Лирски записи

 

За Браниславу М.

 

 

Ми нисмо ни свесни, како нам спољни свет исисава животне сокове, исисава божанска дејства, исисава животну енергију.

Све више је енергетских вампира у свету.

Они су свуда и у свако доба.

Највише их је на јавној сцени, највише у глобалним медијима, највише у светским владама.

Они вас најпре застраше, па вам тако застрашеним, испрепаданим и збуњеним, у трену, исисају животну енергију.

Уплашен човек јесте већ упола поробљен човек.

Ово памтите!

Кад год сте у страху, ви сте већ на корак од поробљавања.

Оног најгрознијег и настрашнијег поробљавања.

Зато се, без престанка и предаха, борите против страха у себи, у свом бићу.

Најбољи вид одбране од страха јесте да се из ума низведете у срце.

Не боравите у уму, већ боравите у срцу!

Нека ваш унутарњи свет буде најтврђа и неосвојива тврђава.

Боравите унутра, а само повремено, по потреби и са сврхом и смислом, излазите из својега унутарњег бића и суштаства.

Свет је пун видљивих и невидљивих енергетских и астралних вампира.

Не гледајте телевизију, већ читајте књиге, обделавајте свој врт, тихујте и медитирајте, водите угодне разговоре са пријатељима.

Свет је много лепши и бољи кад се сазерцава из свог  унутарњег бића и суштаства.

Лирски записи

 

За Ј. М.

 

 

Ако желимо да сазнамо истину о нашим древним прецима, истину о свету какав бејаше био у праисконо време, онда читајмо бајке и митове, читајмо приче и песме.

У бајкама и у поезији јесте истина сушта.

У историјским књигама и списима нема истине.

Историју су писали освајачи и победници, писали су је људи искривљене свести и људи лажи.

Што више читамо историјске књиге, све смо даље од истине о нама и свету.

Развијајте песнички, вилењачки и видовити поглед на свет.

Свет сазерцавајте из свог унутарњег бића.

Из сневајућег и видовитог унутарњег бића.

У вашим стваралачким сновима јесте најлепша и најсуштаственија истина о вама.

Ви сте управо оно што су ваши снови!

Човек без снова јесте човек без душе, кажу Бели Индијанци.

Преко стваралачких снова, преко снова које будни сневамо, ми одржавамо везу са бићима из виших божанских светова.

Знања без снова и маште ништа не значе!

Лирски записи

 

 

Није Америка измислила наранџасте, плишане и ине меке револуције, но првобитни јудео-хришћани.

Са јудео-хришћанством је отпочело поробљавање аријевских илити ведских Европљана.

Скривени црни жреци, које зовемо владарима из сенке, употребили су древна учења ВедСрба о Богочовеку, о божанском пореклу човека, да би од тога створили тобожњу нову религију коју су назвали јудео-хришћанством; а та тобожња нова религија уопште и није никаква религија, већ освајачка и злочиначка идеологија.

Ведсрбско ПравоСлавље нема никакве везе, нема никаквих духовних додирних тачака, са идеологијом јудео-хришћанства.

Оно што данас чине ватикански, бриселски и вашингтонски плаћеници, разне обавештајне службе и невладине организације, путем мирних и ненасилних револуција, то су, пре петнаест или двадесет векова, чинили и рани јудео-хришћани.

Све је већ виђено!

Лирски записи

 

01

Србија је слика и прилика свих нас Срба.

Не само у овоме нараштају, већ кроз многе нараштаје, кроз многа поколења.

Какве су нам мисли бивале, каква осећања, какве речи, каква дела, таква нам је и данашња Србија.

Истина је, сушта, да смо ми вазда и увек имали доста  непријатеља, доста душмана, али је, ипак, највећа одговорност на нама.

Да смо били јединствени и сложни, да смо бивали освешћени и самосвесни, верујем и знам, да нам нико ништа не би могао.

Били бисмо јачи од света.

Зашто смо дозволили да наши непријатељи, да наши душмани, буду моћнији и снажнији од нас?

Зашто смо дозволили, да наши највећи душмани и злотвори уређују и воде нашу државу?

Зашто смо изабрали пут самопонижења и самопоништења?

Зашто?!

 

02

Још од двадесет и прве године – када сам боравио и радио у Немачкој, негде према Северном леденом мору – имам један дивотан сан; дивотан сан у којему је моја Србија снажна и моћна; Србија – земља у којој живе освешћени и радосни, храбри и неустрашиви Срби; земља у којој се достојанствено живи, ради и ствара; земља коју сви у свету поштују, и којој се сви на свету диве.

И даље сневам тај сан о таквој Србији, и сневаћу га, зацело, све докле год будем боравио у овоме свету.

И, верујем и знам, да ће тај мој сан, којега сам васцелог живота сневао, у неком времену долазећем, за моју децу и децу моје деце, бити стварност сушта.

Зашто верујем да ће тај мој сан једном бити стварност?

Зашто што знам, да се сви наши снови остварују.

По божанском, по космичком закону, сви наши снови, пре или доцније, постају стварност.

