У селу Жач на Косову и Метохији Срби повратници приликом обиласка гробља пронашли оскрнављене гробове. Лопови однели и пола ограде која је била постављена око гробља.

07.10.2012. Вечерње новости

архивска фотографија – Вечерње новости

Срби повратници из села Жач у суботу приликом обиласка сеоског гробља у овом метохијском селу затекли су оскрнављено гробље.
Један од мештана Вељко Коматовић изјавио је Танјугу да је на прошлим Задушницама гробље било ограђено скоро у целини, али да су данас затекли гробље без пола ограде коју је неко однео.

„Поломњене су слике на надгробним споменицима и код свега тога бацају угинулу стоку у српско гробље. Капија је такође скинута… Нико до дан данас није реаговао, црква је такође демолирана“, рекао је он.

Коматовић се запитао до када ће вандализам ићи у недоглед и да ли ће ово неко зауставити.

У селу Жач у Метохији живи десетак српских породица који се од свог повратка сусрећу са мноштвом проблема, а њиховом повратку у родни крај јавно су се успротивили поједини косовски Албанци из овог краја.

*07.10.2012. ФБР: КЛИК НА СЛИКУ И УЖИВАЈТЕ…

ВИШЕГРАД – ПАНОРАМСКИ СНИМАК 360 СТЕПЕНИ

Директор Еколошког покрета Нови Сад Никола Алексић је дошао у Београд, био је – како је претходно најавио на друштвеној мрежи Фејсбук, тачно у подне испред Народне скупштине Србије да још једном затражи одбрану Устава и живота грађана Србије. Човек са образом, човек који држи реч, човек који нам буди наду у правду, истину и победу после непуна 4 минута овога снимка је ухапшен.

06.10.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Никола Алексић

„Погледајте небо! Ово нису трагови авиона, то су тоне и тоне отрова који сваки дан сипају на нас! Нас су продали! Одбраните Устав! Ухапсите издајнике! Ухапсите Владу и Генералштаб! Погледајте небо! Спроводе геноцид над нама сваки дан! Ко им је то дозволио?! Погледајте! Немојте да кажете да нисте обавештени! Војско! Полицијо! Браните Устав! Станите уз народ! Ухапсите издајнике! Владу и Генералштаб! Војско! Полицијо! Зауставите геноцид! Браните Устав! Станите на страну народа! Зауставите коначно геноцид, србски народ нестаје!“

ФБ СРБИ НА ОКУП

Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића допремљени су у Србију. У Саборној цркви у Београду су им грађани одали пошту. Сахрана посмртних остатака je обављена у суботу 06. 10. 2012. г. на Опленцу.

У наставку погледајте наш видео прилог

Уредништво „Срби на окуп“

*****************

Опленац „вечна кућа“ и кнезу Павлу

ОПЛЕНАЦ -Враћањем посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе у Србију и њиховим полагањем у цркву на Опленцу, Србија скида са леђа део тешког терета који је сама натоварила на себе и одужује један од најтежих дугова, поручио је данас председник Србије Томислав Николић.

„Коначно ће наћи мир у цркви коју је саградио краљ Петар I Карађоврђевић. Данас ћемо да скинемо са леђа део тешког терета који смо сами себи натоварали када смо се заслепљени садашношћу одрекли поштовања вредне прошлости“, поручио је Николић на церемонији полагања посмртних остатака.

Николић је поручио да је зато данашњи дан велики за Србију и да би сви грађани, без обзира на лична уверења и верска убеђења, требало да буду поносни што „одужујемо један од најтежих дугова и дуг према прецима“.

„Данас потомцима указујемо на једини пут којим могу да стигну до самопоштовања и поштовања других, којим могу да постану достојни својих славних предака. Колико је народа у свету који су имали цареве, царице, краљеве, краљице, кнежеве, кнегиње?“, рекао је Николић.
Он је упитао да ли су се државе које су имале цареве, краљеве и кнежеве одрицале сећања на њих и поштовања за то што су водили државу и народ.

Уз напомену да Србија показује да поштује традицију и историју, председник Србије је истакао да данас не налази мир само кнез Павле и не само његова ћерка Јелисавета, већ да се свако осећа као „причешћен и као прочишћен“.

„Требало је да Срби прво почну да поново цене своју Србију, па да онда династији Карађорђевић докажемо да је дочекала тренутак рехабилитације и поновног уважавања и поштовања од стране српског народа“, рекао је Николић и додао да је кнез Павле доживео честу српску судбину – да буде поштован у иностранству, а да му у Србији суде.

