Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: АКО СЕ ПОНОВО НЕ РОДИМО!
Шта је овај свет без Свести и Самосвести, без Великог Духа Стварања?
Овај свет је зверињак и тамница!
Шта је овај свет без Љубави, Лепоте и Доброте?
Овај свет је истински пакао!
Шта је човек ако не живи Духовно, ако не живи од Духа и за Дух?
Човек је без тога само сенка и утвара!
Ако се човек по други пут не роди, ако се не роди Духовно, онда се он, уистини, и није родио!
Погледајте овај свет, унаоколо, без Духа и Духовног –
и шта видите?
Видите муку и невољу, мржњу и убиства, чемер, јад и беду од века!
Свет без Духа и Духовног јесте гори од зверињака!
Ту свако свакога гони и прогони, ту свако свагога кињи и убија, ту свако свакога на муке најгрозније ставља све до коначног истребљења.
Е, о таквоме свету, без Духа и Духовног, нама проповедају западни мисионари, крочаји новог светског поретка!
Они нам откривају свет без Љубави, Лепоте и Доброте; свет без Душе и Свести, свет без истинског рођења.
Они желе да нас сатру, затру и пониште; они хоће да нас претворе у сенке, утваре и прикојасе, без Душе и Духа, без Свести и Самосвести.
Они од нас смерају да начине свет рептилије и рептилофилије; свет гуштера и зелембаћа, свет змија и гмазова.
Не ни свет обичног робља, већ свет робова без зрна части, без иједне честице Свести!
Ако се поново не родимо –
Одозго у Духу Стварања –
онда ми
нити живимо,
нити смо живели,
нити ћемо икада живети!
Владан Пантелић: УСПЕЋЕ ЗМИЈЕ
У поноћ је моја кроћена змија шареница
Клиснула према врху седмороге хридине
Баш када прекорачих брдо врлина и зала
После тисућу дана упошћавања ега и ала
На исцеђеној капи соме и трунчици хране
Кључним упитима који буше просторе тамне
Тражим од четрдесет и два госпара суд-бине
Да отворе све моје унутарње уставе и бране
И да се од седала до неба попне жеравица
На троуглој заравни одакле се сужава стаза
Созерцавам мудрост двоточке десете ламе
И испирам тајинство многих пада и узлаза
Прелазим планинско језеро са влагом жене
Мишића упредених алхемијом мушкарца
Губим ум губим ра-зум и као да нема мене
Снажном тачкицом свести затварам три ока
Загледан кроз сушт качим се за вечност
Ра-скидам вековне окове са мисленог тока
Усијане ватре пеку шкрип уморних плућа
Док ухрамљујем утројену пажњу тешку као миом
Идем без камен-туге без лед-пркоса без поноса
Кушам најдубље облике бола језика сува и врућа
И пробијам се живно у близину Петог анђела
Ка љубав-правди и вертикали Учења Логоса
Одакле се о т к р и в а или п а д а усред пакла врела
Препрошћавам дубоке кланце и реке-препреке
На Бистрави хватам моју змију спојену са Змијом
Владан Пантелић: БИЉКА НЕБРИГА
Јутро је ускомешало тисућу јесени у мени
Намах нестаде та далеко отровна неактивност
Изрезао сам вешто три праве и дугачке црте
Назване Поднебесна Небесна и Наднебесна
Богојављенским вечним водокршћем залих
Посејану траву у разореном замку предака
Док се на крову чују отисци корака мог оца
Који се вековима никоме није подсмејао
Улазим у танано и истисно поткино коло
И отварам сто векова стару аријску адресу
Која се у рукама душмана откинула контроли
И хоћу брзо да узберем небригу биљку кантиру
Одгурнух једну једину и неизвесну будућност
Коју нуди ошамућена пијана и несвесна доњица
Поправићу и водоопасати замак чукун претка
Посвећеним синовима поверићу путеве и вртове
И сећања и занате и Златну књигу прамудрицу
И усмено заветно предање које размножава путеве
Драган Симовић: ЈАЧИ СМО ОД СВЕТА!
