Лирски записи

01

Балканом влада мржња.

Сви балкански народи носе мржњу у својим генима.

Мржња им је на језику, мржња им је у очима.

Срби су већ вековима највеће жртве те балканске мржње.

То само потврђује оно што освешћени одавно знају: Срби немају ничег заједничког ни са једним балканским народом!

Срби нису иста раса са другим балканским народима.

Срби су самосвојан и самобитан род – посредничко племе између богова и људи.

 

02

Није истина да велике силе завађају балканске народе.

Балкански су народи од самог постања такви.

Они се рађају са мржњом, живе са мржњом, и умиру са мржњом.

Нема потребе да их ико завађа, када су они већ од самог постања завађени и са Богом и са Светом.

Нема тог Чаробњака, нема тог Лекара, нема тог Исцелитеља, и нема тог Бога који ће их излечити од мржње!

Једном са мржњом – заувек са мржњом!

 

03

У свим суседним земљама, у свим земљама у окружењу, Срби су највеће жртве верске, националне и расне мржње.

Нигде у окружењу Срби нису народ првога реда, већ се свуда голоруки бране од крвожедних звери у људском обличју.

Иза свих тих крвожедних звери у људскоме обличју стоје Ватикан и Брисел.

Стоје Европска унија, Америка и НАТО.

У Европској унији, то поуздано знам, Срби ће бити дивљач за одстрел.

У свакој земљи Европске уније, свако ће моћи, у свако доба дана, да убије било ког Србина, и да никоме због тога не одговара.

Само посве луди и бесловесни Срби то не могу да виде!

Само луди и бесловесни Срби сневају грозоморне снове о Европској унији.

 

04

Једино решење за Србе који живе у земљама у окружењу јесте, да напусте те земље и да се доселе у Србију.

Да напусте те земље, јер је у тим земљама толика мржња према свему србском, да они још мало неће моћи да опстану.

Та мржња према Србима и Србству никада нестати неће.

Заваравају се они који мисле да је та мржња пролазна.

Не, та мржња је вечита и вечна!

Та мржња је већа од свега лепог, племенитог и узвишеног.

То није обична, већ праискона мржња, која све лепо и племенито око себе поништава.

 

05

Ватикан је змијско гнездо.

Ту су вековима ковани сви планови о затирању Срба.

Ту је рођена највећа мржња на Планети.

Јудео-кршћанство и јесте религија мржње.

Извуците мржњу из јудео-кршћанства, па ћете видети шта ће остати од те назови религије!

У јудео-кршћанству никада ни Бога ни Духовности није било.

Сем мржње, заиста, ничега није било!

Лирски записи

01

Речи које изговарамо, као и речи које не изговарамо, стварају нашу судбину.

И не само што стварају нашу судбину, већ и судбину наше деце, као и деце наше деце.

Човек који псује затамњује своју душу, мења свој светлосни запис, мења, како руски научници обелодањују, структуру ДНК молекула, а тиме изравно уводи себе у болест и у смрт.

И, не само то, но ће, будући да речи имају енергетски и информациони ефекат, човек који псује, информацију псовке изравно пренети и на своје потомство, што значи, да ће већ у трећем или четвртом нараштају доћи до потпуне дегенерације потомака.

 

02

То што се дешава са појединцима, дешава се и са народима.

Песнички речено, народ који много псује, после неког времена, постаће посве дегенерисан народ.

Да је реч опаснија од мача, то песници одавно знају.

Песници знају, да само једна једина погрешна реч може да сруши свет, као и то, да блага, топла и дивотна реч, може да васкрсне човека, може из пепела да подигне давно разорени свет.

 

03

Савремени медији, по диктату Великог Инквизитора, свесно шире енергију и информацију псовке и зла, тако да поступно, а убрзано, долази то потпуне дегенерације народа и свеколиког човечанства.

Стога је савремени холивудски филм изравно у служби Великог Инквизитора, јер преко псовки и насиља трује душе стотине милиона људи на Планети.

