Лирски записи

01

Већ сам вам писао о томе, како сам открио и осетио лепоту, племенитост и божанску узвишеност Србске Душе.

Сада поново, по ко зна који пут, пишем о томе, из неких, само мојему унутањем бићу, разумљивих разлога.

 

02

Одмах да разјаснимо.

Када пишем о Србима, ја, заиста, пишем о расним Србима.

Не пишем о онима који сем србских имена немају у себи ничега србског; о онима који се скривају иза србских имена како би што више наружили и понизили расне Србе; о онима који су по задатку највећих србских мрзитеља ко зна одакле и како убачени међу Србе, већ пишем о оним расним Србима који чине и предастављају Србску Галактичку Вертикалу.

 

03

Србин се препознаје по очима, по погледу, по боји гласа, по говору, по размишљању, по осећању, по животној поетици, по погледу на свет.

У очима Србина нема сенке, нема беса, нема мржње, нема пакости, нема нечега скривеног, или нечега што покушава да скрије, нема подмуклости, потуљености и лукавости.

Само један кратак поглед мени је довољан да у трену препознам Србина, да разлучим расног Србина од онога који ми глуми Србина.

 

04

Србин се препознаје и по мислима, по ствараалачкој машти, као и по осећањима.

Душа расног Србина, као и расне Србкиње, има пријатан мирис.

То је миомир праисконе чедне душе.

Да, заиста, душа има мирис!

То нећете наћи у западним књигама и наукама, јер они до тог познања нису дошли, нити ће икада доћи.

Свака душа има мирис, и свака душа мирише својим миомиром.

Мирис душе је последица мисли, осећања, речи и дела.

 

05

Боја гласа, нагласак, изговор и говор, такође, открива расног Србина.

Онај ко има истанчана унутарња чула за језик, за дикцију, за мелодију, за музику и ритам речи, моћи ће у трену да разлучи расног Србина међу стотинама оних који глуме Србина.

 

06

Надаље, стас и лик открива расног Србина.

Вертикала лица и стаса, као и дужина врата, јесте својствена свим расним Србима и Србкињама.

А то казује, да је већ у светлосном запису Србског Бића дана и сразмера лица, врата и стаса.

Србин увек следи Галактичку Вертикалу, како у мислима и осећањима, тако и у лику и стасу.

 

07

Смиренност и дубок унутарњи мир јесте такође одлика расног Србина.

Када сам у друштву расног Србина и Србкиње, увек око себе, преко својих унутањих чула, осећам (заиста, у простору и времену осећам), како дубоко смирење тако и дубоку унутарњу тишину.

 

08

Одсуство страха и брига јесте још једна од најскривенијих и најтеже уочљивих одлика расних Срба.

Отуда дубоко смирење и дубока унутарња тишина у друштву расних Срба.

Србин је лишен страха и брига зато што је повезан са Галактичким Језгром, са Извором Живота.

Будући да је повезан преко унутарњег бића са Галактичким Језгром, он зна, он је свестан у свакоме трену, да је бесмртан и вечан, а, ако је већ свестан да је бесмртан и вечан, онда је и лишен страха и брига.

 

09

Сваки расни Србин и свака расна Србкиња увек ће притећи у помоћ сваком расном Србину и свакој расној Србкињи.

У то сам се уверио на стотине, на тисуће пута и, то је Закон!

Такође сам се уверио у то, да ће расни Србин за расног Србина и живот свој заложити.

И то је Закон!

Али, морамо развијати и школовати своју унутарњу видовитост, да бисмо могли, у свакоме трену, да међу стотинама и тисућама лажних и глумећих Срба, препознамо расног Србина.

Лирски записи

 

01

Данас ме један племенит човек упита, зашто сам Србин, и ја му овако одговорих.

Србин сам, зато што сам још пре рођења пожелео да будем Србин.

Пре него што ће се моја душа, кроз оца и мајку, низвести у овај свет, видео сам свеколику патњу Србства кроз све векове и светове.

Моја је душа пожелела да се у свет појавим у Народу који највише страда и пати на Правди Бога, у Племену које је мимо сва племена и мимо све родове.

Још тада сам, боравећи у звезданим пространствима, знао, да моја душа ни у једном другом народу, ни у једном другом племену, неће моћи тако брзо да се искупи за сва недела своја из минулих животних токова.

Моја је душа тражила и молила, да се оваплоти у Србству, да би кроз Биће Србства прочистила и искупила саму себе за сва недела своја, за све пропусте, заблуде и грешке своје из минулих живота својих.

