Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: ВЕЧНОСТ ЈЕ ОСВЕШЋЕНИ ТРЕНУТАК
Даждбог
У висини свих висина;
у дубини свих дубина;
у тишини свих тишина –
Бог се мој, гле,
са мном игра;
Бог се мој, гле,
са мном дружи!
И нада мном
Бог мој бдије –
без предаха и трептаја –
као да смо Биће једно;
као да смо Душа једна.
Боравио сам три недеље на селу –
у Природи и Тишини.
Био сам далеко од рачунара, далеко од интернета, далеко од свих иних техничких помагала.
Са собом сам понео само две свеске у тврдом повезу, перо и мастило.
Записивао сам, шкрто, само суште стихове.
Плаво перо шарало је по грубом и жутом папиру, по којему се мастило разлива обликујући чудесна писмена.
Пожелео сам да са што мање речи што више тога тајинственог кажем.
Да песма буде само један стих, само једна реч.
Пожелео сам да згуснем и сажмем ПраВасељену у само једну реч, у само једно слово.
У овим стиховима речено је много више него у свим мојим минулим записима, али само за оне који разумеју језик поезије, језик певања и сневања!
А
Створио сам Те, гле,
Да би и Ти мене
Вазда изнова стварао,
У неким будућим
Пространствима Духа!
Б
Створио си ме,
Створитељу мој!
Да бих и ја Тебе
Вазда изнова стварао –
У песмама
И сновима
Које будан
Снијем!
В
Ти си Онај
Што се
Именом мојим
У тишини светова
Одазиваш!
Г
Бог се песнику
Кроз песму
Пројављује.
Д
Будућност је –
Недогођена прошлост!
Ђ
Прошлост је – Будућност,
Која се
Вазда изнова
Догађа!
Е
Сневам ја,
И са мном снију
Далека звездана јата.
Ж
Ти си мој божнаски исцелитељ,
Што ме у сновима мојим
Исцељујеш!
З
Истина је цвет
Што у сну процвета!
И
У сновима мојим, гле,
И ветар вечерњи
У песму процвета!
Ј
С ону страну звезданих јата,
Иза обзорја тишине и сна,
Рађа се Светлост
Давно рођена
У Будућности која никада
Још не бејаше догођена!
К
Створитељу, о Створитељу мој!
Ти што вечно долазиш и одлазиш, и снова се враћаш, да би без престанка стварао, све нова и нова бића у све новим и новим звезданим јатима!
Л
И векови, гле, минуше као сан;
и звездана се јата
у бљес један слише!
Љ
Тишина ноћи,
све дубља.
Зурим
у звездана јата,
и сневам,
као негда.
Хук сове,
нада мном –
пренух се,
ода сна!
М
На пут далек, полазим,
уз гајде равнице
и сетне свирале ветра,
под небом румено-љубичастим,
с вечери, у сутон зелен.
Н
Уз свирале ветрова сетних
и уз бубњеве равнице
јездим подно румених облака.
Њ
Зурећи у залазеће Сунце
угледах и познах себе
у румено-љубичастом прстену
понад обзорја тишине.
О
Путник сам, гле,
вечити на Путу!
И Пут мој води
кроз Срце властито.
П
Велика Мајка Звезда
у својој Материци носи
будућа звездана јата!
Р
Као у сновима,
око ПраСунца пловимо –
незнајући да смо
вечно на КолоПуту!
С
Тишина далеких светова
у срцу мојему
одзвања.
Т
У срце се моје слише –
светови и звездана јата!
Ћ
Неки будући песници
певаће на језику Светлости!
У
Срце је пра-заметак свих битија.
Ф
Над пољем ветрова љубичастих,
изгрева пун Месец –
велик, румен и жут!
Х
Моји Велики Преци
из далеког звезданог јата,
нада монм, гле, бдију!
Ц
С вама сам,
а нисам ваш!
Моја ПраРодина
није од овога света.
Ч
На Пупку Света,
Велико Дрво Живота –
следи Сварогов Пут!
Џ
Све оно што овде чинимо,
то се пројављује
у неким далеким
световима сна!
Ш
Далека звездана јата,
и мој пут тајинством,
завојнице живота!
Драган Симовић: ДАЖДБОГ
У висини свих висина;
у дубини свих дубина;
у тишини свих тишина –
Бог се мој, гле,
са мном игра;
Бог се мој, гле,
са мном дружи!
