Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Драган Симовић: СУШТА ЗНАЊА ДРЕВНИХ


СУШТА ЗНАЊА ДРЕВНИХ

О ПЕРУНОВИМ ВРТОВИМА

(ОВАКО ПРИПОВЕДА МАЈКА АКАША)

 

 

Ти си, управо ти, веза између вечно непролазеће  Прошлости и вечно надолазеће Будућности.

Ти си Овај Тренутак; ти си Вечно Сада!

Ти си, управо ти, задужен за Лучу Богова, за Живи Огањ Присуства и Суштаства.

Ти си, управо ти, изабран и посвећен од Богова и Предака, да чуваш и штитиш Зубљу Сварогову; да је преузимаш од Предака и да је предајеш Потомцима!

Стога ти, управо ти, биваш у том бескрајном и вечном Кругу, у том Колу Свароговом, најпозванији и најодговорнији (не само одговоран, већ најодговорнији!) пред Прецима и Потомцима, али, надасве, пред Белим Боговима, пред Творцима Суштаства!

Свако Знање Сушто чува се и потхрањује у Мајци Акаши, у Мајци СвеЗнања.

Ти мораш да васпоставиш душевну и духовну везу са Мајком СвеЗнања, како би одржавао живо Духовно Предање, које је настало у времену када још Времена не бејаше, и које ће постојати у времену и када Времена не буде више бивало.

Древни су знали, и живели Знања.

Древни нису учили и стицали Знања –

Древни су живели Знања!

Научи се да живиш Знања; не да учиш или стичеш Знања, већ да их живиш.

Да их живиш онако како пијеш Воду, како удишеш Ваздух!

Онако како те Сунце (Дух Сварогов) обасјава и греје!

Пронађи и препознај Перунове Вртове у себи!

Перунови Вртови – то је Простор Тиховања, то је Место Сазерцања.

Перунови Вртови – то је Најдубља Тишина у теби, у Бићу и Присуству твојему.

То је Тачка и Ништа Вечнога Присуства.

То је Божанска Клица из које Све постаје, у Трену Тренута Вечности – сва бића и сви светови ини!

Заборав је праузрок смрти.

Заборав је страшнији од смрти!

Чувај Знања и Предања; чувај Лучу и Зубљу; чувај Живи Огањ; чувај Светлост Бића својега!

Перунови Вртови – то је Ириј Лучезарни у којему се сабирају Богови и Преци; Ириј Светлозарни где се Пупољци Љубави расцетавају и разлиставају у најдивотније Руже и Цветове Љубави.

Где је Љубав највише Блаженство, и где је Блаженство озарено Најдивотнојим Љубавима духовних бића и светова, Богова и Предака.

Перунови Вртови јесте Место састајања мушких и женских душа; Место где се рађају Љубави између Ратника Светлости и Ратница Светлости.

Плодови те Љубави потом се Свароговим Ждракама на Земљу низводе, да би се снова васпоставили као Бића Сушта и у Земаљскоме Свету.

Пре него што смо били на Земљи рођени, ми смо се зачели у Ирију Лучезарном од једних те истих родитеља.

Суштаства наших земаљских родитеља била су у Ирију у тренуту зачећа нешега. Они су истовремено обитавали и у Ирију и на Земљи.

Сам чин љубави између двоје љубавника, између Оца и Мајке, јесте тренутачно пресељење у Ириј.

Ову Тајну зачећа и рађања знали су наши Древни.

Људи овога времена ту Тајну не схватају.

Њима је тешко да појме и схвате, да се зачеће истовремено дешава и Овде и Тамо, и Доле и Горе!

Зато што су прекинули везу са Боговима и Прецима.

Ова Знања нису за непосвећене; ова се Знања само посвећенима предају, јер то и јесу Знања Богова.

Сада, пошто си примио ова Знања Сушта, мораш да будеш одговоран, и још одговорнији – заиста, најодговорнији!

