(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Драги моји читаоци, ја поштујем и ценим свакога од вас као суште личности.

Поштујем вас као словесна људска бића, и ценим вас као виша божанска и духовна суштаства.

У свакоме од вас осећам и препознајем себе.

И све вас скупа видим у бићу својему.

Заиста, ја све вас појимам и доживљавам као Род најрођенији!

Моји лирски записи – то су моја песничка јасновиђења и промишљања, то су моје песничке просневалице и провиделице.

То је моје мировозреније, моја животна поетика и, мој поглед на свет; поглед на свет једног песника праисконца, једног ведсрбског песника посвећеника.

Ја вам све ово пишем из Љубави, зато што све вас истински љубим, онако како се Род свој љуби.

Знам да сте сви ви добранамерни према мени, и да у мени препознајете свог песника, свог брата по души, срцу и духу.

Али, догоди се, понекад, некоме од вас, да почне да суди о мени, као о некоме проповеднику-секташу који жели да вас врати на паганство.

Ја се тиме не бавим, јер у своме бићу и суштаству, јер по својој природи и позвању, напросто, нисам то!

Сви моји записи јесу лирски и, песнички.

А песник може бити песником само онда када је посве слободан: слобадан да износи своја виђења и појимања, своју животну поетику и свој песнички поглед на свет.

Ако се, некад, и у начему, не слажете са мном – прескочите то; идите даље, и потражите оно у чему се слажете са мном, у чему препознајете себе, своју душу, своје срце, свој дух, своје биће!

 

02

Када ја говорим о својој Вери као Великој Тајни, ја вам то из свог Унутарњег Бића сведочим.

То је Вера мојих (а и ваших) Звезданих Предака – ВедСрба, ПраАријеваца.

Вера, о којој вам песнички приповедам, није паганство!

Ту реч из незнања и неосвешћености користе сви, иако многи не знају њено праизворно и суштаствено значење.

Реч паганин и паганство, први су почели да користе рани јудео-кршћани, да би се наругали свима онима који нису јудео-кршћани.

Јудео-кршћани су умислили, а то и дан-дањ мисле, да је јудео-кршћанство једина права вера, а да је све ино што није јудео-кршћанство – паганство, незнабоштво, многобоштво и безбоштво.

Тога има и данас у свим светским, јавним и обзнањеним религијама.

Верници једне светске религије, презиру верујуће свих иних религија; и свако свакога презире, и сви они једне друге називају неверницима или јеретицима.

И, ево, већ вековима, и тисућама година, воде се грозни и крвави ратови у име вере, у име бога!

У име којег и чијег бога?

 

03

Зашто би јудео-кршћанство било једина истинита и права вера?!

Све вере су подједнако праве и истините, ако су заиста произишле из Вишег Унутарњег Бића и Божанског Суштаства.

Свака Раса, и сваки Род има своју Веру, своје Велике Претке и своје Богове.

Моја Вера јесте моја Велика Тајна.

Али, то је истовремено и Вера мојих Великих Предака – ВедСрба, Белих Срба, ПраАријеваца.

Моји су Преци ведски, хиперборејски и аријевски Бели Срби.

Значи, одувек су били Бели Срби, који су стотину и осам векова славили Сварога, Перуна, ДаждБога, Славу, Мокошу и Србону.

Они никада нису прослављали јудео-кршћанске богове, и никада јудео-кршћанску повесницу нису прихватали за своју.

То је за њих била, и остала, туђинска вера – туђинских богова и туђинске повеснице!

Свака тица – своме јату, каже једна народна мудрост.

Ја знам своје Јато, и летим у својему Јату.

И, нека свако од вас потражи своје јато, и нека свако од вас лети са својим јатом!

 

04

Коме је туђе, страно и далеко ово што ја пишем, не мора више ни да чита моје лирске записе.

Нека потражи друге песнике, друге списатеље, друге књижевнике који су срцу и бићу његову блиски.

Ја ово не пишем због славе људи и света – то сам давно превазишао.

Ништа варљивије од људске и светске славе!

 

05

И још нешто.

Мени не смета ниједна вера, ниједна религија.

Сваки словестан човек има право на своју веру.

И свачија вера јесте његов лични и унутарњи избор.