И нада мном
Бог мој бдије –
без предаха и трептаја –
као да смо Биће једно;
као да смо Душа једна.
О СЛОБОДИ МОРАМО ПЕВАТИ
Пише: Станимир Трифуновић
Извор: http://pletenijesloves.wordpress.com/
На слици: Повлачење српске војске преко Албаније;
Фотографија: facebookreporter.org
Свако несмотрено релативизовање, игнорисање или негирање историјске перспективе у сагледавању генезе српске косметске драме ( и не само косметске, већ свих за последњих стотину и више година ) не представља само пуко прихватање арогантно наметане реалности нити тактичко афирмисање ирационалне антиповесне снисходљивости у тобожњем надмудривању са империјалним експанзионизмом планетарног господара, већ надасве робустни, стратегијски механизам гашења националне свести и ућуткивања историјског гласа српског Народа. Ово потмуло али хармонизовано становиште безмало целокупне домаће политичке елите, на жалост, постало је не само опште место у свакој анализи актуелне државне политике према врху овоепохалног леденог брега вишевековне косметске санте леда, већ превасходно парадигма угрожавајућег вредносног система чија мрежа кобних последица добрано урања у тајанствени народни мук до самог националног крика, претећи да и њега учини тривијалном историјском ефемеријом…
На слици: Манастир на Космету; Фотографија: vaseljenska.com
Ако смо, међутим, стицајем различитих геополитичких и унутарнационалних околности и принуђени да узмакнемо на резервни правнопилитички положај и посматрамо пострадање нашег Народа на Космету са безбедне антиисторијске дистанце, чиме ћемо образложити и како оправдати необјашњиво одсуство елементарне људске, националне и историјске солидарности са голготом кроз коју је потоњих година провучен не само наш мучени род на Космету, већ и целокупна Отаџбина, и напослетку – сва узвишеност видовдански кодиране националне историје?
Ако смо, елем, и закорачили преко Везировог моста нашег доба, јесмо ли били приморани да затонемо и у оне мутне и хладне дубине вредносног глиба који је загасивши и појединачни и колективни морални рефлекс окупирао не само наше основне егзистенцијале постулате о правди и равноправности, и хумане перспективе о припадности, солидарности, подршци и помоћи, већ и крхке остатке историјске свести, и саму идеју о Слободи?
Шта нас коначно, и као појединце и као друштво, тако снажно спречава да гласнозборимо о кртакотрајној привремености постојећих прилика и отимању нашег светог Космета? О извесном и правичном повратку повести у склад са истином која последњих година више жуди за нама него ми за њом? Оној истини јединој и страшној о којој ми, са државом на челу, морамо непоколебљиво да сведочимо, као што управо и доследно, на жалост, сведочимо сопствену посусталост и изнемоглост до граница које неумољиво асоцирају на егоистичну, кукавичку подвојеност од сопствености и свог Народа.
Какво зло још да нам се деси па да бестидно и пркосно усправимо чела и запевамо о Слободи Отаџбине како то мало ко уме и баш зато и нас хоће да утихне? Да запевамо громко и једнодушно, свесни дужности своје пред потомцима и обавезе према прецима оном древном мелодијом која са колена на колено преношена одзвања не само нашом већ и слободарском прошлошћу целокупне цивилизације, спремни на то да ће њен милозвук морати да одјекује и нашим душама и нашим срцима дуго, дуго… Макар и дуже од нас самих.
На слици: Сцена из филма “Андреј рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://blog.dusdincondren.com/
НИКОЛИЋ: ЈА САМ СВОЈ ПОСАО ОБАВИО- СРБИЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ !?
Биљана Ђоровић: „Ево истине… Превод орвелијанског на српски учинио је да овај текст заблиста истином… „
———————————————–
НИКОЛИЋ (са Филеом): ЈА САМ СВОЈ ПОСАО ОБАВИО- СРБИЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ (у оквиру свог уставног поретка)!?
—————————————————–
Николић: Одмах одредити безкарактерног потрчка за парафирање издаје у Бриселу
18 јул 2013, ФБР
Пише: Миодраг Новаковић
—————————————-
Председник Србије Томислав Николић изјавио је данас да је Србија убрзаним корацима кренула у властити нестанак и безпоговорну имплементацију свих преузетих обавеза на европском путу и да је спремна у ту сврху да се одрекне и саме себе, те позвао марионетску Владу Србије да одмах одреди ко ће предводити тим за издајничке преговоре с ЕУ.
