Лирски записи

01

Тугујем за сваким посеченим дрветом.

Јер у сваком посеченом дрвету видим по један свој сан који је у неповрат одлетео.

У људима нема више милости.

Људи нису више оно што су негда били.

Изгубили су чула за лепо и узвишено, изгубили су чедну вилењачку душу.

Људи су постали демонске машине за уништавање сваке лепоте и дивоте на Мајци Земљи.

 

02

Сваког дана око мене посеку по неко дрво.

Тамо где су некада биле шуме, никла су нека дивља насеља, никле су неке аветне грађевине.

Свуда око нас ничу градови без душе.

За људе без душе и градови без душе!

 

03

Обхрва ме туга кад год изиђем на Дунав.

Јече од бола напола пресечена стабла белих и црвених врба.

Из дана у дан, све је мање стабала, све је мање дрвећа, све је мање шума.

Уместо дрвећа и шума ничу брда пластике и смећа.

Толико пластике и смећа свуда око нас!

 

04

Иза овог нараштаја људи остаће само пустолине.

Остаће градови гадови, остаће опустошена Земља.

Лепота се повлачи из света, милост се повлачи из људи.

 

05

Ја сам последњи песник плавих вилењака који сведочи о умирању света.

Али, верујем и знам, да мора да се роди један нови свет, из сметлишта и пепела старога света који ће ускоро нестати.

Лирски записи

01

Само Духовно Племство јесте Племство.

Нема Племства изван Духовног Племства.

То ми Срби морамо да освестимо.

Оно што називамо елитом, то нема никакве везе са Племством.

Елита је карикатура Племства.

Племство је Господство.

Елита је интелектуални олош и шљам.

 

02

Ми Срби не можемо да уђемо у Ново доба без Духовног Племства.

Без Духовног Племства ми ћемо нестати.

Ми немамо школе, ми немамо свеучилишта за Духовно Племство.

Све наше школе и сва наша свеучилишта јесу подређена интелектуалном олошу и шљаму.

Све наше установе и све наше владе јесу у служби интелектуалног олоша и шљама.

 

03

Елите су паразити и астрални вампири.

Духовно Племство је Стваралац и Градитељ.

Елите разарају Државу и Нацију.

Духовно Племство ствара, обнавља и одржава Државу и Нацију.

Ниједан народ, ниједна нација не може да опстане без Духовног Племства.

Нама је то тешко да схватимо и појмимо, зато што су комунисти седамдесет година убијали Свест и Самосвест у србском народу.

Комунисти су и рођени у круговима и салонима елита, будући да су и сами интелектуални олош и шљам.

Само је интелектуални олош и шљам и могао да изроди комунисте и бољшевике.

 

04

Духовно Племство јесте Вертикала, а елита је хоризонтала.

Духовно Племство јесте Срж и Суштаство у Бићу Народа, а елита је само љуштура и опсена.

Народ без Духовног Племства постаје дегенерисан народ.

Како се уништавају народи и нације?

Тако што им се побије Духовно Племство.

Дегенерација народа, дегенерација нације почиње са нестанком Духовног Племства.

 

05

Ми нисмо ни свесни колико нас је уништио комунизам!

Комунизам је у Србству уништио оно што сви наши заклети душмани нису могли кроз векове да униште.

Југо-комунизам јесте србоцидан, зато што је произишао из усташтва.

Између југо-комунизма и усташтва стоји знак једнакости.

Иста је количина србомржње и у једних и других, само што им се знамења разликују.

 

06

Право име за југо-комунизам јесте усташоидни комунизам.

Када ствари и појаве именујемо на прави начин, када праве речи дођу на право место, тек тада ћемо разумети и схватити шта се нама дешавало минулих осамдесет година.

Са уласком усташоидних комуниста у Београд, нестало је србско Духовно Племство.

Ми већ делујемо као дегенерисана нација, зато што нам никако не полази за руком да обновимо србско Духовно Племство.

 

07

Југо-носталгичари јесу потуљени усташоидни неокомунисти.

То морамо да препознамо и да освестимо.

Ништа у суштини није тако безазлено како нам се у први мах причињава.

Усташоидни комунисти јесу ватикански комунисти.

Постоји један прикривени кружни ток зла: све полази из Ватикана и све враћа у Ватикан.

Лирски записи

01

Господство је у унутарњем бићу.