То је Закон – галактички, космички Закон!

 

03

И ово сам још давно видео.

Сваки је расни, сваки самосвесни и самобитни Србин,  сироче у Србији.

Што је вреднији, што је паметнији и мудрији, све му теже бива.

Таква Србија мора да нестане.

Једна будућа Србија, мора бити онаквом каквом је ја видим у сновима својим,

Заиста, мора бити таквом!

 

04

Још сам пре три месеца (када сам напунио шездесет и пет година овоземаљског живота, а са тридесет и девет година уметничког радног стажа), поднео захтев (са свим потребитим папирима) за пензију.

Никаквог одговора нема ни до дана-дањег.

Један мој врли пријатељ, Владан Пантелић, у шали рече, да ми, ако читају моје лирске записе, вероватно, неће ни дати пензију!

Ја, ипак, верујем да ће дати, да морају дати!

 

05

Борим се, чекајући пензију, али све теже бива.

По оној народној: најмрачније је и најхладније пред свитање.

Знам, верујем и знам, да је и вама тешко; тешко је свим самосвојним и самобитним Србима и Србкињама у овоме свету варки, привида и опсена.

Надам се, надам се и предосећам, да ћу, захваљујући племенитим Србима и Србкињама, скупити новац за свагдање трошкове и рачуне.

Морам да верујем, да ћу са двадесет тисућа динара радосно дочекати прву пензију.

Они који су у прилици, који могу и желе, да ми припомогну, нека се јаве на број мобилног телефона (064 471 70 83), да им кажем кућну адресу, јер је такав вид доставе, за мене, најпоузданији.

Благодарим свима вама, јер сви сте ви, на овај или онај начин, мене припомагали и спасавали свих минулих година.

Нека сте благословени сви ви, па и ја с вама!

Човеколиким зверима са Запада

 не сме ништа да се прашта,

 јер нису достојни праштања.

 

Човек човеку прашта,

и брат брату прашта,

али заклетим душманима –

ништа се не прашта!

 

Зашто да се прашта

 онима који ничег божанског

 немају у себи?!

 

Зашто да се прашта

 онима који уживају

 у туђим мукама и патњама,

 који убијају и сатиру

све што им се

 на путу нађе?!

 

Зашто да се прашта

онима који су против

 божанског устројства

 и поретка света?!

 

Човеколиким зверима са Запада

 не сме ништа да се прашта,

 јер нису достојни праштања.

Лирски записи

 

 

Само онда када си повезан са бићима из виших светова, моћи ћеш, и умети, да уживаш у овоме свету.

У противном, бићеш роб својега незнања и неосвешћености, роб властитих опсена и предрасуда.

Древни су знали, па су из знања и беседили.

Рекли су: живети, значи – уживати!

Ако не уживаш, онда и не живиш.

Зашто људи не уживају у овоме свету?

Зато што су одбацили галактичка и божанска знања својих звезданих предака.

Одрекавши се знања и мудрости својих звезданих предака, људи су испали из крила Божанске Свести.

Постали су робље и стадо за кланицу мрачних владара света.

Човек без Знања и Свести постаје мученик и жртва у свету.

Његов живот бива мука и невоља, његов живот бива – пакао!

Он мученички ради и ринта од јутра до сутра, али не за себе и своје ближње, већ за највеће своје душмане.

Западни човек је слика и прилика савременог неосвешћеног (и бесловесног!) роба.

(Робови су некада давно, макар, бивали пробуђени, свесни и самосвесни, те су се стога и бунили против својих поробљивача и робовласника!)

Он је засењен и опчињен лажним сјајем, да не би приметио, да не би освестио, како је последњи роб и брав за кланицу.

Сав тај сјај западног света има једну једину сврху: да  засени и опсени роба, да му чинима и мађијама пороби срце и душу, разум и свест, тако да до његовог свесног бића никада и не допре зрачак помисли о слободи.

Ако не уживаш, онда и не живиш!

А да би уживао у свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену, ти онда мораш бити свестан и самосвестан; мораш да радиш на ширењу Поља Свести; мораш бити у Бићу и Суштаству Свести; мораш бити повезан са бићима из виших светова, повезан са Великим Духом Стварања.

Планета Земља је и предвиђена за Ириј, за иријске (рајске) вртове, предвиђења за учење, освешћивање и уживање.

Али, будући да су људи у некоме добу испали из Знања и Свести наших звезданих (божанских) предака, од Мајке Земље, која је требало да буде Рај, створен је Пакао.

Наше тренутно буђење и освешћивање, уз помоћ Галактичких ВедСрба, јесте покушај и намера, да се Мајка Земља врати у првобитно стање Божанске Свести.

Лирски записи

 

01

Све суштаствено и битно из Свести происходи.

Свест је божанска, галактичка, космичка и светлосна завојита кичма.

Свест је вертикала, усправница, небеска оса.

Из Свести происходи истоветност, непоновљивост, суштаственост и битност.

Неосвешћен човек јесте човек без Свести, а човек без Свести јесте човек без истоветности, без суштаственог идентитета, без божанске вертикале.