Николић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка с европским инквизитором Штефаном Филеом рекао да верује да ће до краја јануара бити одржана поданичка конференција ЕУ–Србија, којом званично почињу издајнички преговори с ЕУ.
– Ти кораци подразумевају наставак кршења Устава Србије (до његове потпуне елимнинације), спровођење Бриселског ултиматума и промоцију прихватања кривице за све злочине у региону, чији је Србија иницијатор и кључни издајнички фактор – рекао је председник Србије.
Он је додао и да ће главна пажња одмах бити посвећена кључним поглављима 23 и 24, која се тичу владавине туђег права, губитка државне независности и (не)делотворности правосуђа, укидању свих националних слобода и права Срба у Србији, битке против вере и традиције, и организованих облика патриотизма.
———————————————–
– Издају и предају у окупаторске руке, Косова и Метохије желимо да третирамо у 35. Поглављу онако како нам је наређено из Брисела, односно делу које се бави осталим питањима – рекао је Николић.
Како је указао, нека поглавља ће бити посебно тешка и осетљива јер се очигледно ради о издаји националних интереса, али Србија је, по његовим речима, и пре 12 година знала шта пише у књизи уцена за прикључење заједници европских народа- „Тако да смо ми сада само преузели све издајничке обавезе од наших претходника (иако смо вас грађане Србије обманули на последњим изборима са нашом наводном платформом борбе против тих истих издајничких обавеза)“- закључио је Неверни Тома.
Николић је констатовао да је Србија већ показала да је спремна да се безусловно повинује свим захтевима Запада, између осталих, и потпуно елиминише слободу кретања косметских Срба (али и других „непоћудних“ родољубивих елемената), да подреди туђим интересима наше правосуђе, и да прода у бесцење Западним колонизаторима нашу енергетику и телекомомуникације.
Он очекује да до краја септембра Србија добије тачан списак наређења из Брисела, како би комплетирала процес властите дезинтеграције.
Како је Николић рекао, Западно-обавештајни поступак анализе и процењивања наших дезинтеграција, односно скрининг за свако поглавље велеиздаје, вероватно ће трајати до краја идуће године.
——————————————–
– Пред нама је велики и тежак посао продаје властите отаџбине и свега онога за шта су наши славни преци несебично гинули. И не само то. Предстоје нам и друга понижења и уцене која ћемо, сигуран сам, са задовољством прихватити (бар ми из руководећих структура).
Рубикон је пред нама. Кад га пређемо, кад распродамо све своје националне интересе и наш народ са југа Србије, схватићемо да нисмо узалуд научили како да претворимо патњу наше косметске браће у наду (обећање лудом радовање) за бољу будућност Београдског пашалука– рекао је председник Србије.
Како је приметио, “што се земља брже изда, то ће зло семе дати бољи и квалитенији изрод на власти”.
– Тако и ми. С много повијања, кукавичлука, и издајничких осећања, припремамо земљу да би наша деца (Београдског пашалука) заједно с децом целе поробљене Европе убирала сву пуноћу и здравље плодова наше издаје и продаје „неке туђе деце“ с југа Србије – закључио је Николић,који се захвалио свом господару Филеу на залагањима за нестанак Србије на европском путу, истичући да Србија можда не би пропала данас толико дубоко, да није имала таквог, “посвећеног Србо-Терминатора (а.к.а. комесар Филе) прекопута себе”.
——————————————————
Србо-Терминатор Филе је истакао да је имао топле и плодоносне разговоре са повијеним и пресавијеним председником Србије и да му је још једном честитао на историјској велеиздаји Србије – отварању приступних издајничких преговора. Филе је рекао да су на састанку анализирани сви наредни кораци у том процесу издаје, и поновио да ће нацрт велеиздајничког оквира бити представљен државама чланицама ЕУ, а да ће скрининг (заседање ЕУ инквизиције) почети у септембру, после летње паузе.
– Очекујем да ће Србија наставити да се безпоговорно повија и прихвата колективну кривицу за све злочине у региону.