Господин је онај који влада собом.

Онај који познаје себе.

А ко познаје себе, познаје сва бића.

Господство је ратништво, ратништво је господство.

Господство је чојство и вертикала.

Господство је узвишеност и неустрашивост.

Господство је Свест и Самосвест.

 

02

Срби морају да обнове Господски Дух.

Да обнове Господски Дух који су давно изгубили.

Све невоље Србства настају стога што су Срби изгубили Господски Дух.

Господски Дух – то је Свест и Самосвест.

 

03

Сваки Србин мора да се запита: Ко сам ја?

Ко сам ја, и чији сам ја?

Мора да се присети одакле је пошао, и куда иде!

Мора да зна, мора да освести, да његови Велики Преци бејаху Аријевци пре Аријеваца.

Да бејаху Звездана Раса.

Да бејаху Господа, јер Аријевац и значи – Господин!

 

04

Колико поштујемо себе, толико ћемо и бити поштовани.

Свет нас поштује и цени онолико колико ми сами себе поштујемо и ценимо.

Угледајте се на највеће и најбоље.

Поштујте и цените сваког оног Србина који је бољи и већи од вас.

Колико ви сами поштујете и цените оне највеће и најбоље Србе, толико ће и свет да поштује и цени свеколико Србство.

Лирски записи

 

01

Много је научних и философских књига написано о Тесли, али ни у једној од тих књига није откривено Суштаство Теслино.

У свим тим књигама о Тесли – нема Тесле!

Зато што се о Тесли не може писати са научног, философског и уопште интелектуалног – позитивистичког, материјалистичког – становишта, будући да само Теслино Стваралачко Биће надилази и превазилази свеколики појавни свет.

Пре свега, Тесла није само човек; он јесте, између осталог, и човек – али, није само човек!

Тесла је Божанство; Тесла је полу-човек и полу-бог, истовремено.

Он је човек у богу, и бог у човеку.

 

02

Тесла је од расе белих вилењака.

Познато нам је да су се ВедСрби мешали са белим и плавим вилењацима.

То су два светлосна зрака – бели и плави.

Потомци белих вилењака имају божански дар, да све своје визије из виших светова материјализију у појавном тропросторном свету, док потомци плавих вилењака (иако су подједнако даровити), своје визије из виших светова не материјализију, већ их пројављују кроз песничка и уметничка остварења.

 

03

Већ смо разјаснили, да вилењаци нису оно што се о њима пише и приповеда међу непосвећенима, већ да су то божанска бића која се низвођењем на Земљу жртвују за људски род, е да би људском роду припомогла да се уздигне на више ступњеве галактичког Постојања и Присуства.

ВедСрбски ДНК молекул садржи прикривен (успаван) вилењачки светлосни запис, који се, након буђења, пројављује кроз ретке (и изабране) Србе – посвећене,  пре свега, несебичном и божанском стваралаштву.

 

04

О Тесли се не може писати и говорити онако како се и иначе о знаменитим личностима пише или говори.

О Тесли се може певати и сневати, али, чим покушамо о Њему да причамо обичним и свагдањим речима, ми одмах у замку упадамо.

У трену бивамо уловљени и спутани.

Осећамо како нам све време, док пишемо и приповедамо о Божанству, само Његово Суштаство измиче.

Теслу можемо разумети само онда када смо усаглашени и усаображени са Галактичким Језгром.

Само онда када Теслу не тражимо на Земљи, већ у Јзегру Звезданог Јата.

 

05

Тесла је с ону страну Тесле.

Стога се о Њему и не може говорити језиком, већ мета-језиком, језиком вилењака, језиком богова, а то је на Земљи језик песника.

О Тесли може само песник да пева.

Не да пише, не да говори, но да пева!

Јер и сам Тесла, док је на Земљи боравио, бејаше чиста поезија, чиста галактичка лирика.

 

06

По самом Теслином сведочењу, док је на Земљи боравио, он није читао ни научне ни филосфске књиге, већ поезију.

Читао је Гетеа, читао је Змаја, читао је србске епске и лирске песме.

Змаја је преводио и препевавао на енглески, и све време бејаше у преписци са Змајем.

Запитајте се, зашто је Тесла био у преписци са Змајем, са једним србским песником, а не бејаше, рецимо, у преписци ни са једним научником, ни са једним философом, ни са једним интелектуалцем?!

