Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: ПОБЕДИТЕ СТРАХ, И БИЋЕТЕ СЛОБОДНИ!
Плаше вас мртваци!
Све сами мртваци у свим владама света.
У свим владама Великог Брата –
Великог Рептила, Великог Дебила, Великог Демона који се вашим бригама, вашим страховима, вашим мукама и невољама храни.
Све владе света, у овоме часу, јесу или дебилске или демонске!
Погледајте, не у лица (будући да лица немају!), већ у образине, у маске, у персоне свих оних медиокритета и дебила, што долазе у Србију –
из Брисела, Берлина и Вашингтона!
И шта видите?
Видите предаторе, видите рептиле, видите вампире, видите звери, видите мртваце!
Зар се мртваца плашите?!
Победите страх, одбаците бриге, и бићете слободни!
Бити слободан од свих брига, од свих страхова и опсена – то је, заиста, дивно!
То се зове поновно рођење –
али, рођење Одозго, рођење од Духа, из Духа и за Дух.
И све србске владе, у овоме дану дужем од века, јесу или дебилске или демонске.
Кажем србске, мада никакве везе немају са Србством и Србијом.
То нису србске владе и нису наше владе!
Ово што називамо србским владама, све су то послушници, гмизавци и пузавци Великог Рептила.
Све су то персоне без Вертикале, без Етике и Естетике; све су то утваре и прикојасе без Бића и Суштаства.
Мртваци који ходају; ходајући и пузајући мртваци!
Зар њима да верујете?!
Зар таквима да верујете на Реч?!
Та они и не знају шта је Реч!
Они за Реч, за Вертикалу и Етику, за Савесност и Одговорност никада ни чули нису!
Како можете да верујете мрцима и мртвацима?!
Како можете да имате поверења у оне који су мртви рођени?!
Србија је постала земља петоколонаша.
Петоколонаша и петооктобраша!
У Србији има не једна, већ на десетине, на стотине петих колона!
У Србији је све сам петоколонаш до петоколонаша; све сам изрод до изрода; све сам гад до гада!
Васцела се Србија у пету колону сврстала.
Ови срби нису Они Срби о којима се некада певало и беседило; ови срби нису Они Срби који су живели по Закону-Свих-Закона!
Ови су срби за Животињску фарму и Великог брата!
За њих је само грабеж и отимачина, празнословље и плиткоумље, оргијање и опијање.
Овим србима забранити да спомињу Оне Србе!
Да не брукају Оне Србе –
Ведске Србе, Расне Србе –
Хиперборејце и ПраАријевце!
А ви, који сте још увек Срби; ви, који сте Расни Срби; ви, који сте Словесни и Самосвесни Срби, презрите ове србе, пљуните у лице овим србима, и не обазирите се више на њих – на те мртваце од мртваца, на те сенке и утваре!
Не дозволите више да се ви срамите уместо њих, да се ви стидите уместо њих!
Схватите, најзад, да ови срби и нису Срби!
Кад то схватите и освестите, више нећете ни размишљати о њима.
Није Србин онај који се купује и продаје!
Владан Пантелић: БОГОДАР
Опсена има огромну главурду
И зубало са шестошездесетшест зуба
Који застрашеном окраћују памћење
И леде Судбину у крви записану
Опсена има разјапљену чељуст
И језик палацав ужарен и многокрак
Који застрашеном врти мозгало
И душу у круголет по световима баца
Опсена има узано грло и џак стомак
И црвен дрхтави јед-њак чеж-њак
Који застрашеном сисају страхе
И красницу живота у заборав крију
Опсена сени са гомилом лажа паралажа
Ал је нејака за Истину Љуб и Правду
И распада је силница Песма-лечилица –
О Богодаре Милодаре Љубавдаре!
Драган Симовић: ИЗ ВЕДСКЕ АКАШЕ
ИЗ ВЕДСКЕ АКАШЕ:
КАЗИВАЊЕ ПЕРУНА БЕЛОБОРА ЈЕДНОМ ПУТНИКУ НАМЕРНИКУ ОД РОДА ИНОВЕРНОГ
Наш Бог јесте Свеприсутан – све прожима, све испуњава, све озарује, свему дах даје, све обасјава и све Топлином Својом греје.
