(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Седим у својему врту за тиховање, уз умилно зрикање-појање зрикаваца, загледан у далека звездана јата.

Са Дунава подујухе топао дашак, мрсећи косе сетно-разиграних, тужних и радосних ива.

Пун Месец, огроман, румен и жут, понад модрог горја у даљини.

Разговарам са Прецима, давно уснулим, што обитавају у Језгру звезданих јата, у Ирију Сварогову.

Разговарам са свим видљивим и невидљивим бићима, из свих појавних и непојавних светова.

 

02

Нећу да тугујем!

У свету има радости, у свету љубави, у свету има лепоте, у свету има доброте.

У свету има дивних људи које никада срести нећу; у свету има племенитих душа које никада упознати нећу; у свету има лепих бића која никада видети нећу.

И знам да у свету толико тајни има –

које никада открити нећу,

које никада познати нећу!

 

03

Свако се од нас рађа у својему свету.

То је само привид, варка и опсена, да се сви рађамо у истоме свету!

Овај је свет за свакога од нас другачији.

За некога је овај свет врт светлости, а за некога мрачна мочвара.

Свако од нас из својега унутарњег бића види и сазерцава овај свет.

И, свако од нас из свог унутањег бића и суштаства исијава или светлост или таму.

Свако од нас исијава оно што скрива у својему унутарњем свету.

Овај је свет само пресликани наш унутарњи свет.

Ако смо биће светлости, онда ће светлост и бити око нас; ако смо биће таме, онда ће тама и бити око нас.

Од наших мисли, од наших осећања, од наших речи, и од наших дела зависи судбина овога света, као и свих иних, знаних и незнаних, минулих и будућих светова.

Ми смо творци властите судбине.

Ми смо творци властитих светова.

 

04

Када се, на тренутак, осврнете око себе –

видите свет у расулу, видите збуњене и преплашене, видите несрећне и очајне, видите болесне и умируће.

И, ма колико желели, ви ту ништа не можете да учините!

Ви можете бити тужни, несрећни и очајни, можете осећати дубоке душевне јади, може вам се цепати срце од боли, али, да промените свет, да људима олакшате патње и боли – не, ништа ви ту не можете!

Ви ћете им највише помоћи тако када себе учините срећним бићем, када себе учините радосним бићем, када себе учините бићем љубави, па им, потом, из свог унтарњег бића, из свог смирења и тишине, пошаљете срећу, пошаљете радост, пошаљете љубав.

Спасите себе, и спасили сте свет!

 

05

Не, нећете постати себични ако себе свим бићем својим љубите – напротив! тек тада ћете моћи истински да љубите сва бића сушта у свим световима.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ако дванаест година, каже један ведски песник, живиш Истину (казујеш, осећаш, појимаш, мислиш и твориш Истину!), онда ће свако, ко се нађе у твојему окружењу, морати да говори Истину.

Пред тобом, нико више неће смети гласно да изговори лаж!

Мораће свако, у твојему присуству, да казује Истину, и само Истину!

 

02

Зашто нас Србе сви лажу?

Заиста, запитајмо се, зашто нас лажу?!

Лажу нас зато што смо лажи склони; зато што ми све време, све векове, лажемо сами сабе.

И, онда, посве је природно, да нас и други, сви одреда, лажу.

 

03

Имамо издајничку власт, а ми се понашамо као да имамо најродољубивију власт.

Имамо парије и палије на свим кључним местима, а ми се понашамо као да су нам на кључним местима  најодговрнији и најсловеснији ВедСрби.

Власт лаже нас, а ми лажемо власт!

И тако наша србска лаж кружи без престанка.

Врти се, и врти, све укруг!

Зато нам сви странци одреда и лупају чврге.

Лупаће нас и моткама по глави, све док се не пробудимо, све док се не освестимо!

 

04

Стидим се таквих јадних, гамижућих и пузећих Срба!

Стидим се уместо њих, јер они немају стида.

Стидим се и уместо свих оних који шуте, који муком муче, претварајући се, лицемерно и потуљено, да ништа не виде и ништа не чују!