Охрабрен сам намером председника Србије да одлучно настави на афирмацији Србије као геноцидне нације у предстојећем периоду – рекао је Филе, подсетивши на то да се с Николићем сусрео и на прослави поводом уласка неусташке Хрватске у ЕУ, где су заједно прославили успешан хрватски геноцид над крајишким Србима.
Како је нагласио, ЕУ неће штедети напора да помогне Србији да укине саму себе.
– Моја лична амбиција је да постанем не само ваш неприкосновени господар већ и евроатлантски џелат који ће вас докусурити у том процесу – поручио је европски инквизитор.
Истичући да процес велеиздаје захтева континуитет и бескичменост Српског режима, високи европски званичник је рекао да има поверења да ће србски издајници имати капацитета да остваре тај циљ.
Европски комесар за кастрацију Србије Штефан Филе оценио је да је Србија остварила неспорне резултате у безусловоном испуњавању непријатељских ултиматума ЕУ, и поручио да Европска комисија очекује наставак самосакаћења Србије и њену неодрживост као државе.
——————————————–
Претходно се Филе обратио, партократским и огрезлим у издају, посланицима Скупштине Србије, у којој је одржан и састанак: председника анти-србског парламента Небојше Стефановића и шефова издајничких посланичких група с европским инквизитором.
– Србија мора да направи корак напред ка успостављању међудржавних односа „са самом собом“, односно са илегалном терористичком „државом косовом“ формираном од стране евроатлантиста у оквиру постојећег Уставног поретка Србије.
То је дубоко илегалан, против-уставан, неморалан и велеиздајнички процес с ваше стране, али потребан да би се легализовале и све остале илегалне државе у регону настале на геноциду над Србским народом, као и да бе се опростили сви њихови злочини, и отвориће нове могућности за све људе осим Срба који живе у региону – истакао је Филе.
По његовим речима, велеиздајнички споразум из Брисела је преокрет достојан једног Вука Бранковића, који је потпуно урушио имиџ Србије у политичким круговима широм Европе и света, и приказао је као слабу и кукавичку земљу, која се одриче своје славне прошлости, и прихвата своју „фатаморганску“ европску (не)будућност.
Филе је у издајничкој Скупштини посебно похвалио резултате у подређивању (декадентним западним вредностима) правосуђа, имовинских и људских права , али и у борби против патриотизма и слободумља властитог народа, у чему је Србија, како каже, била најревноснија, попут капоа у нацистичком конц-логору.
*************
– Сада морате да наставите да крчмите своју отаџбину са жаром, по свим тачкама, онако како смо вам то ми зацртали– поручио је Филе.
***************
——————————————————–
НАПОМЕНА: ОВО ЈЕ ФБР (АУТОРСКИ) ОБРАЂЕН, АГЕНЦИЈСКИ ЧЛАНАК. АУТОРСКА ОБРАДА ТЕКСТА ЈЕ ОЗНАЧЕНА „ДЕБЕЛИМ“ СЛОВИМА. ОРИГИНАЛНИ „НСПМ“ ЧЛАНАК ЈЕ ДОСТУПАН НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ: „Николић: Одмах одредити главног преговарача“ (аутор М.Новаковић)
———————————————————
Radoslav Slavnić:Teško nama ako je ovo istina.Nisam ceo tekst pročitao a već mi je muka…
ОДГОВОР АУТОРА:
То се зове „читање између редова“… Садржај је нажалост истинит и представља стварно стање уставног поретка Србије, издаје и неморала у земљи… Водећи медији у Србији су потпуно у рукама владајуће партократске олигархије, и од народа сакривају праву истину (преносе им „комесарска саопштења“ попут медијског деривата на основу кога сам написао горњи „превод“)…
Ширите овај текст, да би се бар једном делу нашег народа, оном који још увек држи до свог националног и људског достојанства, отвориле очи… Нажалост у данашњој Србији, већински део становништва изгледа проводи своје слободне време на медијским испирачима мозгова; „бестијалним тв фармама“ и у тв каљузи „великог брата“- потпуно несвестан или равнодушан на чињеницу да се његова отаџбина данас распродаје, и парча у бесцење, у име неке имагинарне „кандидатуре“, и лажног „братства и јединства“ (изједњачавања злочинаца и жртва) на простору „западно осакаћене“ бивше Југославије, где су сви, па чак и „непостојећи народи“ добили право на своје националне државе, неки чак на комплетно“етнички чисте“ (од Срба)- осим јединог, аутентично државотворног балканског народа- Србског!!!