Тако, према његовим речима, династија Карађорђевић поново дели судбину своје отаџбине, чијем развоју је значајно допринела, развијајући се са њом и страдајући са њом.

„Атентати, клевете, прогони, неправедна осуда – само су део њених страдања. Мада је Краљевина Србија била уважавана и поштована у целом свету и са Карађорђевићима на челу извојевала многе победе, деценијама су генерације ђака и студената училе како је све добро и позитивно проистекло из комунизма, а све лоше и зло из периода монархије“, указао је Николић.

Он је напоменуо да истина није само црна или само бела, већ да има хиљаде нијанси, као и да је сваки део српске историје имао своје позитивне и негативне стране.

Николић је истакао да је кнез Павле био истински племић, да се никада није бранио од клевете, да је волео Србију, а о отаџбини говорио са вечитом тугом у очима.

„Данас на Опленцу исправљамо неправду према кнезу Павлу. Предајемо његове мошти светој српској земљи, он ће да нађе смирење поред својих предака, а нама остаје да се молимо за његов вечни мир и да предано и даноноћно радимо за мир и просперитет Србије коју нам је оставио, да је чувамо и очувамо за наше потомке“, закључио је Николић.

Церемонији дочека посмртних остатака Карађорђевића присуствовали су ћерка кнеза Павла и кнегиње Олге, принцеза Јелисавета Карађорђевић са породицом, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, патријарх српски Иринеј, као и принц Александар Карађорђевић са породицом, црквени великодостојници….

Патријарх Иринеј, који је у Саборној цркву служио литургију, у свом обраћању поручио да је после седам деценија „исправљена историјска неправда према кнезу, који је био велики патриота“.

Српски председник и премијер обећали су да ће у земљу вратити и посмртне остатке осталих чланова породице Карађорђевић, пре свега краља Петра Карађорђевића.

По завршетку литургије грађани су почели да одају пошту целивајући ковчег са посмртним остацима породице Карађорђевић, а мимоход је био планиран до јуче у 17 часова, када је организован свечани испраћај из престонице за Опленац.

На дан ексхумације кнегиња Јелисавета поручила је да је то историјски догађај важан не само за породицу, већ и за читаву Србију, подсетивши да су њеног оца „до скора третирали као издајника“.

„Он је био херој и без разлога је патио“, речи су Јелисавете, уз подсећање да је Швајцарска била прва земља која је породицу кнеза Павла примила после рата.

Организациони одбор Владе Србије за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић, којим је председавао Николић, 21. септембра је донео одлуку да се на Опленцу сахране супружници кнез Павле и књегиња Олга и њихов син кнежевић Никола.

Кнез Павле Карађорђевић рехабилитован је 15. децембра 2011. године, чиме је поништена одлука из 1945. којом је проглашен за ратног злочинца коме су одузета грађанска права и имовина у земљи. Дугогодишњи сан и борба кнегиње Јелисавете постали су реалност, и све је спремно за сахрану на Опленцу којој ће, према очекивању, присуствовати угледне личности из земље и света.

Кнез Павле је рођен у Петрограду 1893. године, владао је Краљевином Југославијом седам година (од 1934. до 1941). Умро је у Паризу септембра 1976. године.

Читајући београдске новине, неупућен би стекао утисак да Србијом цветају руже, шетају тзв. старлете које је прост народ некад звао другачије, а у редовима пред ћелијама стоје бивши министри.

06. 10. 2012. Вести,пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

Ах, да, откривају се и друге ексклузивне бомбе, на пример да је садашња народна посланица некад на сајму аутомобила показивала међуножје, и то онако – на извол’те. А, на опште одушевљење мушког рода који је напасао очи и празнио батерије мобилних телефона снимајући стидне пределе будуће народне представнице.

Те новине, иначе, обично стоје поред рафова на којима нема уља, нема шећера, нема много чега. Нема хлеба, али има медијских игара, а на позорници главни јунаци естрадни крештавци, полупроститутке из џет-сета и љубавни јади новокомпонованих звезда.

Милан Јовановић

И тако дан за даном, што би рекао Бранко Коцкица, све док не дође јесен и време за педербал са шетањем и пуцањем. Те педерска права јесу услов за Европу, те нису. Од „тражимо да јавно изразимо своја људска права“, до „добићете батине, педерчине!“ Од Дачићевог „изем ти Европу где је геј парада улазница“ до Дачићевог „безбедност изнад свега, победила је држава“…

На ступцима и екранима парадирају Наши, а богами и Њихови. Потежу се вербални топузи, једни машу иконама, други Христом кога мази дечко, а у визији чувене шведске уметнице за коју ни њена фамилија не би чула да није болесног приступа вери и уметности.