Сваког расног аријевског Србина, појешће стид и срам због тих изрода који се још Србима зову.

Камо среће да немају србска имена, и да се не зову Србима!

Тада бисмо, макар, знали на чему смо!

 

05

Има доста оних назови Срба, који знају цену свему, а не знају вредност ничему!

Они све изражавају кроз цену, а вредност их уопште не занима.

Цена је у свету продаје и куповине, а вредност је у духовном, у моралном, у племенитом, у божанском.

Вредност је у Оностраном!

О чему говоре ови србски изроди, који су се, уз помоћ највећих србских злотвора, докопали власти?

Говоре о цени, и само о цени, а духовне и моралне вредности Србства –

њих уопште не занимају!

 

06

Овај нараштај србских изрода, јесте наш највећи, најподмуклији и најпотуљенији непријатељ.

Ови србски изроди јесу наши највећи непријатељи у последњих стотину и осам векова.

Овај унутарњи непријатељ јесте опаснији од свих вековних врага и душмана.

Против њих ћемо најдуже војевати!

 

07

Ма како нам тешко било, не смемо се предати!

Нека нас је и три посто расних ВедСрба, али се предати не смемо!

Не смемо!

Јер нас гледају Богови, јер нас гледају Преци, јер нас гледају Потомци.

Јер нас гледају сва бића сушта из свих звезданих јата, из свих духовних светова, из свих пространстава вечне ПраВасељене.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Вера наших Предака происходи из Истине.

Истина је Присуство; Истина је Живот; Истина је Љубав; Истина је Доброта; Истина је Лепота; Истина је Светлост.

Вера наших Предака исијава из Јегра ПраСветлости; из Језгра Духовног ПраСунца.

Језгро Духовног ПраСунца зове се Сварог.

Бог Светлости, Бог Живота, Бог Истине.

 

02

Ако кренемо у духовну потрагу за пра-кореном, пра-језгром, пра-искром речи Сварог, онда ћемо доћи до тајинственог познања, да је из саме Речи Сварог –

рођен ПраЈезик ВедСрба Аријеваца, ПраЈезик Звездане Расе.

Ја, Овде и Сада, напросто, не желим да вам тумачим и разјашњавам, језикословно и песнички, Реч Сварог, већ ћу то препустити вама, вашој стваралачкој машти и видовитој уобразиљи, будући да се до самог познања Суштог Бића Речи долази једино на Унутарњем Путовању ка ПраИзвору Знања у Срцу Акаше.

 

03

Име сваког од ведсрбских Богова јесте по једна згуснута космичка, галактичка, звездана пра-слика.

Пра-слика је пра-образац, пра-матрица, пра-тип илити архе-тип, односно, оно што је Одозго пресликано НаДоле, што је из Унутарњег прерисано на Спољно.

Иза сваког имена ведсрбског Бога открива се по једно поглавње наше Велике Повеснице.

Наше Велике Повеснице, не само у ПросторВремену већ и у Вечности.

Постоји поглавље Сварога; поглавље Перуна; поглавље СвеВида; поглавље ДаждБога; поглавље Србоне; поглавље Мокоше; поглавље Велеса (Влеса); поглавље Љеља; поглавље Ладе; поглавље СтриБога; поглавље ДајБога; поглавље Ср(б)Бога.

Име сваког од ведсрбских Богова покрива по једно од дванаест сазвежђа у Великом Колу Рода.

По именима ведсрбских Богова схватићемо да наша Велика Повесница траје и бележи догађаје више од двадесет и четири тисуће година.

То је Време за које наше Сунце (Сварог) опише Круг, опише Коло, око Звезде Стајачице, око ПраСунца илити око Језгра Звезданог Јата, око Духа Стварања.

На том Кружном Путовању од двадесет и четири тисуће година, постоји Пут навише и Пут наниже, од по дванаест тисућа година.

