Лирски записи

 

01

Без духовне повезаности са вишим бићима, мој живот не би имао никаквог смисла.

Заиста, био бих посве слуђен и изгубљен у свету.

Све лепо што сам доживео у свету, происходило је из моје духовне повезаности са расом вилењака.

Постоје многа и различна виша бића која различни људи називају различним именима, али ја та бића из неких својих унутарњих разлога називам вилењацима.

Никада овај свет нисам осећао и доживео као свој дом.

Одувек сам имао осећање да сам на пропутовању.

Од детета сам волео да зурим у вечерње румене облаке.

Маштао сам и сневао о далеким световима, о далеким световима који нису на Земљу.

Земља ми је била занимљива само онолико колико је повезана са небом.

И када сам путовао кроз далеке пределе и крајолике, кроз туђинске земље и градове, увек сам зурио само у небо, само у облаке беле, румене и љубичасте.

Земља ми је одувек била прозаична, као и људи које сам на путовањима својим сретао.

Лирика – то је вечерње небо, то су бели и румени облаци разиграни на вечерњем ветру.

 

02

Од детета сам имао осећање да сам залутао у свет, да сам се нечијом грешком појавио у свету.

Заиста сам се тако осећао од детета, од када знам за себе.

Све друго што бих рекао, лагао бих и вас и себе.

У свету је све прозаично, све сиво и пепељасто, све суморно без унутарње светлости виших бића, без унутарње светлости вилењака.

Оно лепо што налазим и откривам у свету – то није од света, то није од људи, већ од вилењака.

Овај и овакав свет може свакога трена да нестане, и не бих жалио због тога.

Жао ми је само неких ретких племенитих и дивотних душа које пате у свету.

Оних душа које нису од овога света.

Људи су толико пристали уз зло овога света, тако да ништа више не може да их одвоји од зла света.

Само виша бића могу да промене овај свет, могу да га учине бољим и дивотним.

Људима одавно не верујем.

Људи нису дорасли томе да икакво добро учине и себи и свету.

Нису дорасли, и нису створени.

 

03

На помолу је свеопшти нуклеарни рат.

Рат у којему ће људи уништити сами себе.

Од људи ништа боље и паметније није се ни могло очекивати!

Од самог настанка људска творевина води ка самоуништењу.

Све су људске цивилизације одувек тако завршавале.

Како су почињале, тако су и завршавале.

Људски ум не да људима мира.

Ум их води ка коначној смрти.

Сви ратови се рађају из ума, и сви ратови заувек остају у уму.

Људи не могу да изиђу из рата, зато што не могу да изиђу из ума.

Ми смо само на пропутовању.

Овде смо се појавили само на неко кратко време, и заувек ћемо одавде отићи.

Зашто бисмо зажили за светом у којему је наша душа знала само за тугу, сету, патњу и боли?!

Лирски записи

 

 

Јаки смо онолико колико смо сложни.

Никада ниједан народ није поражен извана, већ вазда и увек изнутра.

Несложни народи нестају као последње презрено робље.

Несложни народи никада нису били поштовани и цењени народи.

Наслога је најподмуклији непријатељ свакога народа.

Ако ово до сада нисмо схватили и освестили, онда никада нећемо то схватити и освестити.

Ово је последња прилика да се ујединимо и сложимо зарад опстанка Србства.

Јер, ко зна да ли ће следеће прилике икада бити!

Прошло је време прејаких речи и великих прича – ово је последња одбрана Србства!

Наши заклети душмани стигоше већ пред врата нашега дома.

Ако сада нисмо сложни и јединствени, онда никада нећемо ни бити.

Издамо ли сада једни друге, издамо ли Србство, онда смо нашу децу и децу наше деце већ унапред осудили на робство.

Тада ми нисмо родитељи, но мучитељи своје деце.

Нећемо имати мира ни у овоме ни у ономе свету, од лелека и плача наше поробљене деце.

Нећу пуно да вам причам, јер немам времена за приче и за прејаке речи.

Или видимо или не видимо, или знамо или не знамо.

Да ли ћемо опстати или нестати – све од нас зависи!

Лирски записи

 

Схватио сам, у једноме трену, да је све у свету изгубило сваки смисао.

Да нема у свету ничега, зашта би вредело жртвовати и један једини дан нашега живота.

Схватио сам, у једноме трену, да смо сви ми жртве духа обмана и превара који влада овим светом од самога постања света.

И тада сам рекао себи: бићу Нико и бићу бескористан.

Бићу бескористан као лахор у пољу, као власти траве, као жубор воде горскога потока, као јато ждралова у сутон вечерњи.

Најкориснији бићу онда када будем био свима бескористан.

Схватио сам, да је наш живот повезан са свим животима, у свим световима, у свим пространствима.