И за сваког је верника његова вера – права вера.

Али, моја Вера – то је моја Велика Тајна!

То је Велика Тајна мојих Предака.

То је Велика Тајна мојих Богова.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ма колико био здрав, не можеш бити посве здрав, ако су твоји ближњи болесни.

Може се и овако рећи: Здрав си онолико колико су твоји ближњи и суближњи здрави.

Колико су здраве биљке и животиње, толико си и ти здрав.

Колико су здрави минерали, толико си и ти здрав.

Колико је здрава Мајка Земља, толико си и ти здрав.

Желиш ли здравље само за себе – нећеш га имати!

Не можеш ти сам, себичан и саможив, да будеш здрав, а сви да болују око тебе!

Лажне си учитеље имао.

Сви су те учитељи са Запада вековима лагали, говорећи ти, да си ти, и само ти, важан и битан некоме и нечему!

Не, ти тако себичан и саможив, уопште ниси важан!

Ко је те лагао, да си ти, тако јадан и бедан, икоме битан?!

Битан је само онај ко може у бићу своме да се прошири на ближње и суближње, да осећа све људе и сва бића сушта као себе сама.

Битан је само онај, који живи Љубав, живи за Љубав, живи од Љубави, и живи у Љубави.

 

02

Оно што ви зовете Великим Братом, то је Рептилија!

Најнижа људска раса човеколиких бића, без осећања и без душе.

Рептилија има само интелект, веома развијен интелект!

Намерно користим ову туђицу, уместо речи разум.

Јер разум је повезан са душом.

Интелект је посве одвојен од душе, од осећања, од срца.

Интелект је одлика нижих човеколиких бића.

Интелект је одлика хладнокрвних убица.

Рептилија и јесте нижа врста бића: људи-звери.

Рептилија је кроз векове поробљавала Звездану Расу, да би је у последњих стотину лета посве поробила.

После Бољшевичке (Октобарске) револуције светом влада Рептилија.

Требало је најпре сломити кичму руском народу, па ће са остатком човечанства све лакше ићи.

Тако је било.

Руси су били први на удару Рептилије.

Октобарска је револуција преполовила руски народ.

Руси се ни за триста година неће опоравити од тог најжешћег удара Рептилије.

Одмах за Русима, и Срби су преполовљени, зато што су ова два народа, уистини, један те исти народ.

 

03

Рептилија је затровала човечанство својим мрачним идеологијама и још мрачнијим религијама.

Све религије Рептилије јесу самоубилачке.

Све религије Рептилије воде у најгрознију смрт – у смрт душе!

 

04

Тебе је Рептилија васпитавала да будеш себичан и саможив.

Да будеш жив, а мртав!

Васпитавала те преко своје религије, преко своје идеологије, преко своје философије, преко своје социологије, преко своје културе, преко своје уметности.

Ти не поштујеш више оца и мајку, већ поштујеш  Рептилију.

Ти не љубиш више брата и сестру, већ љубиш Рептилију.

Ти не верујеш више својему срцу, већ верујеш Рептилији.

Зато и јеси мртав!

Или још горе од тога: Зато и јеси жив, а мртав!

Много је страшније бити жив, а мртав, него ли бити само мртав!

 

05

За почетак: Убиј Рептилију у себи!

Убиј рептилију у својему срцу, у својој души, у својему бићу!

Када то учиниш, тада ће Рептилија заувек нестати из твојега окружења.

Тада ћеш бити посве слободан.

Слободан да служиш Створитељу, да служиш Духу  Стварања, да служиш Мајци, да служиш браћи и сестрама, да служиш ближњима и суближњима.

А онда ће и они (када ти будеш служио њима) сви одреда теби да служе.

Сви ће теби служити, и ти ћеш свима служити!

Зар то није дивно?

Зар то није управо оно о чему си вековима сневао?

Да, то је – то!

То је Ириј Сварогов!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Све што стварам, то ствара мене.

Ништа не стварам из ума, већ из душе и срца.

Моје песме певају мене, певају моју душу, певају моје срце, певају моје биће.

Не певају моје песме о мени, већ, како рекох, певају мене.

Песма се догађа.

Песма се рађа.