На Путу навише, Човечанство узраста у Духу Стварања, а на Путу наниже, Човечанство се удаљава од Духа Стварања везујући се Вештаство, за Метерију (за МаТерију), будући да нема чврстог ослонца у Божанском Суштаству.

 

04

Са појавом јудео-кршћанства Човечански Дух је застао у духовном развоју.

Не само што је Човечански Дух закочен, залеђен и замрзнут у ових потоњих двадесет векова, већ је изгубио и оне Духовне Моћи које је имао (Пре) пре појаве јудео-кршћанства.

Европа се у последњих двадесет векова уопште није  духовно развијала.

Европа се истрошила на грозне верске и идеолошке ратове, на ратове у име мрачних и невидљивих твораца јудео-кршћанства.

Инквизиција, као круна јудео-кршћанства, јесте највеће зло које је биолошки преполовило а духовно посве урнисало Ведску (Аријевску) Расу.

Да јудео-кршћанство није запљуснуло и поробило Ведску (Звездану) Расу, ми бисмо, рецимо, имали сва ова помагала (овај компјутер и интернет) још у дванаестом веку!

 

05

Све ово што вам, Овде и Сада, писах у песничком надахнућу, ви сами проверите у Акаши.

Немојте мени веровати на Песничку Реч, већ сами проверите!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Сваки ми је дан као један цео заокружен живот.

Сваки ми је дан као последњи дан у овоме животу, у овом животном колу.

Тако сам живео од младости.

Та Знања сам примио још пре рођења својега од Древних Предака Аријеваца.

Доцније сам их само потврђивао –

било преко књига, било на ПраИзвору у Акаши.

А шта то у песничком препеву значи?

То значи, да живим само Овај Тренутак, само Ово Вечно Сада.

 

02

Жуто и румено лишће.

Бели, румени, љубичасти и пурпурни облаци на небу зелен-плаветном, понад жутог и руменог горја.

Месец рујан, месец кад се горје прелије рујем и рујевином, месец кад тишина бива све тиша и сета све сетанија.

Осећам како ми се скраћује корак, како ми се скраћује стаза, како ми се скраћује време.

Још једна јесен!

Још једна јесен пуна праисконе сете и туге, што долепшра, однекуда тајинствено, на дашку радости и блаженства.

Која је ово јесен по реду –

у овоме мојему животу,

у овоме мојему животном току?

Да ли ћу, у овоме животном току, доживети још једну јесен?!

 

03

Учи од бора да будеш бор, од ветра учи да будеш ветар, од облака учи да будеш облак!

Од свакога сам, и свега, учио.

Свако ми је на Путу био Учитељ.

Учио сам од потока да будем поток, од извора учих да будем извор, од орла учих да будем орао.

Пратим Природне токове изнутра, из својега Унутарњег Бића.

Пратим годишња доба изнутра.

Своја животна доба усаображавам са годишњим добима Природе.

Сада је јесен мојега живота.

Јесен сетна и радосна, тужна и дивотна, у исти мах.

Било је пролеће, па пролетело; било је лето, па већ минуло.

Све пролети и мине, као сан, као жуто лисје на ветру јесењем.

 

04

Не тугујем.

Радујем се свему.

Свакоме се Човеку радујем.

Никада се не могу нагледати људских лица!

Свако је лице лепо и дивотно.

И свако је лице по једна Велика Тајна.

И, у свакоме лицу, као у огледалу, видим и своје лице.

Заиста, ми и јесмо жива огледала једни другима.

Ми се најлепше огледамо једни у другима.

 

05

Морамо да верујемо у Љубав, Лепоту и Доброту.

Морамо да верујемо, да бисмо живели Живот са Смислом!

Смисао је у Љубави, Лепоти и Доброти.

Изван Љубави, Лепоте и Доброте, нема Живота са Смислом!

 

06

Скраћује ми се корак, скраћује ми се стаза, скраћује ми се време.

И нека се скраћује, и треба да се скраћује!

Понашам се као слон.

Кад остари, слон се не удаљава много од гробља својих предака.

Млади слонови могу да оду далеко, веома далеко, али, стари слон само кружи на пушкомет око гробља.