Дегенерацији човечанства последњих година (а све се убрзано одвија према демонском сценарију Великог Црног Редитеља) највише је допринела холивудска филмска индустрија као и амерички електронски медији.

Има народа (а Индија је на првом месту) у којих је забрањено приказивање холивудског филма.

 

04

Америчка нација је скоро посве дегенерисана, превасходно стога што је она под изравним утицајима енергија и информација Холивуда.

Холивудски филм је изравно одговоран за већину грозних убистава и злочина који се дешавају у свету.

Све су ово годинама испитивали и потврдили руски научници.

Наравно, песници су то одувек знали, само што савремени људи не читају песнике, већ гледају холивудске филмове грозоте, ужаса, псовки и насиља.

 

05

Ја сам одавно запазио, да они који су одрастали уз холивудске филмове, већ са двадесет и неколико година постају веома опасни по окружење.

То су, најчешће, уврнуте и извитоперене, неуротичне и сумануте личности, које из чиста мира, у сваком трену, могу да прасну и пукну, те да изврше овај или онај злочин.

 

06

И не само што је важно да ми лично не псујемо, већ је такође важно и да се крећемо у друштву где се не псује.

Јер и слушање туђих псовски бива погубно по нас!

Слушање је на неки начин саучествовање и одобравање.

Стога, ако се неким случајем или неким чудом, нађете у друштву где се псује, одмах измислите неки разлог да изиђете из тог друштва.

Измислите да вас неко чека, измислите да морате да обавите неки важан посао, само гледајте да што пре побегнете одатле.

Што пре побегнете, све боље по вашу душу и душе ваше деце.

 

07

Ми, Срби, имамо грозне псовке, и те су грозне псовке већ посве замрачиле Србску Душу.

Савремени србски филм је постао најгрознија варијанта холивудског филма.

Од деведесете године прошлога века, у Србији се смишљено, значи, са сврхом и смислом, и свесно, снимају најпрљавији филмови по налогу Великог Инквизитора.

У такве декадентне и дегенерисане „србске“ филмове сви улажу велика средства, а за уметнички србски филм нико неће дати ни пару!

 Зато вам и поручујем: не гледајте холивудски филм и не гледајте „србски“ филм!

 

08

Не псујте!

Јер кад год опсујете некога или нешто, ви сте, уистини,  опсовали самога себе и своје далеко поколење.

Лирски записи

01

Има једна руска песма, коју сам давно нашао у једној књизи, но, сада не могу да се сетим ни наслова књиге ни имена писца, која отприлике гласи:

А моју љубав широку као море,

примити не могу обале живота.

Ова песма, овај двостих – то је руска душа!

Књига, у којој се налази овај дистих, јесте приповест о младој Рускињи, аристократског порекла, која је после Октобарске револуције избегла на Запад, и која се убрзо потом изненада тешко разбољева.

У болници је прегледају многи лекари, и нико од њих  не може да одгонетне од чега болује.

Ништа јој није, кажу, здрава је, а, ето, умире.

У тренутку кад ова млада Рускиња умире, појављује се однекуд један стари лекар, који је, некада давно, у младости, боравио у Русији, и упознао руску душу, те  каже својим западним колегама:

Ви не можете да откријете узрок њене болести, зато што не познајете руску душу.

 Она не умире од болести, већ од туге и сете за родином и за вољеним младићем који је остао у Русији.

Њену руску душу, њену љубав широку као море, не могу да приме обале живота.

Руска душа је и шира и дужа и већа од живота.

 

02

Ко није боловао и умирао од љубави, тај и није познао љубав.

Имао сам двадесет и две године када сам читао ову књигу, и чинило ми се, да је то књига о мојој души, да је то песма моје душе.

Морам вам признати, јер песник мора да буде искрен, да сам и сам, у младости, боловао све своје љубави и умирао све своје љубави, и васкрсавао од љубави и снова се рађао због љубави.

Моја душа није балканска (са балакнским народима, заиста, немам ничег заједничког!), већ руска, словенска и вилењачка.

