Неке песме и песничке записе

објављујем само на овим страницама нашег часописа, будући да су то Знања Древних – преузета из Акаше.

Постоји Завет ВедСрба, од пре стотину и осам векова, да се Ведска Знања чувају у Тајности.

Ово се Знање зове Чаробњаков Светлосни Запис. Наставите читање →

 

Још сам се у раној младости питао, како то да сви ведски народи имају изразе, имају појмове, имају речи које разликују Време од времена, онодно, земаљско Време, као земаљски животни ток и про-ток (овом прилкиком нећемо говорити о Космичком Времену!) од времена у смсилу временских прилика, а да само ВедСрби, чији је Језик Мајка свих језика, немају истородне или истоветне појмове и речи?!

Тек сам доцније, студирајући светску књижевност и истражујући древне језике, открио да све те појмове и речи имамо и ми, и то много лепше и сликовитије од других језика, само да је у нас (што се потирања и затирања СамоБитности наше тиче!) све то, из сада нам добро знаних разлога, негде, намерно и са сврхом, скрајнуто и потиснуто. Наставите читање →

Још сам у раној младости научио да судим (условно речено да судим, јер никоме немам право да судим!) о некој личности (а што се односи и на сушти народ!) по ономе у чему је та личност најбоља, најузвишенија и најплеменитија.

Свака је личност (ако је устини личност!) саздана како од врлина тако и од мана. Наставите читање →

 

 

 

Сваки Срб–ратник

 везује Земљу за Небо.

 

Својим делима, својим дејствима –

везује Земљу за Небо.

Својим мислима, својим осећањима –

везује Земљу за Небо.

Својом љубављу, својом добротом –

везује Земљу за Небо.

Својим подвизима, својим јунаштвом –

везује Земљу за Небо.

 

Сваки Срб–ратник

јесте и Небо и Земља.

 

Дух му је Небо,

гле, Душа му Земља!

Суштаство од Неба,

а дејство од Земље.

Дарове и моћи

које од Неба прима,

низводи и остварује

 кроз дејства

на Земљи.

 

Зато Он и јесте

подједнако силан –

 како у молитви,

тако и у боју!

 

Сваки Срб–ратник

 јесте Посвећени!

И када се Мени моли,

и када злотворе убија,

Он једно те исто

Моје Дело чини!

 

 

Памтимо, ми Срби,

и звездана јата,

годину 1999!

 

 

 

 

Западњаци! О, Западњаци!

О, безлични!

О, бездушни!

О, безбожни!

О, крвожедни!

 

Западњаци! О, Западњаци!

Злочини ваши,

крвљу су невином,

 у Земљину потку

давно уписани!

 

Западњаци, о, Западњаци!

 

А Земља ће –

Велика 

Мајка наша –

све злочине ваше,

ој!

 у потке далеких

звезданих јата –

у Години Сварога –

да упише!

 

 

 Западњаци! О, Западњаци!

Ми смо они што памте –

чујте и знајте:

ми смо они што памте! –

сва злодела ваша;

сва кривоверства ваша;

сва лицемерја ваша;

све лажи ваше;

све мржње ваше!

 

Западњаци! О, Западњаци!

 

Ми смо они што памте:

у име свих народа;

у име свих племена;

у име свих битија;

у име свих матера;

у име свих душа

детињих!

 

У име Мајке Земље;

у име Пра Васељене!

 

Западњаци! О, Западњаци!

Ваше време

већ истиче –

и гле!

већ је истекло,

давно!

 

 

На светим водама Словенског Дунава,

у први дан пролећа, 7520/2012. године.

 

 

 

Стриборија је Света Земља на Северу –

Бела Родина наших Великих Предака!

(Срб Бели Ветар)

 

 

 

Постоје ствари

које не знаш,

а знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које не знаш,

а не знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које знаш,

а знаш

 да их знаш;

постоје ствари

 које знаш,

а не знаш

 да их знаш.