Слонови поштују своје претке, поштују их веома, зато сви слонови и умиру на једноме месту.

Кад рекох да се понашам као слон, онда то није само песнички, већ и буквално.

Не удаљавам се много од гробља својих Предака.

Желим да овај свет у овоме животном току напустим онако како су то и моји Преци чинили.

Кажем својој деци, да ја не могу да идем упоредо и укорак са њима.

Идите ви, само напред и навише! –

На мене се обзирите!

Ви сте стреле, а ја сам лук!

Лук не може да лети за стрелом.

Лук је само на тренутак потребан стрели, да би стрела могла што више и што даље да полети.

 

07

Ми морамо, свим Бићем својим, да верујемо у то, да ће овај свет бити и лепши и бољи него што тренутно јесте.

Морамо да верујемо, не само зарад Себе, већ и зарад наших Потомака!

Ако истински верујемо, да ће овај свет бити и лепши и бољи него што јесте, он ће заиста и бити лепши и бољи него што јесте.

Напросто, ми ни на трен један, не смемо да посумњамо у то, да ће овај свет бити лепши и бољи него што јесте!

 

08

Снове вам нико украсти не може.

Ви сте оно што будни сневате.

Сневајте што лепше снове, да би вам и Живот био лепши!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Човек мора да љуби Човека.

 Човек мора да љуби Човека као Бога, као Себе Сама.

Сваки Човек представља Потпуну Расу.

Сваки Човек представља Сваког Човека, представља  све Људе, и представља Свако Биће у ПраВасељени.

Ниједно Биће у ПраВасељени не може да живи без других Бића; и сва Бића у ПраВасељени представљају Једно Велико Биће, без Почетка и без Свршетка.

Једно Велико Биће у Вечности.

 

02

Наша себичност јесте, најчешће, узроком свеколике наше патње.

Себичност и саможивост чине нас слабим и немоћним.

Због себичности и саможивости своје, ми и не можемо да узрастемо до Богова.

Оног трена, кад превазиђемо себичност и саможивост –

 постаћемо Боговима!

 

03

Ми Срби морамо из корена све да мењамо!

Да сваки Србин у сваком Србину види Самога Себе.

Да сваки Србин у сваком Србину препозна Божанство.

Да се Србин Србину радује; да Србин Србина оплемењује и обогаћује.

У противном, нигде нас неће бити!

 

04

Вековима већ бауљамо и гамижемо по каљузи, као последњи скотови.

Ваљамо се у каљузи коју смо сами створили.

Својим мислима, својим осећањима, својим речима, својим делима.

Свакоме је од нас тешко у овоме свету.

Сви патимо и сви душе своје мучимо, само зарад себичности и саможивости наше.

Сви ратови, кроз векове, вођени су зарад људске себичности и саможивости.

Људска себичност и чини нас тако јадним и ништим бићима у ПраВсељени!

 

05

Дошло је Време када морамо да узрастемо мед Богове.

Да направимо духовни скок –

од Човека до Бога!

Овако како већ тисућама година живимо, заиста, одавно више нема никаквога смисла.

Изгубили смо Живот са Сврхом и Смислом.

Све смо изгубили!

 

06

Сви наши снови се остварују.

Ако сневамо да смо Богови – Богови ћемо и бити, ако, пак, сневамо да смо скотови – скотови ћемо и бити!

Заборавили смо будни да сневамо, зато смо и постали тако јадни.

Ништа тако није јадно и бедно, као Човечанство у Овом Трену!

 

07

Срби, ништа још није изгубљено!

Ништа није изгубљено, само ако сте ви спремни за Један Нови Почетак.

За Србски Живот са Сврхом и Смислом.

За Србски Живот са благословом Богова и Предака.

Заиста, и Богови и Преци, као и Потомци ваши, чекају на вас, да се одважите за Један Нови Почетак.

Ви то можете, ви то морате!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Кад се сретну двојица Аријеваца, они овако један другог поздрављају: Реци ми какво Добро могу за Тебе да учиним?