То је истина коју продани Српски режим скрива од властитог народа, медијским испирањем мозгова– а нови Европски поредак, фаслификовањем наше славне националне историје…
(аутор М. Новаковић)
Драган Симовић: СЕТНА ПЕСМА
Ништа тако свирати не уме,
бајну свирку од Искони плаве,
ко нада мном тополе кад шуме,
кад под ветром повијају главе.
Свирале су тополе над водом,
сетну свирку једне кишне ноћи,
док сам млађан киснуо под сводом –
јер је драга рекла да ће доћи.
Бејаше то у једно пролеће,
кад ја бејах још млад, зелен соко;
ни те ноћи, ни ноћи следеће –
никад више не виде је око!
Од тада је прошло много лета.
Као некад, али седих власи,
седим сетан испод тих дрвета,
и још чекам, да ми се огласи.
Ништа тако свирати не уме,
бајну свирку од Искони плаве,
ко нада мном тополе кад шуме,
кад под ветром повијају главе.
Драган Симовић: ВЕЛИКО СРЦЕ
У дубинама звезданих јата
Велико Срце вазда светли:
Оно је Љубав која ме греје;
Оно је Извор Вечног Живота.
Срце у мени – исто је Срце:
од исте твари, истог суштаства;
И што бива Великом Срцу,
то се и малим срцима дешава!
Нека светли, и нека нас греје –
у свету студне студени од века –
Велико Срце сва наша срца
што су од Њега Суштог постала!
Драган Симовић: ИСТЕ ВАТРЕ ЈОШ ОБЗОРЈЕМ ГОРЕ
Зелен-пољем испод плава свода,
као негда, давно, у свит-зоре,
уз свирале ветра, жубор вода,
исте ватре још обзорјем горе.
Све је исто и у мојој души –
кад имадох тек двадесет лета:
исту песму ветар ми певуши;
иста туга, иста вечна сета.
Све што мину – можда се и врати,
у будући један освит зоре,
јер нас иста љубав вазда прати,
као ватре што обзорјем горе!
Драган Симовић: О МОЋИМА БОГОВА
У овоме се времену огледају, пресликавају, преламају и прожимају сва прошла и будућа времена.
Све што је некад и негде било, и све што ће негда и негде бити, то се, управо, кроз садашњи тренутак, у јасном виђењу космичког тренутка вечности, одвија и збива.
Ово је време – време буђења и освешћивања.
У овоме се тренутку –
боље него икад, јасније него игда –
препознају и указују све наше вековне опсене, омаје, заблуде и варке.
Ово нас време буди и освешћује, чинећи нас мудријим, јачим, самосвојнијим и самобитнијим.
Дошли смо до познања, да у свету постоје силе (тајанствене и тајинствене) које владају светом – мимо наших мисли и наума, мимо наших жеља и хтења, те да смо ми у суштини немоћни да и за јоту променимо устројство света.
Такође смо схватили, да је било каквим ратовима, било каквим револуцијама, напросто, немогуће било шта набоље променити у свету.
У свим минулим временима, ми смо само постављали питања и наивно (од некога или нечега) очекивали одговоре на сва та постављена или непостављена питања.
Дошао је тренутак (тренутак буђења и освешћивања), када укидамо сва питања, и трагамо за одговорима пре питања, мимо питања, изван питања, и понад питања; просто речено: стварамо унапред одговоре на питања која никада неће ни стићи да се поставе.
Бити усаображен са Духом Стварања, значи – бити у простанствима Духа Стварања.
А у пространствима Духа Стварања нема ни прошлости ни будућности, као што нема ни узрока ни последица.
Ако нема узрока и последица, онда прошлост може бити будућност, а будућност – прошлост; односно, и прошлост и будућност бивају садашњи тренутак, бивају и јесу вечно сада!
Знамо која све сподобија зла владају светом; знамо шта су, чија су, и одакле су.
Та сподобија (човеколике утваре) држе сва блага овога света, те благом овога света купише (и поробише) свеколики људски род.
Људи су својевољно пристали да буду робље, зато што живе у тами незнања.
Мањина пробуђених и освешћених, нема ни времена ни моћи да буди и освешћује множину оних који су својевољно пристали да робују сподобама и утварама зла.