 Све су моје љубави биле романтичне, и све су биле и сетне и радосне, и тужне и дивне, у исти мах.

Путовао сам кроз властито срце, и путовао сам кроз срца љубљених девојака.

То бејаше и најлепше и најдивотније путовање.

 

03

Да љубав може бити широка, шира од мора, те да не могу да је приме и прихвате обале живота, то сам толико пута доживео, јер да то нисам доживео, не бих могао да пишем ни поезију ни лирику ни лирске записе.

Све моје песничко стварање из тога происходи.

И не само да је љубав шира од живота, већ љубав може бити и већа и вреднија од живота.

Ово вам, можда, чудно и бесмислено звучи, али сам ја то у младости уистини познао, осетио и доживео – да је љубав и већа и вреднија од живота.

Јер, када се живот посвети љубави, тада се из пролазног живота прелази у непролазан и вечан живот.

Ако љубав није Божанство, онда и није љубав!

Лирски записи

 

01

Не смете ништа веровати онима који данас владају Србијом.

Њихова имена нећемо спомињати, зато што њихова имена и нису за спомињање.

Ако бисмо споменули њихова имена, одмах бисмо навукли зло на себе.

Древни Срби су знали, да се имена нечастивих никада не изговарају.

За такве се каже ТамоОни!

Они који данас владају Србијом дошли су из најдоњих светова.

Они и нису људска бића, већ сенке и утваре; астрални вампири и древни србомрсци.

Овај нараштај је задесило да живи у времену кад Србијом владају најотпалије душе – шудре, парије и палије.

 

02

Ако смо то схватили и освестили, онда се више нећемо бавити онима који само привидно владају Србијом, већ ћемо се окренути на другу страну, на страну Светлости,  и дејствовати на унутањем културном и духовном свејединству Србскога Језгра.

На нама је да културно и духовно ојачамо изнутра, да збијемо редове мимо државе, мимо званичних установа, мимо свих дневних политичких дешавања, те да сами за себе будемо Србска Држава, Србска Духовна Заједница.

 

03

Морамо мудро и лукаво јачати себе изнутра и, у исти мах, њих потајно поткопавати и слабити изнутра.

Што ми будемо бивали јачи, то ће они бивати све слабији.

За рушење оваквих страховлада, најбоље су Гандијеве методе.

Свеопшта потајна грађанска непослушност, и, упоредо с тим, развијање свести и самосвести.

Мора што више Срба да се освести и, да схвати, да је ова власт србоцидна, односно, да ради на сатирању и сатирању Србства.

 

04

Будни и освешћени Срби морају да се удружују у мале задруге, нешто попут србских задруга из друге половине деветнаестог века.

Да затворе круг на свим пољима, на свим ступњевима.

Да једни друге запошљавају, да сами стварају и производе робу, те да ту исту робу, опет самостално, продају другим земљама, другим народима.

Да свака од тих србских задруга успостави, рецимо, сарадњу са Русијом, са руским задругама и предузећима.

Важно је само да не рачунате на државу коју немате, да не рачунате на владу коју немате.

Будите ви сами за себе и држава и влада!

Лирски записи

 

01

Када се поклопе Свето Време и Свети Простор, тада се отварају Тајни Пролази за Више Упоредне Светове.

Свето Време пада у ведсрбске велике Празнике, а Свети се Простор може наћи на десетине места у Србији, најчешће на знаменитим планинама и поред великих река.

Таква места зову се још и Местима Моћи, али са Местом Моћи мора да се поклопи и Време Моћи, да би се отворио и указао Тајни Пролаз кроз који ступамо у везу са Вишим Упоредним Световима.

Наравно да све то иде преко Унутарњег Бића, зато што се у Језгру Душе налази Галактички Дијамант –

Кристална Призма преко које смо повезани са Галактичким Језгром.

 

02

Претпостављам да је свако од вас осетио, да Свето Време обухвата јучерашњи и данашњи дан, те да ова два дана покривају два Велика Божанства наше Древне Вере, што је СветоСавље само прихватило и озваничило.