Какво Добро може било ко од нас, да учини за било кога од нас?

Овако би требало и ВедСрби Аријевци да се поздрављају!

Кад узрасту до тог Ступња Душе и Духа, тада неће више бити никаквих препрека за ВедСрбство.

 

02

У Теби морам да препознам Себе!

Ако у Теби не препознам Себе, и у Себи –

Тебе, онда ни ја нисам више Ја.

Моје себично и саможиво, моје скучено, скврчено и јадно ја, мора кроз Стваралачка Дела да узрасте до Божанског Ја.

Кроз Стваралачка Дела Љубави!

 

03

Сви смо Ми духовно умрежени, сви смо Ми упућени једни на друге, и Сви Ми спасавамо једни друге.

Без Ваше помоћи, Ја одавно не бих могао на овим страницама да пишем за Вас!

Без Ваше помоћи, Ја не бих могао да пишем и објављујем, а Ви не бисте могли да читате!

Ја Вам ово из Душе казујем.

 

04

Нико Вам ништа не може, када сте у Свом Унутарњем, када сте у Свом Срцу, када сте у Својој Унутарњој Тишини!

Када сте у Роду, у Племену, у Породици Својој!

Када чувате једни друге, када спасавате једни друге, када истински љубите једни друге.

Сви сте Ви Једна Душа.

Једна Велика Душа!

 

05

Ми смо створени и рођени за Узвишена Дела Љубави!

Нисмо Ми дошли у овај свет зарад себичности наше и саможивости.

Ми смо дошли у овај свет да бисмо били Богови једни другима.

Да бисмо оплеменили једни друге, да бисмо у Доброти живели.

То је Завет ВедСрба Аријевца!

 

06

Колико смо Добрих Дела учинили, толики је и наш Живот.

Каква су нам Дела, такав нам је и Живот!

Створитељ је Човека створио као Савршено Биће.

Човек је створен да би био Божанство.

Не заборавимо никада, ни на трен један, да смо Богови, те да, будући Богови, морамо бити Одговорни!

Одговорни, и по стотину и осам пута Одговорни!

 

07

Храброст извире из Духа.

Снага извире из Духа.

Живот извире из Духа.

Онај ко обитава у Духу, не плаши се никога и ничега.

 

08

Данас желим неко Добро Дело за Тебе да учиним!

Тако поздрављајте једни друге.

Кад сретнеш Расног Србина и Расну Србкињу, тако их поздрављај, ВедСрбине!

Не буди себичан и саможив, не будући ходајући мртвац!

И то је Поздрав Срба Аријеваца.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Вера је Знање.

Знање које још нисмо препознали и освестили као Знање.

Вера је Оно што Знамо, а не знамо да Знамо!

Када Оно што Знамо а не знамо да Знамо, препознамо и освестимо, тада Вера узраста у Знање.

Вера почива на поткама Скривеног Знања –

Знања које се поступно открива и пројављује.

 

02

Наше је Порекло космичко.

Ми смо рођени у Језгру ПраСветлости, у Језгру Звезданог Јата.

Отуда је и наша Вера – космичка, као што је и наше Тајно Знање – космичко.

Ако смо Бића Светлости – а јесмо! – онда је ПраСветлост наша ПраМајка.

ПраСветлост је ПраМајка – Свих и Свега!

Живот је рођен у Светлости и од Светлости.

Живот је Светлост од Светлости!

Живота нема без Светлости и изван Светлости.

 

03

Земља није Планета, већ Звезда.

Древни су Знали да је Мајка Земља – Звезда!

Звезда даје и твори Живот; Планета нити даје нити твори Живот.

И то су Знали наши Древни.

Стога су и обожавали Мајку Земљу, и стога Земља за Њих бејаше била Божанство.

И Земља је рођена у Звезданој Материци, као и све ине звезде и сунца.

 

04

Аријевски Дух јесте Дух Тајног Знања.

Аријевац је Аријевац по Тајноме Знању.

Стога је Аријевац – Посвећеник!

Он је Посвећен у Тајна Знања.