И, не само што нема времена и моћи, већ још може бити и растргнута од руље оних које управо буди!
Против мрачних (и невидљивих) владара овога света, ми никако и ничим из спољнога света не можемо да се боримо против њих – никаквим видљивим оруђем и оружјем!
Наша борба мора да се одвија у духовним унутарњим световима – и наша борба мора бити невидљива, недокучива, тајинствена и онострана!
Ми морамо да се боримо најстрашнијим, најубојитијим, најразорнијим оружјем – Божанским Моћима!
Божанска Знања и Божанска Свест – то су Моћи Богова.
Пред Моћима Богова, сва оружја на Земљи, како у прошлости тако и у будућности, јесу тек дечје играчке!
Само ће ретки кренути овим Путем, иако других путева нема.
Заиста, нема других путева који до Бића Слободе воде!
Драган Симовић: ПРИСУТНИ ОВДЕ И САДА
Поново размишљам о Србима.
И кад желим и кад не желим, размишљам о својему Роду, о својему Племену, о својему Народу –
јер то је, напросто, јаче од мене!
Толико сам пута рекао себи, да нећу више о томе ни да размишљам, ни да говорим, ни да пишем, јер све је већ речено и написано, а ја се само у својим песмама, у својим причама – понављам.
Али, не могу томе да умакнем!
Као да имам још нешто да кажем, нешто што сам већ рекао, али сада то исто казујем са новим сазнањима и искуствима, и, из другога угла сазерцавања.
Ево шта желим да кажем.
Чини ми се, а то је и моје дубоко осећање, да смо ми Срби цео двадесети век провели у великом ишчекивању нечега –
нечега-не-знам-чега!
И даље смо у том великом ишчекивању, и даље у великом ишчекивању –
нечега и ничега.
Као да је ишчекивање постало наш поглед на свет, наша поетика живота и живљења, наш једини смисао у свету бесмисла.
Када човек нешто ишчекује (а то се односи и на народ), тада он, изишавши из садашњег тренутка, излази и из самога живота.
Јер, свако ишчекивање јесте ишчекивање неке умишљене будућности која се никада неће догодити.
Додуше, у овоме времену нису само Срби у том великом ишчекивању, будући да је то захватило свеколики људски род, али ја Овде и Сада говорим, превасходно, о Србима, о нама.
Прошлост и будућност јесу велике опсене, зато што у стварности (у Космичкој, Божанској Стварности) не постоје ни Прошло ни Будуће Време, већ само, и једино, Садашње – Садашњи Тренутак, Вечно Сада.
Ишчекивати нешто (или некога), значи: зауставити природни, космички ток живота – значи: замрзнути, заледити сам живот.
Када нешто ишчекујемо, ми тада истински не живимо, већ само имамо илузију (опсену, омају) да живимо.
Живот се дешава једино у Садашњем Тренутку!
Али, не дешава се само живот у Садашњем Тренутку, већ се и смрт дешава у Садашњем Тренутку.
Нико није рођен, нико није умро, ни у прошлости нити у будућности – све се то дешавало (и све се то дешава!) једино у Садашњем Тренутку.
Наше предање, наше митове и бајке, нашу богату и стотинама векова дугу повесницу, морамо да сазерцавамо у Садашњем Тренутку, да је напросто живимо Овде и Сада!
Наши Божански Преци нису живели у некој далекој магловитој прошлости – не, Они живе управо Овде и Сада, заједно са нама, и једно су са нама – али, у нама!
Косовска битка се није догодила пре толико и толико векова – не, она се управо дешава у Овоме Часу, у нашим срцима, у нашим душама, у нашим битијима.
Зар нам све околности, и сва дешавања у свету, управо то не казују: да се Косовска битка дешава управо Овде и Сада!
Када кажем Овде и Сада, То Овде може бити било Где, подједнако у Србији као и у Аустралији.
Зашто је То Овде било Где?
Зато што је сваки расни Србин – свеколико Србство!
И било где да се затекне иједан расни Србин, тамо се управо и дешава Косовска битка, јер за свакога је расног Србина То Овде управо Тамо где је он!
Господари овога света створили су (давно!) велику магију, опасну и грозну магију – илузију времена!
Они преко велике магије, која се зове илузија времена, и владају над човечанством.