Схватио сам, да наш живот није наш, да није ничији, већ да је наш живот – живот свих бића, знаних и незнаних, видиљивих и невидљивих.

Схватио сам, да сви ми живимо један једини и свеопшти живот, и да нико од нас нема никакве власти над свеопштим животом који подједнако припада свима нама, и који подједнако не припада никоме од нас.

Ми нисмо господари својих живота, већ наши животи господаре нама.

Ми смо вођени животом, а све време живимо у опсена да ми водимо живот.

Само бескористан човек јесте слободан човек.

Онај ко је Нико, ко никоме не треба, живи свој живот не размишљајући о смислу живота.

Све док размишљамо о смислу живота, ми не живимо живот, већ живимо наше мисли о животу.

Живот је изван смисла, изван сврхе, изван мисли, изван сваке корисности и сврховитости.

Ми живимо живот, а да ништа не знамо о животу.

Нама се само чини, да све знамо о животу – кажем вам: ми ништа, уистини, не знамо о животу.

Живот је највећа тајна и највеће чудо.

Што више размишљамо о животу, све смо даље од живота.

Понављам: само бескористан човек јесте слободан човек. 

Када дођемо до тог познања, онда ћемо истински живети живот.

 

Посвећено племенитом Србину, Соколу са Велебита.

 

 

Промени и освести себе, то је највише што можеш да учиниш, како у овоме свету тако и у свим иним  световима.

Ако промениш себе, променио си и свет.

Ако си ти бољи, и свет ће бити бољи макар за толико колико си ти бољи!

Бави се малим стварима, јер свет почива на малим стварима.

Живот је тренутак; ако не живиш тренутак, онда твог живота ни у бескрају времена нигде неће бити.

Зашто размишљаш о вечности, о вечноме животу, када је живот само овај тренутак?!

Наравно да си вечан, али вечан си само онда када живиш овај тренутак!

Ако ниси будан и свестан овога тренутка, онда се твој живот расплињује и распршује ни у шта, без сврхе и смисла.

Све је са смислом и сврхом, те ничега и нема без смисла и сврхе!

Да би учинио себе бољим и вреднијим него што јеси, мораш да сачуваш унутарњи мир.

Ако нема унутарњег смирења, залуд ти сва знања и сазнања!

Узнемирен дух води у бесловесност.

Узнемирен дух чини човека јаднијим од скота.

Човек може да поседује ова или она знања, ове или оне дарове Духа, али ако смирења унутарњег нема – тада сва та сазнања као и сви ти дарови Духа, губе сваки смисао и значај, јер човек није потпун ако у Духу не ствара.

А стварати се не може, ако смирења унутарњег нема!

Не размишљај о томе, да ће теби бити боље када свет буде постао бољим.

Запамти: свет никада неће постати бољим, ако ти сам не постанеш бољим!

Не очекуј, да ће теби бити боље –

 када твом народу буде било боље; када твом племену буде било боље; када у твојој држави, или било где другде у свету, буде било боље!

То се никада неће догодити, ако ти сам не постанеш бољи; ако се ти сам не промениш; ако ти сам не постанеш – Велико Биће Промене!

Промена света је већ започета, али са тобом и од тебе!

Промена света је започета онога трена, када си се ти пробудио и схватио, да све почиње

са тобом и од тебе!

 

 

Молим ти се, Светлости Дивотна!

Обасјај и просветли,

све душе живодајне

у свим световима,

 

на свих Дванаест

Ступњева Стварања!

 

И уведи их

у Пра Биће Своје

Сушто,

 

јер јесу Твоја Светлост;

и Дејство Твоје од Праискони;

и Љубав Твоја Пра Сушта;

и све Твоје Тобом,

 и у Теби јесу!

 

Светлости!

 Светлости Дивотна! 

 

 

 

У језгру Вртлога ужасне космичке грмљавине  открићеш најдубљу тишину.

Пред налетима чудесне ваздушне и водене силе, када све витла и руши се унаоколо, зарони што дубље у само језгро Вртлога, и ту ћеш открити праискони мир.

Силни олујни ветри крше и чупају храст, али јасика плеше на струјама ветра и остаје нетакнута.

Храст је стајао на рубежи Вртлога, а јасика је заронила у само језгро Вртлога!

Када наиђе велики животни проблем, не опири се проблему, већ се научи да плешеш у ритму проблема!

Бог Који Плеше јесте Бог Који Одржава Светове.

Човек који плеше јесте Човек који живи без страха и брига.

Живети без страха и брига, значи имати и Вере и Поверења у Створитеља!

Бриге и страхови јесу последица удаљавања од Бога.

Ми само умишљамо да смо са Богом и у Богу, али нас наши страхови и бриге откривају.