Живимо у свету опсена и лажи.
Све је нестварно, непостојано, трошно, варљиво, лажљиво, распадљиво и бесловесно у овоме свету.
Ништа у овоме свету више нема смисла.
Безнађе и бесмисао свуда око нас –
у свим народима, у свим владама, у свим државама!
Глобално људско друштво почива на лажи, живи од лажи и живи зарад лажи!
Крађа, отимачина, пљачка и злочини, у свим земљама, у свим племенима, у свим породицама.
Свако свакога лаже и поткрада, и свако у свакоме види опасног непријатеља.
Овај свет је већ мртав, мртав одавно, али ми то, све ово минуло време, тврдоглаво и својеглаво, одбијамо да признамо и прихватимо.
Људско друштво је болесно, али не од јуче! –
људско друштво је болесно од самог зачетка.
Глобалном људском друштву, оваквоме какво јесте, нема помоћи, нема спасења!
И у Србији је све лаж и превара, све крађа и пљачка; све изрод до изрода, све поган до погани.
Како у свету, тако и у Србији!
Оно мало пробуђених и освешћених Срба, не може спасити Србство и Србију.
Овакву Србију, и овакво србско друштво, заиста, и не вреди спасавати.
Залудно је спасавати оно што је труло и распадљиво; оно што је већ одавно паду склоно.
И као што рекох:
Овај свет је мртав, али сте ви живи!
Ви нисте свет; ви сте изнад света!
Не расипајте своју снагу на спасавање света – спасавајте себе!
Нека свако од нас спаси самога себе, па ће овај свет бити спасен.
Ово је најбоље време за унутарњи, духовни, свети рат.
Не спољни, не видљиви, већ онај тајни и невидљиви рат у самоме себи.
Бивало је оваквих прилика, оваквих времена, и у давно минулим вековима.
Бивало је, вазда је бивало!
И, увек су се у таквим временима, у таквим приликама, рађале велике, знамените и самобитне личности.
Не јадикујте, не тугујте, не очајавајте!
Подигните поглед пут звезданих јата; успоставите везу са Језгром Божанске Свести!
Присетите се својих Великих Предака, који су бивали и на већим искушењима, и на већим мукама, али су остајали достојаствени и непоколебљиви при свакоме страшном судилишту, верујући у коначну победу Истине и Правде.
Јаки сте онолико колико верујете у себе; и јаки сте онолико колико познајете себе!
Животна снага извире из Свести, из Божанског Бића.
Ако смо у Бићу Свести, и ако смо у Божјем Суштаству, онда нам нико ништа не може.
Онда смо и од света јачи!
ОД ПАРАДИГМЕ ДО СИНТАГМЕ ИЛИ, НАРОД НИЈЕ САУЧЕСНИК
Пише: Станимир Трифуновић; Извор: http://pletenijesloves.wordpress.com/
На слици: Сцена из филма: “Повратак”, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com
У којој мери је потмуло и громко ћутање Народа субверзивна претња бахатој антинациналној политици државног врха тешко је наслутити у околностима тоталне медијске и вредносне окупације националног и индивидуалног разума…
Тек, сведен на суморни али снажни егзистенцијални рефлекс, још добрано поткрепљен робустним медијским илузијама, Народ је, не својом вољом, вешто измакнут из процеса критичког посредовања између општих националних интереса са једне стране и власти која исте, наводно, артикулише, са друге стране. Овим пројектом, дизајнер разграђивања српског идентитета успешно је остварио барем два циља: Најпре, огромна историјска и слободарска енергија српског Народа, превасходно је апсорбована базичним индивидуалним потребама и као таква подвојена од крупних националних питања, какво је КОСМЕТСКО питање данас. А потом, власти су „добиле“ празан, брисани простор за спровођење неразумних наума којима на пут неће стати Народ којег се исти животно тичу.