Сви Немањићи су веома поштовали Древну Веру Срба, а Свети Сава је и буквално водио дипломатски рат са Васељенском Патријаршијом, да би се унутар ПравоСлавља сачувала Вера Древних.

 

03

Данас сам на Дунаву доживео нешто и чудесно и дивотно.

Свето Време је лебдело над намрешканом, титрајућом и блистајућом водом Дунава и, док сам кроз трепавице зурио у Сунце, осетио сам како се из Галактичког Језгра низводи Милост Божја.

Не умем да вам објасним, али знам, да је моје Унутарње Биће осетило како Блаженство Духа Стварања прожима и Простор и Време.

Када сам доцније то искуство призвао у Свест, схватио сам, да за Србство наступа Време Повишене Божје Милости.

Србство се, после дугог суноврата, креће Узлазном линијом; из Понора се, Путем навише, успиње ка Пропланку Свесности.

 

 

 

Створитељу!

Ти што подједнако

и у Највећем

 и у Најмањем

обитаваш;

Ти што Јеси

Живи Бог

како Предака

 тако и Потомака мојих;

Ти што Си Свеприсутан,

истовремено,

како у појавним

 тако и у непојавним

световима;

 Ти што Знаш

 и Видиш, уистини,

Све од Почетка Без Почетка

 па Све

 до Свршетка Без Свршетка,

молим Ти се,

Свим Бићем,

и Свим Суштаством,

и Свим Присуством

својим,

не за себе,

 већ за све ближње моје

који су Једна Душа са мном;

 и за све ближње своје

који су Једно Срце са мном;

и за све ближње наше

 који су Једно Суштаство са мном;

и за све ближње

од свих ближњих свуда и свагда,

а који су, такође,

Једно Присуство са мном;

 да Будеш,

Створитељу и Оче, 

Милостив и Благ,

 Као Што Већ Јеси,

онда када нам најтеже

бивало буде,

у свету

и у иним

световима

Твојим!

 

 

Једанаесто мудрованије из Тијаније

*

Будим Око у оку . . .

Дужица је откровење. . .

* *

У Тијанији време за одлучност, радост, храброст, давање, тишину, љубав и скромност је – сада. Ове особине су одредице човека Златног  доба. Тако подигнути, комшије моје и ја, првог делатног дана 2014. године, како године рачунају крадљивци наше славне прошлости, ушли смо у тишину и празнину. Када је ментал охлађен јасно се види да су све

 наде лажне, да служе за одржавање илузија, а стварање је главна радња човека који ради на утемељењу Златног доба. Тиховање је најмоћније стварање, посебно тиховање у групи. То радимо много година, а сада смо појачали дејство. Сваки Тијанијац је у стању високог духовног аутоматизма, и може вољно да мења простор исијавањем малених сверица које јонизују околину и шире дубоки мир. Из стања мира, стања истинске повезаности са праизвором, стварају се најумнија дела у свим областима живота.

* * *

Ставили смо исту идеју у наша срца и удвадесетостручили пажњу. Намах се променило и проширило поље Тијаније километрима далеко. Сива несвесност, која има само једну будућност, претворила се у свесност са више будућности. Видели смо да свесна дела исписују одговоре испред наших носева. Нестају апсурди – неменикуће. Растајући се од старих навика постајемо радосни, јер нам се Бог открио, тако близу. У дубљем тиховању ослушкујемо звезду северњачу, звезду стаменицу, око које се окреће свет,где је наш празавичај. Ослух нам даје увид да смо дуго пили грке воде и јели

грке смокве, и да нас је Јама ништитељ – смрт лако одводио иза пусте јаруге, одакле смо се враћали много пута да понављамо старе лекције.