Зато што је и песник Змај – вилењак, али плави вилењак!

Преписка између Тесле и Змаја јесте преписка између белог и плавог вилењака

Лирски записи

01

Што смо сејали, то жањемо; што сејемо, то ћемо жњети.

Данас је апокалипса у Ужицу, сутра ће бити у свим србским градовима.

Долази време, и већ је дошло, кад ниједан град у Србији неће имати здраву, чисту и бистру воду за пиће.

Долази време, и већ је дошло, кад у Србији неће остати ништа од природног блага: када неће бити ни извора, ни потока, ни река, ни језера, ни шума.

Зато што у Србији нико не поштује и не чува Природу.

Зато што огромна већина оних који живе у Србији и не зна шта је Природа.

Огромна већина, а то је девет десетина, житеља Србије, Мајку Природу доживљава као потрошну робу.

 

02

Дошло је време жетве.

Народ који живи у Србији (не кажем Срби, зато што су расни Срби одавно мањина у Србији!) нема никакву Свест о Природи.

Нигде се тако, као у Србији, не трују потоци, реке и језера; нигде се тако, као у Србији, не секу и не распродају шуме; нигде се тако, као у Србији, не уништава лепота и дивота Природе; нигде се тако, као у Србији, не дижу насеља и градови на најлепшим и најчистијим местима у Природи!

 

03

Човек није само део Природе – човек је Природа!

Што год човек чини Природи – себи чини!

Данас Ужичани пију затровану воду, а сутра ће пити Београђани, Новосађани, Чачани, Ваљевци, Нишлије и Крагујевчани.

Још мало, и сви ће у Србији пити загађену и затровану воду, јер Србија одавно није држава, јер Срби одавно немају своју Родину, а туђини по Србији чине што им је воља, јер је Србија свачија и ничија.

 

04

Давно је најављено и речено, да бесловесни неће преживети двадесет и први век.

Бесловесни појединци, као и бесловесни народи.

Нигде, као у Србији, нема толико успаваних, дрогираних и зомбираних људи; нигде, као у Србији, нема толико шудра, парија и палија!

Будућност, као и све галактичке и космичке будућности, припадају једино буднима и освешћенима; једино онима који прате кретање планета, звезда, сазвежђа и звезданих јата; једино онима који се држе божанске вертикале.

 

05

Ако удишемо загађен ваздух, сами смо га загадили; ако пијемо загађену воду, сами смо је загадили; ако једемо затровану храну, сами смо је затровали.

Што год да нас снађе, сами смо желели да нас управо то снађе!

Хоћемо да будемо здрави, чили, весели и радосни, а да уништавамо Природу.

Е, то не може!

Томе је дошао крај, а ово је сада Нови Почетак.

Ово што нас је снашло, то се зове кармичка жетва!

Можда ово што пишем само у први мах звучни сурово, али је истинито.

Истина често боли, но, Истина исцељује и ослобађа.

Лирски записи

01

Сваког дана, кад се пробудим, морам да призовем Смисао.

Без Смисла не могу ништа да започнем.

Смисао је покретач свега.

Кад призовем Смисао, одмах се ту појаве и помоћници из виших духовних светова.

 

02

Сваког дана је поновно рођење.

Сваког се дана изнова рађам.

И сваког сам дана Чудо самоме себи, и сваког се дана чудим самоме себи!

Чудим се да сам још ту, да сам жив, да ме има.

Чудим се свему, а себи понајвише.

 

03

Тешко ми је у овоме свету.

Одувек ми је бивало тешко, а сада ми све теже и теже бива.

 Зашто ми је тешко у Свету?

 Зато што се све променило у Свету, зато што је Природа изгубила своја девичанска дејства, зато што је све мање Љубави у Свету; све мање Лепоте, све мање Доброте; и, зато што сам све самљи у Свету, и зато што ми Свет више није Дом, а никад ми и не бејаше Дом, и зато што више нема мириса у пољскоме цвећу, и зато што је Милост напустила људе.

Ја сам попут песника плавог вилењака који се повлачи из Света кад осети да је Лепота и Милост изишла из Света.

 

04

Да, тешко ми је у Свету, као и вама што је тешко, те зато свакога дана, и свакога часа у дану, вазда изнова и изнова призивам Смисао.