Из виших духовних светова, на ПраИзвору Живота, рађа се песма, која се, у трену, низ биће песниково низводи у свет.

Ја сам песник чистог надахнућа.

Моја поезија јесте чисто надахнуће.

Док пишем, док стварам, заборавим на знања која имам, или која имају мене.

Знања ми у том трену сметају.

Сметају песми која се кроз биће моје рађа.

Када би се песма рађала из знања, онда би поезију писали научници.

Али, научници не пишу поезију.

Зашто?

Зато што су поробљени знањем.

Заиста, знање поробљава стваралачки сневајући дух.

Знање и разбољева.

Знање води и у смрт.

Знање води у смрт, када човек не уме из себе да избацује знање.

Знање је добро само онда када можеш по жељи и потреби да га се ослободиш, да би га, опет, у сваком трену, по жељи и потреби, могао натраг у себе призвати.

То је тајна ведских песника посвећеника.

Да имаш знање, а да се понашаш као да га немаш.

Јер, ако је знање вазда присутно у теби, тада твој стваралачки дух бива поробљен знањем.

Ти знаш, много тога знаш, а мртав си на стваралачком пољу.

А када си мртав на пољу стварања, онда си духовно мртав и иначе.

 

02

Сретао сам на свом Пут многе људе.

Различне људе.

Људе свакојаке.

Сретао сам људе веома образоване.

Људе пуне књишког знања.

Они су живе енциклопедије, живе александријске библиотеке.

Али, они сами нису живи.

Нису живи, зато што су их сва та силна знања, која двадесет и четири часа носе у себи, посве разболела.

Они су живи, а мртви.

Зашто су живи, а мртви?

Зато што су постали мртво складиште знања.

Зато што то знање, које носе у себи, није бистри планински поток, већ равничарска мочвара.

Мочвара у којој нема живота.

Њихово знање није живо, већ мртво.

Они не осећају.

Они не стварају.

Њихова је душа угушена знањем.

Њихово срце не трепери и не титра од стваралачке и љубавне радости.

Они су поробљени властитим знањем.

 

03

Песник не сме бити поробљен знањем.

Песник зна, а лаган је.

Понаша се као да ништа не зна.

Као хаику песник, као учитељ зена.

Песника не гуши знање.

Песник је ослобођен од знања.

Јер зна, да знање није у њему, већ у Духу Стварања, у Бићу Стварања.

Песник је повезан са Духом Стварања, песник је прикључен на ПраИзвор Стварања.

Он само прима, и предаје; прима, и прослеђује.

Што више прими и проследи, све лакши бива.

Ја нисам оптрећен, затрпан и загушен овим што вама пишем и предајем – не, ја се растерећујем док вам пишем!

То није моје; то је ваше.

Било је само у једном трену моје, а сада је заувек ваше.

Ваше, или ничије.

Мени је сасвим свеједно – да ли је ваше или ничије!

Заиста, свеједно!

http://www.youtube.com/watch?v=jHPbqVF5q1A&feature=c4-overview&list=UUx3HfyR9Bb_AN1SMat3hfgw

Драган Симовић: О ВЕРИ СА КОЈОМ СМО РОЂЕНИ

(Видео запис опремио Стари Словен)

 

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Вера је Тајна.

Вера је Велика Тајна.

Зато Своју Веру не откривај туђинцима.

Туђинци не смеју ништа да знаду о Твојој Вери, зато што је Твоја Вера – Твоја Велика Тајна.

Ако туђинац, који Ти није пријатељ, нити икада може бити Твој Пријатељ, открије Твоју Веру, Твоју Велику Тајну, онда он већ има кључ од Тајних Одаја Твоје Душе, Твојега Бића, Твојега Суштаства.

И, лако ће Те поробити изнутра.

А када Те изнутра пороби, само је питање тренутка, када ћеш бити посве поробљен, и споља.

 

02

Е, видите, ово је веома важно, да знамо!

 У Наших Древних Предака, постојали су чувари Великих Тајни Богова, који су се звали СрбУрима.

Они су чували Тајне Богова, Тајне Вере.

И док наши врази и душмани ништа нису знали о Нашој Вери, дотле смо и били непобедиви!