Наш Бог је увек и свагда са нама, мед нама, у нама; свуда нас прати, на свим путима нашим, и никада се од нас не удаљава.
Наш Бог, напросто, јесте Наш Бог!
Он је Један Род са нама, са Родом нашим –
Једно Биће, Једно Срце и Једно Присуство!
И сви наши Богови, који су Синови и Кћери Нашега Бога – Створитеља, Великог Духа Стварања –
јесу, такође, Род наш!
Ми смо унуци Нашега Бога, који се Сварогом зове; и Он је Наш Деда.
Ми смо унуци Његови, а сви други Богови, које је Бог Наш створио, јесу стричеви наши и тете наше –
а синови и кћери Бога Нашега, СвеБоха Сварога!
Ми се Сварожићима зовемо; тако се одувек зовемо, и тако нас сви ини Родови зову!
Наш Бог је створио нас једнакима Њему.
Није нас створио ни подређенима, ни слугама, ни робовима, већ, једноставно –
равнима Себи!
Имамо Једнога Бога, и имамо више Богова –
подједнако мушких и женских Богова.
Женске Богове зовемо Богама и Божанама.
Ми са њима зборимо, ми са њима словимо, ми њима све тајне наше без стида и срама поверавамо.
Наш Бог је и Богове и нас једнакима створимо.
Све оно чиме је Богове наше обдарио– тиме је и нас даривао, само што су у Богова веће моћи него у нас унука Његових.
Они су Богови, а ми смо људи!
Мора да се поштује Ред и Поредак, како је одувек бивало, и како ће заувек бивати.
Ми их Све од милоште разним и различнијем именима зовемо, зато што смо Сви Ми –
Један Род!
А од Рода нашега јесу и звезде, и Месец, и Сунце, као и све тице, животиње, биљке и дрвета.
И Мајка Земља јесте од Рода нашега; и ми Њу љубимо онако како се љуби свака Благородна Мајка.
Имамо своје свете гајеве; имамо своја светлишта; имамо своје посвећенике и свештенике, волшебнике и волшебнице, жреце и мудраце.
Имамо своје чуваре Великих Тајни; имамо своје чуварице Светога Огња; имамо своје звездочатце и зналце Слова и Азбуке, имамо своје ришије, књигорисце, живописце и брзописце.
Све што имамо и све што знамо, то смо од Богова наших примили и научили.
Сваки од наших Богова има своја задужења која су му од Бога Сварога додељена.
У свакоме часу зна се шта који од Богова ради, и где се призвати може, у који дан и у који час.
Сви наши Богови, мушки и женски, непрестанце бдију над нама.
Они су Велики Чувари наши; Они су Род наш!
Ми их све подједнако поштујемо, као што и Они поштују нас.
Наши нас Богови никада не кажњавају; штавише, и када су због нечега гњевни на нас –
ни тада нас не кажњавају!
И пошто смо сви ми Један Род, онда је и Вера наша Родна.
Родна Вера јесте Вера свих Родова наших.
Ми смо се својим Боговима и својим Великим Прецима заветовали, да ћемо чувати Родну Веру све док и један од нас у Свету тече.
Онај ко напусти Родну Веру, свиснуће и пресвиснути у Свету, без милости и заштите Нашега Бога, Богова и Предака.
Тешко ономе који то науми да учини!
Преузмите електронско издање књиге Драгана Симовића: СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА
ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ КЊИГЕ У ПДФ ФОРМАТУ, КЛИКНУТИ НА СЛИЧИЦУ!
 |
Припрема СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА.doc 551K Прикажи Преузми |
 |
Припрема СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА.pdf 577K Прикажи Преузми |
Стварање је Пут Светлости.
Пут Посвећења.
Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.
Стварање је увек Духовно Стварање.
Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.
Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.
Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!
Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.
Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.
Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.
Човек Стваралац одувек је био прогоњен.
У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.
Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.
Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!
Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.
Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.
Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.
Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.
Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.
Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!
Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.
Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.
Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!
У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.
Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.
Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.
Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!
А кланица је све у овоме свету.
Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.
Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.
Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.
Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.
Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.
Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.
Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.
Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.
Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.
Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме –
за вас!
Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.
Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!
БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ПЕСНИКА ДРАГАНА СИМОВИЋА
Драган Симовић, рођен 5. ледног (јануара) 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић).
Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава.
Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима:
Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.
Објављене књиге поезије:
Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Плаветна горја у даљини сутона, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2012. (електронско издање)
Стриборија Белих Ветрова, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2013. (електронско издање)
Објављене књиге прозе:
Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.
Објављене књиге из мистике и есотерије:
Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.
Монографије из србске повеснице:
Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)
Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.
Владан Пантелић
Драган Симовић: РОЂЕЊЕ ВЕДСУРА
(ИЗ АКАШЕ)
Језгро ПраСветлости, налик на Вртлог и Вир, наши Велики Преци, посвећени сневачи, у сневању и јасновиђењу, СваРуном назваше.
Коло Сварога!
То је Милост и Љубав, то је Самилост и Доброта, која се ничим исказати не може у свету привида и опсене.
Изнад тог Кола, око тог Језгра, у вечном дисању и титрању, круже тајинствени светови у дивотним ваграма звезданих јата.
Постање Сварога!
Две Луче, две Ждраке, два Зрака откинуше се од Кола Сварога, постајући СуСтворитељима са СваРуном Створитељем.
Плава Ждрака назва се Перуном.
Златна Ждрака назва се Свевидом.
Сневање Сварога!
Упућени у ову Тајну СваРуне –
у сневањима својим, у јасновиђењима својим –
у сваком трену препознају ПраИзвор Живота у Језгру Душе своје.
Тако се родише ВедСури!
Драган Симовић: ЖАО МИ ЈЕ СРБОМРЗАЦА!
http://www.youtube.com/watch?v=QCykH7JEOh0
ВИДЕО ЗАПИС: СТАРИ СЛОВЕН
Највећи србомрсци
јесу негдашњи –
а можда и садашњи –
Срби,
који су заостали
у умном
и духовном
развоју;
и који су
уместо путем навише
окренули
путем наниже!
Највећи србомрсци
јесу
најотпалији Срби,
којима је мржња
према самима себи
једини смисао
живота
и живљења!
Највећи србомрсци
имају србску крв,
србски ген,
и говоре
србским језиком;
али, будући
да највише мрзе
саме себе,
они се изјашњавају
као србомрсци!
Највећи србомрсци
јесу они негдашњи –
а можда и садашњи –
Срби,
који су опседнути
праисконом мржњом
према свему ономе
што их
на њих саме
највише подсећа!
Има тренутака,
кад ми је, уистини,
жао србомрзаца;
јер знам да је страшно
живети у леденој тами
праисконе мржње!
РОДНА ВЕРА / СЛОВЕНСКИ БОГОВИ
http://www.scribd.com/doc/133176697/Fanzin-KRA%C4%8CUN
Преузмите књигу песама Владана Пантелића: ПРОИСКОН ЈЕДНОСЛОВА
http://tijanje.wordpress.com/2013/04/01/vladan-pantelic-praiskon-jednoslova/
Владан Пантелић: ПРОИСКОН ЈЕДНОСЛОВА
Лепота Богојава
У освит јутра пре раноранилка Сунца
Окупан росом са здравилица-трава Тијаније
Облачим лагано дугу памук хаљину белу
Са посвећеним аријским шар-везом на прсима
На главу постављам тринаестцветни плет –
Мирисни венац са многобојним бисерима
Учвршћен у седу тросветог расцветалог лотоса
Трооку жеравицу са два кремен камена палим
Дишем зору јутрење и тих овог по-себног дана
Низ спуст Елементе јездим ка жив-језгру Гаје
Уз свест-осет коже носа оба ока оба уха и језика
Стижем и пуним се снагом и битом Једног
Удесетостручен ходам путем заветних бодисатви
Грлим снажно Минерал Биљку Зверку и Људа
Четири разбрзно окрећуће елисе хладе мој дух
Док се пењем уз мердевине узлазног пута
Ка свету иза седам планина и три широка поља
Свету прародног и неизрецивог и неописивог
Пролазим чудесне планине ведрих боја небеских
Са врха трећег поља кроз ућут улазим у Тијанију
Душа плови по великим небеским таласима
Ка извору живе воде где царује Ти-шина
Спајам дух са Првотном искром која је истинско ја
И истинско ти он она ми ви они оне – свеједно
Соко са Велебита: РОДНА ВЕРА
Ово је и мој поглед, на мој Свет, на мој Род, на моје Претке, на моју Веру Родну.