Кад кажем Смисао, онда мислим на Божанство Стварања, онда мислим на Бога Лепоте, на Бога Љубави и Доброте.

Јер смисао и јесте у Стварању.

Само је Стварање једино сведочанство о нама; сведочанство да смо били у Свету, и да смо нешто чинили у Свету.

 

05

Има међу вама оних читалаца који траже књигу мојих лирских записа.

Највише их занима књига мојих лирских записа које објављујем на страницама Србског журнала.

Оно што одговарам сваког од њих понаособ, то ћу и овде написати.

Не желим више да објављујем књиге; доста је тога било.

Да будем искрен, већ сам се уморио од објављивања књига.

Али, уколико неко од вас жели да у књигу сабере моје лирске записе – нека то слободно учини!

Има мој благослов!

Унапред се одричем свих песничких, свих ауторских права за једно такво издање.

 Нека за наслов књиге одабере један од наслова мојих лирских записа; нека књигу технички и графички опреми по жељи, по својему укусу, и нека је огласи на страницама Србског журнала, ФБР Монитора и СРБског ФБРепортера.

Власник ових сајтова, Миодраг Новаковић, изићи ће у сусрет сваком од вас ко пожели да објави књигу мојих лирских записа.

Свако оглашавање књиге биће бесплатно.

Онај који се за то одлучи, из искуства знам, не само што ће покрити све трошкове око опремања и штампања, но ће моћи и нешто да заради.

Ово кажем стога што многи читаоци ових сајтова уистини желе да купе књигу мојих лирских записа.

Толико од мене, од мене песника и вилењака.

 

06

Ви свакако разумете да мени није стало до славе овога света, и да ме властите књиге одавно не занимају.

Ја само жели да изиђем у сусрет оним својим читаоцима који траже књигу мојих лирских записа.

Ево шта ми је свако од читалаца рекао:

Дивни су твоји лирски записи, и била би права штета да ти записи заврше само на овим сајтовима!

Све ће ово проћи, али књига остаје!

Желимо да ове твоје лирске записе читају наша деца, као и деца наше деце.

Ето, због чега вам ово пишем!

( У ч е њ е   И с т и н с к о г   и с ц е л и т е љ а )

 

Тринаесто мудрованије из Тијаније

 

*

 

Данашње време сматрамо напредним због технологије која се последњих година нагло развија. Човек је стигао на Месец, а ускоро ће походити и друге планете сунчевог система. Развој рачунарске технологије иде брзим корацима. Јучашњи изум, сматран револуционарним,  данас је застарео. Развој науке и у свим другим областима, такође је значајан и убрзан.

 

* *

 

Али развој колективне и појединачне свести не иде истом брзином. Изгледа да је лакше мењати све друго осим себе. Човек је, заиста, “воћка чудновата“. Ратови, који су све суровији, нехуманији, још су главно средство решавања проблема мећу народима. И болести се, сасвим  успешно, одупиру научном, техничком и технолошком развоју. Смртност од, засад, неизлечивих болести расте, а многе старе болести,

за које веровало да су савладане, враћају се поново, са промењеном ћуди. Истински исцелитељи имају пуно проблема да схвате све тајне исцељења, све тајне човека.

 

* * *

 

Треба размишљати друкчије. О томе су говорили мудраци, мистици и све религије, али то, изгледа, нисмо разумели, нисмо ни узимали у обзир. Овај оглед (мислим на књигу Истински исцелитељ која је у завршној фази) је покушај, надам се успешан, да се проблему испуњености, сврсисходности живота, суштини исцељења, приђе са нешто друкчијм ставовима. Научна достигнућа много помажу, али, бар засад, то није и довољно. Одлучујућа је свест! Треба радити, на свим ступњевима живота – у обдаништима, школама, на специјалистичким курсевима, факултетима, на развоју свести и свесног постојања.

 

* * * *

 

Потребно је напустити национални, националистички начин размишљања, који је, уствари, племенски менталитет, и у својој најдубљој суштини, себичност. Глобалистички приступ у економији, политици и другим сверама постојања, није ништа друго него агресивност најгоре врсте, себичност. А себичност је одлика духовног ступња, највишег у старијеству, одакле се шаљу главни трептаји, који делују као наредбе, душевном и материјалном ступњу. А себичност је увек себичност, ма у коју форму била увијена. И увек производи себичност, односно болест. Себичност је, стога,  највеће зло, а несебичност највеће добро.