Оног трена (трена кобног по нас!), када смо им открили Своју Веру, они су нас, подмукло и потуљено, поробили изнутра, наметнувши нам тако своју веру, којом су нас, потом, сасма поробили и споља.

Примањем јудео-кршћанства, ми смо престали бити –

 Ми!

 

03

Вера која није Тајна и није Вера.

Вера која није Твоја Велика Тајна, не може да Те штити ни од кога и ни од чега.

 Зато што сви твоји врази и душмани имају кључ од Твојих Тајни, од Твоје Душе, од Твојега Срца, од Твојега Бића.

Ти си већ поробљен.

Ниси ни свестан да си већ поробљен!

Тако то бива.

 

04

Погледајте како се понашају верници великих светских религија.

Они сви између се ратују.

Једна те иста вера, а грозне ратове воде између се до коначног истребљења.

То је отуда што те светске религије нису више Велика Тајна.

А вера без Великих Тајни, које само посвећени знаду и чувају, и није Вера у изворном значењу ведсрбске речи.

Тако је Рептилија буквално поробила Човечанство.

Наметањем туђинских религијима свим народима, Рептилија је завадила све народе.

Све је народе између се завидила.

Сваки је народ у завади са свим иним народима, па, на концу, у завади и са самим собом.

 

05

Моја Вера јесте Моја Велика Тајна.

Дошао сам до открића Вере Наших Древних Предака, до открића Наших Богова, али о томе само песнички сведочим.

Пријатељи ми одавно предлажу, да пишем књигу о томе, али ја то упорно одбијам.

Не желим да откривам Своју Тајну.

Сведочим само Вама, јер знам да ћете Ви, као и Ја, чувати Велику Тајну.

Наши врази и душмани не смеју да имају кључ од Наших Тајних Одаја!

 

06

У Звезданом Храму, у Језгру Звезданог Јата, чува се Велика Тајна Наших Богова.

Тајне Богова чувају Галактички СрбУри.

Када се у сноликом звезданом путовању узнесем у Акашу, тада се сретнем са Нашим Звезданим Прецима и Белим Боговима.

Некада је Звездани Храм постојао и на Беломе Пупку СрбИрије, али је после рушења и спаљивања на Земљи, Тај Исти Храм звездано и духовно узнет у Галактичко Језгро.

 

07

Чувајте Своју Веру.

Свако од Вас мора да има Своју Веру.

Ваши душмани и врази не смеју ништа да знаду о Вашој Вери.

Ако Ваша Вера остане заувек Ваша Велика Тајна, нико Вас не може поробити.

Упамтите: нико неће ни покушати да Вас пороби!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Нико не може бити поробљен, све док самога себе не пороби изнутра.

Сваком спољном поробљавању, човека или народа, претходи унутарње поробљавање.

Поробљавање ума, поробљавање душе, поробљавање срца, поробљавање духа, и поробљавање свести.

Ви, словесни и самосвесни Срби, будите будни и, бдијте над собом!

Нико вас не може поробити, ако ви сами не желите бити поробљени!

Слободни сте онолико, колико (будни!) сневате слободу!

 

02

Све су свете књиге произишле из Сваргиних КолоРуна, које су писали и рисали СрбУри, чувари Великих Тајни, у Звезданом Храму, на Пупку СрбИрије.

Велике Тајне Богова, преузете из Акаше, рисане су ужареним огњилом-пером, на танким буковим и храствовим плочама.

Плоче су потом премазивање врелим пчелињим воском, и чуване у каменој ризници подно Звезданог Храма.

 

03

У Летописима Акаше, записано је: У деветом веку Великог Кола Сварога, у седмој години Малог Кола Перуна, а од трећег месеца СтриБога до деветог месеца ДаждБога, посвећени СрбУри, чувари Великих Тајни Богова, на Свет и пред Род изнеше Свету Књигу Сваргиних КолоРуна, што јесте и бива Света Књига наших Звезданих Предака, који се, на беломе ветру, на Бели Пупак СрбИрије низведоше, и Звездани Храм подигоше у Славу Богова и Предака.

(Они који после нас буду дошли, одгонетнуће, верујем и знам, у којему су веку, и у којој години, настале Сваргине КолоРуне.)

