Спољни свет је опсена,

а Стварни је свет

у нашему унутарњем Бићу.

У нашему унутањем Бићу и Суштаству

 све пребива и бива;

и све јесте онако како уистини јесте.

Сва Лепота, Доброта и Дивота,

свих божанских светова,

 гле, у нама обитава!

Не везујмо се ни мислима,

ни речима, ни осећањима,

ни делима својим

 за спољни и варљиви свет.

Не везујмо се,

већ делима својим стварајмо

 (у нама, у Бићу нашему),

Стварни и Истинити свет,

свет у којему ћемо обитавати

 и живети.

Да би Човек осетио и живео блаженство

 духовних и божанских светова,

 он мора да изиђе из вртлога,

из самсаре, из опсена појавног

 и лажљивог света у којему владају

 закони Таме и Зла.

То није бекство,

како непосвећени умишљају,

 од света „стварности“

(зато што овај видљиви свет

не може бити никаква „стварност“

 са становишта Духа Стварања!),

већ је бекство од Стварности

управо то одбијање наше,

да започнемо стварање властитог

 унутарњег света –

у сновима и визијама својим –

света у којему се превазилази

Усудба и Карма.

Ако не створимо властити свет,

 ако не родимо сами себе,

 онда ћемо бити робљем

 злих господара овога света

 обмана, превара и лажи.

Сва су ова Знања давно записана

 у светим књигама ВедСура,

великих ведсрбских посвећеника

и Чувара Тајни.

Но, будући да су наши врази и душмани

 вековима уништавали наше свете књиге

 на Земљи,

нама  преостаје да их потражимо

 у Акаши.

 А до Акаше се стиже

само Унутарњим Путем

Светлости.

 

Не труди се да мењаш свет.

Бесмислено је!

Само распршујеш улудо драгоцено божанско и животно дејство.

Само се оптерећујеш бесмислицама.

Свет је опсена.

Свет је омаја.

Света нигде нема.

Нема га у Свароговој Стварности; нема га у твојему Бићу.

Нема га у Бићу твојих Предака, нити ће га бити у Бићу твојих Потомака.

Ти си свет.

Ти си ПраВасељена.

Ти си КоСмо(с).

Све си ти сам, и Све у теби пребива.

Не лупај главу о томе куда и камо иде свет!

Свет и иначе никада није знао куда и камо иде.

Усредсреди се на Власти Пут; корачај смело и достојанствено Властитим Путем.

Ти и Пут будите Једно!

Упознај себе; упознај Суштога Себе.

Упознај своје Претке; упознај своје Божанске Претке.

Упознај ВедСрба у Себи.

Упознај ВедСрбство у Себи.

Не лупај главу о томе, да ли ће бити, или неће бити, страшнога рата на Земљи.

Ако треба – биће; ако не треба – неће бити!

Шта ти имаш с тим?!

Шта ти имаш са светом који не зна куда и камо иде?!

Брига те за свет!

Свет је опсена.

Свет је омаја.

Света нема у Свароговој Стварности.

Свет је само једна болесна мисао у светскоме болесном уму – у мајмунском болесном уму.

Мајмунска врста је одувек ратовала.

А ти си потомак и изданак Звездане Расе.

Ти си потомак Белих Богова.

Ти си ВедСрб!

Ти си ВедСрб који је одувек био, и који ће заувек бити.

Ти си вечан, јер су и твоји Божански Преци вечни.

Ако су твоји Божански Преци вечни, онда и ти мораш бити вечан.

Ово никада не смеш да заборавиш.

Ово мораш да памтиш, да осећаш, и да живиш.

Да живиш Истину која је изнад тебе, али  и у теби!

Да памтиш, да знаш, да осећаш –

да си вечан од вечних.

 

Онај ко подигне споменик Принципу, биће по храбрости раван Принципу.

Споменик Принципу није Принципа ради, већ нас ради!

Нама је потребан споменик Принципу, да бисмо се постидели пред Принципом.

Да бисмо се постидели пред Принципом, и јавно признали да нисмо попут Принципа.

Јер Принципа одавно нема, гле, ни мед нама ни у нама!

После Принципа, нема више Принципа.

Само људски изроди и кукавице, могу рећи да је Принцип био злочинац.

Његов пуцањ није био пуцањ у Човека, већ у Империју Зла.