За то време, сироте бакице и њени вршњаци по десет пута обилазе око витрина као маче око џигерице коју чува лично Кербер. „Пипните слободно то месо, неће вас појести! Као, уосталом, ни ви њега“… говорио је давно мудри, на жалост покојни Душко Радовић.

Народу коме и хлеб полако постаје луксуз преко главе је и педераша, и вип-проститутки, пијаних водитељки и дрогираних естрадних уметника.

Али, то српски медији, кобајаги, не виде, ружичаста шема прелила се преко страница новина: некад је био само један Жељко, духовни тровач, сада су се намножили као гамад.

Крче и тим тзв. новинарима и тим тзв. уредницима црева, не сумњамо. Ваљда је и њима лакше да завире у међуножје народне посланице, него у свој новчаник, тако се ваљда завара глад, бар накратко.

У овакво зло доба, кад гладнима треба објаснити да им је, уствари, лепо, згодно дође, на пример, повратак кнеза Павла у отаџбину. Све некако мирише на старински гламур, те старе заставе, постројени гардисти, посвађана династија, баш као у Бакингемској палати.
С тим што наша династија нема снајку која би се на јахти неопрезно разголитила на радост папараца, а на ужас краљевског двора. Ми смо принуђени да се задовољимо међуножјем обичне смртнице, па макар она била и из скупштинских клупа.

Док не дође оно време кад човек, великом муком натеран, дође на пумпу:
– Сипајте ми три деци бензина и две-три капи уља, молим.
– Још нешто? – иронично пита пумпаџија.
А сиромах се зацрвени:
– И ако Вам није тешко да ми прднете у гуме…

Мада, кад се мало боље размисли, можда и ова наша беда има везе и са кнезом, и са гејашима, и са оскрнављеним Христом. Можда смо на ове гране и спали зато што смо одавно пљунули на све вредно, што је Исуса бранила шачица клинаца, а антихришћански перформанс две хиљаде љутих полицајаца-оклопника.

Што нисмо знали да устанемо кад је требало и да домановићевске вође на које смо осуђени натерамо на прави пут.

Ко се помири са тим што му отимају Косово, тај мирно гледа и кад му отимају хлеб.
Тако то, на жалост, иде.

06.10.2012. ФБ Darko Mihajlović

ПРИЧА О ДОБРОМ ДОМАЋИНУ

На ободу цивилизације, у врлетним крајевима једног повећег полуострва, живео један угледни Домаћин.

Да се не би много издвајао од комшија и он је решио да гаји пар животиња. Определио се за две, не баш сродне, врсте Илузију и Стварност. Сместио их је у исти тор. Брижно их је хранио све најбољом храном: причама, обећањима, маштаријама…

Ова храна је баш пријала Илузији, она се улепшала, заоблила, расла. Стварност је стагнирала у расту. Храну је једва окушала, само када мора, а пошто заостајала за Илузијом била је гурана у страну и стално добијала батине. Боже како је та животиња, иначе од најздравије пасмине, поружнела, како је само постала ћудљива и агресивна. Домаћину није пријало да је види. Размишљао је како да је се отараси. Понекада би је и он из беса одаламио.

Једног дана је Илузија, отимајући сву храну за себе, прибила Стварност за зид тора и почела да је беспоштедно гризе. Стварност је сакупила последњи атом снаге и растргла Илузију. Домаћин је утрчао у тор и почео лопатом да туче по Стварности, али је и он доживео исту судбину.

Стварност се онда исцрпљена сасвим отетурала до прве ливаде, почела ужурбано да удише ваздух слободе и кренула халапљиво да једе…

ВЛАДИМИР КРШЉАНИН О 5. ОКТОБРУ – О ПУТУ, ИСТИНИ И ЖИВОТУ

06.10.2012. fakti.org

*

• Разарање Србије има два кључна фокуса. Први је финансијско-економски и готово је нетакнут, а други је – Косово и Метохија. Највећи савремени криминални табу англоамеричког света…
• Морамо се наоружати саборношћу. Србију непрестано цепају – и физички, и политички, и духовно. Они нас вештачки деле, а ми бисмо да се природно спајамо. Да уложимо најбоље у нама у опстанак Србије…
• У бици која нам предстоји, морамо се наоружати истином. И храброшћу да истину кажемо. Истину о томе да „нема срећног просјака ни богате колоније“

ЈАСНУ линију антисрпске и антируске политике сагледавамо овде на Балкану у понашању британског, односно англоамеричког фактора током читавог 19. и 20. века.