 

04

Србима су затирали Памћење, затирали Велику Повесницу, затирали Сећање на Богове и Претке, да би Србе поробили, а поробњени Срби, јасно је, нису кадри да обаве Свети Задатак добивен од својих Богова и Звезданих Предака.

На највеће муке стављаху ВедСрбе кроз векове и светове, да би се ВедСрби одрекли својих Богова и Предака, да би у страшним мукама заборавили на своје Предање и Порекло своје.

Најгрознији помор доживесмо од јудео-кршћана, од тих заклетих вековних србомрзаца и човекомрзаца (који из дна душе своје паклене мрзе све што је лепо, мудро, племенито и узвишено), који  спалише наше храмове и наше свете књиге, који уништише силне породице и многа племена наша, да бисмо се одрекли Вере Предака и Знања Богова, те да бисмо прихватили њихову веру и њихове богове.

И дан-дањи многи Срби не смеју јавно да се изјасне као ВедСрби, као Хиперборејци, као ПраАријевци, јер је толико дубок страх у нама, у нашему бићу, у нашој крви; дубок страх и прасећање на наше покрштавање огњем, мачем и помором.

Али (Слава Боговима и Прецима!), све је више оних Срба који се буде и освешћују, и који се присећају и својих Богова и својих Звезданих Предака, и који имају снаге и моћи да достојанствено пут Неба ускликну:

Ја сам ВедСрбин, ја сам Хиперборејац, ја сам ПраАријевац!

 

05

На самом почетку наше словесности, стоји Звездани Храм, створен и рођен на Беломе Пупку СрбИрије.

Тај Звездани Храм потражите у свом Унутарњем Бићу, да бисте се сјединили са својим Боговима и Звезданим Прецима.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Све ружно што нам се дешава, јесте последица нашег духовног пада.

Кад један човек и један народ духовно падне, онда му се дешавају разне невоље.

А зашто смо духовно пали?

Зато што смо напусили Веру својих Предака и Знање својих Богова.

Ово је сажети песнички одговор.

 

02

Ових се дана пуно пише, а још више говори, о Паради поноса у Београду.

Знам да Парада поноса мора да се догоди, јер смо је  (овакви какви јесмо) и заслужили!

Кад један народ остане без Достојанства, Части, Чести  и Поноса, онда му се свакога дана и дешавају параде поноса.

 

03

Иако сам рођен у Београду, Београд одавно не доживљавам као свој град.

Штавише, Београд уопште и не доживљавам као србски град!

Док шетам београдским улицама, ја нити видим, нити чујем, нити осећам ишта србско!

Оно што други виде као србско у Београду, ја то видим као ругање Србству.

По томе се разликујемо – они и ја!

 

04

После овог нараштаја србских политичара – Србије више неће бити!

После ових србских политичара, оно што буде остануло од Србије, биће само на поругу Србству и Србији.

Боље ни заслужили нисмо!

 

05

Немојмо лагати ни себе ни свет, да нисмо могли више и боље да учинимо!

Могли смо, али нисмо хтели!

Није наш непријатељ спољни тако јак и моћан, како је јак и моћан наш унутрашњи и унутарњи непријатељ.

Ми смо као она јабука –

која је лепа споља,

а трула изнутра.

 

06

Ми смо као народ, а и понаособ, постали ситне рачунџије.

Гледамо скучено, тескобно, јадно и бедно само себе, а брата и сестру уопште не видимо!

Равнодушни смо према Србству, зато ће и свет бити равнодушан према нама.

И, не само што ће бити равнодушан, већ и суров, веома суров, према нама!

Узеће нам све, и душу ће нам узети!

Стрпаће нас у најмрачнију тамницу Европске уније, и  ту ћемо као пашчад скончати!

 

07

Мени је јасно, да се овај нараштај Срба не може поправити.

Не може се поправити, јер не жели да се поправља.

А ви, који сте будни и самосвесни Срби, чувајте се од ових србских изрода!

Од њих се највише чувајте!

 

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ово је време владавине бесловесних.

Време ругања Духу Стваралачком.

Време спрдње и поруге.

Свако се свакоме руга, па се, на концу, свако и самоме себи руга.

Какав нараштај, такав и дух времена!

По чему ће ово време бити упамћено?