Бити Посвећен, значи: бити Одан и Одговоран.

Бити Унутра, бити у Језгру, бити у Суштаству.

Ако ниси Посвећен, Одан и Одговоран, онда и ниси Аријевац.

Не може се тек тако бити Аријевцем!

Морају да се сједине Крв и Дух.

Крв и Дух творе Једно – Светлост Живота!

 

05

Свако је Одозго ради нечега Позван.

Спрам Позвања нашега и Вера наша.

Не бирамо ми Веру, већ Вера бира нас!

Нисам ја изабрао своју Веру, но је моја Вера мене изабрала.

Ја могу да умишљам много што-шта, али је истина да наша Вера бира нас.

Не бирамо, већ бирани бивамо!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ми се вазда изнова и снова рађамо.

Рађамо се у сваком дану, у сваком часу, у сваком трену.

Рађамо се, а нисмо ни свесни да се вазда и свагда и вавек рађамо!

Нисмо свесни (и нисмо смели да будемо свесни!), зато што су та Тајна Знања, наших Божанских Предака, од нас дуго, веома, дуго, била скривана.

Када смо се удаљили од Тајних Знања наших Божанских Предака, онда смо и допали овога робства.

 

02

Ми се рађамо у својој деци, и рађамо се у деци своје деце, и рађамо се кроз све будуће нараштаје.

Сада смо родитељи својој деци, а сутра ћемо, када се Коло Сварога окрене, бити деца деце своје деце.

Час смо Преци а час Потомци; па затим поново Преци и снова Потомци неких далеких Потомака наших.

То је Коло Сварога, то је Коловрат, то је Точак Рода.

 

03

Без Тајних Знања наших Божанских Предака, ми смо постали робље најобичније.

Нас су јудео-кршћани убедили да смо само земни прах; да смо од земног праха постали и да се земноме праху враћамо.

Убедили су нас, да ничега не бејаше било Пре, те да ничега неће бити ни После!

Убедили су нас, да смо грешни, да смо презрени и одбачени, да смо никоговићи, да смо ништарија.

Постиђени и посрамљени, бесловесни и трулежни, гурнути смо у запећак Божанске Повеснице, у запећак Божанског Живота.

После тога, уследило је поробљавање Бића и Духа које траје до дана дањега.

 

04

Време је Коло, Живот је Коло, Вечност је Коло.

И све је Коло у свим световима.

Наше се рођење никада није догодило, зато што је одувек било.

Није се догодило, зато што и не може да се догоди већ догођено!

 

05

Сваки расни Србин јесте Аријевац!

Ово запамтите и, памтите!

Ово не смете никада да заборавите!

Ако заборавите Ово, онда сте сећање на Себе заборавили!

Ако заборавите Ово, онда ћете бити слугиних слугу слуге; ако заборавите Ово, онда ћете бити последње робље Рептилије!

 

06

Нас су дуго, веома дуго, лагали.

Сви су нас лагали, а сви нас и даље лажу.

Ми не смемо дозволити да нас више лажу.

Прошло је њихово Време Лажи.

Прошло је њихово Време и иначе!

Ми смо Потомци Белих Богова, и Ми смо створени и рођени за Живот Вечан!

Ми смо ВедСрби, Ми смо Аријевци, Ми смо Хиперборејци!

Све друге приче јесу приче лажи.

Нисмо Ми никакви Балканци – Ми смо Звездана Раса, Ми смо Синови и Кћери Неба, Ми смо Синови и Кћери Бога Сварога!

Балакнаци су неки други народи, а Ми с тим народима немамо ничег заједничког – они су само наши, по злу запамћени, (тренутни) суседи!

 

07

Света Дужност сваког расног Србина, јесте да се бори, да се несебично жртвује за сваког расног Србина!

Сваком расном Србину сваки расни Србин јесте Род.

Заиста, сваки расни Србин и свака расна Србкиња!

Онај расни Србин који заборави Овај Завет, престаје бити расним Србином!

Такав се исписује из Србске Књиге Живота!