Не шали се, не играј се – буди одговоран!

Бирање животног друга, друга с којим ћеш децу рађати, јесте велика одговорност; штавише, то јесте посвећење, и то јесте Тајна од ПраИскони!

Људи који немају ова Знања Сушта мисле да су сва деца истина, кажу: деца су деца!

Не, сва деца су различна!

Нека се деца рађају за Земљу, а нека се деца рађају за Небо и Светлост.

Нека су деца бесмртна већ на самоме рођењу својему.

Родитељи су ти који са Боговима и Прецима бирају и одлучују, да ли ће њихова деца бити оваква или онаква.

Дела родитеља прелазе на децу; Усудба се родитеља и на децу прелива.

Наше мисли и речи утичу на Судбину не само оних који ће доћи, већ и оних који су били.

У свакоме од нас, у Овоме Трену, јесу Сви који су били, и Сви који ће бити!

 

 

 

Поговор Песников.

Желим да свако од вас читалаца, у свакоме трену, буде приправан да преузме, и проноси даље, Дух овога сајта.

Да сви ми будемо чуварима ове Луче и Зубље Сварогове; да будемо чуварима Предања и Знања.

Ово вам казујем стога (а морам да вам кажем!), што мене све веће сиромаштво притиска.

Моје сиромаштво јесте мој Усуд!

(Одавно сметам мрачним кројачима овога света.)

Моје се име налази на тајним списковима неподобних.

Ово вам не причам из неког умишљеног и бесловесног страха; ово вам причам из освешћености, из суштог сазнања.

Тај тајни списак, на којему се налази моје име, показао ми је пријатељ ( у редакцији листа Треће око, а у згради Новости, на Тргу Николе Пашића у Београду, још 1992.године), који је близак са разним  обавештајним службама.

Мрачни кројачи овога света распростиру своје отровне пипке свуда по свету.

Они су учинили да ја (као и ви!) на родној груди својих Предака живим као апатрид, као Песник Беззавичајац.

Укинули су ми право на рад (праисконо право човеково!), а све моје добротворе, донаторе и мецене, кажњавали су на разне начине; некима су, штавише, и буквално забрањивали да ми шаљу помоћ!

То су ми моји пријатељи, добротвори и донатори, сами посведочили.

Давно сам освестио (а што је вама, можда, тешко да појмите и схватите!), да се против сваког ВедСрбина, против сваког Расног Србина, кују разне и различне завере.

Али, није у питању само Теорија Завере, већ Завера-на-делу, Завера-у-пракси!

Ово моје обраћање вама има виши смисао – желим да свако од вас буде на Свароговом Путу Светлости!

Желим да схватите, и освестите, да сам ја само један од вас, само један од нас!

Нисам ни бољи ни вреднији од вас, већ само вама сличан и раван!

Ако ми искључе интернет, ако ми искључе струју, ако ми искључе ово или оно – ви наставите овим Путем; путујте без мене, а ипак, са мном –

у мислима и у сновима!

Победа ће бити наша!

Победа мора бити наша!

На концу, још само једно да вас замолим.

Немојте ми слати своју помоћ!

(Знам да ни сами немате!)

Јер сиромаштво у којему јесам, у којему обитавам, свакако да има неки Виши Смисао!

Тај Виши Смисао морам да докучим, познам и освестим.

А тада више неће бити сиромаштва.

Распршиће се и посве ишчилети!

Драган Симовић: ЗНАЊА ИЗ БУДУЋНОСТИ


 

 

 

Ово што нам се данас дешава, то нам се и раније дешавало.

Све је већ толико пута виђено, и толико пута догођено!

Бели Срби одувек бејаху на бранику Истине и Правде.

Да није ВедСрба, свет не би никада ни чуо за Истину и Правду!

Одувек је зло од света најпре на Србе ударало.

По томе се и препознаје зло од света!