Од детињства па до данашњег дана, ова туђа религија, ни у једном трену није на-
шла себи место у мојој души , у моме бићу, нити је оставила икаквог трага. Увек ми је то било страно , туђе и хладно. А зашто ? Па зато што у мојој души, и у мојему бићу, обитава моја Родна Вера , Вера свих мојих предака, драгих и милих. И ни за чију туђу религију, места нема.
Од увек , од када ја памтим у мом родном крају, увек су изговаране погрдне речи и
псовке на рачун ове туђе и стране религије . А зашто ? Па зато што она никада није ни прихваћена као своја, већ као туђа , зато и није поштована, јер је силом наметнута, и нама потпуно неразумљива.
Мислим да није било куће у мом родном крају, а да испод прозора није била
посађена једна од најлепших биљака, која се звала Перуника . А то је једно велико сећање на нашу Веру и нашега Бога.
Често сам слушао приче, старујих људи о изворима , о шумама и ливадама,
какво ће време бити , каква ће година бити, родна или неродна , које се дрво
посећи може а које не. Према природи и свему живом, човек је имао велико поштовање, јер је био њен део. Свако је био тешко прекореван, ако би изрекао неку погрдну реч, за Небо, Сунце , Месец ,Хлеб, Воду, или било коју другу светињу која је била сатсавни део живота. Поштовање према старијим , било је исто тако важно. Томе нас је учила наша Родна Вера. А сада, у ово доба , доба великог мрака и таме ,преостаје нам само да тумарамо и тражимо излаз и спасење.
А излаз и спасење наћи ћемо само у својој Родној Вери и помоћу Ње.
Драган Симовић: ИСТИНА ИСЦЕЉУЈЕ
Истина ослобађа, Истина исцељује, Истина освешћује.
Без Истине, као и без Светлости, нема суштога живота!
Зато Истину морамо увек да казујемо, увек да сведочимо, увек да понављамо.
Само нас Истина може спасити и избавити таме и ропства – умнога, душевнога и духовнога!
Истина је, сушта Истина, да су ВедСрби у својој многовековној повесници највише пострадали од кршћана, од западних и иних хришћана, од крсташа римских и германских, латинских и норманских, као и од свих иних који су огњем и мачем покрштавали.
За Србе, за ВедСрбе, за Беле Србе, луна и крст јесу два страшна (два грозна!) знамена злочина и погрома; над Србима су истоветна злодела вршили и кршћани и мухамеданци; за Србе су и хришћанство и ислам једно те исто – по мржњи, по злочинима, по страдањима, по сатирањима и затирањима, гле, Срби ће памтити и хришћанство и ислам!
За Србе су обе ове религије одувек биле и остале геноцидне.
Обе су ове религије подједнако погубне по Дух ВедСрбства, по Биће ВедСловенства.
Ниједна од ових двеју религија не одговара ни Души, ни Духу, ни Бићу, ни Суштаству ВедСрбства и ВедСловенства.
Можда су ове религије блиске Бићу и Суштаству неких других народа, али Бићу ВедСловенства, зацело, нису!
Србско ПравоСлавље никада и нисам доживљавао као кршћанско православље.
Србско је ПравоСлавље за мене одувек било и остало као ведсрбско ПравоСлавље, као прасловенско аријевско ПравоСлавље.
Између ведсрбског ПравоСлавља и кршћанског православља, разлика је као између Неба и Земље!
Ја овде говорим и сведочим (песнички сведочим!), само у своје име; ја овде казујем своју поетику, свој песнички поглед на свет.
Свако од нас има Права на своју поетику, на свој поглед на свет.