 

02

Србин сам, зато што је часно бити Србин.

Часно је бити Србин у свету који презире, мрзи и прогони Србе.

Бити Србин, то значи, бити усамљен.

Усамљен у свету србомрзаца и србомрзитеља.

Бити један једини наспрам руље и светине.

Бити један једини на бојноме пољу наспрам дивљих хорди.

Бити један једини који сме да каже ДА, када сви други урлају НЕ; и, опет, да каже НЕ, када светина урла ДА.

 

03

Србин сам, зато што ниједан народ на целоме свету, нема такву душу какву Срби имаду!

По части, достојанству, племенитости, храбрости, узвишености и господству ниједан народ не може да се са Србима пореди.

Ни по стваралачком духу нико се са Србима поредити не може.

Срби су рођени ствараоци, рођени градитељи и рођени посвећеници уметничке лепоте и дивоте.

 

04

Србин сам, зато што су ме Срби сачували од зла овога света.

Већ сам писао о томе, да сам још у раној младости, од југо-комуниста и ватиканаца, био обележен као државни непријатељ.

За мене, као државног непријатеља, нигде у поробљеној Србији није било посла.

Мене су Срби и Србкиње сачували и спасили.

Они су све време, све минуле године, помагали и мене и моју породицу.

Они су објављивали моје књиге, они су школовали моју децу, они ми и дан-дањи припомажу да живим и стварам.

Без тих племенитих, узвишених и господствених Срба и Србкиња, кажем вам, ви и не бисте знали за мене, не бисте знали да уопште постојим.

 

05

Србин сам, зато што Срби и Србкиње бдију нада мном.

Да не бдију нада мном, и да нису бдели нада мном све ове минуле године, ја бих био најзалуднији човек на овоме свету.

Никада се у мојему унутарњем бићу не би узвинуо и размахнуо овакав песник, да Срби и Србкиње, племените, узвишене, дивотне и божанске душе, не бдију нада мном.

 

06

Србин сам, зато што међу Србима, зато што у Бићу Србства, има оних божанских душа које се ни у једном народу пронаћи не могу.

Такве душе (можда их има три, пет или седам посто!) превазилазе и надилазе све ине душе.

Такве душе јесу Језгро Србства, јесу Душа Србства, јесу Суштаство Србства, јесу Божанство Србства.

 

07

Србин сам, зато што су ме од детета до дана дањег чували и спасавали племенити и дивотни људи, а сви они (то није случајно!) бејаху и јесу – Срби и Србкиње!

На својим животним путима и стазама сретао сам многе људе, из различитих племена и народа, али сам само међу Србима открио и упознао узвишене и божанске душе.

Свуда има добрих људи.

Заиста, добрих људи има у свих племена, родова и народа.

Али, само у Срба има дивотних и божанских душа.

Има оних душа које превазилазе и надилазе сва добра и све добре људе овога света.

 

08

Србин сам, зато што знам да кроз Биће Стваралачког  Србства води мој Пут ка Првобитној Светлости.

Још и ово да кажем, а што је у духу ових лирских записа.

Ја јесам песник, али србски песник!

То мора да се нагласи.

Зато што се србски песник не може поредити са песницима неких других народа.

Не може се ни по чему поредити!

А ви већ или слутите или знате зашто ово рекох.

 

09

Све ово (у песничком надахнућу) посведочих зарад једне племените, дивотне и узвишене душе Расне Србкиње (име јој нећу споменути, зато што је њено име већ записано у Акаши) која ме, својом сестринском добротом и љубављу Србкиње (и попут Добре Виле из србских бајки), спасава у овоме свету.

Сада је и вама јасно, зашто сам Србин, и зашто је благословено и дивотно – бити Србин!

Лирски записи

01

Време освешћених родољуба.

Да, долази, и већ је дошло, време освешћених родољуба.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће знати, смети и умети да се боре против заклетих непријатеља Србства.

 

02

Мисија Срба и Словена у Новоме добу.

Због тога је у страху, у паници, у пометњи и расулу англорептилија.

Шта је англорептилија?

То је једна паразитска подраса која је вековима исисавала снагу, дејства и животне сокове стваралачкој Звезданој Раси, Србској (Словенској) Раси.

 

03

У Србији је, из дана у дан, све више освешћених и неустрашивих родољуба.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће ослободити Србство од англорептилског робства.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који знаду да србски тајкуни заједно са србским политичарима раде за англорептилију.

Англорептилија преко србских тајкуна и србских политичара исисивава животне сокове из Бића Србства.