Исписује из Књиге Богова и Предака.

Ако живимо Овај Завет – нико нам ништа не може!

Нико неће ни покушати да нам ишта нажао учини.

Запамтите: нико неће ни покушати да нам ишта нажао учини, јер неће ни смети да покуша да нам ишта нажао учини!

Бојаће се Нашег Завета више него икога и ичега у свету!

http://www.youtube.com/watch?v=WJTeoe_BZIk

Драган Симовић: ВЕДСРБСКИ ЗАВЕТ

(Опремио Стари Словен)

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

У Ирију наших Божанских Предака, има места само за оне који се боре.

Само за оне који се својим слабостима не подају.

Само за оне који се никада не предају.

Само за оне који никада од Живота са Сврхом и Смислом не одустају.

Само за оне који се из дана у дан, из трена у трен, боре за Живот са Сврхом и Смислом.

У Ирију нема места за оне који пузе, бауљају и гамижу.

За себичне и саможиве, за подмукле и потуљене, за кукавице и страшљивце – не! за њих нема места у Ирију Сварогову.

 

02

Има Срба и срба.

Има их различних и разних.

Има их свакаквих и никаквих.

Од свих знаних и незнаних Срба, најмање је расних, аријевских Срба.

Али их, ипак – има!

И довољно их има.

За један Нов Почетак, са Сврхом и Смислом – има сасвим довољно расних, аријевских Срба.

За један Нов Почетак, не било Где и било Када, већ управо – Овде и Сада!

 

03

Не гледај шта су и колико су други учинили; већ гледај шта си Ти, и колико си Ти, за Себе и Ближње Своје учинио.

Други могу бити овакви и онакви, могу свакојаки и никакви бити – то није Твоја брига! – гледај на Себе, и следи Властити Пут!

 

04

Није наш заклети враг толико моћан, колико смо Ми постали немоћни.

Ми смо постали немоћни, зато што смо желели да постанемо немоћни.

Ми смо изабрали НеМоћ уместо Моћи.

Немоћни смо, јер све што смо годинама и вековима чинили – чинили смо да будемо немоћни!

Да смо изабрали Моћ, онда бисмо и били моћни.

Кад кажем Моћ, онда имам у виду Дејства Богова и Предака.

То није моћ о којој јудео-кршћани говоре.

То је Моћ из Виших Духовних Светова.

 

05

Ми се вазда изнова рађамо.

Ми долазимо и одлазимо, и поново долазимо.

И то траје, и траје; и траје, и траје, и траје…

Без Почетка и Свршетка.

Нема Почетка и нема Свршетка!

Само траје и траје, врти се и врти…

Све у-Круг, Све у-Коло Сварога.

Од наших Дела зависи наше поновно рођење.

Каква су наша данашња Дела, такав ће бити и наш сутрашњи Живот.

Спрам Дела наших и Живот наш!

Нема спавања, нема ленствовања, нема дембелисања.

За дембеле ни у Најдоњим Световима места нема!

 

06

Да би нам било Добро, ми морамо да мислимо Добро, да осећамо Добро, да живимо Добро.

Али, не да мислимо, осећамо и живимо Добро само за Себе (себично и саможиво), већ да Добро буде Добро за Све!

 

07

Аријевац!

То значи Човек племенита, узвишена, господствена и божанскога Духа.

Аријевац је онај који се бори за Лепоту и Доброту, за Истину и Правду.

Аријевац је онај који се никада не предаје, и који се не плаши никаквих непријатеља својих.

Аријевац је онај који не чини зло и насиље, јер је свестан да је духовно надмоћан.

Аријевац је онај који, на Правди Бога, штити слабога и немоћног – од рђавих и злих људи, од човеколиких звери.

Аријевац је онај који је свестан свих својих животних токова: од Почетка-без-почетка па све до Свршетка-без-свршетка.

Аријевац је онај који је, на Беломе Ветру, дошао Одозго, из Језгра звезданих јата, по задатку Белих Богова, да припомогне духовном уздизању нижих човечанских и људских раса.