Други словесни народи знају, да ко год удари на Србе – јесте зло од света!

Тако је записано у древним светим књигама, које само Срби умеју да читају.

Све што је ту записано, јесте за нас записано.

И добро је што наши врази не умеју наше књиге да читају!

Књиге се и пишу за народе књиге; не пишу се књиге за народе без књиге!

Народи без књиге јесу дивљи и бесловесни.

ВедСрби одувек ратоваху против народа без књиге.

Сви ини народи од Срба сазнаше за књиге.

Сви ини народи од Срба сазнаше за Писмо.

Србица је потка за сва ина писма.

Ово је Истина, а све Оно су лажи.

Истина је Србима битна колико и Правда.

Зато се Срби и боре за Истину и Правду.

Само ВедСрби умеју да се боре за Истину и Правду; други се народи боре за Опсену и Кривду.

Свако се бори за оно што јесте – што његово Биће и Присуство јесте!

Истину о себи морамо свакога дана себи да понављамо; Истину о себи морамо да живимо!

Своју Истину не казујмо онима који нису у Истини; нашу ће Истину препознати и схватити само онај ко јесте у Истини, ко јесте од Истине.

Истина је да нисмо од овога света; већ смо у овај свет само на неко време по Задатку Богова послани.

Ми смо Род Сварогов; ми смо Сварожићи.

Наша ПраРодина јесте Сварга у Небу; а наша потоња Родина јесте Стриборија.

Ову Истину дубоко у Срцу чувајмо; да бисмо били достојни потомци Богова Белих; да бисмо се Синовима Неба Сварога звали!

Ова су Знања из Будућности дошла.

Ово је КоСмоСофија Ведских Срба.

Драган Симовић: НАШ МИТ


 

 

 

Мит је Стварност.

У Миту је истинска Повесница –

Божанска Повесница.

Историја је лаж!

Историју су одувек писали људи лажи.

Народ без Мита јесте мртав народ –

духовно мртав.

Стога су се сви врази и душмани наши, у свим походима, у свим ратовима (а и мимо похода, мимо ратова!), трудили и упињали (свим снагама, свим силама), да нам, из памћења, из Бића нашега, избришу наш Мит, нашу Стварност.

Они то и данас чине, жешће него икада раније!

Чине преко медија, преко невладиних организација, преко државних установа, преко влада, преко амбасада, преко странака, преко јадних и бедних душа којих је пуна Србија као кусих паса.

Али нам Мит не могу, и не смеју избрисати из Свести!

Мит је једина Истина о нама, једина Стварност наша, једина Повест наша, будући да су све наше митове

(а сви наши митови јесу један Сушти Мит!) стварали наши Божански Преци.

Мит је наш најбољи штит од свих врага, од свих непријатеља, од свих душмана.

Све док имамо живо памћење и сећање на Мит; све док имамо живе слике и праслике из Мита; све док у Миту налазимо одговоре на сушта и битна животна питања – све дотле Јесмо!

Онога трена када будемо заборавили Мит, када се будемо одрекли Мита, тада ће се знати да нас нема више, да смо заистински мртви!

Стога, чувајмо Мит, да би и Мит чувао нас!

Све њихове лажи, све вековне лажи наших заклетих душмана – још мало, још сасвим мало,

развејаће и распршити ветар времена!

Душа нашега Мита, Срце нашега Мита, Биће нашега Мита, Истина нашега Мита јесте – да су Бели Богови наши Преци, да смо Звездана Раса, те да је Небо наш

ПраЗавичај, наша ПраРодина.

Све друго, изван и мимо овога, јесу кроз векове и светове стваране лажи.

Драган Симовић: СЛОВЕНИ, СТРИБОРЈАНИ!



 
 
Наши смо, и јесмо
својта и род,
Словени моји, Стриборјани!
Северњаци, Аријевци!
 