По бесловесности света бесловесног.

 

02

Све што видиш, чујеш и осећаш – то си ти сам!

Све си ти сам, и свуда си ти сам.

Какав си, такав је и свет.

Кад видиш лепоту, знај да је то лепота твоје душе.

Кад  чујеш доброту, знај да је то доброта твога бића.

Кад осетиш љубав, знај да је то љубав твога срца.

Ни лепоте, ни доброте, ни љубави, заиста, не би било, да није твоје душе, да није твојега бића,

да није твога срца.

 

03

Да немамо водича из виших духовних светова, ми не бисмо, ни на трен један, опстали у овоме свету!

На сваком кораку, у сваком трену, ми смо изложени опасности.

Сваки лудак (свакога дана, и свакога часа у дану), може да баци атомску бомбу, те да уништи нас, да уништи свеколик живот на Мајци Земљи.

Да будно не бдије над нама Велики Дух Стварања, нигде нас и не би било.

По томе се најбоље види, колико смо драги и мили, колико смо важни и битни –

Великом Створитељу!

 

04

А колико смо важни и битни себи?

Понашамо се тако, као да уопште нисмо важни и битни себи!

А, ако нисмо важни и битни себи, онда никоме и нећемо бити –

важни и битни.

Ако ми не љубимо себе, што би нас ико љубио?!

 

05

Праштај онима које љубиш, јер и они су теби, знај, све твоје грешке, грехе и заблуде давно опростили!

И, на концу, праштај и самоме себи!

Ако си опростио себи, и ако си си се помирио са собом, онда си ти већ Путник Путујући на Путу Светлости.

 

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Свакако сте приметили, да се, од средине осамдесетих година прошлога века, нешто чудно дешава са људским родом.

Као да се, скоро преконоћ, посве променио светлосни запис свеколиког човечанства.

Људи су, како запажамо, од пре тридесет година, почели полако да губе особине словесних бића, да губе божанска својства, те да се, корак по корак, враћају уназад, ка царствима нижих, бесловесних бића.

По сазнањима ведске тајне духовне науке, у последње је време све више паклених душа из доњих светова, које се утеловљују у јатима, а расејане су свуда по свету.

То су људи без духовне душе, без душе свести, или, како наш народ каже, људи без душе!

Њих је све више и више, и они, већ у овоме часу, чине огромну већину човеколиких бића на Мајци Земљи.

 

02

О томе да постоје ниже врсте човеколиких бића унутар словесне човечанске расе, нигде се јавно не прича (јер и не сме јавно да се прича!), из страха од сурове одмазде мрачних господара и кројача новог светског поретка.

Одувек је бивало нижих људских раса у свету, које су по својој природи, у духовном и стваралачком смислу –

 паразитске, само што је у тим временима била здрава и моћна Звездана Раса, која је одржавала ред и поредак свуда на Земљи.

То је Доба Стриборије (Доба Хипербореје), када је било строго забрањено мешање раса, јер су Древни знали, да мешање раса не води човечанство Путем навише, већ Путем наниже.

 

03

У свету је све мање светлости.

Људи више не светле, јер одавно и нису светлосна бића.

Прво што запажамо, када посве опуштени и смирени шетамо улицама великих градова, јесте да срећемо све више назови људи без унутарње светлости, без унутарње топлине.

Кад им погледате лица, примећите да и немају божанскога лика, већ образину рептила; а кад им се загледате у очи, осетићете леден змијски поглед; док из дубине слеђених очију провејава тартарска метафизичка студен.

 

04

Људи без душе јесу људи без икаквих осећања.

Они можда имају звериње и рептилске осећаје (пре нагоне него осећаје), али божанских осећања, која су некада красила већину људи, зацело немају!

То су машине за убијање, то су псине рата.

Такви без милости убијају све одреда –

без икакве грижње савести, без икаквог покајања.

Штавише, будући да немају душе, они и не знају за покајање!

 

05

На Крајњем Западу (а превасходно у Америци!) највише је инкарнирано тих паклених душа, односно, људи без душе – човеколиких звери, машина за убијање божанских бића.

 

06

Рептилија је давно осмислила, створила и разрадила глобални програм за уништење словесног човечанства илити Звездане Расе.