Свако друго тумачење Аријевца јесте –

или из незнања или, пак, злонамерно!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Што год да се догоди Једном од Рода нашега, догодило се Свима нама, догодило се Сваком од нас.

Сви смо Ми духовно умрежени, Сви смо Ми духовно повезани, ма били свесни или несвесни тога – Ми смо Једна Душа, Једно Биће Сушто!

Кад год пати Твој ближњи, Твој по Крви и Духу, знај да и Ти патиш с Њим, свеједно да ли јеси или ниси свестан тога.

Ако си свестан тога, онда му лакше (и више) можеш помоћи – помоћи и Себи и Њему.

Ако, пак, ниси свестан, онда ћеш отежати и Себи и Њему, онда ћете Обоје још више патити.

 

02

Никада не смемо бити равнодушни према патњама и болима ближњих својих.

Не смемо бити равнодушни, зато што смо Сви Ми, уистини, Један Живот у ПраВасељени.

Данас пати ближњи Твој, а сутра ћеш патити Ти.

Ако си Ти данас био равнодушан према Брату Своме, како сутра, када Ти патио будеш, можеш очекивати помоћ од Брата Својега?!

 

03

Кад год се догоди каква несрећа Некоме од Рода и Племена Твојега, одмах се упитај, колико си Ти крив, и одговоран, за то што се Твојему по Крви и Духу догодило!?

Колико си Ти, некаквим мислима, осећањима и речима Својим, из неког минулог времена, допринео да се управо та несрећа догоди?!

Овако Ја разговарам са Самим Собом.

Овако разговарам са Живим Богом у Себи.

 

04

Мени песничка слобода дозвољава да пишем онако како пожелим, онако како осећам, појимам и схватам.

Песничка слобода дозвољава Песнику да буде изван и изнад Граматике и Правописа; да уводи некаква своја Правила која само за Њега важе.

Пре него што сам почео овако слободно да пишем, ја сам, пре тога, студирао Језик и Светску Књижевност, изучавао Граматику и Правопис.

Ово, тек узгред, рекох због оних који би могли помислити (док читају моју Поезију) да сам неписмен, да не познајем Правопис!

 

05

Слобода се Изнутра осваја.

Слобода се из Духа осваја.

Не осваја се Слобода из Спољнога, већ из Унутарњега.

Сви они који су Слободу освајали Извана, никада и нису познали Слободу.

Никада и нису живели Слободу.

Слободу нам никакви земаљски закони не могу донети.

Нема тих земаљских законика који ће нам једном за свагда подарити Слободу.

Нема Цара ни Владара који вам може јемчити Слободу.

Слобода је у Вама, у Бићу и Суштаству Вашем.

Ви сте Слобода у Себи!

 

06

Када погледамо по Спољноме, онда видимо да у Србији нема никакве Слободе.

Нема у Србији никакве Слободе, а нема је ни другде у Свету.

Слобода се не види; Слобода се живи!

Зато Слободе никада и није било у Спољноме Свету.

Они који говоре, да је у овим или оним минулим временима бивало више Слободе у Свету – несвесно обмањују и Себе и Вас.

Слободе никада није бивало у Свету!

Слободе је одувек бивало само у Унутарњем Бићу.

Зашто нам се чини да је у неким минулим временима бивало више Слободе?

Зато што су у минулим временима Древни више боравили у Свом Унутарњем Бићу.

Наши Древни су живели Духовни Живот, јер су били усаображени са Природом, са ПраВасељеном, са Оцем и Мајком.

Оно што се дешавало у Спољноме Свету, за Њих није имало никаквог значаја.

Они томе нису придавали никакву важност!

И зато су живели у Слободи, у Својој Унутарњој Слободи, и зато су били Богови.

http://www.youtube.com/watch?v=2nUx5c3D5Uw&feature=c4-overview&list=UUx3HfyR9Bb_AN1SMat3hfgw

Драган Симовић: О УНУТАРЊОЈ СЛОБОДИ

(Видео запис опремио: Стари Словен)