* * * *

Данас сам, за друго тиховање, изабрао једно од многих места моћи којим Тијанија обилује. То је Манити вир, жив-вир Тијаније, капија за Виланију, и капија за оносвет. Мој деда Никола, храбри солунац, који је седам година провео у рату, једини је смео ноћу да прође поред вира, а да му виле нису

могле наудити. Увек је говорио да је важно капу носити и њоме чело до очију прекрити, јер виле и вилани човеку преко чела избијају електрично тело, и тако га омаме и избезуме, да од страха може да полуди, чак и живот да изгуби. То место сам изабрао да у тиховању очистимо талоге прошлости да се чиста вода Златног доба неби мутила. Потом смо се нас двадесеторица претворили у течне форме да се лукавци не досете и замуте вир. И хоћемо да их протерамо у помор – заборав. Овај рад није лак за нас. Сви смо осетили телотрес

и главотрес и уснуће тела. Имали смо још само малчице снаге – да у вир убацимо двадесет геометријских облика – коцка, купа, коцка које ће се умножити и потећи низ реку Тијану.

* * * * *

Ово су реченице-силнице које је мој деда Никола понављао кад је ноћу пролазио поред Манитог вира, да онемоћа виле и вилане:

– Ћилимице – осмице, покажи ми лице

– Сликописом убрзавам откосе

– Прамајко Свемајко, видик им заклони

– Носим орах рђавид да вам обневидим намере

– Дајем вам несебичност, еликсир у еликсиру

– Дођите у мој светли храм – Мир

-Разграђујем тачку из које могу да изађу ватрени тигрови

– У дослуху са циљем – бацам неиздрж, низдину и невид

– Звоним са стишјекњавим звоном са овна пред-водника

– Треће око ми је јуродиво и исијава кошчате зраке

– Ој, виле, вилице, моје сестрице!!!

05. 01. 2014. год

Владан Пантелић

 

 

Десето мудрованије из Тијаније

 

*

Библија, књига чудесних  знања и највећих истина… Библиотека света  у једној књизи. Колико ли је пута фалсификована, ко је то радио, за кога, и где су унети фалсификати? Откриће се све у времену надолазећем,

ери Водолије, времену процвата Нове свести. Откриће се оригиналне књиге, откриће се и друга значења.библијских вишеслојних текстова. Мене, наравно, највише интересују они текстови који нису унети у ову званичну верзију, која је у службеној употреби. Тијанијце и мене, по природи неповерљиве, највише интересују забрањене, јеретичке, књиге. И интересује нас да, међу јунацима новије повеснице, пронађемо личности из Библије. За то користимо јасно знање, интуицију, лингвистику, логику.

* *

Ево шта пева Прва књига Мојсијева, глава 27.

Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава, старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.

2. Тада рече:ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;

3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;

4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.

5. А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав оде у планину да улови лова и донесе.

6. А Ревека рече Јакову сину свејему говорећи: гле, чух оца твојега где бесједи с Исавом братом твојим и рече:

7. Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.

9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.

10. Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.

11.А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

* * *

Ревека је лукаво смислила како да Јаков превари оца и узме благослов уместо прворођеног Исава. И остварили су свој план, па је тако Јаков, на превару, постао наш праотац. Наш праотац – преварац. Можемо замислити колико је Исав био љут на брата Јакова, и можемо замислити колико је горчине, или жеље за осветом, понео у следећа утелотворења. А утелотворења, по заслузи и по божјем промислу,

иду у пару, линијом плаве и црвене енергије. На нашем тлу, пратлу, то је јасно видљиво. Лазар Косовски је био црвена енергија, његов син Стефан и турски цар Мурат плава, Милош Обреновић црвена, Карађорђе плава, Милошевић црвена, Коштуница и демократе плава. Обе енергије су добре, крећу се као вертикалне наизменичне синусоиде и имају своју улогу. У симболици крста, црвена енергија је вертикала или правда, плава – хоризонтала или љубав. У стварном животу оне би требало да делују из тачке пресека, као плавољубичаста енергија, са енергијом правде и љубави истовремено. То је деловање у пуној сагласности. Но, ове енергије се често не препознају и не сарађују, нарочито када су на власти. Власт удара у мозак, помери памет, покрене комплексе, властодршци се свађају и боре за моћ и привилегије. Чак и анђели изгубе разум када добију моћ, па им разум оклемпави, а израсту рогови. Власт је највећи наркотик и најбољи показатељ какав је човек у суштини. Власт је слична снегу. Снег показује траг сваке зверке или човека.

