када сам
љубљен био.
Све изван тога
бејаше, гле!
само варка и опсена,
само туга,
патња
и боли душе.
СТУБЛИНСКИ: СМРТ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ- СЛОБОДА НАРОДУ… (афоризми)
Smrt Evropskoj uniji – sloboda narodu.
++ +
Kukavice političke aforizme –
poturaju u tuđa gnezda.
+ + +
“Ne čuju se ni protesti ni jauci”
a čuli su se čuli dok su ovde bili Turci.
+ + +
U Beogradu se smenjuju kulturni događaji-
Farma, Parovi, Maldivi ,nadri muzičari i evro-guzičari.
+ + +
Vučića ne zanimaju granice –
On je prirodno ograničen.
+ + +
Vrhunac srpske političke bede –
je pojava na političkoj sceni Srbije,
narkomana i OLOŠA Jovanović Čede.
+ + +
Za vreme evro – gej parade –
Premijerovo dupe je ušlo u Evropsku uniju.
1. juli 2016.
Драган Симовић: ТАЈНА ЗНАЊА ИЗ АКАШЕ
ВЕШТИЦА И ВЕШТАЦ
У ЗВЕЗДАНИМ ХРАМОВИМА
БЕЛИХ УРА
(Посвета:
Светлани, Душици, Верици,
Милораду и Владану.)
Хајде, заједнички, да сазерцавамо неке ведсрбске речи које, скоро, свакодневно изговарамо, али не знамо њихово право (изворно,праисконо) значење, зато што смо се отуђили од ведсрбског језика, од језика звездане расе, од језика мајке.
Бели Ури, чувари Перунових Веда (Перуновог Знања), у својим звезданим храмовима – који су се налазили у светим храстовим и буковим гајевима – имађаху своје првосвештенице и првосвештенике које су звали вештицама и вешцима.
Вештице су биле првосвештенице, посвећене песникиње, даровите певачице светих заносних и узвишених песама (химни), плесачице, музичарке, свестране уметнице љубавних чаролија; док су вешци били звездочаци (астрономи и астролози), упућени у многа онострана знања, у многе оностране тајне и тајинства, врсни беседници и, надасве, учитељи борилачких и ратничих вештина.
Убудуће, драге моје Беле Србкиње и драги моји Бели Срби, речи вештица и вештац коритите у њиховом изворном, праисконом ведсрбском значењу, а не по тумачењу јудео-кршћанских калуђера, наших заклетих врага и душмана.
Бела вештица: прва међу првосвештеницама у Перуновим и Славиним храмовима и светим гајевима;
плава вештица: прва међу првосвештеницама у Велесовим и Светланиним храмовима и светим гајевима;
бели вештац: први међу првосвештеницима у Све(то)видовим и Славиним храмовима и светим гајевима – најчешће бејаше првозвани учитељ борилачких и ратничких вештина;
плави вештац: први међу првосвештеницима у Велесовим и Светланиним храмовима и светим гајевима – најчешће бејаше врстан беседник и звездочатац.
Слава, богиња рата – родоначалница и заштитница Белих Срба (њој су свети ратници Белих Срба углас клицали: Слава! Слава! Слава!);
Светлана, богиња светлости – заштитница песништва, певања, музицирања, плеса, уметности, игара и љубавних чаролија (некада се – због своје изузетне лепоте и красоте – поистовећује са Ладом, Весном и Србоном).
СРБСКИ ЖУРНАЛ 