Тамо,

где цветају руже,

људи љубав мењају материјалним.

Све воле осим љубави,

све им треба осим љубави,

све је лепо осим љубави.

Немају времена да воле,

јер,

уживају

у материјалним стварима.

На губитку је сваки онај који није слушао свој унутарњи глас и следио своје снове и визије.

На губитку је сваки онај ко је целога живота слушао само свој разум.

Ништа тако не може да нас слуди и заведе и на погрешан пут одведе као наш разум, наш ум, наш интелект, наш рацио.

Кад данас сретнем своје школске другове, који су ми пре педесет година говорили, да сиђем са облака и изиђем из својих снова и визија, те да погледам реалности света у очи, да слушам разум и, да радим оно од чега се живи, делују ми некако јадно, бедно, тужно и, помало изгубљено, изгубљено у простору и времену.

Они су цео свој живот подредили разуму, гледајући да се у свакој прилици рационално понашају, а живот је – који је увек само овај тренутак вечности! – пролазио поред њих и мимо њих, док су они ринтали од јутра до сутра без сврхе  и смисла грабећи варљива и пропадљива блага овога света, а уз то: венули, сахнули и копнили претварајући се полако у мрзовољне и незадовољне старце и старице.

Никада нећу зажалити што сам васцелога живота само слушао своје срце и свој унутарњи глас, што сам све време следио своје снове и визије, јер сам вазда и увек, у свакоме трену, живео свој живот, живео своје снове и визије, живео онако како сам желео, хтео, знао и умео.

Благодарим Творцу и Васељени што су ми још у раној младости показали овај унутарњи пут, пут срца и душе,  пут поезије, лепоте и љубави, и што су ми подарили дивотне снове и визије, које сам живео и остваривао у овоме свету људи и вилењака, у свету белих богова и богиња, у свету чаровитих муза и бајковитих вила.

И сад, после толико лета, могу да кажем: никада, ни једног јединог трена, за све ове минуле године, нисам осећао да сам на губитку, да сам нешто пропустио, да сам нешто изгубио.

Живео сам, љубио и био љубљен, сневао и маштао, и радовао се свагда и свугде.

Радовао сам се и онда када смо гладовали удвоје, када смо се смрзавали удвоје, када смо били своју битку и водили свој свети рат удвоје, и када смо удвоје били туђинци на земљи својих предака.

Може се заборавити земља у којој све бејаше: мед, млеко и цвеће,

али, земља у којој се гладовало удвоје – никад се заборавити неће!

Ови стихови, из моје најраније и романтичне младости, бејаху моја једина звезда водиља.

И, надасве, ови су ме стихови кроз све битке и окршаје водили и проводили, ови су стихови била једина моја узданица и надежда кад ниоткуда никога не бејаше да припомгне, ови стихови бејаху једина моја луча лучезарна и у најмрачнијим ноћима без свитања.

Веровао сам у љубав, осетио сам и живео љубав, и љубав ме проводила и преводила кроз све омаје, илузије, опсене и тмуше овога света.

На губитку је сваки онај, ко још у раној младости не схвати и не освести, да је љубав једини смисао живота и живљења у свим световима!

И ево вам одговора зашто љубим Род и Родину, зашто љубим Србију и Бело Србство.

Љубим их зато што сам у Србији и у своме Роду, имао с ким да гладујем и да се смрзавам, да гладујемо и смрзавамо се удвоје, и, што сам и у тренуцима највећих искушења веровао у љубав и живео за љубав!

Онај ко у Србији није гладовао, зебао и смрзавао се удвоје, тај Србију – верујем и знам то! – никада ни љубити неће!

(Ови су лирски записи настали из заједничких

Светланиних и Драганових визија

и увида из Акаше)

Ми својим мислима, визијама и сновима, из Поља Свести, можемо да утичемо не само на Слику Света, већ и на Слику Космоса.

Ми, дакле, не мењамо само ГеоГрафију но и КосмоГрафију.

Ми смо Божански Картографи, Географи и Космографи, цртачи космичких карата и мапа.

Како мењамо Слику Света, Слику Космоса?

Мењамо је преко Потки Вечности које су смештене у Бићу Етра.

Јер, Етар је превасходно Биће, а тек потом све друго што материјалисти и позитивисти, мудријаши овога света, могу да појме и схвате.

Али, о Бићу Етра може да се разговара с онима који нису од овога света, с посвећеницима Белих Ура и Плавога Сунца.

Наше мисли, као и наше визије, као и наши снови, уписују се у Матрицу Етра.

Свакако се сећате грамофонских плоча, које су биле у оптицају до пре тридесет година, и које су биле носач звука.

Ево шта пише у Википедији о грамофонској плочи:

Грамофонска плоча је врста носача звука, веома популарна до 80-их година 20. века. Позната је и као LP и винил. Наиме, сама плоча је округла и од поливинилске масе. У њу је, спирално ка центру, урезана трака у којој различита назубљеност значи различит звук. Постоје моно, стерео и квадрофонске плоче.

Е, видите, тако се у Матрицу Етра уписују (уцртавају) наше мисли и визије, стварајуће спиралне потке у које се потом ужљебљују, као у невидљива лежишта, наше материјлизоване и у физичком смислу обликоване мисле и визије, наши снови.