* * * *

И тако се преварени Исав, рутав и брадат, као и пре толико векова када је преварен за благослов првенца, утелотвори у Србији као генерал народне војске са симболом орла двоглавка. Његов брат Јаков, избријан и гладак, такође је доведен у Србију да предводи шумске ратнике, под симболом звезде петокраке. Још једном је Јаков, уз помоћ Ревеке или Енглеске, преварио Исава и завладао нашим просторима, и био би  владар хиљаду година да га бог Јама није позвао у оносвет.

* * * * *

Борбе за превласт, међу народима и људима, симболика су нескладног развоја појединца и света у целини. Нескладан развој води у болест, старост, смрт, ратове. Обреновићи и Карађорђевићи су били непријатељи, партизани и четници такође. Демократе су издале Милошевића за мање од 30 сребњака. Све те игре око моћи, новца и престола, игре са идејом бољег сутра, изродиле су вође без стида и срама, без визије, без плана, доманићевске вође које воде земљу у сигурну пропаст.

    * * * * * *

У Тијанији је однос према власти одувек јасан. Власт може да се мења, а Тијанијац посматра своја стада, своје њиве и ливаде, своје зараде. Ако се ове године живи много теже него прошле године, власт је лоша, ма какве боје били њени симболи. И зна да су дошли на власт слично као и Јаков, преваром, која се сада зове – избори. Тијанијац посмара и каже: ови су исти као и они, или гори од оних. Никад не изговорај њихова имена, јер су они непоменице, под знамењем Курте и Мурте.

30. 12. 2013.

Владан Пантелић

Лирски записи

Соколу са Велебита

 

01

Вековима већ, све мрачне и демонске силе овога света,  покушавају да сломе Дух Србства.

Све зло овога света удружено је у вековном рату против Србства.

Нема зла у свету које није покушало да сатре и затре Србство.

Дивље хорде, варвари, вандали, Азијати, Турци, Латини, јудео-кршћани, усташе, комунисти, глобалисти, и сва тајна и црна браства овога света – све то већ вековима сатире и затире Србе.

Нема религије, нема идеологије, нема политике и геополитике која није против Срба и Србства!

Да ли смо то схватили и освестили?

Да ли смо схватили и освестили да, што се Срба и Србства тиче, нема никакве разлике између усташства и комунизма, између јудео-кршћанства и ислама, између Ватикана и Брисела?

 

02

Зашто све зло овога света вечито ратује против Србства?

Зашто је србомржња једина неизлечива мржња?

Од свих мржња људи могу да се, пре или доцније, на овај или онај начин, излече, само се још нико од србомржње није излечио!

Србомржња је најснажнија и најдубља мржња која може да овлада бићем појединца и народа.

Србомржња је тако снажна и дубока, да посве помрачи ум, разум, душу и свест онога у чијем је бићу рођена.

Народи у којих је рођена србомржња, вековима остају препознатљиви управо по србомржњи.

Србомржња, за разлику од мржња према неким другим народима и расама, остаје за сва времена.

 

03

Сваки словестан, пробуђен и освешћен Србин, мора тога бити свестан у свакоме трену: србомржња је најтежи вид умне, душевне и духовне болести, те да је као таква – неизлечива!

Вековима су једни народи ратовали против других народа, једна раса против друге расе, али су сви ти ратови трајали неко време и престајали, потом би долазило до помирења, па и до узајамног пријатељства, као да те расе и као да ти народи никада и нису ратовали између себе.

Са престанком рата, нестајала је и нетрпељивост, али тако дубоке мржње једних према другима – никада није било.

Једина трајна мржња према неком народу, према некој раси – јесте србомржња!

Да ли сте о овоме икада размишљали?

 

04

Не смемо се више понашати као да смо малоумни и бесловесни.