На жалост, описаном евакуацијом власти од сопственог Народа, Космет је постао симболом мноштва појединачних туга које вазални режим својом антидржавном политиком не претендује да обједини у непоколебљиви национални ехо родољубља, већ их хладнокрвно препушта драматичним и болним личним епилозима, упорно одустајући од видовданске етике на којој је саздана вредносна и духовна генетика Народа и још упорније се удаљавајући од Народа самог.
На слици: сцена из филма “Повратак”, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.celtoslavica.de
Овај злослутни искорак власти из историјске вертикале свог Народа и свега што представља парадигму његовог идентитета не упућује само на степен деформације политичке призме кроз коју класа на власти посматра прилике у земљи (сасвим сигурно посве другачије од Народа који јој је поклонио поверење), већ сведочи и о потпуном одсуству обриса њене примарне историјске улоге: творења непоходних и нужних услова за овоепохално окупљања нације око најдревније националне истине, актуелне данас исто колико и у време њеног настајања. Овај синтагматски напор компоновања целокупног Народа око узвишених идеала Слободе и правде, који није морао (нити смео) прерасти у ратнохушкачки поклич нити једног тренутка, а свакако је био преко потребан за постојану одбрану националних интереса, изостао је у оној мери у којој је власт природно израсла из Народа.
То је неизоставно најснажнији, а вероватно и једини разлог, зашто је до потоњих дана изостао процес окупљања српског Народа. Тим пре, што је држава на удару (безмало) остатка света, дакле, спољашњег непријатељ који по правилу рефлексно мобилише националну солидарност, за разлику од унутрашњих политичких, међустраначких разлика које генеришу делимична и привременија окупљања, готово по правилу, као последицу парцијалних интереса и/или идеолошких пристрасности својих присталица.
Елем, историјска парадигма, онај ванвремени идентитетски генотип нације као врста рефлексног одговора на угрожавајуће спољње стимулусе, никада до дана потоњих није био хендикепиранији за зрелу оданост своје политичке елите основној властитој мисији: саборизацији нације у времену актуелном. Уместо тога, арогантним отуђењем од националних интереса, власт је одустајући од дослуха са својим Народом, јединственим чуваром универзалног кода за дешифровање појма Слободе, дигла руке и од историјске парадигме и оставила Народ на геополитичкој ледини онда када му је била најпотребнија. Недоралса за хоризонтално повезивање Народа око сопственог интереса, попут ткива око костију, власт је безпризорно оголила вертикални смисао национа, остављајући га изложеном свим атавизмима савремене цивилизације, а посебно оном њеном делу који је ка њему усмерио старе историјске анимозитете и непресахле ресантимане.
Отуд, громко ћутање Народа, није никаква потврда сагласности са политиком власти, илити, недај боже, саучесничког одобравања њених антинационалних и антидржавних непочинстава, како се од стране бескрупулозног медијског апарат жели представити. Не! Ова тишина потврђује само да је пут од парадигме до синтагме веома тежак и болан, посебно онда, када парадигмом пркосите знатном остатку света, а синтагмом сопственој парадигми. Не ћути, Народ, дакле. Народ се у тишини евакуише од сопствене власти и – ослушкује. Ко ће први проговорити о окупљању. Али веродостојно и родољубиво. Јер само такав глас представља вапај за Слободом, макар се само он чуо када и последњи пре њега утихне.