Све владе, сви медији, све индустрије, све тајне службе, све институције (у свим земљама, на свим континентима), служе Рептилији, која, већ одавно, има потпуни надзор над свеколиким словесним човечанством.

 

07

У времену долазећем, будући да ће човечански ум бити посве поробљен од стране Рептилије и њихове паклене војске, створене од човеколиких бића без душе, опстајаће само она словесна, божанска бића која се буду повукла у своје унутарње пространство.

Само будност и освешћеност, висока божанска освешћеност, биће нам једина заштита у свету човеколиких звери.

Долази време, и већ је дошло, кад никакве заштите из спољнога света нећемо имати.

Неће бити владе, неће бити војске, неће бити полиције, неће бити институција које ће штити иједног словесног човека.

 

08

Србија је посве поробљена.

Пробуђен и освешћен човек (ВедСрб) јасно види, да је Србија посве поробљена.

И, не само физички, у спољноме свету – Србија је и изнутра поробљена.

Србија је поробљена и душевно, и умно, и духовно, и културно!

Овај нараштај Срба нема моћи, нема никакве ни ратничке ни духовне моћи, да ослободи Србство и Србију.

Сви покушаји ослобађања Србије из спољнога света, унапред ће се завршити поразом.

Зато што овај нараштај Срба није здрав!

Није здрав ни физички, ни умно, ни душевно, ни духовно.

Није здрав, зато што је Србство, још пре стотину година, почело изнутра да се растаче – мешањем каста и  мешањем раса!

 

09

Спасиће се само они ретки Срби (ВедСрби), који буду проширили Поље Божанске Свести, и који се буду удруживали између се – у ратничко-духовне заједнице.

Они Срби који се буду вратили Коренима Звездане Расе.

Они Срби који буду служили једни другима, који буду служили ведском аријевском Србству.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Знање оплемењено Љубављу прераста у БогоПознање.

Знање без Љубави није потпуно Знање.

Штавише, Знање без Љубави прелази у своју опречност, у своју сушту супротност.

Наши су Древни умели, у својему Бићу Суштом, да сједине Знање и Љубав.

Знање сједињено с Љубављу узраста у Мудрост.

Мудрост је круна Словесног Бића.

 

02

Није довољно само да Знаш, већ мораш и да Осећаш!

Знање узрасло из Осећања узводи Човека ка ПраСветлости.

Осећање је вечна потка Знања!

Човек без Осећања јесте човек без Љубави.

Човек без Љубави јесте човек без Душе.

А човек без Душе, бива, у сваком часу, спреман на свако зло дело.

 

03

Има Срба у којих одмах осетиш и препознаш Словенску Душу, Аријевску Душу.

Чешће у Србкиња, него у Срба.

Србска је Жена, упркос свим искушењима овога времена, успела да сачува Аријевску Душу.

Ретка је таква Србкиња, али их, ипак, срећем.

И то ме охрабрује!

 

04

Не смемо клонути Духом!

Не смемо клонути Духом, јер нисмо сами.

Има у Аријевској Русији на десетине милиона оних, који свим Бићем својим љубе Србе.

Они су наш Род.

Ми смо Један Род.

 

05

Кад год слушам руске изворне песме, мени затрепери Душа.

Чини ми се, на тренутке, као да слушам праисконе србске песме, које су се негде, на неким путима и распутима нашим, давно изгубиле.

Негде су се затуриле и изгубиле, али, нестале нису!

Ту су!

Песме Србске Душе, кроз мрачне векове јудео-кршћанства, успела је да сачува Руска Душа.

Зато ми затрепери Душа, кад год чујем руске изворне песме.

 

06

Ако Србија уђе у Европску унију, многи ће се Срби Аријевци иселити у Русију.

Као некад!

Како ово знам?

Речено ми је, и зато знам!

 

07

Први дан јесени.

На левој обали Дунава скупљам суварке за ватру.

Кад год изиђем на Дунав, сретнем се са својим Прецима који у Ирију Сварогову обитавају.

За њих је Дунав (Истер, Истар) био Света Река.

На Дунаву, осећам и знам, да нема ни Прошлости ни Будућности, већ само Овај Тренутак, само ово Вечно Сада.