Он је пуцао у Таму, а не у Човека!

Ко ово не види, тај ни себе не види.

Принцип није само један млад образован човек (песник, сањар и сневач); Принцип је божанско Начело!

Божанско Начело вечне Слободе.

Божанско Начело вечне Правде.

Принцип је јавно, јасно и гласно, рекао свим вразима и душманима Србства, да Србство није тиква без корена.

Метком је ставио тачку на сва понижења србска.

Метком је повукао границу између њих и нас; између нас у Светлости и њих у Тами.

Заиста, ко ово не види, тај ни себе не види.

Признајмо јавно, себи и свету, прецима и потомцима, да смо страшљивци, да смо кукавице.

Да смо кукавице, и да не смемо да дижемо споменик Принципу.

Ми смо кукавички нараштај, који се без битке, без љутога боја, Слободе одрекао.

Ми се страшимо, ми се плашимо, ми се стидимо  Слободе; зато Слобода и јесте за Човека!

За Човека, а не за онога ко само издалека личи на Човека.

Признајмо јавно страшљивост своју, па ћемо самим тим признањем души својој олакшати.

Онога трена, када јавно признамо да смо страшљивци и кукавце, тада ћемо изнова и давно изгубљену храброст повратити.

Почетак оздрављења и исцелења, јесте признање свих слабости и немоћи својих.

Има још нешто; нешто што сви листом из страха прећуткују, већ стотину лета.

Принцип није испалио метак само у име Србства; Принцип је испалио метак и у свих иних који Слободу љубе, свеједно којему Роду и Племену припадали.

Зацело, ко ово не види, тај ни себе не види.

 

 

Јадранки, Души од Светлости, песму ову посвећујем.

 

 

Ако си на Путу, не можеш пропасти!

Не можеш и нећеш пропасти, ако си на Путу Светлости.

Моје ми космичко искуство казује, да смо ми већ унапред спасени, само што у то не желимо да поверујемо.

Неке нас силе Таме ометају да у ту Истину поверујемо.

Да Веру у Знање преведемо; да Веру на највише ступњеве Божјега Пространства узнесемо.

Наше је само да чинимо и творимо племенита дела, и –

 већ смо спасени!

Спасени смо Милошћу Божјом, Милошћу Створитеља и Духа, Милошћу Велике Мајке.

Јутрос ме пробуди Звонећи Глас Акаше.

Звонећи Глас Акаше зове се Јадранка.

У овоме Трену Вечности тако се зове.

Иако га први пут чух, Глас ми бејаше познат, однекуд.

Чуо сам Га давно, још пре рођења овога, у тајинственим звезданим и космичким пространствима.

У пространствима Велике Душе од Светлости.

Обрадова ме, и милином испуни, Звонећи Глас Акаше.

Ако си на Путу, онда ће те изненада посетити и обрадовати Непознати Пријатељи.

Тако је давно записано у Светим Књигама ВедСрба.

И мене Јадранка, тај Звонећи Глас Акаше, Дивотом Душе своје обрадова.

У трену, када се и последња пара истопила, и када ми дугови висе над главом као претећи мач врага и душмана, Она ми, Звонећим Гласом Акаше, јави да ми је јутрос уплатила новац.

Ослушкујући Бићем својим Звонећи Глас Акаше, схватих, у магновењу, да ми је послато онолико новца колики су дугови моји.

Послато ми је и преко тога, и више од тога.

Ако си на Путу, не можеш пропасти.

Не можеш, и нећеш, пропасти, ако те Светлост Љубави води!

 

Ако смо од Богова рођени, онда смо и сами Богови.

А ако смо Богови, онда ћемо и ми рађати Богове.

Нисмо ми рођени само једном, и нисмо рођени онда када нам кажу да смо рођени.

Ми смо толико пута рођени; а првог рођења никада ни било није, као што ни последњег рођења никада бити неће.

Ми истовремено обитавамо у Вечности и у Времену.

Наше Више Унутарње Суштаство обитава у Вечности, док наше Ниже Унутарње Суштаство пребива у Времену.

Час смо у Вечности, а час у Времену.

Из Вечности улазимо у Време, из Времена улазимо у Вечност.

Све је Коло, а Коло је Сварог.

Коло је Свет; Коло је Време.