Подршка аспирацијама Турске, Аустроугарске, Ватикана и Немачке, начин вођења Првог и Другог светског рата, подстицање међунационалних сукоба, подршка свим екстремистичким, а посебно усташким групама, распиривање и манипулисање грађанским ратовима…

Ова политика је раније била прикривена иза поражених сила у светским ратовима; током 90-их година 20. века је постала отворена, а њене форме и методе најбруталније, повезане са најнеморалнијим и најкриминалнијим формама људског понашања – тероризмом, политичким убиствима, шверцом оружја и дроге, ратним злочинима.

Утолико невероватније изгледа, данас и овде, одсуство било каквог, па чак и интелектуалног отпора таквој политици.

Програм подршке демократији у Централној и Источној Европи, финансиран од стране владе САД, односно USAID-a, и одобраван сваке године у америчком Конгресу, започео је 1994. године. Када је СРЈ, односно Србија у питању, првих година су издвајања била по неколико милиона, па затим неколико десетина милиона долара. Када војна агресија 1999. године није дала очекивани резултат, средства су повећана у 1999. години на преко 100, а у 2000. на близу 200 милиона долара.

Средства су већином реализована преко NED, одакле су се гранала према IRI, („Отпор“ и сличне организације), односно NDI (медији и политичке партије).

У мала места у Србији, новац су у ташнама разносили службеници приватне америчке компаније RONCO, која је обављала послове на разминирању у БиХ и на КиМ. Од приватних фондација, најактивнији је био Сорош, а овог пута ангажоване владе Србији пријатељских земаља биле су владе Норвешке и Грчке.

У Србији се организују политичка убиства, како би се за њих оптужио режим, а после вођа опозиције, један по један, бивају купљени или уцењени и значајни представници власти, државних, па и војних структура. И тако се десио 5. октобар.

Шести, планиран као вартоломејска ноћ, избегнут је два пута, 2000. и 2003, захваљујући нашим родољубима и страним пријатељима.

Разарање Србије има два кључна фокуса. Први, финансијско-економски, готово нетакнут, који у континуитету од 2000. године за рачун страних господара, контролише једина НВО (дакле агентура по дефиницији) која се претворила у политичку партију.

Последице је, уместо вапијућим економским показатељима, најочигледније приказати демографским: 100 Срба мање свакога дана, што у деценији под страном влашћу даје укупну цифру много већу од укупног броја страдалих на свим странама у ратном вихору 90-их – још један прећутани геноцид.

Други фокус је Косово и Метохија. Највећи савремени криминални табу англоамеричког света. Русија је јавно ове године затражила да се производња дроге у Авганистану, умногостручена од како је НАТО у тој земљи, прогласи за претњу светском миру и безбедности.

А шта ми чинимо по питању главне транзитне станице за ту дрогу на путу за европско тржиште, која је такође под контролом НАТО?

Када је српска Влада, са великим закашњењем, почела да пружа отпор по питању Косова и Метохије и да прихвата енергетске аранжмане са Русијом, усмерене на јачање суверенитета Србије, морала је пасти. Формирање нове скупштинске већине је спречио британски амбасадор…

Влада недавно, прихватајући нове опасне уступке – на питању Резолуције ГС ОУН, дефинитивно губи кредибилитет.

Ето, то су страшне последице 5. октобра 2000.

А у бици која нам предстоји, морамо се наоружати истином. У томе је смисао и суштина овог скупа. И храброшћу да истину кажемо. Истину о томе да „нема срећног просјака ни богате колоније“. За истином не треба много трагати, јер је сви знамо. А храброст је потребна, јер је у земљи под латентном окупацијом, све – и политички живот и положај сваког човека – дакле све, засновано на лажи.

И морамо се наоружати саборношћу. Србију непрестано цепају – и физички, и политички, и духовно. Они нас вештачки деле, а ми бисмо да се природно спајамо. Да уложимо најбоље у нама у опстанак Србије…

(Из уводног излагања на међународној конференцији „5. октобар – десет година касније“, одржане у Сава центру у Београду 5. октобра 2010. у организацији Покрета за Србију)