 

* * * * *

 

Човек припада човеку, не нацији, не племену. Човек припада Космосу, Богу. Сви људи су једна заједница, Једно. Једност се не може схватити разумом, он дотле не допире, већ интуицијом и онострањењем. Данашњи професори етике, философије, социологије и других хуманитарних наука, данашњи професори медицине, хирурзи, анатоми и други, не препознају Једност у својим доктринама. И свештеници, у својим учењима, религијским церемонијама, делују на ступњу ритуала; делују као да нису препознали једнакост – истост религија, једнакост – Једност људи. Чак и они, који имају ово знање, као интелектуалну чињеницу, живе у опсени.

Неопходно је  б и т и  знање! Хеј, неопходно је  б и т и  знање!

 

* * * * * *

 

Б и т и  знање значи схватити да постоји само једна душа, коју није могућно дефинитивно присвојити као “ја“ или атман, јер је њена природа – природа Једноте – Божја природа. Душа није у нама, боље речено, није само у нама. Она је свуда, и у унутарњој и у спољашњој Васељени. Ни ми нисмо лично име, име племена или нације. Врховни Творац је створио човека по свом обличју, дајући му четрдесет аспеката различитих трептаја. То је тајна Четрдесетнице! И целокупно постојање – непостојање је трептање – вибрација, различите густоће. Истински исцелитељ то зна, и зна да се природа Бога не може схватити анализом, синтезом, научном нарацијом или јаловим разглабањем кроз сукоб мишљења, већ се може видети и

 в и д и  тиховањем, које се на Истоку зове медитација, а на Западу молитва.

 

* * * * * * *

 

Истински исцелитељ зна да све болести и сви страхови долазе због погрешног размиљања из кога се рађа погрешно деловање без љубави, а то се нагомилава и ствара неуравнотежену савест. Сваки човек је одговоран за ово пред собом, пред Богом, и мора свакодневно да се пита како је провео дан који је иза њега. Уколико му савест каже да је радио погрешно, да је повредио другога, а на то немамо право, треба погрешку да исправи.

 

* * * * * * * *

 

Спознати природу душе и Једности, услов је за обожење и коначан нестанак болести, истинско исцељење. То је главно учење истинског исцелитеља, и једини задатак свих  бића. Сви други задаци су мање важни, споредни.

 

* * * * * * * * *

 

Имајте храбрости!

Промените мисли!

Промените осећања!

Промените дела!

Будите радостни и слободни и срећни!

                                                 

09. 01. 2014. године

В л а д а н   П а н т е л и ћ 

 

 

И гле,

дела наша сведоче о нама!

 

Што сејемо, то и жањемо; што чинимо било коме и било чему, то се и нама, и над нама, чини; што сневамо и мислимо, то јесмо и бивамо. Такав је Закон Пра Васељенски, Закон Великог Духа Стварања, Сваргин Закон.

Речено је, давно, на почетку свих почетака, да смо створени и рођени за Богове. Да, рођени за Богове, али само ако јесмо и бивамо саобразни, суштаством својим усаображени, са Великим Духом Стварања, ако чинимо дела Љубави и Доброте.

Ми смо овде где јесмо, у овом трену вечности, са сврхом и смислом. Послани смо од Створитеља, Оца нашега, на Звезду Земљу да чинимо Дела Љубави и Доброте, како у име Оца тако и у име Мајке!

То је веома важно! Упамтите!

Наш задатак је, између осталог, да чувамо, негујемо и љубимо Велику Мајку, Велику Маа од Светлости.

Ми смо Они Који Јесмо –

 Синови и Кћери Великог Оца и Велике Мајке!

А да ли смо, уистини, Синови и Кћери

Великог Оца и Велике Мајке?

Да ли смо, уистини, одговорни пред Великим Родитељима, пред Великим Прецима?

Да ли смо, уистини, достојни Великих Предака?

Да ли смо, уистини, Синови и Кћери, или смо само Сенке и Утваре?

Како одговарамо на Љубав Очеву?

Како одговарамо на Љубав Мајчину?

Ми се по делима својим препознајемо, а дела су наша таква да се и сама Пра Васељена стиди нас оваквих какви јесмо!

Ми смо за мање од два века, гле, посве загадили и затровали и опоганили Мајку Земљу!