 

04

Змијска гнезда англорептилије јесу Лондон и Ватикан.

Ово запамтите: Лондон и Ватикан!

У Лондону и Ватикану може само Зло да се испили.

Никакво Добро отуда долазило није.

Сви ратови против Срба и Словена тамо су осмишљавани.

Њихова религија јесте јудео-кршћанство.

А јудео-кршћанство јесте религија Црнобога, религија Таме.

 

05

Време освешћених родољуба.

То је будућност и Србства и Србије.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће знати и смети да Змију у главу стуку.

Оних освеешћених и неустрашивих родољуба који ће знати, умети и смети да Србство врате на Пут Светлости.

 

06

Србија на Западу!

Ко су они што говоре, да је Србији место на Западу?

То су они што растурају и пљачкају Србију, а Србство сатиру и затиру.

То су они што служе англорептилији.

Србски тајкуни и политичари – то су највећи изроди и душмани Србства.

 

07

Србство гладује, Србство је у беди због пљачке и отимачине србских тајкуна и политичара.

Србски тајкуни и политичари исисавају животне сокове из Бића Србства.

И ово запамтите: србски тајкуни и политичари убијају Србство!

То је Змија унутар Србије, то је Змија унутар Србства.

Та Змија мора да се у главу стуче!

 

08

Све што је племенито, узвишено и господствено у Србству и Србији, то је на самом рубу сиромаштва; то гладује и зебе због пљачке и отимачине србских тајкуна и политичара.

Ко то урла и завија по Србији, да Европска унија нема алтернативу?
То урлају и завијају србски тајкуни и политичари који су слугиних слугу слуге англорептилије.

Они који су са англорептилијом направили тајни договор о сатирању и затирању Србства.

 

09

Да ли је иједан србски тајкун, да ли је иједан србски политичар ишта учинио за гладну србску децу?

Не! нити ће икада учинити.

Они презиру гладну србску децу, они презиру ојађено и понижено Србство.

Они су последњи олош и шљам, они су последња белосветска фукара.

 

10

Време освешћених родољуба.

Још мало, још само мало, и Србија ће бити – Слободна Србска Земља!

Лирски записи

 

01

 Створитељ је човеку подарио највиши, највећи и најлепши дар од свих својих бића – дар уметничког стварања.

Тај дар јесте израз највеће Божје Милости и Љубави према човеку.

Даривајући човека даром уметничког стварања, Бог је човеку открио Своју Неизмерну Љубав према њему.

Јер, сем човека, ниједно биће у ПраВасељени није таквим даром од Створитеља даривано.

 

02

Песништво је круна свеколике уметности.

Поезија је једина уметност за коју нема званичне школе на Земљи.

За све друге уметности постоје школе, факултети и академије, само за поезију нема, нити ће је икада бити.

Поезија се не учи; поезија се рођењем доноси на свет.

Песник се рађа као песник, рађа са поезијом коју ће певати, стварати и живети у свету.

 

03

Сликарство се учи; музика се учи; градитељство се учи; списатељство се учи; све се уметности уче – само се поезија не учи!

Песник се рађа као песник.

Он не стиче знања у свету; он је знања о певању и живљењу поезије већ донео на свет.

С тим знањима је рођен, и та знања – преточена у песме, у поезију – предаје ближњима.

Не чува их за себе, већ једноставно предаје.

 

04

Многи су песници пре тридесете године отишли са света.

Обавили су свој земаљски задатак и – отишли!

Кад човек обави свој задатак на Земљи, онда и одлази.

Зашто би се човек и даље бавио у свету, ако је већ обавио свој задатак?!

 

05

Песник сагорева у поезији.

Живи у поезији, и живи за поезију.

Кад напусти свет, он је и даље присутан у свету – присутан у својим песмама!

 

06

Песник живи онолико колико живи његова поезија.

Умро је, али је и даље жив.

Жив у својим песмама, жив у својој поезији.

Није ту, а јесте ту.

 

07

Песникова поезија живи онолико колико живи и језик на којему је певао и стварао.

Зато песници и јесу једини истински чувари језика.

Без песника – нема ни језика!

 

08

Сви србски песници живеће онолико колико ће живети и србски језик.

Сви србски песници, од праискони до данас – јесу наши савременици!

Они вечно живе у србском језику.

Али и србски језик вечно живи у њима!

Лирски записи

 

01

Нема неопредељених.

Свако је опредељен, заиста опредељен, чак и онда када каже да је неопредељен.