И једна нам Груда Родна,
Пра Родина од Искони,
Пра Искони;
у Прстену Вечерњаче!
 
Где звон звонко још одзвања,
подно звезда у јатима;
уз виј вија што завија,
земљом белом ветра белих;
 
где вилинке понад горја,
у ноћима белим, сетним,
попевају и пој поју –
песме наше праисконе!
 P1170732
 
На светим водама Словенског Дунава,
у праскозорје Новога доба, 2011. године.

Драган Симовић: САН ВЕЛИКОГ СНЕВАЧА


 

 

 

Долазим из Вечности, и путујем ка Вечности.

Ја сам Потомак Божанских Предака, и Предак Божанских Потомака.

Обитавам у Свести – Суштаству Времена – и бивам Свест за оне који ће после мене доћи.

Овај Свет је Стваран само онолико колико није –

Свет!

Стварност је Оно у Свету што није од Света!

Свет је саздан од снова које смо сневали пре доласка у Свет.

Ми сневамо, и сневани бивамо у Сну Великог Сневача.

Они што су били пре нас, доћи и после нас.

У онима што ће доћи после нас, препознаћемо оне који су били пре нас.

И они пре нас, као и они после нас – у нама обитавају.

У свакоме од нас, пребивају, у овоме трену, и они пре нас као и они после нас!

Свако од нас јесте – сви који су били, и сви који ће бити!

Сада си разумео КолоВрат Сварогов.

СОКО СА ВЕЛЕБИТА: О ДАРОВИМА ДУХА СТВАРАЊА


 

 

Свакога дана примамо величанствене дарове.
Дарове које нам шаље наш драги Песник са непресушног извора истине ,љубави и лепоте..Он је са тога извора , и он тамо обитава и отуда нам се и јавља.
Дарови су ми толико драги и мили да их не могу мењати ни за какве друге, ма
како они изгледали и скупоцени били .
Овакви дарови цену немају, нити се њихова вредност може мерити било чиме.

Они се не виде, они се не чују , они се само осећају у дубини душе у
дубини бића . Њих виде и осећају само они који их разумеју , а разумети
их могу само они који припадају нашем Роду , нашем Праискону, истом бићу,
ВедСрбима Стриборије .

Када су ови дарови ,(дела и песме)поред мене, ја се осећам узвишено ,сигурно,
она буде снагу, наду и веру. Она су искра, која све јаче сија, и осветљава наш
пут изласка из таме и тмине која је над нама и око нас.
Стога будно, и у стопу пратим сваку реч и мисао Песника нашег,које нас вуку
напред. Оне су јасне и брзе као светлост,ако би застао и на трен више их не би могао стићи . Ако не стигнем и пропустим било који дар изгубићу много , а овакве дарове више нема ко да ми поклони , јер их нико ни стварати не зна.

 

Драган Симовић: СУШТЕ РЕЧИ


 

 

P1170732 

Да би се исказала Истина,

није нам потребно пуно речи.

 

Истина се исказује са мало речи;

Истина се исказује са једном речи;

 Истина се исказује

и без иједне речи.

 

Истина није у речи;

Истина је тамо негде

иза сваке речи;

тамо негде иза свега

 битног и небитног.

 

Истина је тамо негде иза себе саме;

а, ипак, у себи самој

од себе саме скривена!

 

Речи не одсликавају ствари

какве јесу,

 већ каквим би могле бити!

 

Оно што је иза речи –

то и јесте Душа Речи;

 то и јесте Бивство Речи;

то и јесте Реч-од-Речи.

 

Само оне речи

које рађају нове речи

бивају Суште Речи.

 

Од Суштих Речи

настаје Песма,

која је у Тишини –

дубљој од Вечности –

зачета пре Саме Речи.

Драган Симовић: О НАДРАСТАЊУ МРЖЊЕ


 

Освешћен човек не мрзи ни највећег непријатеља својега.

Јер зна, да мржња увек рађа мржњу.