Те наше материјализоване мисли могу бити планете, сунца, звезде, али, могу бити и наказе, чудовишта, астероиди, све у зависности тога чије су мисли шта стварале и обликовале.

Мисли светлосних и божанских бића стварају дивотне беле и плаве звезде; док демонска и мрачна бића стварају претеће астероиде и стене, и разне друге наказе и чудовишта у Космосу.

Све што видимо у Материјалном Космосу, то је нечијим мислима, сновима и визијама створено и обликовано.

Ово запишите и запамтите за сва времена: све што постоји у Материјалној Васељени, то је последица нечијих мисли, снова и визија!

И, на концу, да разјаснимо Етар.

Етар је оно што ми, плави вилењаци, у својим визијама осећамо и видимо, а исказујемо песничком пра-сликом, именујући га Водеаном Вечне Љубави и Живота.

Етар је Потка илити Матрица СвеЖивота, СвеСуштаства, СвеПрисуства, СвеЉубави.

Планете, сунца и звезде не крећу се ни по чему, по некаквом празном простору, како умишљају материјалисти и позитивисти – не!

Све се креће по Поткама, по Матрицама у Етру.

Етар је, дакле, носач звука, слике, информација, суштаства, љубави и живота у Васељени и у ПраВасељени, у простору, времену као и у вечности.

Но, ви, Бели Срби и Беле Србкиње, ово већ одавно појимате и схватате, а они који нису од Белога Србства – не морају ни разумеју, јер њима и није намењено!

Лирски записи о најновијим Вилењаковим увидима из Акаше

01

Само Бели Срби имају Свест о Свејединству!

Свест о Свејединству свих бића и свих светова у Васељени.

Ниједна друга раса, ниједан други народ нема ту Свест о Свејединству.

И по томе се види, да су Бели Срби – Раса, да су потомци Белих Богова.

02

Давно сам запазио, а потом и освестио, да Бело Србство почива на Белим Србкињама.

Да су Беле Србкиње и расно и национално самосвесне, самородне и самобитне.

Да Беле Србкиње, за разлику од већине Белих Срба – који често умеју да подилазе светским центрима моћи, да снисходе ватиканцима, унијатима, лихварима и рептилима –  више држе до расног и националног поноса, части и достојанства, да им је Род и Пород веома битан.

Нико тако не уме да брани, чува и штити Бело Србство као Бела Србкиња!

Ово о чему говорим јесте истина сушта, а не моја песничка уобразиља.

Зато ја верујем, и знам, да ће се у Белој Србији будућности – у Белој Србији која ће бити очишћена од гмазова, јакрепа, лихвара, ватиканаца, јудео-кршћана и осталих парија и палија – подићи величанствен и дивотан споменик Белој Србкињи.

03

Не постоје никакви Јужни Словени.

Јужне Словене су измислили и створили Ватикан, Беч и Берлин, да би разорили језгро Белог Србства.

Оно што се назива Јужним Словенима, то су расрбљени и рашчовечени Бели Срби који су нашли уточишта у ватиканским и јудео-кршћанским катакомбама.

И, надасве, не постоје никакви Словени.

Све су то Бели Срби који се другачије зову.

Све су то Бели Срби који су изгубили сећање и свест о своме пореклу, о Роду и Раси.

04

Бели Србин који отпадне од Белог Србства постаје човекомрзац и животомрзац.

Бели Србин који није више Бели Србин постаје биће јадно и бедно, биће без суштаства и вертикале, биће које се храни мржњом и живи за мржњу.

Ништа тако не може бити јадно, бедно и одвратно у овоме свету, као онај Бели Србин који се одрекао Белога Србства!

05

Једно древно предање Белих Ура говори о Раси Исполина, Раси Дивова, Раси Колоса.

Раса Исполина – то су Првобитни Бели Срби.

Били су високи између дваипо и три метра.

То су наши Бели Богови, који су тада живели у заједници с нама.

У Доба Праисконије, Бели Срби бејаху страх и трепет за све друге расе, родове и племена.

06

У звезданој будућности Белога Србства, верујем и знам, Беле Србкиње ће поново рађати Исполине, Богове и Полубогове.

То космичко, исполинско и божанско семе Белих Срба само је неко кратко време било замрзнуто у Космосу, али откравиће се и одмрзнути ускоро благодарећи унутарњој светлости Плавога Сунца које се примиче Сунчевом систему и нашој Плавој Планети.

Да, Плаво Сунце се примиче нашој Плавој Планети, али не у физичком обличју, већ као Плаветни Чисти Етар, као Плаветна Аура, као Етар-Плаво Сунце на спиралним звезданим, временским и вечним поткама.

Плаво Сунце има благодарне, благородне, исцељујуће, васкрсавајуће и животодајне силе и енергије.

За разлику од овог Материјалног Сунца које може својом светлошћу и топлотом да спржи и уништи све око себе, Плаво Сунце нема топлоту која пржи и спаљује, већ топлину и светлост која делује преко унутањих чула, преко унутарњег бића, као унутарња светлост, као унутарња топлина.

Плаво Сунце дејствује попут моћног Плавог Енергетског Звона чија је величина десет пута већа од наше Плаве Планете, и под којим ћемо, ускоро, сви имати потпуну заштиту, како у духовном и енергетском тако и у физичком смислу.