На слици: Сцена из филма “Повратак”, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.celtoslavica.de
НОВАКОВИЋ: Пуковник Роберт Хелви- Како смо Србима подметнули „Отпор“…
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хелви се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
———————————————————
Пуковник Роберт Хелви- Како смо Србима подметнули „Отпор“
Пише: Миодраг Новаковић
СРБски ФБРепортер (оригнално написано: 31 марта 2011)
Они који данас „седе“ на челу Србије и који дају себи за право да дефинишу- читај елиминишу- наш национални интерес; Упорно себе представљају као модерне веснике неке нове „европске демократије“ и заштитника тог српског националног интереса, по коме тако бездушно газе…
И док можда, такву „жваку“ могу и да продају национално дезоријентисаним поклоницима пинк боје, који не избивају са разних „фармерских и ријалити“ тв циркуса- као и својим верним варошким поклоницима жуте боје, „другосрбијанске оријентације“ који се отворено поносе својим анти-српством, као универзалном негацијом свог опаначког порекла- у тој својој издајничкој калкулацији не рачунају на „траспарентност“ електронских медија, и људску болећивост (ка хвалисању) својих западних ментора; Који, како то сазнајемо ових дана, не могу да се суздрже, а да се јавно не похвале тиме- „Како су од Срба отимали Србију“! Наравно, све то уз з(без)душну помоћ, ових већ претходно споменутих „жутих петоколонаша“, који још увек седе на челу (или зачељу) ове наше државе- која, опет захваљујући њима, све више то (држава) није…
„ЗЕЛЕНА БЕРЕТКА“ Р. ХЕЛВИ ПРИПРЕМА „ТИХУ ОКУПАЦИЈУ“ СРБИЈЕ
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хелви се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
Један од његових првих и највреднијих „студената“, назочни Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим назочником тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ- „све док се тај народ не дозове памети“…
Појаву и деловање пуковника Хелвија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама- овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације- је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.
РЕГАНОВА ДОКТРИНА И АМЕРИЧКИ- „НЕНАСИЛНИ“ ТЕРОРИЗАМ
Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.
Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“. Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом- следећи линк: http://sigisingidunum.blogspot.com/2011/04/blog-post.html).
Пуковник Роберт Хелви је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.
Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:
„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“
АКЕРМАН, „ОТАЦ“ ОТПОРА- У КЛУБУ СА ОЛБРАЈТОВОМ, ХОЛБРУКОМ…
Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе- CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама. Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама(интересним групама).
Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.
Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.
„ОТПОРАШИ“ ПОСТАЈУ АМЕРИЧКИ АГЕНТИ У ЦЕЛОЈ ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“:
„(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“(плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација- све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“
Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:
„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића- контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“
„СПОНТАНА“ ПЕТООКТОБАРСКА ДЕМОНСТРАЦИЈА- КОШТАЛА 25 М ДОЛАРА
Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000- овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао ( у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.
Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“). Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике- на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације- и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима- или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…
USAID: Б92, ДАНАС, ВРЕМЕ… И ДАЉЕ НЕПРОФИТАБИЛНИ!?
Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање- Која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни? Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…
Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима- да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?
НАТАША КАНДИЋ И СОЊА БИСЕРКО У ПРЕГОВАРАЧКОМ ТИМУ ЗА КОСОВО!
Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници- отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо… Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…
Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ Марко Благојевић (ЦЕСИД) је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.
Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића- шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме(сумњивог морала) : Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право- и председница другог, западно-обавештајно финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да то није тешко претпоставити…
————————————
РЕФЕРЕНЦЕ:
https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relations#Board_of_Directors_and_Membership
https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc
http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/http://www.aforcemorepowerful.org/
http://www.centaronline.org/postavljen/60/izlazeng.pdf
Новаковић: ВРЕМЕ ОДЛУКЕ…
Време одлуке
Један наш умни човек је рекао отприлике овако: „Нама Србима нико није крив, што смо подизали кућу на сред друма“. Кратка али садржајна изрека, која у многоме објашњава историјске непогоде које су сакатиле и скрнавиле „нашу кућу“, да би је ми упорно обнављали, дозиђивали и презиђивали, а саме себе обнављали и умножавали, пркосећи свим историјским непогодама. И као библијска птица Феникс, небројено пута, поново се из пепела рађали!