Колико страхова и брига у нама, толика је и наша удаљеност од Бога.

Све што видимо и све што не видимо, у свим световима, то је Божје Дејство, Божја Енергија.

Све силе знане и незнане, природне и неприродне, јесу Божје Дејство, Божја Енергија.

Створи пријатељство и са силама и са енергијама!

Буди пријатељ свему што је од Створитеља –

а од створитеља је Све!

Ничему и никоме не буди непријатељ; свему и свима буди пријатељ!

Ако си свима и свему пријатељ, онда ћеш и имати помоћ од свих и од свега!

Све жели нечему да те научи; све на разне начине покушава да буде пријатељ с тобом.

Страхови и бриге нас завађају са свим и свачим!

Страхови и бриге долазе из Ума.

Ум производи и ствара све оно што је противно Бићу нашем, Суштаству нашем, Присуству нашем.

Изиђи из Ума, и свет ћеш гледати очима Живога Бога!

Изиђи из Ума, и видећеш, свуда и у свему, Лице Живога Бога!

Изиђи из Ума, и Бог ће уместо тебе радити за тебе!

Ти нећеш ништа чинити, а све ће за тебе бити чињено онако како би ти само пожелети могао!

 

Деветнаесто мудрованије из Тијаније

 

*

 

Тијање је Богомданo тихујуће место, Богомдана лепота! Тијање је, уствари, природна дејствена (енергетска) лепота над лепотама, и сила над силама! Мени, који сам ту рођен, никада то није било спорно, јер сам тијањска природна дејства јасно видео и јасно осећао од најранијег детињства. У мојој породици урођена повишена перцепција је нормална појава. Моја баба по оцу била је познати народни исцелитељ. У нашу кућу свакодневно су долазили људи и жене и тражили помоћ. Баба је лечила уганућа, преломе, порађала жене, правила мелеме, саљевала олово, гасила угљевље. У то време лекари су били далеко, у већим местима, и овај вид лечења је давао добре резултате. Још има живих сведока којима је излечена рука, нога, леђа, жутица, а има и деце, сада одраслих и старијих људи, којима је моја баба помогла да дођу на овај свет. Баба је могла да види ауре око људи и ауре неких места у Тијању, за које је говорила да су здрава и да дају снагу људима, ако би се ту одмарали.

 

* *

 

И ја сам наследио повишени осећај за људе и људска испољавања, природу, природна зрачења и друге појаве. Када сам био мали дечко, пре него што сам пошао у школу, сећам се, стално сам запиткивао родитеље и рођаке, одакле долази светлоплава блистава, скоро невидљива, светлост која се разливала у нашој ливади, коју зовемо Чаир, и која је лебдела по целом тијањском пољу. Мајка је говорила да је то цвеће – каћуни. Ја сам, наравно, видео расветале каћуне с пролећа или у јесен, нарочито када је њихова година, али моје питање се односило, сада то јасно знам, на дејствена зрачења места која други нису видели. Када се нешто не види људи сматрају да и не постоји. До појаве микроскопа није се знало, није се видело, да постоје многа ситна бића која су невидљива голом оку, али видљива на појачању. Тако је и са зрачењима – не постоје за оне који их не виде или не осећају, али постоје за осетљиве инструменте којима се може мерити, или за осељиве људе који могу да виде и осете.

 

* * *

 

 Нажалост, у овом свету многе важне одлуке доносе духовни слепци који су чврсто усидрени у материју,  додатно ослепљени личним интересима. А лични интереси желе у Тијању, јединственом дејственом месту, природној ваздушној бањи, обилатој по благотворном зрачењу, које спречава или исцељује многе болести, и доноси мир и окрепљење старим, слабим и депресивним особама, изруче прљаву технологију која ће да уништи ово место и ближу и ширу околину. Лични интереси су силни, безобзирни,  лажљиви, слаткоречиви, обећавајући, умеју да заплаше, потплате, преваре. За њих и њихове налогодавце из сенке ништа није свето, важан је долар, динар или фунта.

 

* * * *

 

Која би земља, која држи до себе, до својих грађана, дала природно здравилиште за термоелектрану која гуши и убија, која? Можда Енглези, Немци, Амери, Французи, Холанђани? Нико то неби урадио! Прљаву индустрију селе са својих простора што даље, што даље. Који би председник општине коме су важни бирачи, становници, деца, дао бланко пристанак за прљавушу која негативно зрачи, гуши, разбољева, убија?

 

* * * * *

 

Како ја видим, како осећам, и како знам Тијање?