Изломили смо кости Мајци Земљи, копајући руде и угаљ вадећи; исисали смо крв и животне сокове Мајци Земљи, вадећи и црпећи нафту; унаказили смо некад тако умилно и дивотно лице Мајке Земље, секући шуме и дижући градове гадове; загадили смо и замаглили ауру Мајке Земље, све мислећи ружне мисли и све чинећи дела погана и зла!

На шта и на кога личи наша Мајка Земља?

Наша Мајка Земља, гле, личи на нас, на нас никоје и ничије!

Мајка Земља је наше живо огледало.

Кад се у Њу загледамо, онда видимо властиту ругобу.

Ругобу наших мисли,

Ругобу наших осећања,

Ругобу наших речи,

Ругобу наших дела – недела!

Србија је прелепа и предивна земља, права лепотица, и права дивотница!

Од Створитеља нам је, и од Пра Васељене, подарена таква дивота над дивотама, да нам сви у свету завиде на таквој земљи!

Завиде нам, уистини, и пријатељи и непријатељи!

А шта смо ми, овакви никакви и ничији, учинили од Земље Србије?

Ми смо од Дивот Србије створили највеће сметлиште у Европи, највећу депонију на свету!

Кренимо Србијом од села до села, од реке до реке, од потока до потока, од шуме до шуме, од њиве до њиве, од града до града – и шта ћемо видети у Земљи Србији?

Видећемо сметлиште до сметлишта, депонију до депоније, ругло до руглога.

Видећемо пластичне кесе по гранама врба и топола

понад сваке реке, понад сваког потока, украј сваког језера.

Путник намерник, који сврати у Земљу Србију, не мора да се распитује уоколо за нас – ко смо и чији смо и какви смо!

Кад види пластичне кесе и сметлишта, знаће одмах све о нама.

Какве су нам мисли, такво нам је и окружење.

Каква су нам осећања, такав нам је и свет у којему обитавамо.

Колико волимо Природу толико љубимо и Дух Стварања.

А можемо чуда и чудеса да чинимо.

Можемо, само кад хоћемо!

Рођени смо за Богове, па хајде онда да будемо саобразни са Намером Створитеља нашега, те да се показујемо и доказујемо Делима Љубави,  Делима Лепоте и Делима Доброте!

Можемо, само ако желимо и хоћемо!

Хајде да пожелимо, и хајде да хоћемо!

Очистимо, уредимо, оплевимо и улепшајмо Србију, Родину наших Предака, и Родну Груду наших Потомака.

Учинимо то већ данас, па ће нас благословити и Небо и Земља!

Учинимо то већ овога трена, па ћемо бити благословени на све векове, минуле и будуће!

То је наш задатак од Великих Родитеља, и ако тај задатак ваљано обавимо, заслужићемо, уистини, вечан живот у Светлости!

 

 

Дванаесто мудрованије из Тијаније

*

Данас сам радио са Витезима Праисконог Реда. Рад смо започели у рану зору. Витези су мудри, дисциплиновани, брзо схватају, не причају много, нечујни су. Поделио сам их у дванаест група, а свака група је бројала по дванаест витеза, а

са сваком групом сам делатно тиховао на слику мудраца са Истока, по дванаест  минута, укупно 144. минута. Свака група је радила три рада по четири минута. Сваки члан групе радио је први алхемијски рад за болесног пријатеља или познаника, други рад за себе, трећи за целу живећу заједницу планете Земље. Живећу заједницу чине минерали -физико тело, биљке – етерично тело, животиње –

астрално тело, и људи – каузално тело планете. Рад са сликом је игра свести и игра истине. На слици се исказује вечност као светлуцава потка која одржава свет.

Узели смо угушћену пројављену вечност са слике, разредили је у шакама, и распрснули по свој Тијанији унутарњој, а Тијанија исцељује и сија као чисто злато.