Или си за Светлост или за Таму.

Или си Љубав или за Мржњу.

Или си за Добро или за Зло.

Човекова природа је таква, да увек мора бити опредељен.

Да мора бити јасан самоме себи.

Када је јасан самоме себи, онда ће свима бити јасан.

Свако је од нас у свом унутањем суштаству већ самим својим рођењем опредељен.

Можда није свестан да је опредељен, али је опредељен!

 

02

У овоме трену, човечанство се таласа, и разлучује.

Разлучује се и раздваја по вертикали.

Дешавања су у свету таква, да нико више не сме бити неопредељен, јер не може – све и кад би желео – да  остане неопредељен.

Околности нас присиљавају да будемо опредељени.

Ствари су веома просте.

Ко гледа и види, све му је јасно.

На једној страни Русија, и све оно што чини и оличава Русију и иде уз Русију, а на другој страни Америка, Империја Зла, као и све оно што чини и оличава Америку и иде уз Америку.

Сада се опредељујемо – за Слободу или за Робство, за Светлост или за Таму, за Пут навише или за Пут наниже.

 

03

Свако се од нас сам из свог унутарњег бића опредељује.

Нико никога не опредељује, већ свако мора сам да се определи, да се сврста, да нађе своје место на светској позорници.

Наше опредељење зависи од наших мисли, од наших осећања, од наших речи, од наших дела, као и од самог нашег живота.

Наше опредељење – то је наш став, то је наша поетика, то је наш поглед на свет, то је наша вертикала!

 

04

Сви смо ми различити, свако је од нас свет за себе, некад и читаво звездано јато, али у овоме трену галактичке вечности имамо само две стране, две могућности – или Светло или Тама!

Нема треће могућности, нема треће стране, и нема ништа између!

Ово је тренутак, космички тренутак, када ће и неопредељени бити опредељени.

Ако се не определе за једно, већ су се самим својим неопредељењем сврстали уз друго.

Они, можда, неће знати да су се сврстали уз друго, али ће се, свеједно, већ самим својим неопредељењем наћи на другој страни.

 

05

Ако гледате Русију као Русију, онда никада нећете видети Русију.

Гледајте Русију као Тајну, као Мистерију, као Мит, као Предање.

Потражите Русију тамо негде иза саме Русије, с ону страну свега видљивог и појавног, да бисте схватили шта је Русија.

Одговор потражите у својему срцу, у својој души.

Ниједног истинског одговора нема у спољном, појавном и варљивом свету.

 

06

Русија – то је Велика Душа Словена (Срба, Рашана)  – Велика Мајка Словена (Срба, Рашана).

Русија није Родина само Руса, већ је Русија вечна и бескрајна родна груда свих Словена (Срба, Рашана).

Свих Словена (Срба, Рашана) који, уистини, јесу Словени (Срби, Рашани), који се у срцу и души осећају Словенима (Србима, Рашанима); Словена (Срба, Рашана) који мисле словенски (србски), који говоре словенски (србски), који осећају словенски (србски) и, надасве, који живе и стварају словенски (србски). 

 

 

Пре много година,

негде у Пурпурним стенама,

 подно Небеске планине,

рече ми један тајинствени

путник путујући:

Иза тебе ће остати само оно,

 што никада твоје

 ни било није!

 

Оно што су теби,

још пре рођења твојега,

беле виле кроз сан

твоје мајке подариле,

низводећи се низ сребрни

Месечев зрак,

кроз широм отворен прозор

 у чардак где је твоја мајка,

у једно зелен–плаветно

 јесење вече,

на постељи чедно

снила.

 

Сневаћеш и певаћеш у свету,

и песме твоје будиће

 давно уснуле душе

 од рода и племена твојега –

 душе које су се скупа

 с душом твојом

низвеле из једног далеког

звезданог јата! –

 али, сета праискона

никада неће силазити

са твојега

 тајносаног лица!

 

Бићеш сетан и у радости;

и у песмама твојим

сетан звон ће звонити;

 и сетна ће бити душа твоја;

 јер ћеш свагда чезнути

за оним далеким

 непојамним световима,

иза пурпуног обзорја

тишине,

где у светлости, од снега бељој,

 титра и зрцали се

Дом Оца твојега.

 

Иза тебе ће остати само оно,

што никада твоје

 ни било није!