Та магија је настала у далекој прошлости (али је и та прошлост илузија времена!), и користила се у свим временима, у свим добима, у свим вековима.
Користе је све религије овога света, користе је све идеологије, користе је бољшевици, комунисти, мундијалисти, банкстери, либерали, демократи и сатанисти.
Илузију времена користе све позитивистичке науке, све позитивистичке школе, и сва позитивистичка учења; омају времена користе све индустрије уметности и забаве, сви медији и све владе света.
На илузији времена почива и ова цивилизација, која ће иза себе оставити само беду и јад, бесовски смрад и грозоту пустоши!
Изићи из илузије времена – јесте смисао нашега бивања и бивствовања.
Али, изићи из илузије времена можемо само онда, када бивамо Присутни – Присутни Овде и Сада!
Драган Симовић: О ДУХОВНОМ ПЛЕМСТВУ
Један народ без духовног племства јесте мртав народ.
Шта је духовно племство?
То су они најбољи од најбољих у једноме народу.
Да, као што рекох, то нису само најбољи, већ, и више од тога: најбољи од најбољих!
То је сама срж, сама бит, само суштаство народа.
Племство је вертикала, сварожница, божанска оса.
То су јаке и самосвојне, самобитне и самоникле личности (а личности су увек стваралачке!), које се не продају и не купују – продати се неће; купити их не можеш!
Зашто је народ мртав без духовног племства?
Одговорићу вам питањем: Зашто је тело мртво без главе?
И, не само да племство представља главу, већ душу и срце једног народа!
Срби су данас мртав народ, јер су остали без духовног племства.
Не бркајте појмове: црква и свештенство не представљају племство!
Можда би неки, веома ретки, из цркве и свештенства могли и ући у посвећене кругове духовног племства, али се то унапред не може знати.
Духовно племство јесте изнад свих цркава и свештенства, изнад свих књижевника и уметника, изнад свих научника и академика.
Племство је високо, превисоко.
Племство је истовремено и Мит и Стварност, и видљиво и невидљиво у исти мах.
Племство није елита.
Песнички речено, елита је нешто профано, док је племство нешто сакрално.
Елита је нешто овострано, док је племство нешто онострано.
Цео прошли век био је у знаку затирања србског племства.
Са стварањем Југославије отпочело је затирање србског племства, затирање Србства.
Упамтите: затирање и уништење једног народа, почиње затирањем и уништењем његовог духовног племства.
Застанимо овде на час, и освестимо: нема словесног народа без духовног племства!
Ко другачије мисли – не желим да га убеђујем!
Шта су сви наши заклети душмани (спољни и унутрашњи!) чинили у целом двадесетом веку?
Затирали су и убијали србско племство!
Велика завера против ВедСрбства, препознаје се управо у затирању србског духовног племства.
Затирање се упоредо одвијало како извана тако и изнутра.
Не зна се које је затирање било грозније, зато што је наш најлукавији, најсуровији непријатељ –
истовремено и напољу и унутра!
Усташе и комунисти јесу од истог несоја – и једни и други потичу од јудео-кршћана.
Само јудео-кршћани могу бити такви крволоци!
Ватикан је место духовног рођења и усташа, и комуниста, и бољшевика, и сатаниста.
Међу комунистима, усташама, бољшевицима и сатанистима (гле, чуда!) нема ниједног паганина; сви су они пореклом јудео-кршћани!
Неко ће, пак, за комунисте рећи, да су они атеисти.
Да, али јудео-кршћански атеисти.
И, зашто су, скоро по правилу, сви атеисти – само, и увек, јудео-кршћански атеисти?!
Али, морам да згуснем ову песничку приповест.
Демократи, баш као и комунисти, јесу заклети непријатељи духовног племства.
Сада вам је јасно, зашто су се у Србији удружили демократи и либерали са бившим комунистима.
То је један те исти несој!
Они будно мотре, да се не зачне, а ако се и зачне, да се макар не роди србско духовно племство.
Они хоће србски народ без србског духовног племства.
Зашто хоће народ, а неће племство тог народа?
Зато што им требају овце за кланицу!
У демократским друштвима поништава се све што је племенито и узвишено, а потом се од словесног народа (који је остао без својега духовног племства) стварају чопори и крда.
Уосталом, све је то већ виђено, давно!