Упасти у вртлог мржње, то је као када небеско тело упадне у црну рупу – из црне рупе нема повратка!

 Штавише, мржња је највећи непријатељ човеков на Путу Духа и Светлости; то осећање и стање нашега нижег бића, потире све оно узвишено, племенито и божанско у нама.

Први и суштаствени задатак човеков јесте узрастање, надрастање, надилажење и превазилажење свих оних стања, мисли, наума, намера и осећања што га вуку надоле, у таму, у бесловесност.

Све оно што се односи на човека, на суштог човека, то се односи и на народ, на сушти народ!

Срби као Народ, и као Биће Словесно и Сушто, морају да се узнесу на виши ступањ духовног развоја, да би могли да надрасту, надиђу и превазиђу мржњу својих вековних непријатеља.

Напросто, Срби не смеју да се каче за мржњу која је према њима усмерена.

Морају да буду изван и понад сваке мржње, уколико желе да се пребаце на вишу раван Космичке Свести, одакле ће моћи да сазерцавају Језгро Духовног Суштаства.

Опасно би и погубно било (по саме Србе опасно и погубно!), у овоме часу, када би Срби на мржњу одговорили мржњом!

У овоме часу, за Србе је најважније (а, можда, и најбитније!), да се посвете својим изворним и праизворним, самосвојним и самобитним, стваралачким замислима и визијама.

Да осмисле и васпоставе своје Духовно Језгро; да осмисле и васпоставе властити Пут Посвећења.

Да на пољу властите самониклости и самобитности,  развијају властиту поетику живота и живљења; властити духовни и философски поглед на свет; властите уметничке, научне и образовне правце и школе.

Да се више не угледају ни Исток ни на Запад, већ да открију, препознају и освесте властити Пут Светлости  за прилазеће и надолазеће Ново доба; будући да ће Ново доба, како је давно речено и најављено, и бити у Знаку Божанског Духа Стварања.

Бавити се собом, и само собом!

Својом Душом, својим Бићем, својим Присуством и својим Духом.

Када будемо дошли до тог стања Духа и Свести, тада ће и сви наши вековни непријатељи сами од себе нестати; штавише, тада нам сви наши непријатељи из минулих векова, никада више неће ни бити непријатељима!

Драган Симовић: ПРИСУСТВО ЦЕЛИНЕ


 

 

Све раздељене и издвојене ствари

чине Целину.

Иако раздељена и умножена,

Целина увек остаје и бива

Иста и Цела.

Нити се умањује деобом, нити се повећава сабирањем.

Целина у видљивом

јесте одраз Целине у невидљивом.

Оно што видимо, подређено је Ономе што не видимо.

Оно што видимо, упућује нас на Оно што не видимо.

Кад видиш цвет сред поља –

видео си Целину;

кад видиш дрво на пропланку –

видео си Целину;

кад видиш облутак у води –

видео си Целину.

Иза видљиве Целине, коју си видео у цвету, дрвету и облутку, смеши ти се скривена невидљива Целина

што  над свим бићима и свим световима влада.

И куда год да кренеш –

кренуо си према Целини;

и бежећи од Целине –

хиташ у наручје Целини!

Целине нема ни у прошлости, нити у будућности –

 Целина је присутна само

у Овоме Трену!

Целина у невидљивом

јесте Дух Стварања;

Целина у видљивом –

дела су Његова.

А иза Целине у видљивом, и изнад Целине у невидљивом –

вечно бдије Љубав.

Без Љубави, гле,

Целина никада не би

Целином и Целом била!

Драган Симовић: О БИЋУ СЛОБОДЕ


 

 

 

Слобода је Присуство, Суштаство, Стварање, ПраИзвор Живота, Закон-Свих-Закона.

Слобода је Вертикала, Божанска Оса, Створитељ, Истина и Светлост.