И било је тешко, страшно тешко, и готово немогуће. Но ми смо се упорно враћали са најстрашнијих историјских губилишта и стратишта, са којих тешко да би се иједна друга нација вратила. На згаришту „наше куће“ увек је ницала нова и лепша него стара. И из једног српског гроба увек су се уздизале бар две живе србске душе. И баш у овој последњој реченици лежи одговор наше бесмртности. После свих библијских разарања наших домова и десетковања наших тела, увек је настављала да живи и успевала да преживи наша „србска душа“. Ту душу никада, бар до сада, нису успевали да нам отму. А да ли ће „им“ то поћи за руком сада, то не зависи, и никада није зависило од „њих“, већ једино од нас самих!
Не само што нам је кућа никла на сред балканског друма, него у ово, можда и највеће историјско невреме за нас Србе, нашли смо се и ми сви на том друму у једном великом збегу, тетурајући се попут кљакавих и обневиделих „Домановићевих мученика“. Пратећи нашег „про-сбпског“ Слепог Вођу, који нас води право на крај тог друма, право у јаму, и то већу и дубљу од свих досадашњих, у које су нас, не тако давно, одводили крволоци које смо до скора „браћом“ својом називали.
Судбоносно је ово, можда и најсудбоносније време, које се указује пред нашим очима. Време буђења и време отрежњења. Не мери се оно више деценијама, нити вековима, већ месецима, ако не и данима, или можда „чак само сатима и минутима“…
Ако се сада препустимо овој наметнутој и споља режираној судбини, и личној летаргији више нам васкрса неће бити. Сравниће нам и „кућу“, и раскомадаће наша тела, и након тога душе нам никада неће поново бити наше. А на друму, тамо где нам је кућа била, остаће само прашњава турска калдрма. Друмови ће се тада ужелети, не Турака, већ Србаља, али Србаља више бити неће!
Данас, нечастиви који ровари по Србији у облику разних другосрбијанских јевропејаца, римских понтифа, бриселских педофила, или вашингтонских ловаца на србске главе; Не лови само славног србског ђенерала Младића већ лови пре свега наше залутале српске душе. Тај задатак, нечастиви је поверио својим слугама, који су се испиљили испод комунистичких шињела својих очева, фрањевачких одора својих стричева, и послати су по задатку, право из западних сатанистичких колеџа, да нас поведу и одведу право у јаму, симболизовану у „бриселској ђавољој бабилонској кули“ (која је управо тако архитектонски, не случајно, и обликована).
На том путу, тим слугама нечастивог, на челу са „про-србским“ Слепим Вођом, дат је задатак да на то стратиште спроведу, и доведу само наша обездушена тела, тако да и на ономе свету на вечито прогонство будемо осуђени. Задатак који „они“ предано и ревносно извршавају- и ако се ускоро не пробудимо, и не проговоримо громогласно, громогласније него икада до сада- засигурно ће и испунити. И након тога више бити неће наше куће, нити нас самих, и друмови ће се ужелети, не Турака, већ Србаља, али нас Србаља више бити неће!
Дакле, браћо и сестре Срби, дошло је време одлуке, и то не одлуке на највишем нивоу, већ одлуке на овом веома земаљском, и веома личном нивоу. Одлуке, коју мора свако од нас сам за себе да донесе, да донесе и спроведе у живот. Или, да не донесе, и тако сам своју душу на вечито прогонство осуди!
Одлуку, којом ћемо ми сами пресудити, да ли ће овом нашом намученом и измученом отаџбином, наставити да се тетурају наша кљакава, обогаљена, обездушена, обезправослављена, безимена и обезсрбљена тела, слепо пратећи Слепог Вођу. Или ћемо поново, као кроз све претходне векове, поносно корачати својом отаџбином и својом судбином управљати ми: слободни србски синови и кћери, онако како су то увек, и до сада, чинили наши славни преци. Дошло је време за такву одлуку и куцнуо је тај судбоносни час. Та одлука је сада само на нама, и лежи свом својом тежином на нашим измученим и истрошеним плећима, која не смеју више да се повијају, јер постоји могућност да се никада више не исправе!