Не смемо, попут ноја, да завлачимо главу у песак, и да кажемо да нема више србомржње.

Србомржња је вечита.

Једном рођена у неком народу, србомржња остаје за сва времена!

 

05

Једино будност и самосвесност може да спасе Србство.

За спасење Србства нема другог пута, осим Пута навише.

Пут навише јесте Унутарњи пут који води ка Извору Живота.

Сваки онај Србин који жели да се спасе, мора посвећенички да ради на усавршавању свих својих божанских дарова; мора свој живот да посвети спасењу; мора да препозна и открије Божанство у себи; мора од човека да се уздигне до Бога.

 

06

За спасење Србства постоји само Србски Пут, Србска Вера, Србско Знање, Србски Завет, Србски Ум, Србска Свест.

Све што је туђинско, то је противно Србству.

 Туђинске вере и туђинска знања – све то изнутра разједа и разара Србство.

Јер Србство није зачето на Земљи, већ у Језгру звезданога јата.

Лирски записи

 Посвећено свима вама који читате ове лирске записе.

01

Ни време ни животна дејства не смемо да трошимо на приземне и безначајне ствари.

Све ствари овога света, а у овоме времену, бивају приземне и безначајне.

Узмимо, за пример, политику.

Политика је у овоме времену спрдња и лакрдија.

Сви парламенти овога света личе на циркус, а сви политичари на циркусанте, лакрдијаше и кловнове.

Све су то шудре, парије и палије!

Људи без порекла, без личног става, без свести.

Они су лутке на концу, они су луткарско позориште.

Редитељ тог луткарског позоришта јесте Велики Инквизитор.

 

02

Ништа бољи нису ни званични медији.

Власници медија, новинари и политичари јесу један те исти сој бедних људи.

То су све персоне, клонови и зомбији Великог Инквизитора.

Нико од њих није рођен; сви су они створени у неким подземним лабораторијама великих мајстора опсенара.

Тај свет није вредан ваше пажње ни једног јединог тренутка!

 

03

Ви сте једини творци властитих светова.

Ви сте једини ковачи своје среће и властите судбине.

Политичари не раде за вас, већ против вас!

Они само покорно обављају задатке Великог Инквизитора.

Ви за њих не постојите!

Зашто би онда они постојали за вас?!

Мршните их од свог кућног прага као псине луталице.

Свој глас не дајите ниједном од њих.

Одлучите се, и реците себи, да они за вас више не постоје!

И, заиста, они не постоје!

 

04

Нема институције у свету која ради за вас – све су против вас!

И то је добро.

Боље је да нико не ради за вас.

Јер када нико не ради за вас, онда ћете ви сами радити за себе.

Најбоље је да ви сами радите за себе!

Да будете своји на своме.

 

05

Сви у свету раде за Великог Инквизитора.

И уметници, и књижевници, и песници.

Тек један од стотине песника, књижевника или уметника одбија да служи Великом Инквизитору.

Тај један од стотине који одбија служи Великом Инквизитору бива обележен за сва времена.

Његова се дела не објављују, за њега нема друштвених признања, а он сам борави у некој својој колиби, и целог се свог земаљског живота носи са сиромаштвом.

 

06

Србство има значајних и посвећених песника, књижевника и уметника, али ви ништа не знате о њима.

Ви ништа не знате о њима, јер су они избрисани из свих земаљских књига по налогу Великог Инквизитора.

Ви знате само за оне болесне, настране, декадентне и дегенерисане песнике, књижевнике и уметнике.

Знате само за оне који, уистини, нису то што се представљају да јесу!

 

07

Ви сами рађајте своје (србске!) песнике, књижевнике и уметнике.

Ви сами стварајте своју (србску!) културу, своју (србску!) уметност, своју (србску!) поезију.

Народ без своје културе и уметности јесте мртав народ!

Велики Инквизитор у сарадњи са својим политичарима управо то и жели – да Срби буду мртав народ, да се заувек избришу из Галактичке Књиге Живота.

Да ли ће се то догодити – зависи од вас!