 

Из ствари

које знаш,

а не знаш

да их знаш,

рађа се твоја

најдубља Вера –

чије је лице

твоја Душа;

чије је наличје

твоја Судбина!

 

 

Лична се Самосвест проширује и на националну самосвест.

Једино Самосвесна Личност може бити и национално самосвесна.

Не може се бити национално самосвестан, ако ниси Самосвестан!

Самосвесна Личност има Свест о Бићу, Свест о Пореклу, Свест о Заједништву, Свест о Вредности, Свест о Знању.

Личност је Вертикала, Сунчева Оса, Божанска Усправница.

Личност се, вазда и увек, васпосатвља и развија око Вертикале.

Национална самосвест свагда подразумева Личност.

Да би неко био национално самосвестан, он, пре свега, мора бити Самосвестан!

А, као што рекосмо, само је Личност – Самосвесна!

Персона никада не може бити самосвесна, па како онда може бити Самосвесна!?

Не може се од персоне очекивати да буде национално самосвесна, када она ни у чему није самосвесна!

Персона је увек а-национална, без-родна, без-завичајна, не-самосвојна, не-самобитна, без-лична.

Не само што персона није самосвесна, већ она уопште и није свесна!

Наравно да је Личност веома ретка, и наравно да је национална самосвест веома ретка појава.

Личност се креће Путем навише, а тај Пут је тежак, веома напоран и тежак, –

стрм, стрмоглав и вратоломан!

Веома су ретки они који се одваже да путују тим Путем!

Али (ово је зеновски парадокс!), тај Пут је, истовремено, и најлакши, и најлепши, и најдивотнији!

На том најтежем Путу, све је много лакше, и лепше,  неголи на свим иним – најлакшим путевима!

Немојмо се љутити на своје саплеменике што нису национално самосвесни.

Нису они за то, и није им дано да то буду.

Они из незнања нису национално самосвесни.

Они вам могу рећи, да су из овог или оног разлога национално неопредељени (тиме се бране, прикривајући своје незнање и своју не-самосвесност!), али ви знате, добро знате, да су они, превасходно, из  незнања национално неопредељени илити национално не-самосвесни!

Не љутите се на њих; али им припомозите у освешћивању само онда када заистински затраже вашу помоћ!

Немојте им „помагати“ уколико заистински не траже  вашу помоћ.

Немате право да то чините.

Пустите их нека иду својим путем, нека живе свој живот!

Лепота овога света и јесте у различности, као што је и лепота врта у мноштву различних цветова и ружа.

 

 

Тихујем у Врту за тиховање –

у Светом гају Богова и Предака.

Глуво доба, у једној од последњих ноћи месеца цветња.

Ромиња киша, тихо, и све тише –

 као да шапуће крошњама дрвета.

Осећам како Дух Стварања прожима и обујима – све дрвеће, све воћке, све руже, све цветове, све травке.

Дух Стварања – Отац и Мајка!

Пурпурни и тмасти облаци, попут прамења паучине на дашку, развлаче се, расплињују и разгрћу, откривајући сазвежђа и звездана јата, над Вртом за тиховање –

над Светим гајем Богова и Предака.

Лепота и дивота минулих и будућих светова, слива се у овај тренутак вечности.

Тајинствена светлост исијава из биљака, из воћака, из дрвећа, док лаган и лепршав дашак певуши уз сетну вилинку овршја крошања.

Чујем како дише Прамајка Земља, кроз сваки листак што на лахору затитра и затрепери, кроз сваку влат траве, уз ромињаву кишу што, на тренутке, неосетно прелази у плах пролетњи пљусак.

А онда, изненада, све наједном утихне, у Врту за тиховање – у Светом гају Богова и Предака.

Осећам и знам, однекуд и осећам и знам, да ће Дух Стварања што све обујима, прожима и испуњава, исцелити и спасити сваку душу живу, која је усаображена и усаглашена са Језгром Живота Вечног, са Суштим Суштаством Створитеља.