Да ли ће се та одлука ломити и преломити на следећим политичким изборима, или можда на неком будућем „дешавању народа“, то је ствар коју препуштамо вољи Божјој. Али морамо да упамтимо једну ствар, а то је, да је свакоме од нас обавеза и одговорност да сачува своју душу од нечастивог. То ћемо постићи само ако пратимо ону исту „звезду водиљу“, коју су вековима пратили наши славни преци.
А та „звезда водиља“ јесте и биће „на вјеке вјекова“- Крст Часни и Слобода Златна!
Миодраг Новаковић
Драган Симовић: МОЛИТВА ЗА БЕЛЕ СРБЕ
Молим се за све оне освешћене и посвећене Беле Србе, који кроз векове и светове бејаху и јесу верни Светом Србству у Светлости, и који биваху и јесу верни и одани Створитељу Сварги Сварогу.
Молим се за све Србске Ратнике Светлости, чија су дела за све векове уписана у Сунчеву Потку Рода Србскога, и који следе Пут Духа Великога, Световида од Праискони.
Молим се за све Србкиње, Мајке и Сестре, које су лепоту и дивоту своје Србске Душе даривале само изабранима и посвећенима од Рода Србскога, и сачувале, у тами векова, Свети Језик и Свети наук Белих Срба, Синова и Ратника Перунових.
Молим се за све страдалне Беле Србе, чија су страдања уткана у Звездану Потку Мајке Земље, и чије ће боли душевне и патње телесне осетити и препознати њихови мучитељи и у деведесет и деветом колену својему.
Молим се за све оне прозорљиве и видовите Беле Србе, Сневаче и Песнике Посвећене, који, од душмана најгрознијих, са Родне Груде прогоњени биваху, и који живот свој земаљски скончаше негде на земљи туђина и србомрзитеља.
Молим се за све оне Беле Србе, који се из Светлосних Небеса низведоше на Мајку Земљу, у Род Србски, да дела узвишена творе за спасење ближњих, а у Роду својему, на Родини, препознати не бејаху, и још од Рода својега увреде и ругања доживеше.
Молим се за све оне Пробуђене Беле Србе, који видеше и препознаше да су луна и крст два страшна знамена, и да се у тим знамењима скрива обмана и превара и опсена Рода Србскога, Рода Словенскога, на све векове минуле и будуће.
Молим се за све Племените Србкиње, Сербонине и Ладине свештенице, које због Светог Србства и Великог Триглава, увређене и понижене бејаху, и над чијом се чедношћу и смерношћу иживљаваше Поган од Погани, она Поган што нема ни душе ни имена, ни рода ни порода, како на Земљи тако и у Пра Васељени.
Велики Триглаве – Свароже, Световиде и Перуне!
Узнеси све њих у Пурпурно Небо Ирија,
И приведи их Великом Духу Стварања,
Да Сутворци Твоји истинити буду
У несагледном и непрестаном стварању
Све нових и будућих
Светова и Звезданих Јата!
Драган Симовић: ВЕЛИКИ ИЗВОР ЖИВОТА
Ја видим Велики
Извор Живота,
као Белу Светлост
у Најцрњем Језгру
ПраВасељене,
и осећам Топлину,
и Милост
и Блаженство,
свим Бићем својим;
и моје Сушто –
са Срцем мојим
и Душом мојом –
однекуд слути и зна,
да То јесте Онај и Она –
гле! Двојна Једност
из које све,
истовремено,
извире и увире
и снова навире,
да би изнова
увирало,
без почетка
и свршетка!
И да би Велики
Дух Стварања
творио све нове
и нове светове;
све нова и нова
звездана јата;
и да Стварање
Унутар Самога Стварања
нема ни имена
ни обличја;
и да је то
Празнина у Пунини
и Пунина у Празнини;
и да Све
прелази у Ништа
и да из Ништа
настаје Све
што Јесте и Бива,
и само
Јесте и Бива!
Владан Пантелић: ТИЈАЊЕ ЗОВЕ