 

 

 Предводнице словенског јата

У венцу пурпурног обзорја тишине

 

Дивотом душе заносна Чаробнице

Ти што у сну призиваш

Три Сунца Поноћна

 

И што имаш глас и стас

Виле језеркиње Оране Свамиле

 

Осом Вечности узведи Род наш

И потом сиђи у свет сенки и утвара

И мачем својим лучезрачним

Распрши таму од векова

 

И снова роди Саму Себе Сербона

 

 

Један будући језик

Мора бити песнички

(Језик вилински и вилански)

 

Језик који неће бити

Усмерен на речи

Већ на преискуствено

И надискуствено Суштаство

Иза и изнад речи

 

То мора бити Све-Језик

Подједнако разумљив и јасан

Људима и вилењацима

Тицама и звезданим јатима

Водама и ветровима

Дрветима и дивљим зверима

Свим дусима знаним и незнаним

 

Све-Језик разумљив и јасан

Свему што дише и обитава

У свету и иним световима

 

Један будући језик

Мора бити Све-Језик и Раз–Језик

Истовремено бити Све и не бити Ништа

 

Језик на којему ће да се твори

И језик који ће у исти мах

И сам да твори у себи и око себе

 

Биће то језик који ће сви разумети

Али ће само неки бити у њему

Бити Суштаство и Сушти Све-Језика

 

И ако се то догоди

(А што се не би догодило!)

Један будући језик

Мора бити лучезрачан и прозрачан

Сав бити од даха и у дихању

Сав од Воде и сав од Ватре

 

И ако се то уистини догоди

(А што се не би уистини и догодило!)

Један будући језик

Мора бити животворан и живодајан

Мора бити језик Самог Суштаства Живота

(Све-Језик Велике Душе Мајке Земље

 

Лирски записи

 

01

Галактички Стваралачки Дух који је повезан са Душом Словена полако се низводи на Земљу.

У овоме трену само велики посвећеници осећају да се Галактички Стваралачки Дух Новога доба већ низвео на Земљу, док ће кроз десет или дванаест година присуство Галактичког Стваралачког Духа осећати сви људи на Земљи.

Ново доба биће у Знаку Словенске Душе.

Ново доба биће Мисија Словена.

До тада мора да нестане англосаксонска и англорептилска декадентна и дегенерисана цивилизација која је вековима, у сарадњи са Ватиканом, спутавала и осујећивала свеколики духовни развој човечанства.

 

02

Све освешћене и високе душе на Земљи, захваћене и запљуснуте Галактичким Стваралачким Духом, твориће таква дела љубави, лепоте и доброте каква су некада била својствена само Боговима!

Човечанство је данас у знаку планетарне вододелнице.

На једној страни имамо светлосне душе које раде за Ново доба, а те су душе окренуте према Словенском Истоку, а на другој страни постоје оне душе које раде за таму а противно Новоме добу које су окренуте према Англорептилском Западу.

Тајни и онострани рат између Истока и Запада препознатљив је на сваком кораку.

Најжешће битке воде се управо на највишим галактичким и космичким ступњевима.

Звездани рат између Светлости и Таме ускоро ће бити видљив и на Земљи.

Лирски записи

 

Када из свог унутарњег бића сазерцавамо збивања у свету, онда ћемо запазити да се већ неко време, на вишим ступњевима бивања и присуства, води невидљиви, метафизички и онострани рат између сила светла и сила таме.

Силе светла су, у овоме тренутку галактичке вечности, оличене у Русији, на једној, док су силе таме оличене у  Америци као и са свим оним што иде уз Америку, на другој страни.

Мисија Русије и Мисија Словенства (а Русија већ вековима представља Стожер Словенства) јесте изузетна и велика у Новоме добу.

Ако ствари сазерцавамо са једне више галактичке и космичке равни, онда ћемо схватити, да, у овоме добу,  Русија не представља само себе, и не брани само себе, већ је Русија оваплоћење свеколиког слободарског човечанства.

Бранећи себе, Русија брани цео слободарски свет, брани све мислеће и освешћене људе, брани цивилизацијске и културне тековине Словесне Ведске Расе.

Да није Русије, светом би завладала тама од века.

Да није Русије, Империја Зла би успоставила такву тиранију каква није виђена ни запамћена у тусућлетној повесници човечанства.

Русија је планетрна тврђава пред најездом англосаксонских и англорептилских човеколиких звери.

У овоме трену очи свеколиког слободарског света упрте су у Русију, јер судбина свеколиког слободарског света као и Планете Земље, у овоме часу, зависи од Русије.

Ако падне Русија, пало је мислеће и слободарско човечанство, пало је све оно што је кроз векове творио и градио Стваралачки Дух Човечанства.