Као што рекох, још као дете виђао сам дејствено (енергетско) поље које се ширило изнад тла и које је било различитог интезитета, зависно од локалитета. Тада нисам знао шта је то, а то нису знали ни моји родитељи или комшије. Штавише, они то поље нису очима ни видели! Због мојих виђења имао сам и неприлика, смејали су ми се, или, у најбољем или најблажем просућивању, говорили су да маштам. Понеко би ме пипао по челу да види имам ли температуру и да ли бунцам. Посебно драматично било је реаговањеје родбине и комшија када сам говорио да видим струју фине енергије која иде из правца планине Овчар преко моје куће према југу ка Грчкој. Други крак слабијег интезитета видео сам да долази са северозапада и иде мало јужно од Чачка. Те две струје се укрштају изнад моје куће, тачније изнад степеништа испред куће. На пројекцији места где се укрштају те струје волео сам да седим у младости, или да медитирам дуго у ноћ. Нема потребе да даље описујем догађаје из детињства, нити да описујем виђења, поруке…

 

* * * * * *

 

Данас, са толико радног искуства као инжењер – технолог у привреди, са специјализацијом  за унутрашњу и спољну трговину и маркетинг, добијеном током школовања на магистралним студијама на Економском факултету и са искуством у раду на информисању и маркетингу и радом на руководећим местима, затим као дипломирани хомеопата, учитељ многих духовних и исцељујућих вештина, а и као рођени тијањац, осећам се позваним и стручним да дам негативно мишљење о идеји да се у Тијању или ближој околини гради термоелектрана, и да се жртвује овај јединствени природни и здравствени локалитет.,Ово место треба да буде оно шо  уистини јесте – здравилиште, место за туризам, место где би се одржавале радионице за децу без родитеља, како је то једном са великим успехом урађено, затим место за старе и изнемогле, за опоравак. Тијање  треба да буде Дом за духовни, милосрдни и еколошки рад.

 

05. 03. 2014.

Владан Пантелић

Лирски записи

 

01

Колико љубимо, толико смо и живи.

Не колико смо љубљени, већ, управо, колико љубимо!

Ми смо у свему томе битни.

Битна је наша љубав.

Када ми љубимо све, онда и све љуби нас.

То је Закон.

 

02

Себичнот се најчешће пројављује кроз одсуство љубави.

Себични и саможиви увек су лишени љубави.

Колико љубави имамо, толико смо и проширени на живот.

Наш живот почива на љубави.

Наш живот јесте условљен количином љубави према ближњима, према свему.

Без љубави ми смо, заиста, мртви.

 

03

Пут ка Светлости води кроз љубав, али кроз љубав испољену у стваралаштву.

Предуслов љубави јесте стваралаштво.

Тамо где нема стваралаштва, нема ни љубави; а где нема љубави, ту нема ни живота.

Онај ко не уме да ствара, не уме ни да љуби.

Зато што нема љубави без дела љубави!

И то је Закон.

 

04

Понављам, важно је да ми љубимо, па ћемо и бити љубљени.

 

 

Лирски записи

 

01

Ујединило се свеколико зло овога света, и кренуло у рат против Русије.

Од свих слободарских земаља у свету, још једино Русија може да се одупре синовима таме и њиховим пакленим војскама, којих је данас више него икада раније у многовековној повесници човечанства.

На челу свих дивљих крволочних хорди налази се – а ко би други! – англорептилија.

Где год је хаос, лудило, пометња, рат и проливање крви ту ћете, по правилу, увек открити вешто и лукаво скривен крвави потпис англорептилије.

 Та Седмоглава Неман смера да покори сва племена, све народе, све родове и све расе, да сурово влада народима, племенима, родовима и расама, и да им, лукаво и лагано, исисава крв и животне сокове све док од њих не остане само љуштура и грозота пустоши.

 

02

Овога пута, Русија мора да победи, али заувек!

Мора да стуче свих седам глава Седмоглавој Змији, јер, ако макар и једну остави, поново ће се обновити и подићи Неман.

Нека су нам, у овоме светом рату, у помоћи сва духовна и божанска бића из свију виших светова!

Без њихове помоћи, без помоћи Галактичких ВедСрба и ВедРуса, тешко да ћемо моћи да се одупремо Седмоглавој Немани.

 

03

Има нешто суштаствено што морамо да разјаснимо.

Ово није само поход на Русију, како многи спавачи мисле, ово је поход на све слободарске земље, на све слободарске народе и родове.

И, ако хоћете, ово је поход на Србију!

Нестане ли – далеко било! – Русија, свршено је са нама, свршено је са свим слободарским народима и родовима.

Тада ће на Земљи наступити метафизичко ледено доба.

Метафизичко ледено доба које је страшније и грозније од сваког физичког леденог доба.

 

04

Ко данас не види Русију као Светионик васцелог слободарског човечанства, тај неће сутра видети ни крвнике кад буду дошли пред врата његовог дома.