Као и Вечност, ни Време нема Почетка нити Свршетка.

Време није линија која полази однекуд и иде некамо; није уопште линија, већ Коло!

Ми смо створили овај Свет, и ми га вазда изнова стварамо.

Стварамо га из часа у час, из тренаа у трен.

Ми смо посве слободни, у оквирима Закона.

А оквири Закона се мењају и проширују онако како се мења и проширује наша Свест.

Стога можемо рећи да је Свест – Закон, као што и јесте!

Космос је Духовно Биће које и у нама пребива.

Све оно што видимо Напољу, то и Унутра обитава.

Унутра и Извана бивају Једно Суштаство.

Све је Коло, а Коло је Сварог!

 

Дух Србства јача

из дана у дан,

из часа у час.

 

Осећам и слутим,

верујем и знам,

да Дух Србства јача

 из трена у трен.

 

Осећам у Води,

осећам у Ватри,

осећам у Земљи,

слутим у Ваздуху –

да Дух Србства бива

све јачи и јачи.

 

Шапуће ми Ветар,

шапуће ми Сунце,

 шапуће ми Месец,

шапућу ми Звезде,

како Дух ВедСрбства

нараста и јача –

у свим световима,

 у свим вековима.

 

Што је више

врага и душмана,

то Дух Србства, ево,

све брже узраста!

 

 А са Духом

Србства што узраста –

узраста и јача

Светлост на Обзорју.

Сваки Србин,

ако жели да живи и ствара,

мора најпре да буде Србин,

па тек потом све друго!

 

Сваки Србин,

ако жели да живи, да ствара и да рађа децу,

мора, пре свега, да буде србски родољуб,

 мора да буде србски ратник,

мора да буде посвећеник Србства,

па тек потом све друго –

било шта друго!

 

Сваки Србин,

ако жели да живи и ствара,

ако жели да рађа и подиже потомство,

ако жели да буде слободан и самосвојан,

самобитан и непоновљив,

мора, пре свега другог,

да буде дичан и усправан Србин,

 мора да буде храбар и неустрашив Србин,

 па тек потом може бити било шта друго –

може бити све што год пожели!

 

Сваки Србин,

ако, заиста, јесте расни, пробуђени

 и освешћени Србин,

мора да буде свестан тога,

да је милион година чекао

да се роди (као) Србин,

те да је он, самим рођењем србским,

стекао велику милост Створитеља,

 Духа Стварања,

Велике Мајке,

и свих иних духовних бића

из виших божанских светова!

 

Сваки Србин,

 који не жели бити Србин,

неће бити ништа друго,

 и неће никоме требати –

никада!

 

 

Препевано казивање Владана Пантелића,

ведсрбског исцелитеља.

 

Самоисцелење јесте једино истинско исцелење.

Исцелити себе, значи: учинити целим себе!

Учинити целим и потпуним себе –

на свим ступњевима живљења, на свим пољима бивствовања.

Ма шта ми мислили, болест није наш непријатељ.

Није непријатељ, а може да буде пријатељ, само ако смо отворени према Животу и Бивању.

Бити отворен према Животу и Бивању, значи: слушати свој унутарњи глас, глас Бога Живога у себи!

Да би био исцељен, мораш бити духован.

Мораш бити на Путу Светлости.

Не можеш бити исцељен, не можеш бити здрав и потпун, ако ниси усаображен са Великим Духом Стварања.

Лажу вас сви они исцелитељи, лекари и лечници, који вам казују да ћете бити здрави и исцељени и без духовности, и без посвећења и посвећеништва.

Такве су лажи веома опасне и погубне, јер без духовности, јер без Духа Стварања, напросто, нема ни Здравља нити Живота.

Ми смо саздани од многих овоја, од многих тела, од многих душа; ми смо бића потпуна и посвећена, бића на Путу Обожења.

Ово наше видљиво тело, јесте само једно од многих (невидљивих) тела.

Не можемо ми лечити само ово видљиво тело, занемаривши сва друга (невидљива) тела!

Чак и да излечимо ово видљиво тело, чак и да га исцелимо, болест ће се повратити, убрзо, само зато што смо занемарили она невидљива тела која су понад и изван овог видљивог тела.

Зато и кажемо, да је самоисцелење једино истинско исцелење!