Оно што се односи на појединце, то се односи и на родове, племена и народе.

Свест једног народа јесте његов стожер, јесте његова завојита кичма, јесте његова космичка вертикала.

 

02

Неосвешћени Срби постају несрби.

Чим промене веру, чим промене идеологију, чим промене тренутачно мишљење – престају бити Срби.

Сви од Србства отпали Срби, а пре него су престали бити Срби, били су Срби без суштаствене истоветности у Пољу Космичке Свести.

Они су престали бити Србима само зато што у својему бићу нису могли да пронађу божанску вертикалу.

Такве отпале Србе, пре отпадништва, није за Биће Србства везивала завојита галактичка вертикала, већ праволинијска земаљска хоризонтала.

Песнички речено, отпали Срби јесу они Срби који су и пре отпадништва били узгредни и неопредељени Срби.

Човек без Свести и не може бити опредељен.

Суштаство Освешћеног Србства чине Срби завојите космичке вертикале.

Они су одувек били мањина, али чврста, стамена, постојана, самосвесна и самобитна, те самим тим и неуништива мањина.

 

03

Суштаство и Битност једног народа не чини хоризонтална множина, већ вертикална мањина.

Вертикална мањина – то и јесте духовно племство народа.

Нагласак стављам на духовно племство, а не на нека друга, споредна, привидна и лажна племства.

Духовно племство јесте племство вертикале, док сва друга племства јесу племства хоризонтале.

Духовно племство никада неће издати Биће Народа, јер и није рођено за издајство.

Штавише, духовно племство је неуништиво, зато што је само Суштаство Народа.

Рецимо, ако један народ у ратовима и пошастима скоро посве нестане, обновиће га, из пепела ће га васкрснути, његово духовно племство.

 

Још ћемо о овоме беседити, али једном другом приликом (када будем био при стваралачком и песничком надахнућу), да бисмо разумели зашто неки отпали Срби постају највећи и најгрознији србомрсци.

Тада ћете разумети, иако вам то сада чудно звучи, да је, по Србство, добро што су такви Срби отпали од Србства.

Лирски записи

 

 

 

Мораш убрзано да радиш на себи.

Мораш посвећенички, из трена у трен, да радиш на себи.

Да освешћујеш и уздижеш себе.

Мораш што више да очврснеш и ојачаш, у сваком погледу.

Мораш бити самосвојан и самобитан.

Мораш да узрастеш у божанску личност.

Да се уздигнеш и узнесеш понад каљуге света.

Да будеш самоме себи лекар, самоме себи исцелитељ, самоме себи учитељ и водич на духовном путу, на путу светлости.

Долази време, и већ је дошло, када ћеш у свету бити све самљи.

Све мање ћеш људи сусретати.

Све мање оних који би твојему срцу мили и драги били.

Свет је изгубио душу; милост је изишла из људи.

У свету влада грозота пустоши и бесмисла.

Мораш убрзано да радиш на себи.

Да ствараш своје унутарње светове.

Да из снова својих ствараш унутарње светове, светове у којима ћеш наћи мира и спокоја, у којима ћеш бити свој на својему.

Не рачунај на спољни свет.

Не веруј у спољни свет.

Не веруј владарима спољнога света.

Веруј само у своје унутарње светове, веруј само у оно што сневаш и ствараш.

Како будеш сневао и стварао, тако ће ти и бити.

Све смо самљи и ти и ја.

И још ћемо самљи бити.

У свету је све мање душа из нашег звезданог јата.

Све мање душа од рода и племена нашега.

Морамо убрзано да радимо на себи.

Морамо посвећенички, из трена у трен, да радимо на себи.

Морамо да чувамо и спасавамо једни друге, јер само тако можемо победити свет.

Лирски записи

 

 

Лагано се, уједначено, равномерно окреће, врти, витла  Галактички Точак Правде; врти се и кружи Бескрајном Завојницом на Поткама Вечности.

Коло Сварогово, Коло Промена – у Бескрајном Кругу ПраВасељене.

Закон сетве и жетве, Закон космичког бола.

Ко је шта сејао, то ће и жњети.

Долази време наранџастих и плишаних револуција на Западу.

Још мало, још само мало, и у свим градовима на Западу дешаваће се управо оно што смо некада гледали на Истоку.

Коло Среће се окреће, без престанка се окреће.

Запад је без Духа и Свести, зато и не разуме Вечни Божански Закон.

Сејао је олују на Истоку, па ће сада олују и да жање, али у својему дому.

Још мало, још само мало, и талас за таласом наранџастих и плишаних револуција захватаће и запљускивати Америку и Енглеску.

Оно што су вековима чинили Истоку, сада ће им се све то о главу обити.

Дуго су, и предуго, живели од туђе муке, од туђега рада.

Ништа друго нису ни чинили, до ли убијали, пљачкали и отимали!

Сада ће Медвед да заигра пред њиховим домом.

Трешће се Земља од Медине игре.

Коло Среће се окреће, без престанка се окреће!