* *

Тијанијац одраста на Манитом виру, где се налази отвор за Оносконију. Ту сам и

ја пропливао, а ту су пропливали и велики витези – Мансанман Остварени, Крсташ од Умља, Витез од Плавог Грала и други. На Манитом виру се обрела ових дана Ива Владика из Под-гори-це, моја пријатељица из многих живота. И Ива је витез, храбри летач на параглајдеру. Полетела је са врха Овчар-планине, тачно са места где се рачва праискона струја. Прелетела је Јелицу планину и кренула према Тијанији, желећи да дође до Храста мудраца, али је изгубила ветар и приземљила се на Манитом виру. Тако је судбина хтела, можда због тога што сам се ја ту задесио са мојом екипом. О, дивна моја Иво! И ти, као и ја, испробавамо се у многим водама: речним, морским, језерским, подземним, брзим, мутним, планинским, равничарским, ванземаљским. Ово лутање проширује опажање, посебно ако укапираш општу нит која провејава кроз свако лутање и сва учења.

* * *

Прошле године срео сам Иву на Јадрану. Пливала је као делфин, а из воде је изашла овенчана морском пеном. Личила је на нимфе коју су сретали Прасрби када су лутали морима и океанима на својим лаким лађама. Њене плаве очи личиле су на крајичке неба, или на два жива морска кликера. Њен недефинисани загонетни осмех зачарао је мушке сирене – сиренце, а боме и људе. Једног тихог сунчаног предвечерја издефинисали смо недефинисани осмех:  1. све је добро, 2. нико није крив за нашу судбину, 3. може се бити истовремено у прошлости, садашњости и будућности, 4. ми смо вечна душа у вечном физичком телу, 5. живот је Лепота – све лепша и лепша, 6. ти си ја, ја сам ти, 7. много што-шта није важно, али може да те веже ако му то дозволиш, 8. сви смо ми Једно, 9. Бог је увек ту, у свакој нашој мисли и радњи, и с тога је страх непотребан, 10. воли све, воли свакога; још више воли, воли заувек … јер – све је живо.

* * * *

“Која гора Иво, која гора Иване,

која  гора Иво брате разговора нема?

Романија Иво, Романија Иване,

Романија Иво брате разговора нема.“

* * * * *

Када се гледају слике,

 или предели,

са подлогом вечности,

све се лагано претвара

у пројављену вечност,

исцељујућу, дивотну.

Када се дубље тихује

види се само вечност,

 јер ничега другог,

осим вечности, нема

08.01.2014. године

В л а д а н   П а н т е л и ћ

Лирски записи

 

01

Душа се лепотом храни.

Зато читајте руску књижевност, читајте руске песнике.

Русија је земља песника.

Нико као Руси не слави тако своје песнике.

Руски народ напросто обожава поете.

Ко није читао руске песнике, тај и не зна шта је лепота песничке речи.

 

02

Упознајте јапанску уметност.

Јапанско сликарство и поезију.

Читајте хаику песнике, да бисте доживели садашњи тренутак.

Читајте древне кинеске, индијске, персијске и арапске песнике.

Упознајте Калидасу, Кабира, Хајама, Фирдусија, Тагору и Џубрана.

 То је свевремена лепота песничке речи која храни и исцељује душу.

 

03

Индија је дала велике песнике и мудраце.

У Индији живи Дух Древности.

Када упознате Исток, тада ћете схватити шта је Запад.

Своју душу морате свакодневно да храните лепотом.

Лепотом песничке речи, лепотом чисте уметности.

Лепота је изнад свега; лепота је почетак свега; лепота је крај свега; лепота је нови почетак свега.

 Не прљајте своју душу дегенерисаном и декадентном уметнишћу Запада.

Не загађујте тим смећем од уметности себе и своју околину.

Оно што се данас на Западу представља као уметност јесте ругање уметности, ругање стваралаштву, ругање лепоти.

Запад је душевно и духовно болестан.

Запад је болестан од јудео-кршћанске гордости, надобудности и себичности.

 

04

У руским бајкама има више лепоте и истине, него ли у свим савременим књижевностима Запада.

У бајкама, легендама и митовима и иначе има више истине но у свим историјским уџбеницима, списима,  књигама и студијама.

 Бајке буде и развијају машту, буде и развијају стваралачку уобразиљу.

У бајкама је оно најлепше што смо наследили од својих древних предака.

Бајке нам откривају скривену истину о нама, о нашему пореклу, и о нашим прецима.

 

05

Храните своју душу лепотом.

Храните је из дана у дан, из часа у час.

Свакога дана прочитајте макар по један диван стих, свакога дана прочитајте макар по једну страницу неке добре књиге, свакога дана помислите на нешто лепо, дивотно и племенито.

Радујте се животу, радујте се лепоти, радујте се доброти.

Заиста, радујте се!