Слобода је поглед на свет, поетика живота и живљења, уметност живљења и умирања и поновног рађања.

Слобода подразумева да сневаш Слободу, да певаш Слободи, да машташ о Слободи, да мислиш и промишљаш о Слободи, да живиш Слободу!

Како онда можеш да очекујеш да ти неко донесе Слободу, да ти поклони Слободу?!

Погрешно су те учили у свим школама овога света; погрешно и лажно!

Свет је пун лажних учитеља, лажних спаситеља, лажних цркава, лажних релегија, лажних душебрижника.

Овај свет почива на лажи људи лажи.

А људи лажи јесу множина и већина овога света.

Људи лажи јесу коров, отрован и смртоносан коров, овога света!

Нема државе, нема владе, нема војске и нема полиције,

 нема нигде никога у свету, ко те може спасити, ко ће ти донети и поклонити Слободу, ако ти свим бићем својим не желиш да будеш слободан; ако не сневаш Слободу, ако не певаш Слободи, ако Слободу не видиш и не појимаш као Биће Живота!

Слобода је Биће!

Није питање: Шта је Слобода? –

већ је питање: Ко је Слобода?

Дошло је време да се одбаце сва лажна учења позитивизма и материјализма; да се одбаце све лажне вере и религије, које су у смрт послале на милионе људи, на стотине милиона словесних бића.

Оно што видим као будућност Србства и Србије, то је ведски, аријевски Дух наших Предака –

Белих Срба Хиперборејаца, Санскрићана, Стриборјана, Северњака.

Изван тог Лучезарног Поља, видим само кал, блато и каљугу – КалиЈугу!

Видим безнађе и бесмисао; чемер и јад, тугу и боли.

Видим милионе просјака и просјакиња; видим милионе обесправљених и понижених; видим милионе ни живућих ни умирућих.

У овоме рату не побеђују војске, не побеђују оружја и оруђа; у овоме рату побеђује Свест и Свесност.

У последњем невидљивом рату, не може се војевати ничим видљивим, зато што ће све видљиво у трену постати невидљива гомила пепела.

У овоме рату, последњем и потоњем, ратоваће се преко медија, и путем медија.

Припремљени су и створени још опаснији, још убитачнији, још смртоноснији медији од ових медија које познајете!

Ти медији који се чувају у тајности, залазе у сва поља бивања и бивствовања, само на једно једино поље не могу да зађу, а то је Поље Божанске Свести.

Поробљавају Ум, поробљавају Разум, поробљавају мисли, поробљавају осећања, али Свест и Свесност не могу да поробе, зато што човек нема своју Свест и нема своју Свесност, већ и Свест и Свесност човек преузима изравно од Створитеља, од Духа Стварања –

наравно, уколико је усаображен са Створитељем,

усаображен са Духом Стварања!

Да би вас припремили за коночно смртоносно умно поробљавање, рептилија преко својих сатанских медија (а све водеће медије у свету држи рептилија и

рептилофилија!), из вечери у вече, приказује Великог брата, Животињску фарму, разне настраности и одурности произведене у рептилском Холивуду

(будући да и Холивуд држи рептилија!), само да би ви  остали што поспанији, што испразнији, што бесловеснији у времену долазећем.

Али, зато ви имате Слободу од Створитеља вам дану.

Кад год пожелите – у свакоме часу, у свакоме трену –

 ви можете да искључите своје медије, да се ви сами  

искључите из медијског поља, и да уђете у Божанске Медије, у Медије Истине, Светлости и Живота.

Наравно, уколико то истински желите!

Уколико појимате и схватате, да је Биће Слободе 

Услов-Свих-Услова!

P1170732

 

Преузми књигу песама Драгана Симовића:

ПЛАВЕТНА ГОРЈА У ДАЉИНИ СУТОНА

http://dzonson.wordpress.com/2012/10/30/dragan-simovic-plavetna-gorja-u-daljini-sutona/